Каролина харикенси
Carolina Hurricanes | |
|---|---|
 | |
| Град/Држава | Рали, САД |
| Основан | 1997. |
| Боја дреса | |
| Дворана | Леново центар |
| Капацитет | 18.730 |
| Вебсајт | carolinahurricanes.com |
| Стенли куп | 1 (2005/06) |
| Победник конференције | 2 (2001/02, 2005/06) |
| Председнички трофеј | 1 (2022/23) |
| Победник дивизије | 6 (1998/99, 2001/02, 2005/06, 2020/21, 2021/22, 2022/23) |
Каролина харикенси (енгл. Carolina Hurricanes) амерички су хокејашки клуб из Ролија. Клуб се такмичи у Националној хокејашкој лиги (НХЛ) као члан Метрополитан дивизије у Источној конференцији. Своје домаће утакмице играју у арени Леново центар (енгл. Lenovo Center).
Највећи успех у историји франшизе остварили су у сезони 2005/06. када су освојили свој први и једини Стенли куп, победивши у финалу Едмонтон ојлерсе. Поред тога, још једном су играли велико финале (2002) и два пута су били прваци Источне конференције.
Тим је првобитно основан 1971. године као Њу Ингланд вејлерси (енгл. New England Whalers) у Светској хокејашкој асоцијацији (WHA), где су 1973. били први шампиони. Године 1979, након спајања WHA и НХЛ, клуб је постао члан НХЛ-а под именом Хартфорд вејлерси (енгл. Hartford Whalers). Године 1997, тим се преселио у Северну Каролину и променио име у Каролина харикенси.
Историја
[уреди | уреди извор]
Као Њу Ингланд вејлерси, тим је био један од оснивача WHA (Светске хокејашке асоцијације) и освојио је шампионат те лиге 1973. године. Након преласка у НХЛ као Хартфорд вејлерси, клуб је имао ограничен успех, са само неколико наступа у плеј-офу током 1980-их и 1990-их година.
Пресељењем у Роли 1997. године, тим је добио нови идентитет као Каролина харикенси. Први велики успех остварили су у сезони 2001/02, када су стигли до финала Стенли купа, али су изгубили од Детроит ред вингса резултатом 1:4 у серији. Највећи успех у историји франшизе дошао је у сезони 2005/06, када су Харикенси освојони свој први и до сада једини Стенли куп, победивши Едмонтон ојлерсе у финалу резултатом 4:3 у серији. Ова победа представља прву велику професионалну спортску титулу за државу Северну Каролину.
Након освајања купа, тим је имао периоде реконструкције и променљивих резултата. Под вођством тренера Рода Бриндамура, који је преузео тим 2018. године, Харикенси су постали редовни учесници плеј-офа и један од најконкурентнијих тимова у лиги. Иако су често били у најужој конкуренцији за председнички трофеј, у одлучујућим моментима су се суочавали са тешким поразима. У сезони 2022/23. су стигли до финала Источне конференције, али су поражени од Флорида пантерса са максималних 0:4 у серији. У сезони 2023/24. њихов пут је завршен у другој рунди након пораза од Њујорк ренџерса резултатом 2:4. У недавно завршеној сезони 2024/25, Харикенси су поново стигли до финала Истока, али су поново поклекли пред Флорида пантерсима, овај пут резултатом 1:4 у серији.
Трофеји
[уреди | уреди извор]| Такмичење | Број | Година | |||
|---|---|---|---|---|---|
| Освајачи Стенли купа — 1 | |||||
| Првак | 1 | 2005/06. | |||
| Првак | 2 | 2001/02, 2005/06. | |||
| Првак | 1 | 2022/23. | |||
| Првак | 6 | 1998/99, 2001/02, 2005/06, 2020/21, 2021/22, 2022/23. | |||
Повучени дресови
[уреди | уреди извор]Каролина харикенси су повукли четири броја из употребе: 2, 10, 12 и 17. Поред тога, број 99 који је носио Вејн Грецки повучен је на нивоу целе лиге на Ол-стар мечу 2000. године.[1]
Харикенси такође одају почаст за три броја унутар организације, али њихови дресови нису јавно истакнути у дворани:
- 3 – Стив Чиасон (одбрамбени играч, 1997–1999), који је погинуо у саобраћајној несрећи одмах након завршетка сезоне 1998/99.[2]
- 9 – Горди Хау (десно крило, 1977–1980).[3]
- 63 – Јозеф Васичек (нападач, 2000–2006), који је погинуо у авионској несрећи Локомотиве из Јарославља.[4]
Када су се Вејлерси преселили у Северну Каролину на почетку сезоне 1997/98, вратили су у употребу претходно повучене бројеве 2 (који је носио Рик Леј) и 19 (који је носио Џон Мекензи), док су број 9 који је носио Горди Хау задржали у почасном статусу без јавног истицања. Глен Весли (који је у Хартфорду носио број 20) био је једини играч Харикенса који је носио број 2 пре његовог поновног повлачења; број 19 је након пресељења носило неколико играча.
| Број | Играч | Позиција | Каријера у клубу | Датум повлачења |
|---|---|---|---|---|
| 2 | Глен Весли | О | 1994–2003, 2003–2008 | 17. фебруар 2009.[5] |
| 10 | Рон Френсис | Ц | 1981–1991, 1998–2004 | 28. јануар 2006. |
| 12 | Ерик Стал | Ц | 2003–2016 | 12. јануар 2025.[6] |
| 17 | Род Бриндамур | Ц | 2000–2010 | 18. фебруар 2011.[7] |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Perfect setting: Gretzky's number retired before All-Star Game”. CNN Sports Illustrated. Associated Press. 6. 2. 2000. Архивирано из оригинала 12. 11. 2013. г. Приступљено 9. 6. 2014.
- ^ „Hurricanes always honored Howe, quietly and unofficially”. News & Observer (Raleigh). 2016. Архивирано из оригинала 3. 10. 2016. г. Приступљено 2. 10. 2016.
- ^ „Kaiton's Korner, Feb. 26 2011”. National Hockey League. 2011. Архивирано из оригинала 12. 5. 2012. г. Приступљено 24. 5. 2011.
- ^ „Tweetmail No. 118: Return of the Tweetmail”. Carolina Hurricanes. 2016. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 12. 10. 2016.
- ^ „Hurricanes honor Wesley, retire No. 2”. National Hockey League. Associated Press. 2009. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 17. 2. 2009.
- ^ Kurt Dusterberg (12. 1. 2025). „Eric Staal celebrated before Hurricanes game with number retirement ceremony”. NHL.com. Приступљено 12. 1. 2025.
- ^ „Canes to retire Brind'Amour's jersey”. WRAL.com. 2010. Архивирано из оригинала 18. 7. 2010. г. Приступљено 15. 7. 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
