Филаделфија флајерси
Philadelphia Flyers | |
|---|---|
 | |
| Град/Држава | Филаделфија, САД |
| Основан | 1967. |
| Боја дреса | |
| Дворана | Велс Фарго центар |
| Капацитет | 19.519 |
| Вебсајт | flyers.nhl.com |
| Стенли куп | 2 (1973/74, 1974/75.) |
| Победник конференције | 8 (1974/75, 1975/76, 1976/77, 1979/80, 1984/85, 1986/87, 1996/97, 2009/10) |
| Председнички трофеј | 0 (2009/10, 2015/16, 2016/17) |
| Победник дивизије | 16 (1967/68, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1979/80, 1982/83, 1984/85, 1985/86, 1986/87, 1994/95, 1995/96, 1999/00, 2001/02, 2003/04, 2010/2011.) |
Филаделфија флајерси (енгл. Philadelphia Flyers) су професионални амерички хокејашки клуб из Филаделфије. Клуб се такмичи у Националној хокејашкој лиги (НХЛ) као члан Метрополитен дивизије Источне конференције. Домаће утакмице игра у Велс Фарго центру, капацитета 19.519 места.
Флајерси су кроз историју били међу истакнутијим клубовима НХЛ-а, а највеће успехе остварили су током 1970-их година, када су два пута узастопно освојили Стенли куп. Клуб је током деценија изградио снажан такмичарски идентитет и има значајно место у историји лиге.
Историја
[уреди | уреди извор]Оснивање и ране године (1967–1972)
[уреди | уреди извор]Флајерси су започели такмичење у сезони 1967/68. као чланови Западне дивизије, коју су у потпуности чинили новоосновани експанзијски клубови. У дебитантској сезони освојили су дивизију, али су елиминисани у првој рунди плеј-офа. Током наредних неколико година клуб је бележио променљиве резултате, али је постепено градио стабилну организациону структуру и играчки кадар. У овом периоду постављени су темељи клупског идентитета и филозофије која је наглашавала физичку снагу и такмичарску чврстину.
„Broad Street Bullies“ и шампионска ера (1972–1976)
[уреди | уреди извор]
Почетком 1970-их година Флајерси су развили изразито физички и агресиван стил игре који је постао њихов заштитни знак. Због таквог приступа хокеју стекли су надимак „Broad Street Bullies“, по улици Broad Street у центру Филаделфије. Тим је у том периоду важио за један од најнеугоднијих противника у лиги, комбинујући физичку доминацију са ефикасном и дисциплинованом игром. Лидер те генерације био је Боби Кларк, капитен тима и један од најзначајнијих играча у историји франшизе, чији су борбеност, такмичарски менталитет и офанзивни допринос у великој мери обликовали идентитет Флајерса у том периоду.
Врхунац ове ере било је освајање Стенли купа у сезонама 1973/74. и 1974/75. У финалу сезоне 1973/74. Флајерси су савладали Бостон бруинсе, док су годину дана касније у финалној серији били бољи од Бафало сејберса. Кларк је у тим шампионским сезонама имао кључну улогу као вођа на леду и ван њега, а Филаделфија је овим тријумфима постала први експанзијски клуб у историји НХЛ-а који је освојио шампионску титулу, а затим је успех поновила већ наредне године. Те две узастопне титуле представљају највећи успех у историји франшизе и означавају златно доба клуба.
Касне 1970-е и 1980-е године
[уреди | уреди извор]Након шампионских сезона, Флајерси су остали међу најконкурентнијим тимовима Националне хокејашке лиге и задржали су присуство у самом врху такмичења током касних 1970-их и 1980-их година. У том периоду редовно су се пласирали у плеј-оф и два пута стизали до финала Стенли купа, 1985. и 1987. године, потврђујући континуитет успеха и дугорочну стабилност франшизе. У финалу 1985. године Филаделфија је поражена од Едмонтон ојлерса резултатом 4–1 у серији, док је финале 1987. донело једну од најнеизвеснијих серија у историји НХЛ-а, у којој су Флајерси поново поражени од истог противника резултатом 4–3. Одлучујућа седма утакмица те серије, одиграна у Едмонтону, остала је упамћена као један од кључних момената ере доминације Ојлерса и још једна потврда да је Филаделфија у том периоду била равноправан ривал најјачим тимовима лиге. Иако без освојене титуле, ова финала су учврстила репутацију Флајерса као изузетно искусне и такмичарски зреле франшизе.
1990-е и Линдросова ера
[уреди | уреди извор]Почетком 1990-их Флајерси су ушли у нову фазу развоја коју је обележио долазак центра Ерика Линдроса, једног од најталентованијих и најмедијски експониранијих играча своје генерације. Његов долазак означио је почетак нове ере за клуб, који је у кратком року поново постао један од водећих тимова Источне конференције. Око Линдроса је изграђена снажна и физички доминантна екипа, која је комбиновала индивидуални квалитет са колективном чврстином и интензивним стилом игре.
Током средине 1990-их Филаделфија је редовно била у врху конференције и један од најконзистентнијих тимова лиге, а круна тог периода било је финале Стенли купа 1997. године. Иако су у финалној серији поражени од Детроит ред вингса, та сезона је представљала врхунац Линдросове ере и потврду повратка Флајерса међу елиту НХЛ-а. Упркос каснијим проблемима са повредама и унутрашњим неслагањима која су обележила крај тог периода, Линдросова ера остаје упамћена као један од најзначајнијих и најпрепознатљивијих периода у модерној историји клуба.
Дворана
[уреди | уреди извор]
Велс Фарго центар је вишенаменска спортска дворана у Филаделфији. Капацитет дворане за хокеј је 19.537 места.
Изградња дворане је почела 14. септембра 1994. године, а завршена је 12. августа 1996. године.[1]
Рекорд у броју гледалаца у држави Пенсилванији постигнут је на шестом мечу финала Стенли купа 2010. године. Меч између Филаделфија флајерса и Чикаго блекхокса је посматрало 20.327 гледалаца.[2]
Трофеји
[уреди | уреди извор]- Национална хокејашка лига (НХЛ):
- Првак (2) : 1973/74, 1974/75.
- Источна конференција:
- Првак (8) : 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1979/80, 1984/85, 1986/87, 1996/97, 2009/10
- Атлантска дивизија:
- Првак (16) : 1967/68, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1979/80, 1982/83, 1984/85, 1985/86, 1986/87, 1994/95, 1995/96, 1999/00, 2001/02, 2003/04, 2010/2011.
Повучени бројеви играча
[уреди | уреди извор]
| Повучени бројеви играча Филаделфија флајерса | ||||
| Број | Играч | Позиција | Каријера | Датум повлачења |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Берни Парент | Г | 1967–71, 1973–79 | 11. октобар 1979 |
| 2 | Марк Хау | О | 1982–92 | 6. март 2012 |
| 4 | Бари Ешби | О | 1970–74 | 3. април 1975 |
| 7 | Бил Барбер | Н | 1972–84 | 11. октобар 1990 |
| 16 | Боби Кларк | Н | 1969–84 | 15. новембар 1984 |
| 88 | Ерик Линдрос | Н | 1992–00 | 18. јануар 2018 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Wells Fargo Center History”. Wachovia Center Official Website. Comcast Spectacor, L.P.. Архивирано из оригинала 09. 09. 2010. г. Приступљено 9. 7. 2010.
- ^ „Flyers Break Single-Season Attendance Record”. National Hockey League. 9. 6. 2010. Архивирано из оригинала 18. 11. 2010. г. Приступљено 10. 6. 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Историја флајерса - Незваничан сајт
