Њујорк ренџерси стигли су у плејоф са Президентс трофејом као тим са највише освојених бодова у лигашком делу сезоне. Такође су и другу годину за редом успели да преокрену и победе у серији коју су губили са 3-1 (против Вашингтона2015. и против Питсбурга у 2014. - оба пута у другом кругу Истока). Детроит ред вингси су продужили низ узастопних учешћа у плејофу на 24 што је најдужи активни низ и четврти најдужи у историји НХЛ лиге.[1]Винипег џетси су играли свој први плејоф од када су се преселили у Манитобу 2011. и престали да се зову Атланта трешерси. Једини пут када је ова франшиза играла у плејофу било је 2007. године, а последњи пут када је град Винипег угостио плејоф сусрет било је 1996., годину пре селидбе некадашње франшизе џетса у Аризону, где су постали којотси.[2]Отава сенаторси су постали први тим након сезоне 1943/44. који су сустигли заостатак од 14 бодова на лигашкој табели и успели да се домогну плејофа.[3]Калгари флејмси су се вратили у плејоф након шест сезона одсуства. Укупно пет канадских тимова се домогло завршне фазе, што је највећи број још од плејофа 2004. године.[4]
Лос Анђелес кингси су постали први бранилац титуле још од Каролина харикенса у 2007. који се нису пласирали у плејоф у сезони након освајања трофеја.[5]Бостон Бруинси су пропустили свој први плејоф након 2007. године и постали тек трећи клуб у историји НХЛ лиге који је пропустио плејоф након што је у претходној сезони освојио Президентс трофеј (и први након Бафала2008).[6]Сан Хозе шаркси су пропустили да се пласирају у плејоф први пут од 2003. године чиме су прекинули најдужи активни низ узастопних пласмана у завршницу такмичења.[7]
Први пут од 2000. године, оба конференцијска финала су играна у седам мечева.
Ово је била друга сезона у којој се примењивао формат да по три најбоља тима из сваке дивизије и још додатно по два из сваке конференције на основу пласмана учествују у плејофу (укупно 16 тимова, по 8 из сваке конференције.
А1, А2 и А3 су позиције тимова на табели Атлантик дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
М1, М2 и М3 су позиције тимова на табели Метрополитен дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
Ц1, Ц2 и Ц3 су позиције тимова на табели Централне дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
П1, П2 и П3 су позиције тимова на табели Пацифик дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
ВК1 и ВК2 су тимови са вајлд кард позицијом, односно по два најбоље пласирана тима из Источне и Западне конференције изузев тимова који су се квалификовали на основу пласмана у својим дивизијама (А1-А3, М1-М3, Ц1-Ц3, П1-П3).
Статистика је преузета са званичног сајта НХЛ лиге.[9]
(Легенда:ОУ-одигране утакмице; П-победе; И-изгубљене утакмице; ГД-дати голови; ГП-примљени голови; ГДУ-просек датих голова по утакмици; ГПУ-просек примљених голова по утакмици; ИВ-реализација играча више; ИМ-одбрана са играчем мање)