Пређи на садржај

Сент Луис блуз

С Википедије, слободне енциклопедије
Сент Луис блуз
Основан 1967.
Боја дреса      
Дворана Ентерпрајз центар
Капацитет 19.022
Лига НХЛ (1967-до данас)
Веб сајт Званични сајт

Сент Луис блуз (енгл. St. Louis Blues) је професионални амерички тим у хокеју на леду из Сент Луиса у Мисурију. Члан је Западне конференције и наступа у Централној дивизији Националне хокејашке лиге (НХЛ). Клуб је основан 1967. године током великог проширења лиге. Своје домаће утакмице играју у Ентерпрајз центру. Највећи успех у историји остварили су 2019. године када су освојили свој први Стенли куп.

Историја

[уреди | уреди извор]

Хокеј у Сент Луису пре 1967.

[уреди | уреди извор]

Иако Сент Луис арена првобитно није била пројектована за хокеј, испуњавала је тадашње стандарде Националне хокејашке лиге по величини и прегледности. Након што је инсталирана ледена површина, нишеразредни Сент Луис флајерси су почели да играју тамо 1929. године.[1] Град је убрзо привукао пажњу као потенцијално НХЛ тржиште, што је довело до пресељења угашених Отава сенаторса за сезону 1934/35. Новоименовани Сент Луис иглси су наставили да губе новац због великих трошкова путовања у Торонто и Монтреал, па је тим расформиран након само једне сезоне.[2]

Проширење 1967. и прва финала (1967—1970)

[уреди | уреди извор]

Блузи су били један од шест тимова додатих у лигу током великог проширења 1967. године. Сент Луис је изабран на инсистирање власника Чикаго блекхокса, који су желели да продају застарелу арену у Сент Луису коју су поседовали.[3] Први власници, породица Саломон, уложили су значајна средства у реновирање објекта.

Под вођством легендарног тренера Скотија Боумана, Блузи су доминирали Западном дивизијом у прве три године постојања. Користећи формат такмичења који је новим тимовима гарантовао место у финалу, Сент Луис је три пута узастопно играо за Стенли куп (1968, 1969. и 1970). Иако су сва три пута поражени (два пута од Монтреала и једном од Бостона), голмански тандем Глен Хол и Жак Плант постао је легендаран, освојивши Везина трофеј 1969. године.[4]

Финансијска криза и покушај селидбе (1970—1987)

[уреди | уреди извор]

Седамдесете су донеле пад резултата и финансијску нестабилност. Године 1977. компанија Ralston Purina је купила тим како би спречила банкрот. Међутим, 1983. године, власници су покушали да продају тим групи која је планирала селидбу у Саскатун (Канада). НХЛ је блокирао ову продају, сматрајући да је Саскатун премало тржиште.[5] Власници су тада напустили клуб, који је замало угашен пре него што га је купио Хари Орнест.

Упркос малом буџету, Блузи су остали конкурентни, а 1986. године су стигли до финала конференције. Остао је упамћен догађај познат као „Чудо у понедељак увече” (енгл. Monday Night Miracle), када је Даг Викенхајзер постигао гол у продужетку за преокрет против Калгарија.[6]

Златно доба Брета Хала (1988—1998)

[уреди | уреди извор]

Године 1988. клуб је кроз трејд довео Брета Хала, који ће постати највећа звезда у историји франшизе. Хал је у сезони 1990/91. постигао невероватних 86 голова и освојио Харт трофеј за најкориснијег играча лиге.[7] Упркос доласку звезда попут Адама Оутса, Брендана Шанахана и касније Вејна Грецког, тим није успевао да прође другу рунду плеј-офа. Године 1994. Блузи су се преселили у нову дворану, тадашњи Кил центар (данас Ентерпрајз центар).

Председнички трофеј и историјски низ (1998—2011)

[уреди | уреди извор]

Блузи су 2000. године освојили Председнички трофеј за најбољи тим регуларне сезоне са 114 бодова, а дефанзивац Крис Пронгер је проглашен за MVP-а лиге.[8] Клуб је држао низ од 25 узастопних учешћа у доигравању (1980—2004), што је један од најдужих низова у историји америчког спорта. Након продаје тима породици Лори 1999. године и каснијег лок-аута, уследио је период кризе и подмлађивања тима под вођством Џона Дејвидсона.[9]

Први Стенли куп и новија историја (2011—2026)

[уреди | уреди извор]

Почетком 2019. године, Блузи су се налазили на последњем месту у НХЛ лиги. Под вођством привременог тренера Крeјга Берубеа и голмана дебитанта Џордана Бинингтона, тим је направио историјски преокрет и пласирао се у финале Стенли купа. У седам драматичних утакмица савладали су Бостон бруинсе, освојивши своју прву титулу шампиона у историји клуба.[10]

Након одласка капитена Алекса Пјетранђела 2020. године, вођство тима преузели су Рајан О'Рајли (до 2023), а потом Брејден Шен. У сезони 2024/25. екипа је прошла кроз процес подмлађивања око нових звезда Роберта Томаса и Џордана Кајруа. Крајем 2024. године, након смене Друа Банистера, тим је преузео искусни тренер Џим Монтгомери.[11] У актуелној сезони 2025/26, Блузи се поново боре за врх Западне конференције, ослањајући се на чврсту дефанзиву и Бинингтона на голу.[12]

Успеси

[уреди | уреди извор]
Трофеј Број титула Сезоне
Стенли куп 1 2018/19.
Председнички трофеј 1 1999/00.
Западна конференција 1 2018/19.
Титуле у дивизији 10 1968/69, 1969/70, 1976/77, 1980/81, 1984/85, 1986/87, 1999/00, 2011/12, 2014/15, 2019/20.

Повучени бројеви

[уреди | уреди извор]

Клуб је до сада повукао девет бројева у част својих најистакнутијих чланова, док је број 99 повучен из целе лиге у част Вејна Грецког.[13]

Број Играч Позиција Датум повлачења
2 Ал Макинис О 10. април 2006.
3 Боб Гаселт О 3. фебруар 1975.
5 Боб Плагер О 2. фебруар 2017.
8 Баркли Плагер О 24. март 1981.
11 Брајан Сатер К 30. децембар 1988.
16 Брет Хал К 5. децембар 2006.
24 Берни Федерко Ц 16. март 1991.
44 Крис Пронгер О 17. јануар 2022.
99 Вејн Грецки Ц 6. фебруар 2000. (цела лига)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The History of St. Louis Hockey”. St. Louis Game Time. Приступљено 10. јануар 2026. 
  2. ^ Diamond, Dan (2003). Total NHL. Triumph Books. ISBN 1-57243-604-2. 
  3. ^ Jordan, Jimmy (10. 2. 1966). „City Gets Big League Hockey”. Pittsburgh Post-Gazette. 
  4. ^ „Glenn Hall and Jacques Plante: A Legendary Tandem”. NHL.com. Приступљено 10. јануар 2026. 
  5. ^ „The Saskatoon Blues: The Story”. St. Louis Game Time. Приступљено 10. јануар 2026. 
  6. ^ Duhatschek, Eric (2001). Hockey Chronicles. Checkmark Books. ISBN 0-8160-4697-2. 
  7. ^ „Brett Hull Biography”. Hockey Hall of Fame. Приступљено 10. јануар 2026. 
  8. ^ „1999-00 St. Louis Blues Roster and Statistics”. Hockey-Reference. Приступљено 10. јануар 2026. 
  9. ^ „Lauries complete sale of Blues to Checketts' group”. ESPN. Приступљено 10. јануар 2026. 
  10. ^ „Blues win Stanley Cup for first time”. NHL.com. 12. јун 2019. Приступљено 10. јануар 2026. 
  11. ^ „St. Louis Blues' 2024-25 Season Review”. The Hockey Writers. Приступљено 10. јануар 2026. 
  12. ^ „St. Louis Blues 2025-26 Outlook”. STL Sports Central. Приступљено 10. јануар 2026. 
  13. ^ St. Louis Blues Retired Numbers - NHL.com
Сент Луис блуз на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сент_Луис_блуз&oldid=30650672”