Пређи на садржај

Монтреал канадијанси

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Монтреал Канадјенси)
Монтреал канадијанси
Основан 1909.
Боја дреса      
Дворана Бел центар
Капацитет 21.273
Лига НХЛ (1917-до данас)
Веб сајт Званични сајт

Монтреал канадијанси (фр. Canadiens de Montréal) су професионални хокејашки тим из Монтреала у провинцији Квебек. Такмиче се у Атлантској дивизији Источне конференције Националне хокејашке лиге. Клуб је основан 1909. године и представља најстарији активни професионални хокејашки тим на свету.[1] Познати су под надимком „Хабси”. Домаће утакмице играју у Бел центру. Канадијанси су најуспешнија франшиза у историји НХЛ-а са 24 освојена титуле.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање и почеци (1909—1917)

[уреди | уреди извор]

Клуб је основао Амброуз О'Брајен 4. децембра 1909. године као један од оснивача Националне хокејашке асоцијације (НХА). Идеја је била да Монтреал добије тим који ће представљати франкофонско становништво града, па су зато и названи „Канадијанси”. Већ у својој првој сезони клуб се суочио са великим изазовима, али је прелазак у руке Џорџа Кенедија донео стабилност. Први велики успех стигао је у сезони 1915/16. када су Канадијанси, предвођени звездама као што су Едуар Лалонд и Жорж Везина, освојили свој први Стенли куп победивши Портланд роузбадсе.[3]

Ране године у НХЛ лиги (1917—1942)

[уреди | уреди извор]

Године 1917. Канадијанси су, заједно са још четири тима, основали Националне хокејашку лигу. Током 1920-их година тим је предводио феноменални Хауи Моренц, често називан „Мичигенском муњом”. Са њим на леду, Монтреал је освојио Стенли куп 1924. године, а затим и везане титуле 1930. и 1931. године. Ипак, период Велике депресије током 1930-их довео је клуб на ивицу банкрота. Пад посете у дворани Mount Royal Arena замало је натерао власнике да преселе тим у Кливленд, али су локални инвеститори успели да задрже тим у Монтреалу.[1] Трагедија је погодила клуб 1937. године када је Хауи Моренц преминуо од компликација након прелома ноге задобијеног на утакмици.

Морис Ришар и ера доминације (1942—1967)

[уреди | уреди извор]
Морис Ришар, један од највећих играча у историји клуба

Преокрет у историји франшизе догодио се доласком Мориса „Ракете” Ришара. Он је постао први играч у историји који је постигао 50 голова у 50 утакмица. Заједно са Елмером Лахом и Тоом Блејком, чинио је чувени „Панч лајн” напад. Под тренерском палицом Дика Ирвина, а касније и Тоа Блејка, Канадијанси су постали незаустављиви. Врхунац доминације забележен је између 1956. и 1960. године, када је Монтреал освојио пет узастопних Стенли купова, што је рекорд који до данас није оборен. У то време за тим су играле легенде попут Жана Белиова, Дага Харвија, Бернија Жефриона и голман Жака Планта, који је управо у дресу Канадијанса постао први голман који је редовно носио заштитну маску.[4]

Нова династија и златно доба (1967—1993)

[уреди | уреди извор]

И након проширења лиге 1967. године, Монтреал је наставио да ређа титуле. Током 1970-их, под вођством Скотија Боумана, створена је једна од најјачих екипа у историји хокеја. У сезони 1976/77. тим је претрпео само 8 пораза у 80 утакмица. Ги Лафлер је био прва звезда напада, док је одбрану држао Лари Робинсон, а мрежу чувао Кен Драјден. Ова генерација је освојила четири везана трофеја (1976—1979). Након пензионисања кључних играча, уследио је краћи пад, али су млади голман Патрик Роа и капитен Боб Гејни донели нову титулу 1986. године. Свој последњи, 24. Стенли куп, Монтреал је освојио 1993. године, победивши Лос Анђелес кингсе у финалу.[5]

Модерни изазови (1993—данас)

[уреди | уреди извор]

Након 1993. године, клуб је ушао у најдужи период без титуле у својој историји. Године 1996. Канадијанси су напустили легендарни Монтреал форум и прешли у нову дворану, данашњи Бел центар. Током 2000-их, тим је имао успоне и падове, а најзначајнији успеси били су пласмани у финале Источне конференције 2010. и 2014. године под вођством голмана Керија Прајса. Највеће изненађење приредили су 2021. године када су се као аутсајдери пласирали у велико финале Стенли купа, али су изгубили од Тампа Беј лајтнинга. Од 2022. године клуб је започео процес темељне реконструкције тима.[6]

Трофеј Број титула Сезоне
Стенли куп 24 (рекорд) 1915/16, 1923/24, 1929/30, 1930/31, 1943/44, 1945/46, 1952/53, 1955/56, 1956/57, 1957/58, 1958/59, 1959/60, 1964/65, 1965/66, 1967/68, 1968/69, 1970/71, 1972/73, 1975/76, 1976/77, 1977/78, 1978/79, 1985/86, 1992/93.
Председнички трофеј 0
Источна конференција 25 1923/24, 1924/25, 1943/44, 1944/45, 1945/46, 1946/47, 1955/56, 1957/58, 1958/59, 1959/60, 1960/61, 1961/62, 1963/64, 1965/66, 1967/68, 1968/69, 1972/73, 1975/76, 1976/77, 1977/78, 1978/79, 1980/81, 1985/86, 1988/89, 1992/93.
Титуле у дивизији 24 1927/28, 1928/29, 1930/31, 1931/32, 1936/37, 1967/68, 1968/69, 1972/73, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1977/78, 1978/79, 1979/80, 1980/81, 1981/82, 1984/85, 1987/88, 1988/89, 1991/92, 2007/08, 2012/13, 2014/15, 2016/17.

Повучени бројеви

[уреди | уреди извор]
Део повучених дресова

Клуб је повукао највећи број дресова у историји НХЛ лиге у част својих легендарних играча.[7]

Број Играч Позиција Датум повлачења
1 Жак Плант Г 2. октобар 1995.
2 Даг Харви О 26. октобар 1985.
3 Емил Бушар О 4. децембар 2009.
4 Жан Беливо Ц 9. октобар 1971.
5 Берни Жефрион К 11. март 2006.
5 Ги Лапуент О 8. новембар 2014.
7 Хауи Моренц Ц 2. новембар 1937.
9 Морис Ришар К 6. октобар 1960.
10 Ги Лафлер К 16. фебруар 1985.
12 Дики Мур К 12. новембар 2005.
12 Иван Курноаје К 12. новембар 2005.
16 Анри Ришар Ц 10. децембар 1975.
16 Елмер Лах Ц 4. децембар 2009.
18 Серж Савар О 18. новембар 2006.
19 Лари Робинсон О 19. новембар 2007.
23 Боб Гејни К 23. фебруар 2008.
29 Кен Драјден Г 29. јануар 2007.
33 Патрик Роа Г 22. новембар 2008.
99 Вејн Грецки Ц 6. фебруар 2000. (цела лига)

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]