Питсбург пенгвинси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Питсбург пенгвинси
Pittsburgh Penguins logo.svg.png
Град/држава Питсбург, САД
Основан 1967.
Боја дреса               
Дворана Консол енерџи центар
Капацитет 18.087
Председник Канада Марио Лемју
Менаџер Канада Џим Рутерфорд
Тренер Сједињене Америчке Државе Мајк Саливен
Капитен Канада Сидни Крозби
Лига НХЛ (1967-тренутно)
Веб сајт pittsburghpenguins.com

Питсбург пенгвинси (енгл. Pittsburgh Penguins) су амерички хокејашки клуб из Питсбурга. Као домаћин клуб утакмице игра у Консол енерџи центру капацитета 18.087 места. Такмиче се у Националној хокејашкој лиги (НХЛ)-у.

Клуб се такмичи у Атлантској дивизији Источне конференције. Боје клуба су црна, златна и бела.

Клуб је основан 1967. Пенгвинси су 1975. године имали добар тим, али нису успели да се пласирају у полуфинале. Елиминисали су их Њујорк ајландерси.

Први Стенли куп освојен је у сезони 1991/92. У финалу су побеђени Чикаго блекхоксе. Успех је поновљен и следеће сезоне, када су у финалу побеђени Њу Џерзи девилси.

У сезони 2005, као један од најлошијих тимова у лиги, Пенгвинси су стекли право да на драфту изаберу Сиднија Крозбија. У сезони (2005/06.) тада осамнаестогодишњи Крозби је био шести по броју освојених поена, али су Пенгвинси ту сезону ипак завршили на последњем месту источне конференције. У сезони 2006/07, подмлађена екипа, предвођена Крозбијем, пласирала се у плеј-оф, али су је у првом колу елиминисали Отава сенаторси.

У априлу 2008, после десет лоших година, Питсбург је освојио прво место у Атлантској дивизији, а регуларни део сезоне завршио као друга најбоља екипа источне конференције. Са 12 победа у 14 утакмица, Пенгвинси су ушли у финале плеј-офа. Пре тога су без пораза прошли Отава сенаторсе, док су им Њујорк ренџерси и Филаделфија флајерси нанели тек по један пораз. У великом финалу Питсбург пенгвинси су изгубили од искуснијих Детроит ред вингса.

У сезони 2008/09. Пенгвинси су освојили трећи Стенли куп. У финалу су са 4-3 побеђени Детроит ред вингси. Сидни Крозби је постао најмлађи капитен у историји НХЛ који је освојио Стенли куп.

У сезони 2009/10. Питсбург је испао другом кругу плеј-офа од Монтреал канадијанса у седам утакмица.

Сезона 2010/11. је обележена повредама најбољих играча Сидни Крозбија и Јевгениј Малкина. И поред ових повреда Пенгвинси су се пласирали у плеј оф. Међутим ту су испали већ у првом кругу од Тампа беј лајтнингса са 4:3 у победама.

Историја[уреди]

Почеци франшизе[уреди]

Пре пингвина, Питсбург је био дом НХЛ екипе Питсбург пиратса од 1925. до 1932. године и АХЛ екипе Питсбург хорнетса од 1930. до 1967. године. У пролеће 1965. Џек МекГрегор, државни сенатор у Китанингу, почео је кампању како би довео НХЛ тим у Питсбург. Сенатор је формирао групу људи која је обухватала локалне инвеститоре укључујући Хенри Џон Хајнца III власника Х. Џ. компаније, Арта Рунија власника НФЛ тима Питсбург стилерса и Ричарда Мелоуна Скејфа. Проширење лиге 1967. је зависило од гласова Оригиналне шесторке.

Труд се исплатио, и 8. фебруара 1966, Национална хокејашка лига је одлучила да омогући Питсбургу да наступи у лиги у сезони 1967/68. Пингвини су платили 2,5 милиона долара (17,4 милиона данас) за улазак и 750.000 долара (5,2 милиона данас) за почетне трошкове. Капацитет Цивик арене је повећан са 10.732 на 12.500 места. За председника је изабран МекГрегор, а он је представљао Питсбург на управном одбору НХЛ лиге.[1] На конкурсу изабран је надимак „Пенгвинс“ (пингвини), а за грб клуба је изабран пингвин испред троугла који симболизује „Златни троугао“, центар Питсбурга.[2][3]

Први генерални директор пингвина Џек Рајли отворио је 13. септембра 1967. први предсезонски камп клуба у Брантфорду у Канади, а 23. септембра 1967. су одиграли прву пријатељску утакмицу против Филаделфија флајерса.[4]

Председник лиге Кларенс Кембел и председник клуба Џек Мекгрегог су свечано бацањем пака отворили утакмицу против Монтреал канадијанса.[1] Пенгвинси су 21. октобра 1967. постали први тим који је победио неког из Оригиналне шесторке, победом од 4:2 над Чикаго блекхоксима. Међутим екипа није успела да се пласира у плеј-оф, остваривши трећи најгори резултат у лиги. (27–34–13) Најбољи играч тима је био голман Лес Бинкли, који је имао 2.88 примљених голова по утакмици, а био је други у лиги са шест утакмица без примљеног гола. Одбрамбени играч Кен Шинкел је једини представљао Питсбург на Ол-стар утакмици. Батгејт је предводио екипу са 59 поена, али се повукао на крају сезоне. Мекдоналд који је био први стрелац екипе и други по броју остварених поена напустио је клуб на крају сезоне и отишао у Сент Луис у замену за Луиса Анготија. Следеће сезоне, 1968-69, били су најгори тим лиге.

Седамдесете[уреди]

У сезони 1969/70 пингвини су заврши на другом месту у дивизији и ушли су по први пут у својој историји у плеј-оф. Након што су елиминисали у првом колу у четири утакмице Оукланд силсе, изгубили су у другом колу од Сент Луис блуза, који је био бољи након шест мечева. Најбољи у екипи Питсбурга био је Мишел Бријер који је у плеј-офу постигао пет голова и имао укупно осам поена.

Пингвине је недуго затим задесила велика трагедија. Дана 15. маја 1970, Бријер је доживео саобраћајну несрећу у родном Квебеку после које је пао у кому. Након годину дана проведених у болници умро је 13. априла 1971. године. Његов дрес са бројем 21 више није коришћен, а званично је повучен 2001. године.

Наредне сезоне Пингвини нису успели да се пласирају у плеј-оф, јер су остварили скор 21–37–20, што је био четврти најгори скор у лиги. Питсбург се пласирао у плеј-оф у сезони 1971/72, али је поражен већ у првом колу од Чикаго блекхокса.

Почетком 1975. године због великих дугова клуб је требало да оде у стечај и изгледало је као да ће се Пингвини преселити у Сијетл или Денвер. Ипак интервенцијом групе људи укључујући и бившег тренера Минесота Норт старса Врен Блера, до тога није дошло и клуб је остао у Питсбургу.

Осамдесете[уреди]

Питсбург је наставио да игра промењиво па је у сезони 1983/84 завршио на последњем месту. Међутим последњим местом клуб је добио право да бира првог пика на драфту. Први пик је био Марио Лемју који је играјућу КМЈХЛ лиги имао учинак од 282 поена (133 гола и 149 асистенција), након чега ће добити надимак Супер Марио. Марио Лемју ће у наредном периоду постати икона Питсбурга, иако је на почетку био незадовољан доласком у Питсбург, јер је као и већина Канађана у то време желео да игра у Монтреал канадијансима. Дан 9. јун 1984 се сматра почетком ере Марија Лемјуа које ће Пингвинима донети два Стенли купа 1991 и 1992. године.

Ера Лемјуа[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Дворана[уреди]

Главни чланак: Консол енерџи центар

Консол енерџи центар (енгл. Consol Energy Center) је спортска дворана у Питсбургу. Капацитет дворане је 18.087 места.

Изградња дворане је почела 14. августа 2008. године, а хала је завршена 1. августа 2010. године.[5] Дворана је свечано отворена 22. септембра 2010. у предсезонском мечу против Детроит ред вингса у којем су Питсбург пенгвинси победили 5:1.[6]


Трофеји[уреди]

Такмичење Број Година
Освајачи Стенли купа - 5
Стенли куп
Првак 5 1990/91, 1991/92, 2008/09, 2015/16, 2016/17.
Источна конференција
Првак 6 1990/91, 1991/92, 2007/08, 2008/09, 2015/16, 2016/17.
Председнички трофеј
Првак 1 1992/93.
Дивизија
Првак 8 1990/91, 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1997/98, 2007/08, 2012/13, 2013/14.

Повучени бројеви играча[уреди]

Белешке:
  • 1 Нико није носио дрес од Бриерове смрти 1971. године, али је званично повучен 5. јануара 2001.
  • 2 Дрес је враћен када се Лемју поново вратио да игра хокеј у Питсбург 27. децембра 2000, али је поново повучен 5. октобра 2006. године
  • 3 И ако није играо за Питсбург, НХЛ је повукао дрес са бројем 99 за све тимове
Повучени бројеви играча Питсбург пенгвинса
Беој Играч Позиција Каријера Датум повлачења
21 Мичел Бриер Н 1969–70 5. јануар 2001 1
66 Марио Лемју Н 1984–97, 2000–06 19. новембар 1997 2
99 Вејн Грецки Н - 6. фебруар 2002 3

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Steel City Legend: Sen. Jack McGregor”. Pittsburgh Hockey.net. 
  2. Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом PenguinsHistoryNHLcom.
  3. „Uniform History”. Pittsburgh Penguins. Приступљено 25. 5. 2016. 
  4. „Penguins Start Training Sessions”. Pittsburgh Post-Gazette. 14. 9. 1967. 
  5. „Architect predicts Aug. 1 completion of Pittsburgh's new arena”. Приступљено 25. 4. 2011. 
  6. „Penguins open Consol Energy Center with 5-1 exhibition win - Pittsburgh Tribune-Review”. Приступљено 25. 4. 2011. 

Спољашње везе[уреди]