Стефан Младенов
| Стефан Младенов | |
|---|---|
 Стефан Младенов | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. децембар 1880. |
| Место рођења | Видин,  Кнежевина Бугарска |
| Датум смрти | 1. мај 1963. (82 год.) |
| Место смрти | Софија, Бугарска |
| Образовање | Карлов универзитет |
| Научни рад | |
| Поље | лингвистика етнографија историја |
| Институција | Софијски универзитет Бугарска академија наука |
Стефан Младенов je бугарски лингвиста и академик. Његов Magnum opus је „Историја бугарског језика”, преведен и објављен на њемачком језику од стране Макса Фасмера. Једини бугарски научник члан Академије наука СССР-а пре Другог светског рата.
Говори савршено на 18 језика и користи укупно 29 језика, укључујући све јужнославенске језике.
Дипломирао је на Високој школи у Софији, на словенској филологији. Специјализовао се за: Беч, Петерсбург, Праг, Париз и Минхен. Руководилац је Одсјека за општу и компаративну индоевропску лингвистику Универзитета у Софији и декан историјско-филолошког факултета.
Члан је више академија у Европи — Пољске академије наука у Кракову (1929), Краљевског колеџа Лондонског универзитета (1929), Славонског института у Прагу (1929), Немачке академије наука у Берлину (1942). Аутор је више од 1100 радова о језичким и књижевно-историјским питањима. Разматрају се питања бугарске дијалектологије, историје и етимологије бугарских и других словенских језика, компаративне и индоевропске лингвистике, питања европских и турских језика.[1]
Косовско-ресавски дијалекат за Младенов је бугарски.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Стефан Младенов”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2007. г. Приступљено 22. 07. 2019.
- ^ „За пограничните говори в Източна Сърбия”
