Извор странице Стефан Немања

{{Инфокутија владар
| слика = Stefan Nemanja.jpg
| опис_слике = ''Фреска из Богородичине цркве у Студеници''
| име = Стефан Немања
| пуно_име = 
| датум_рођења = око [[1113]].
| место_рођења = Рибница (данашња [[Подгорица]])
| држава_рођења = [[Дукља|Краљевина Дукља]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1199|2|13|1113||}}
| место_смрти = [[манастир Хиландар]]
| држава_смрти = [[Византија]]
| сахрана = [[манастир Студеница]]
| функција = [[Велики жупан Србије]]
| владавина = ([[1166]]) [[1168]] — [[1196]].
| датум_крунисања = 
| претходник = [[Тихомир Завидовић]]
| наследник = [[Стефан Немањић]]
| вера = [[православље]]
| династија = [[Немањићи]]
| отац = [[Завида]]
| мајка = <!-- nema na wikipodacima -->
| супружник = [[Ана Вукановић (монахиња Анастасија)|Ана Вукановић]]
| деца = [[Вукан Немањић]], [[Стефан Немањић]], [[Свети Сава]], [[Јефимија Немањић]], [[Јелена (супруга Јована Асена I)|Јелена Немањић]]?
| грб = 
| опис_грба = 
}}

'''Стефан Немања''' ({{јез-црсл|Стѣфань}}; око [[1113]] — [[13. фебруар]] [[1199]]{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} или [[1200]]{{sfn|Павловић|1970|p=66. Сава I Немањић као годину смрти његовог оца уписао је 1200. и мањи део историчара пише да је то година смрти Стефана Немање}}) био је српски [[велики жупан]] (1166—1196), који се изборио за политичку самосталност у односу на [[Византија|Византију]] и уједињење српских земаља ([[Рашка (област)|Рашка]], [[Дукља]], [[Травунија]], [[Хумска земља]], [[Неретванска крајина]]) у јединствену [[великожупанска Србија|српску државу]]. Био је родоначелник српске владарске [[немањићи|династије Немањића]], која се одржала на власти све до [[1371]]. године.{{sfn|Калић|1981|p=251-262}}

Сматра се једним од најзначајнијих српских владара,{{напомена|Један је од 16 владара који су уврштени у књигу [[100 најзнаменитијих Срба|''„100 најзнаменитијих Срба“'']], коју је саставила [[Српска академија наука и уметности]].}} а заједно са сином [[Свети Сава|Светим Савом -{I}- Српским]], једним од утемељивача [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], која Стефана Немању слави као '''Светог Симеона Мироточивог'''. Доба његове владавине представља преломни период у [[историја Срба|историји]] и [[Српска култура|култури Срба]].{{sfn|Деретић|2005|p=}}

Као најмлађи син [[Властела|властелина]] [[Завида|Завиде]], збацио је вероватно [[1166]]. године свог најстаријег брата [[Тихомир Завидовић|Тихомира]] и врховну власт [[Византија|Византије]].{{sfn|Новаковић|1958|p=179, 186-187}}{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=36}} Поред брата Тихомира имао је још два брата [[Мирослав Завидовић|Мирослава]] и [[Страцимир Завидовић|Страцимира]]. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, [[1172]]. године, Немања се предао византијском цару [[Манојло I Комнин|Манојлу I Комнину]] (1143—1180) и признао га за свог суверена 1173. године. После цареве смрти 1180. започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на околне [[српске земље у раном средњем веку|српске области]] ([[Косово]], [[Српско приморје|Зета]], [[Травунија]], [[Захумље]] и [[Неретвљанска кнежевина|Неретвљанска област]]), осим [[Босна|Босне]]. Његова експанзија је окончана поразом на [[Јужна Морава|Морави]] [[1191]]. године, након чега је Србија симболично постала византијски [[вазал]], али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.

На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи. Сазвао је [[сабор против богумила у Рашкој]], након чега се, уз помоћ војске, сурово обрачунао са следбеницима овог учења, које је сматрано [[Јерес|јеретичким]].{{sfn|Житије светог Симеона||p=}} На међународном плану српски велики жупан је био одан вазал Манојлу Комнину од 1172. године, шаљући му помоћне војне одреде који су учествовали и у [[Битка код Мириокефалона|бици код Мириокефалона]] (1176). године,{{sfn|Калић|Радошевић-Максимовић|1971а|p=105}} али после смрти цара Манојла I (1180), велики жупан се одметнуо и улазио је у велике савезе против Византије. Послао је своје посланике чак у [[Нирнберг]] 1188. на преговоре са [[Цар Светог римског царства|светоримским царем]] [[Фридрих I Барбароса|Фридрихом I Барбаросом]] (1155—1190).

У уметности, његову владавину карактерише почетак подизања монументалних владарских [[задужбина]], као и појава аутентичног српског стила у [[Сакрална архитектура|сакралној архитектури]], познатог као ''[[рашки стил]]'', за чији почетак се узима његово подизање манастира [[Манастир Ђурђеви ступови|Ђурђеви Ступови]]. Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ [[Црква (грађевина)|цркава]] и [[манастир]]а, међу којима треба истаћи манастире: [[Манастир Студеница|Студеницу]] (коју је подигао себи као [[маузолеј]]) и [[Манастир Хиландар|Хиландар]], који је обновио из темеља са сином Савом [[1198]]. године.{{sfn|Дероко|1985|p=}}

Повукао се са власти и замонашио на сабору [[1196]], а за свог наследника је одредио средњег сина [[Стефан Немањић|Стефана Првовенчаног]] (велики жупан од 1196. до 1217. или до 1219. године, а краљ од [[1217]] или [[1219]]. до [[1228]]), у договору са византијским царем [[Алексије III Анђел|Алексијем III]] (1195—1203), чијом ћерком [[Evdokija Anđel|Евдокијом]] је Првовенчани био ожењен.{{Напомена|Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин ([[Стефан Драгутин Немањић|Стефан Д. Немањић]]), и краљ Дечански ([[Стефан Урош III Немањић|Стефан У. III Д. Немањић]]) и сви остали владари из те [[Немањићи|породице]]. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као „Немања Први“ и [[Стефан Урош III Дечански|„Урош Трећи“]], али никада нису користили облике као „Стефан Први“, „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њихове писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. „Стефан“ је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.}} Преминуо је као '''монах Симеон''' у манастиру Хиландар, а његове [[мошти]] су [[1208]]. године пренете у манастир Студеницу, у коме се и данас налазе.

== Порекло и породица ==
{{Главни чланак|Завида|Немањићи}}
[[Датотека:Lead seal of Zhupan Stefan Nemanja 1142-1166, vicinity of Kostolac, National Museum of Serbia.png|мини|200 п|<center>Оловни [[печат]] жупана Стефана Немање (Народни музеј у Београду).</center>]]
[[Датотека:Seal of Stefan Serbian Grand Zhupan Nemanja, 1198.png|мини|200 п|<center>Оловни [[печат]] великог жупана Стефана Немање (Народни музеј у Београду).</center>]]

Стефан Немања је био четврти и најмлађи [[син]] српског [[племство|властелина]] [[Завида|Завиде]] који је био у родбинским везама са династијама које су у то доба владале [[великожупанска Србија|Србијом]] (са [[Вукановићи]]ма по [[мушкарац|мушкој]] линији) и [[Дукља|краљевином Дукљом]] (са [[Војислављевићи]]ма по [[жена|женској]] линији).{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=34}} О Завидином животу и тим родбинским везама нема много поузданих података, али се на основу Немањиног [[хагиографија|житија]] може закључити да се он због сукоба са рођацима и борбе око великожупанске власти, склонио у краљевину Зету.{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}

Остале детаље Завидиног животописа могуће је реконструисати само помоћу хипотеза. У науци се живо расправљало о идентитету Завидиног оца. Тако је [[Љубомир Ковачевић]] (1900), као и [[Тибор Живковић]] (2006), претпоставио да је Завидин отац био велики жупан [[Вукан I (велики жупан)|Вукан]], док је по [[Станоје Станојевић|Станоју Станојевићу]] (1930) то био Вуканов синовац, [[Стефан Вукан]]. Поред ове две уверљиве замисли постоје и друге. Тако су [[Пољска|пољски]] историчар [[Јан Лесни]] и енглески Џон Фајн замислили да је Завидин отац био [[Урош I Вукановић|Урош I]].{{sfn|Живковић|2006|p=}}

Осим Немање, Завида је имао још деце:
* [[Тихомир Завидовић|Тихомира]], владао као српски велики жупан ([[1163]].{{sfn|Станојевић|1910|p=}}-(1166) [[1168]]), живео (? - [[1169]]..{{sfn|Станојевић|1910|p=}}).
* [[Страцимир Завидовић|Страцимира]], управљао областима око [[Западна Морава|Западне Мораве]] (1163-(1166) 1168, 1169-?), живео (?-после [[25. децембар|25. децембра]] [[1189]].<ref name="genealogy.eu">{{cite web|title=Balkan 5|url=http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan5.html|website=genealogy.euweb.cz|accessdate=6. 7. 2017|archive-date=20. 06. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080620014920/http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan5.html|url-status=}}</ref>)
* [[Мирослав Завидовић|Мирослава]], управљао [[Захумље]]м (1163-(1166) 1168, 1169-?), живео је до [[1196]]. или [[1199]].{{sfn|Марковић|2012|p=18 (38) на напоменом 145}}<ref name="genealogy.eu"/>
* Ћерку непознатог имена, удату за неког од [[Војислављевићи|Војислављевића]], вероватно Градихну{{sfn|Живковић|2006|p=}}
* Bojcлавy, удату за [[Кулин]]а, [[Бановина Босна|бана Босне]]<ref>L. P. Brockett, ''„[http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/bogumili/lbrockett-bogomils2.html The Bogomils of Bulgaria and Bosnia: The Early Protestants of the East]“'' (1879)</ref>

Био је ожењен племкињом [[Ана Вукановић (монахиња Анастасија)|Аном]] (у монаштву ''Анастасија''), која је потомкиња бугарског цара [[Јован Владислав|Јована Владислава]] и са којом је имао можда шесторо деце:<ref name="genealogy.eu"/>
* [[Вукан Немањић|Вукана]], кнеза и самозваног краља Зете (око 1190—1208), али и великог жупана Србије (1202/03—1204/05), живео (?—[[1208]]);
* [[Стефан Немањић|Стефана]], великог жупана Србије (1196—1217) и краља Србије (1217—1227), живео (?—[[1227]]);
* [[Свети Сава|Растка]], првог српског [[архиепископ]]а Саву I (1219—1233), живео (1169—1236);
* [[Јефимија Немањић|Јефимију]], удату за [[Manojlo Duka|Манојла Дуку]];
* Ћерку непознатог имена, удату за [[Тих (управник Скопља)|Тиха]], управника [[Скопље|Скопља]], мајку [[Константин I Асен Тих|Константина I Асена Тиха]];
* [[Јелена (супруга Јована Асена I)|Јелену]], супруга цара [[Јован Асен I|Јована Асена I]] и мајка цара [[Јован Асен II]]<ref name="Павлов, Пламен. Търновските царици">Павлов, Пламен. Търновските царици. В. Т.:ДАР-РХ. {{page|year=2006|isbn=954-9789-04-3|pages=10–11}}</ref>

== Прилике у првој половини XII века ==
Током осме деценије [[11. век]]а, зетски краљ [[Константин Бодин|Бодин]] (1081—1101) је заузео [[Рашка (област)|Рашку]] и на власт довео жупане Марка и [[Вукан I (велики жупан)|Вукана]]. У византијским изворима са краја [[11. век|XI]] и почетка [[12. век]]а јавља се Вукан као главни и једини предводник српских напада на Византију, који се из [[Средњовековни град Звечан|Звечана]] спушта на [[Косово]] и угрожава византијски [[Липљан]]. Не зна се када је он умро, пошто византијски извори након тог периода ћуте о њему, али се сматра да се то десило између [[1112]]. и [[1115]]. године.{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=29-32}} Након њега се, као српски велики жупан, јавља његов братанац [[Урош I Вукановић|Урош I]], који је водио офанзивну политику према Византији. Он се повезује са [[Мађари]]ма и учествује у њиховом нападу на Византију (1127—1129), а почетком четврте деценије XII века удаје своју ћерку [[Јелена Вукановић|Јелену]] за угарског престолонаследника слепог [[Бела II Слепи|Белу II]] (1131—1141). Она је имала утицаја на политику свога мужа, али и њеног сина и његовог наследника [[Геза II|Гезе II]] (1141—1161), а на угарском двору се у том периоду налазио и један од Урошевих синова [[Белош Вукановић|Белош]], који је обављао високе државне послове као бан и палатин (управник двора).{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=32}}

Пре [[1146]]. године, највероватније крајем [[1145]]. године,{{sfn|Живковић|2006|p=}} Урош I умире, а власт преузима његов најстарији син [[Урош II Примислав|Урош II]]. Он се повезује са Угарском, којом је тада владао његов сестрић Геза II уз помоћ своје сестре и брата, покушава да се ослободи византијске врховне власти. Међутим, цар Манојло је [[1149]]. године спалио [[Стари Рас|Рас]], а идуће године је на [[Тара (река)|реци Тари]] (код [[Ваљево|Ваљева]]{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} или у [[Црна Гора|Црној Гори]]{{sfn|Живковић|2006|p=}}) потукао српске снаге ојачане помоћним угарским одредима. Он је Уроша II приморао да поново призна византијску власт, као и после нове неуспешне побуне [[1153]]. године. Уроша је [[1155]]. године покушао да збаци са власти најмлађи син Уроша I [[Деса]], али је остао на власти одлуком Манојла Комнина.

== Рођење и младост ==
[[Датотека:Fresco of Stefan Nemanja in King's church Studenica.jpg|десно|мини|240п|Стефан Немања на фресци из [[Краљева црква у Студеници|Краљеве цркве у Студеници]]]]

Немањин отац, ''Завида''{{напомена|Име Немањиног оца ''Завида'', помиње се само на два места (натпис у [[црква Светог апостола Петра у Бијелом Пољу|цркви светог Петра и Павла]] на [[Лим (река)|Лиму]] у данашњем [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]] и запис у склопу [[Мирослављево јеванђеље|''„Мирослављевог јеванђеља“'']]) као име оца његовог брата [[Мирослав Завидовић|Мирослава]], док се у његовим житијима не помиње.}}, је прогнан из земље током династичког сукоба који је у њој вођен око власти међу [[Вукановићи]]ма. Немањино житије наводи да је тада био ''велики метеж''{{sfn|Житије светог Симеона||p=}} и да су његовом оцу ''браћа му завишћу одузели земљу''{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}, што неки историчари тумаче да је Завида заправо био велики жупан Србије, кога су сродници збацили са власти{{sfn|Живковић|2006|p=}}. Он се након тога склонио у [[Доклеа|Доклеју]]/[[Дукља|Дукљу]], у којој је рођен{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}. [[Стефан Првовенчани]] у ''Животу Светог Симеона'' за Диоклитију и Дукљу пише да су права дедовина Немањина: ''Поврати Диоклитију и Далмацију, отачаство и рођење своје, '''праву дедовину своју''', коју је насиљем држао грчки народ...''<ref>{{Cite book|last=Првовенчани |first=Стефан|authorlink=Стефан Првовенчани|title=Живот Светог Симеона, крај 7. поглавља|year= |url=https://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_03_c.html|publisher= |pages=|location= |isbn=}}</ref> [[Аполон Александрович Мајков]] у ''Историји српског народа'' запажа да је дедина стара породична држава, тако рекавши, колевка и постојбина роду, а отачаство је што је остало од оца, које је могло бити стечено.<ref>{{Cite book|last=Мајков|first=Аполон|title=Историја српског народа, треће репринт издање према другом издању из 1876, превео Ђ. Даничић|year=1990|url= |publisher=Ново дело|pages=12|location=Београд|isbn=}}</ref>

Током његовог прогона из земље, вероватно [[1113]]. године у Рибници на [[Морача|Морачи]] (данашња [[Подгорица]]), му се родио најмлађи син Немања. Крштен је у [[католичка црква|римокатоличкој цркви]], по латинском обреду, који је био преовлађујући у тадашњој [[Дукља|Дукљи]]{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}, да би се по Завидином повратку у Србију са породицом, Немања крстио по други пут, у [[епископ]]алној [[црква Светих апостола Петра и Павла у Расу|цркви светих Петра и Павла]] у [[Стари Рас|Расу]] (тадашњој [[Престонице Србије|престоници великих жупана]]){{sfn|Житије светог Симеона||p=}}, по грчком обреду.

Навод Немањиног житија о Завидином повратку у Србију се понекад преводи да му се отац вратио ''у столно место''{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}, а некад да му се отац вратио ''на столно место''{{sfn|Живковић|2006|p=}}, услед чега неки аутори сматрају да се Завида вратио као велики жупан{{sfn|Живковић|2006|p=}}. Не зна се са сигурношћу када се Завида вратио, али је то вероватно било почетком треће деценије [[12. век]]а{{sfn|Живковић|2006|p=}}, пошто се у Немањином житију наводи да је пунолетство стекао у [[Рашка (област)|Рашкој]], мада има и другачијих мишљења о времену његовог повратка (друга половина четврте деценије{{sfn|Фајфрић|1998|p=}}, пета деценија XII века.<ref>{{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20091009185558/http://www.serbianna.com/features/entry_of_slavs/entry_of_slavs_into_christendom.pdf |title =„-{Entry of Slavs Into Christendom}-“ |date= |website= |publisher= |access-date=8. 4. 2013}}</ref>)

== Византијско-угарски рат ==
[[Датотека:Manastir Presvete Bogorodice u Kuršumliji - sačuvani ostaci 01.JPG|мини|десно|200п|Остаци [[Манастир Богородице код Куршумлије|цркве Св. Богородице]] на ушћу Косанице у реку [[Топлица (река)|Топлицу]]. Ово је прва Немањина задужбина која је грађена [[1158]] - [[1162.]] Подигнута је на темељима рановизантијске цркве, датиране у [[5. век|5.]] или [[6. век]]. Манастир је запустио након [[Велика сеоба Срба|Велике сеобе Срба]] за време Великог бечког или [[Велики турски рат|Великог турског рата]] [[1688]] -[[1690.]]]]
У [[1163.]] години, цар [[Манојло I Комнин]] је са војском преко [[Софија|Сердике (Софија)]] дошао у [[Нишка тврђава|Ниш]], где се према [[Јован Кинам|Јовану Кинаму]] одлучио "да се узгред позабави стварима у вези Србије". Тада је Србијом влада велики жупан [[Деса]], савезник [[Стефан III Угарски|Иштван III]] у угарским династичким сукобима, а тиме и противник Манојла  Када је Деса био принуђен да дође у Ниш пред цара, откривене су његове везе са угарским краљем Иштваном III, Деса га је назвао својим господаром, Манојло I је одлучио да га изведе пред суд и казни. Деса је најпре притворен и држан под стражом, а затим послат у дворски затвор у [[Цариград]].{{sfn|Калић|2007|p=197–208}}

Пошто је сменио великог жупана Десу, који је ушао у савез са Угарима, уместо њега дао је земљу на управу Завидиним синовима, који су били у грчкој странци. Завида је имао четири сина: Тихомира, Страцимира, Мирослава и најмлађег Немању. Тихомир је био најстарији и постао је српски велики жупан. Признавала су га браћа која су управљала појединим деловима државе. Страцимира је држао подручје око [[Западна Морава|Западне Мораве]], Мирослав [[Хум]], док је Стефан Немања држао подручје око [[Ибар|Ибра]], [[Топлица|Топлице]] и Дубочице (око данашњег [[Лесковац|Лесковца]]). Немања је био ожењен Аном са којом је имао три сина, Растка, Стефана и Вукана Немањића те кћерку Вуку, Деву и Ефимију.

[[Византија|Византијски]] цар Манојло I Комнен покренуо је велику војску на Угарску јер је био обавештен о њиховом незадовољство и унутрашњим сукобима. Угарски краљевић [[Бела III|Бела]] морао је живети у Цариграду, где су га оженили, а Белине земље, Далмација са јужном Угарском (испод [[Велебит]]а) морале су доћи под цариградску управу. У Угарској долази до отпора због чега цар Манојло креће у поход. Византијска војска осваја [[Земун]] и [[Срем]] [[1165.]] године. Уз Грке су ишли и обавезни одреди Срба. Друга византијска војска кренула је на запад под командом [[Јован Дука Комнин|Јована Дуке]], преко [[Рашка (област)|Рашке]] и Босне према [[јадран]]ској обали. Без великог отпора узели су све градове од [[Сплит]]а до [[Бар]]а натеравши их да признају византијску власт. У северној Далмацији постаде грчки намесник Нићифор Халуфа, а јужној с Дукљом кир Изанције. Срем и суседне области дођоше под власт, Константина Анђела и Василија Трипсиха.
[[Датотека:Manastir Svetog Nikole kod Kuršumlije, spolja 08.jpg|мини|лево|200п|[[Манастир Светог Николе код Куршумлије|Црква Светог Николе]] на ушћу Бањске у реку [[Топлица (река)|Топлицу]] код данашње [[Куршумлија|Куршумлије]]. Ова црква представља другу Немањину задужбину која је изграђена око [[1166.]] године у [[Византијска уметност|византијском стилу]]. Градили су је и осликали најбољи [[цариград]]ски мајстори. Подигнута је на темељима рановизантијске цркве, датиране у 5. или 6. век.]]
Византинци су имали успеха и у кампањи у Италији где су заузели важну поморску луку на западној обали [[Јадран]]а [[Анкона|Анкону]]. [[Венеција]] која се раније обраћала за помоћ Византији током освајачког похода [[Фридрих Барбароса|Фридриха Барбаросе]] у северној Италији, променила је свој однос према Грцима у страху да не изгуби [[Јадранско море]]. Она се приближила Угарској као природном савезнику против Грка. У исти мах почели су да раде међу Србима, како би их побунили против Византије. 
 
Угари су кренули већ [[1166]]. године у контранапад да потисну Византију из новодобијених области. Међутим, цар Манојло као одговор покренуо је три војске против Угарске, једна с [[Дунав]]а, а друге две чак преко [[Карпати|Карпата]], према средишту [[Панонија|Паноније]]. Док је главна угарска војска оперисала према Дунаву, [[Београдска тврђава|Београду]] и [[Браничево (тврђава)|Браничеву]], зашле су две византијски војске дубоко у њихово подручје изазвавши општу панику. Угари су били присиљени да преко посредника траже мир на њихову штету [[1167.]] године.

У међувремену, византијски цар Манојло започиње [[1166.]] године преговоре са римским папом [[Папа Александар III|Александром III]] о [[Црквена унија|црквеној унији]].<ref>[https://books.google.rs/books?id=rE4GDAAAQBAJ&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false Pope Alexander III (1159-89): The Art of Survival (Anne J. Duggan and Peter D. Clark, p. 309-311)]</ref>
[[Датотека:Manastir Pazarište 1.JPG|мини|десно|200п|Остаци пећинске манастирске лавре [[Архангел Михаило|Архангела Михаила]] на литици у подножју тврђаве Рас.<ref>[https://www.academia.edu/29218156/The_Cave_Lavra_of_the_Archangel_Michael_in_Ras?sm=b The Cave Lavra of the Archangel Michael in Ras (Danica Popović, Marko Popović, 1999)]</ref> Према народној легенди, Немања је био 'заточен' у овој пећини.]]
Као идеалан кандидат Венеције и Угарске међу Србима појавио се Немања, кога су браћа а пре свих велики жупан Тихомир утамничили у [[Пећина|пећини]] код [[Рас (тврђава)|Раса]]. Немања се, вероватно, надао, да ће место Десе доћи он као дотадашњи представник грчке странке, док је цар Манојло довео на престо његовог најстаријег брата. Љут због тога Немања мења своју политику у корист Угарске и њених савезника. Из тамнице Немања се спасао, не зна се чијом помоћу. Немањин син и биограф, [[Стефан Првовенчани]], описујући очев живот у житију, каже, како се избавио уз помоћ "небеских сила":
{{цитат|И овог опет, због кротости и правде, и дивне смерности, и због својих добрих обичаја, Владика премилостиви руком својом крепком и мишицом високом изведе из камените пећине, и узведе га на престо отачаства његова и подиже га за господара великог свему свету}}
==Успон на престол (1168-1172)==
По свему судећи, у [[1166.]] или [[1167.]] години, Немања је окупио своје присталице у [[Рас (тврђава)|тврђави Рас]] и започео сукоб против Тихомира који је тражио наслон на Грке. Немања је збацио Тихомира, али се он успео одржати уз помоћ Византије. До одлучујуће битке између браће долази код Пантина на Косову у којој је Тихомирова војска била поражена, а он сам је страдао [[1168.]] године у реци [[Ситница|Ситници]].{{sfn|Калић|1970|p=193-204}}<ref>[https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-9008/2020/0353-90082052283Z.pdf Битка код Пантина 1168. године и јединство српске државе (Божидар В. Зарковић, 2020)]</ref>

Те исте године, [[Виљем од Тира|Вилијам Тирски]], емисар од [[Амалрик I Јерусалимски|Амалрика]], латински [[Краљевина Јерусалим|краљ Јерусалима]], стигао је у дипломатску мисију у [[Цариград]].<ref>[https://www.academia.edu/39027817/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B8_%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D0%A3%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_2018_Krsta%C5%A1i_i_Srbi_Crusaders_and_Serbs_221_pp Крсташи и Срби (стр. 120, Др Александар Узелац, Београд, 2018)]</ref> Његов циљ је био да се Византија придружи [[Крсташки походи на Египат|крсташима против Египта]] . Вилијам Тирски, највероватније под утицајем Византинаца, оставио негативно мишљење о Србима у својим извештајима.<ref>[https://www.academia.edu/39027817/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B8_%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D0%A3%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_2018_Krsta%C5%A1i_i_Srbi_Crusaders_and_Serbs_221_pp Крсташи и Срби (стр. 121, Др Александра Узелац, Београд, 2018)]</ref> По свему судећи, у то доба, Немања је био миропомазан за великог жупана.

[[Датотека:Djurdjevi stupovi 4.jpg|мини|[[Манастир Ђурђеви ступови|Црква Светог Ђорђа]] на брду код [[Рас (тврђава)|Раса]], у близини данашњег [[Нови Пазар|Новог Пазара]], [[Светска баштина]] од [[1979.]] године. Ова црква представља трећу Немањину задужбину која је саграђена око [[1171.]] године у романском стилу. Градили су је најбољи приморски мајстори, највероватније из [[Котор]]а а док су фреске осликали најбољи грчки мајстори.]]
Немања је потом напао, византијског вазала, кнеза [[Зета|Зете]] Радослава и том приликом припојио својој земљи део тадашње Зете и [[Неретва|Неретвљанску област]]. Ускоро, Манојло Комнин долази у [[:en:Byzantine–Venetian war of 1171|сукоб са Млетачком републиком]] и по његовом наређењу бива [[12. март]]а [[1171.]] године заплењена сва млетачка имовина на простору Византије. Као одговор на ово, из [[Венеција|Венеције]] је покренута млетачка ратна флота са око 120 бродова према византијским поседима. Млетачка флота кренула је у септембру те године према истоку, покорила је, уз пут, византијски [[Трогир]] и [[Дубровник]]. Тада Немања улази у тешње везе са Млецима те отпочиње са нападима на византијски [[Котор]], вршећи истовремено препад кроз [[Велика Морава|моравску долину]] којом пролази главни јавни пут између византијског [[Београдска тврђава|Београда]] и [[Нишка тврђава|Ниша]]. Према [[:en:Arnold of Lübeck|Арнолду од Лубецка]], на том путу у близини тврђаве Равно, у [[март]]у [[1172.]] године, Срби су извели ноћни напад на логор западних витезова и ходочасника предвођених [[Хајнрих Лав|Хенриком Лавом]] и у пратњи Византинаца.<ref name="#2">[https://www.academia.edu/39027817/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B8_%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D0%A3%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_2018_Krsta%C5%A1i_i_Srbi_Crusaders_and_Serbs_221_pp Крсташи и Срби (стр. 123/124, Др Александар Узелац, Београд, 2018)]</ref> Арнолд од Лубецка је такође оставио веома негативно мишљење о Србима у својим хроникама. Највероватније под утиском ноћног напада након којег су крсташи у журби напустили ову "опасну земљу", он их је чак назвао "[[Белијал]]евим синовима".<ref name="#2"/> У међувремену, у [[1171.]] години, за султана у Египту је постављен [[Саладин]], који ће постати један од највећих бранилаца [[Ислам]]а у историји.

Борби против Византије желела је да се прикључи и [[Краљевина Угарска (1000—1301)|Краљевина Угарска]], а подршку овом савезу давало је и [[Свето римско царство]], са [[Фридрих Барбароса|Фридрихом Барбаросом]] (1152—1190) на челу. Немања је очекивао угарску помоћ, али у међувремену умире краљ Угарске [[Стефан III Угарски|Иштван III]] [[4. март]]а [[1172.]] године. Угарско посланство упутило се у [[Софија|Сердику (Софију)]], где се улогорио цар Манојло са војском припремајући се за поход. Угарски престол задобио је Манојлов кандидат [[Бела III]] (1173—1196). У међувремену, млетачка војска током зимовања 1171/72 на острву [[Хиос]] бива десеткована [[епидемија|епидемијом]], тако да Срби остају сами у борби против Византије. Манојло је одмах искористио повољан тренутак и након пријема угарског посланства сам се на челу војске упутио на Србе. Пред надолазећом византијском војском, велики жупан Немања се повукао у планине.

Према византијском хроничару [[Јован Кинам|Јовану Кинаму]], [[Венеција]] је подстакла Немању на устанак.<ref>Вучетић, М. М. [https://www.academia.edu/9107422/%D0%A0%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%B0%D0%BB_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%83_%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%83_1172_in_Zbornik_radova_Vizantolo%C5%A1kog_instituta_50_2014_493_503 'Ритуал потчињавања Стефана Немање цару Манојлу I Комнину 1172.'], Зборник радова Византолошког института, 50/1, 2013, 493-503</ref>

== Византијски вазал (1172-1182) ==
[[Датотека:Seal of Stefan Serbian Grand Zhupan Nemanja, 1198.png|мини|Оловни [[печат]] Стефана Немање на [[Грчки језик|грчком језику]] ([[Народни музеј у Београду]]).<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=AUgSi8JglHI Народни музеј - Сведок времена: Печат великог жупана Стефана Немање (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)]</ref> Сачувана су три печата (буле) Стефана Немање, два се чувају у Народном музеју, а један припада збирци [[Ермитаж]]a, [[Санкт Петербург]].]]
Овај сукоб се окончао Немањином предајом цару Манојлу у [[Нишка тврђава|Нишу]] [[1172.]] године.<ref>Вучетић, М. М. [https://www.academia.edu/9107422/%D0%A0%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%B0%D0%BB_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%83_%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%83_1172_in_Zbornik_radova_Vizantolo%C5%A1kog_instituta_50_2014_493_503 'Ритуал потчињавања Стефана Немање цару Манојлу I Комнину (1172)'], Зборник радова Византолошког института, 50/1, 2013, 493-503</ref> Он је једног дана гологлав, босоног, са одећом исцепаном до лаката, конопцем око врата и [[мач]]ем на рукама ушао у византијски логор и изашао пред цара.<ref>Вучетић, М. М. [https://www.academia.edu/9107422/%D0%A0%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%B0%D0%BB_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%83_%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%83_1172_in_Zbornik_radova_Vizantolo%C5%A1kog_instituta_50_2014_493_503 'Ритуал потчињавања Стефана Немање цару Манојлу I Комнину (1172)'], Зборник радова Византолошког института, 50/1, 2013, 493-503</ref> Стигавши до Манојла Немања је пред њега пао ничице пружајући му свој мач, да са њим ради шта му је воља. [[Византијски цар]] је прихватио његову понизност, приставши на обнову [[вазал]]них обавеза и остављање Немање на положају великог жупана. Завршни део ове епизоде одиграо се у [[Цариград]]у, кроз који је Немања спроведен као сужањ у Манојловој тријумфалној поворци, док га је маса окупљеног света исмејавала. Током кратког боравка у Цариграду, Немања се налазио 'заточен' у [[Манастир Богородице Евергетиде|манастиру Богородице Евергетиде]], који се налазио изван градских зидина, а у чију је славу је касније подигао [[манастир Студеница|манастир Богородице Добротворке ( ''Студеница'')]]<!--{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}-->.

Византијски цар Манојло Комнин је вратио Немању на положај великог жупана, а његовој браћи је потврдио њихове удеоне области - [[Страцимир Завидовић|Страцимиру]] око [[Западна Морава|Западне Мораве]] и [[Мирослав Завидовић|Мирославу]] [[Захумље]]. По повратку, Немања се окренуо учвршћивању централне власти, а [[Тихомир Завидовић|Тихомировог]] сина и наследника [[Првослав Тихомировић|Првослава]] је приморао да се одрекне владарских претензија у његову корист.

У складу са својим вазалним обавезама, Немања је редовно слао помоћне одреде у византијске војне походе. Тако су се и српски одреди нашли у саставу [[Византијска војска|византијске војске]] коју су трупе [[Иконијски султанат|Иконионског султаната]] до ногу потукле у [[Битка код Мириокефалона|бици код Мириокефалона]] [[17. септембар|17. септембра]] [[1176]]. године у кланцима [[Мала Азија|Мале Азије]]{{sfn|Острогорски|1969|p=}}. По речима [[Никита Хонијат|Никите Хонијата]], сам Манојло је овај страховит пораз упоредио са [[битка код Манцикерта|катастрофом код Манцикерта]] из [[1071]]. године.{{sfn|Острогорски|1969|p=}}

Богумилство свој врхунац доживљава у [[Византија|Византијском царству]] током [[11. век|11.]] и у првој половини [[12. век]]а<ref name="#4">[https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-9148/2015/1450-91481509127R.pdf Антибогумилска борба православних владара током XII и у другој деценији XIII века (Радован Радић, 2015)]</ref> Главна политичка тенденција богумилства била је отпор византијској државној и црквеној власти.

Крајем [[12. век]]а, међу Србима и другим балканским Словени, је било веома распрострањено 'словенско' [[Гностицизам|гностичко]] или дуалистичко учење названо [[Богумили|богумилство]]. Само богумилство је било веома раширено међу народом у [[Рашка (област)|Рашкој]] и Босни.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}, а његово ширење међу [[племство|властелом]] довело је Немањине акције против њих. Он је сазвао [[Сабор против богумила у Рашкој|црквено-државни сабор]] на коме је требало да се донесе одлука даљим мерама против њих. Сабор је  окупио комплетан државни врх, састављен од велможа и [[Рашка епископија|рашког]] епископа Евтимија, као и великог броја игумана и монаха.<ref name="#4"/> Сабор је одржан око [[1176.]] године, у време Немањиног вазалства и пре смрти цара Манојла [[1180.]] године. Велики жупан Немања на сабору одржао је говор о штетности богумилске јереси. На сабору као главни сведок говорила је једна жена која је била удата за јеретика.<ref name="#4"/> Њено сведочење било је пресудно да се препирка на сабору оконча и да већина стекне утисак да се ради о штетном верском учењу. Након консултација, нарочито са грчким епископом Евтемијом, велики жупан донео је мере против њих. Челник или вођа домаће богумилске заједнице је ухваћен и изведен пред дворски суд. Велики жупан је њиховом вођи поштедио живот, а осуђен је на телесну казну, одсецање језика како не би више хулио и ширио штетно учење. За разлику од византијског антибогумилског сабора, одлуке Немањиног нису подразумевало смртну казну.<ref name="#4"/> Војска је упућена у оне делове земље где је њихово деловање било најизраженије. Првенствени циљ ове акције је било преобраћање. Мере које су предузимане против оних који су то одбијали су биле заплена имовине, кажњавањем блажим казнама, спаљивање књига, као и протеривање из земље.<ref name="#4"/> За богумилску заједницу у Немањиој држави ово је свакако био прогон и немилосрдна акција али ипак није било сукоба и масовног убијања. Њихова заплењена имовина није коришћена за лично богаћење већ је раздељена прокаженим и убогим. Заправо овај верски покрет није уништен, и он ће се у целој [[Европа|Европи]] као такав најдуже задржати код Срба, и то до краја самог [[Средњи век|средњег века]].
[[File:Potpisi Stefana i Miroslava.gif|thumb|Потпис Стефана Немање и његовог брата Мирослава]]

== Рат са Византијом (1183-1191) ==
Након смрти цара Манојла [[24. септембар|24. септембра]] [[1180.]] године угарски краљ Бела III сматрао је да нема више обавезе према Византији. Већ [[1181.]] покреће офанзиву против Византије и осваја [[Срем]], североисточни део [[Јадранско море|јадранске]] обале (укључујући [[Задар]]) и [[Земун]].<ref name="#5">[https://www.academia.edu/39027817/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B8_%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D0%A3%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_2018_Krsta%C5%A1i_i_Srbi_Crusaders_and_Serbs_221_pp Крсташи и Срби (стр. 143, Др Александар Узелац, Београд, 2018)]</ref> Византија је тада била заузета унутрашњим сукобима тако да је изостао војни одговор на угарска освајања. Године [[1182.]] Бела III наређује напад на [[Београдска тврђава|Београд]] и [[Браничево (тврђава)|Браничево]]. Сам напад је био доста невешто изведен, а обе тврђаве браниле су искусне војсковође из доба цара Манојла, [[Алексије Вранас]] и [[Андроник Лампардис]].
[[Датотека:Byzantium1173.JPG|мини|десно|300п|Византија у време смрти цара I [[1180.]] године.]]
Након смрти цара Манојла [[1180.]] године, његова удовица, латинска принцеза [[Марија Антиохијска]] била је регент њеном малолетном сину наследнику трона [[Алексије II Комнин|Алексеју II Комнину]]. Њено регенство је било омражени међу Грцима због фаворизовања латинских трговаца, те је са сином свргнут са власти у [[април]]у [[1182.]] године од [[Андроник I Комнин|Андроника I Комнина]], који је у Цариград ушао у валу велике подршке својих присталица. Готово истовремено, славље се претворило у насиље према омраженим Латинима у њиховој четврти где је уследио [[:en:Massacre of the Latins|масакр]].

Узурпација Андроника I ослободила је Немању потчињености византијском цару, односа успостављеног за живота Манојла Комнина [[1172.]] године. Такође, заповедник византијске војске Андроник Лампардис у [[Нишка тврђава|Нишу]] и [[Браничево (тврђава)|Браничеву]] отказао је послушност новим централним властима.<ref name="#5"/> У исто време, у [[1183.]] години, угарски краљ Бела III покреће офанзиву и осваја византијски [[Београдска тврђава|Београд]], [[Нишка тврђава|Ниш]] и [[Софија|Сердику (Софију)]].<ref name="#5"/> Према византијском хроничару [[Никита Хонијат|Никити Хонијату]] овом походу прикључили су се и Срби на челу са Немањом.<ref name="#5"/> Следеће године, Немања покреће офанзиву на југоисточну јадранску обалу и осваја византијски [[Скадар]] и опседа [[Дубровник]].

У међувремену, [[1185.]] године, Андроник I страдао је од линча руље у [[Цариград]]у а нови византијски цар [[Исак II Анђел]]о I започео је мировне преговоре са угарским краљем. Мировним уговором било је предвиђено да цар Исак II ожени Белину кћерку [[Маргарета Угарска|Маргарету]].<ref name="#5"/> Угарска војска повукла се са византијског дела централног [[Балкан]]а остављајући Немању без подршке. На срећу по Немању, [[Нормани]] и [[Бугари]] су се придружили антивизантијској алијанси.<ref name="#6">[https://www.academia.edu/39027817/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B8_%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D0%A3%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_2018_Krsta%C5%A1i_i_Srbi_Crusaders_and_Serbs_221_pp Крсташи и Срби (стр. 144, Др Александар Узелац, Београд, 2018)]</ref>

Немања је присилио [[Дубровник]] да замени византијску са норманском влашћу. Нормани краља [[Вилијам II Сицилијански|Вилијама II од Сицилије]], такође [[1185.]] године освајају византијски [[Драч]] и [[Солун]] и покрећу експедицију према [[Цариград]]у али услед велике пљачке губе дисциплину, па их Византинци лако побеђују у [[Битка код Деметрича|бици код Деметрича]], у [[Струма|Доњој Струми]]. Такође, у [[Дунав|Доњем Дунаву]], у северној Бугарској је започео устанак предвођен браћом [[Петар IV|Петром]] и [[Јован Асен I|Јованом Асеном]], чији је један од повода био ванредни данак који је цар Исак II наложио да се сакупи зарад његове свадбе. Немања је потом координисао акције са браћом Асен против Византије.<ref name="#6"/>

== Између два цара ==
[[Датотека:Manastir Studenica 10.jpg|мини|десно|200п|[[Манастир Студеница|Манастирска црква Успења Пресвете Богородице]] налази се 12 километра од ушћу [[Студеница (река)|Студенице]] у реку [[Ибар]], [[Светска баштина|Светска баштина (Унеско)]] од [[1986.]] године. Задужбина Стефана Немање, која је изграђена око [[1186.]] године. Градили су је најбољи мајстори каменоресци из српских приморских земаља, односно са југоисточне [[јадран]]ске обале док су фреске осликали најбољи грчки мајстори око [[1208.]] године.]] 
У међувремену, [[Ајубиди|Ајубидски]] 
султан [[Саладин]] заузима [[1187.]] године [[Јерусалим]].<ref name="#6"/> Због [[Пад Јерусалима (1187)|пада Јерусалима]] на латинском Западу долази до великог комешања који покреће [[Трећи крсташки рат]]. Велика крсташа војска предвођена немачким царем [[Фридрих Барбароса|Фридрихом Барбаросом]] упутила се [[1189.]] године од [[Будим]]а преко [[Београдска тврђава|Београда]] и [[Нишка тврђава|Ниш]] према [[Једрене|Једрену]] и [[Цариград]]у.

У Нишу, у новом столом месту Стефана Немање, сусрели су се немачки цар и велики жупан крајем [[јул]]а [[1189.]] године.<ref>[http://www.nisandbyzantium.org.rs/doc/zbornik/Pdf-I/gorgiev.pdf Неке импликација сусрета Фридриха I Барбадоса и Стефана Немање ид Бранка Георгиева]</ref> Немања је на састанку од Барбаросе тражио да крсташи зарате са Византијом. Међутим, Барбаросе је на дипломатски начин одбио овај предлог желећи да обезбеди само безбедан пролаз за своју војску кроз Византију. Месец дана касније започели су преговори уз велике тензије између крсташа и Византинаца око пролаза. У то доба, према хришћанској доктрини, могао је да постоји само један цар у хришћанском свету. Отуда велико ривалство и тензија између [[Византија|Римског царства]] (данас познате као Византија) и [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Крсташи су заузели  [[Пловдив|Филипоље]] и [[Једрене|Адријанопоље]] и припремили се за напад на [[Цариград]]. Немања користи ову ситуацију и покреће офанзиву према византијском [[Скопље|Скопљу]] и [[Призрен]]у. У међувремену, постигнут је споразум између два цара у Адријанопољу о преласку крсташке војске преко [[Дарданели|Дарданела]] у [[фебруар]]у [[1190.]] Током преговора, цар [[Исак II Анђел|Исак II]] је одговорио да му је склопљено пријатељство између крсташа и Срба падало сумњиво и тешко.<ref name="#7">[http://www.nisandbyzantium.org.rs/doc/zbornik/Pdf-I/gorgiev.pdf Неке импликације сусрета Фридриха I Барбаросе и Стефана Немање од Бранка Георгиева]</ref>

Међутим, након преласка у [[Мала Азија|Малу Азију]] те исте године у [[јун]]у немачки цар утопио се у реци [[:en:Göksu|Киликији]]. Следеће године, цар Исак II покреће казнену експедицију и у бици на [[Јужна Морава|Јужној Морави]] Немања је био поражен. Цариград заправо није желео да покори Србе већ да поврати [[Нишка тврђава|Ниш]] и главни пут према [[Браничево (тврђава)|Браничеву]] и [[Београдска тврђава|Београду]] као и да од бунтовних Срба начини савезнике. Уговором о миру било је предвиђено да [[Стефан Немањић]], средњи син великог жупана Стефана Немање ожени [[Evdokija Anđel|византијском принцезом, тј. синовицом византијског цара]]. Овим чином Немањићи су се ородили са царском породицом.

==Повратак Византији==
Закљученим миром предвиђено је да великог жупана Немању наслеђује његов средњи син [[Стефан Немањић|Стефан]], који је добио византијску титулу [[севастократор]] и византијску принцезу [[Evdokija Anđel|Евдокију]] за жену, а не прворођени [[Вукан Немањић|Вукан]].

[[Новембар|Новембра]] [[1192]], на путу за [[Венеција|Венецију]], од [[Ако (град)|Акре]] преко византијског [[Крф]]а, услед невремена на мору, пристао је на југоисточну јадранску обалу код [[Дубровник]]а, као обичан витез [[Темплар]] [[Ричард I]]. Ту је разоткрио да је он заправо [[Списак енглеских монарха|краљ Енглеске]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=YRjUv6IJg5o&t=745s Срби и Крсташи, 3. део - Предавање Др Александра Узелца (Слушате Коларац - Званични канал)]</ref> 

Угарски краљ Бела напао је Србију почетком [[1193]]. године.{{sfn|Ферјанчић|1971|p=249-252}}{{sfn|Komatina|2018|p=105-110}} Цар Исак II захтевао је повлачење угарских трупа и претио Бели ратом. Истовремено је млетачки дужд [[Енрико Дандоло]] покушао да заузме угарски [[Задар]], али безуспешно. Априла [[1195]], таст Стефана Немањића [[Алексије III Анђел]] (1195—1203) свргнуо је са власти свога брата Исака II и преузео власт.{{sfn|Острогорски|1969|p=}}

Године [[1196]], на државном сабору код Петрове цркве у Расу, Стефан Немања се одрекао престола у корист средњег сина Стефана, који је постао српски велики жупан. Најстаријем сину Вукану је оставио на управу Дукљу, Травунију, Хвосно и Топлицу. Немања се у дубокој старости замонашио и добио име Симеон. Убрзо након тога одлази у Византију, у [[Света Гора|Свету Гору]], где се већ неко време налазио као монах његов најмлађи син [[Сава Немањић|Сава]]. Добили су дозволу од новог византијског цара да обнове запустели манастир [[Хиландар]].

== Удеони кнез (до 1166/1168) ==
Када је одрастао, Немања као удеони кнез у Србији, добио је на управу жупе ''Топлицу'', ''Ибар'', ''Расину'' и ''Реке'',{{sfn|Житије светог Симеона||p=}} односно области око [[Топлица (река)|Топлице]], [[Ибар|Ибра]], [[Расина|Расине]] и [[Пуста река (притока Јужне Мораве)|Пусте Реке]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Сава I Немањић у Студеничком типику записао је да је Немања имао 46 година када је почео да ''влада''.{{sfn|Свети Сава|2009|p=76}} Вероватно је учествовао у управљању Србијом под влашћу три велика жупана Уроша II, Десе и Тихомира. У том периоду, најкасније 1165. десио се један значајан сусрет Немање са царем Манојлом I.

Вероватно у седмој деценији [[12. век]]а, током припрема за један од похода против [[Мађари|Мађара]], или после неког од њих, [[византијски цар]] [[Манојло I Комнин]] (1143—1180) позвао је Немању у свој логор у [[Ниш]]у. Првовенчани сусрет цара и Немање описује као веома срдачан:
{{цитат|А кад га овај угледа, прими га с царском љубављу и пољуби га.|Стефан Првовенчани, ''„Житије светог Симеона“''}}
[[Датотека:Stari Ras.JPG|десно|мини|Вероватни остаци [[Стари Рас|Раса]], некадашње престонице [[Великожупанска Србија|српских великих жупана]]]]
Том приликом Манојло I је Немањи доделио дворску титулу ''царског сана'' и жупу Дубочицу (око данашњег [[Лесковац|Лесковца]]) на управу, чиме је он постао директни царев [[вазал]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Манојлови разлози за овај поступак нису познати. Можда је Немања изабран зато што је био најмлађи од четири брата, па самим тим и са најмање [[легитимитет]]а да се укључи у борбе за положај великог жупана, које су трајале, са прекидима, током последњих деценија, или због тога што је владао областима које су се наслањале на правац ''-{[[Цариградски друм|Via Militaris]]}-'' који је ишао [[Моравска долина|Моравском долином]], а због чега је Немања био у положају да одсече одступницу [[Византинц]]има]] у борби са Мађарима.{{sfn|Ћоровић|1997|p=}} Треба имати у виду да су Византинци и Мађари током прве половине XII века водили сталне борбе на граници [[Панонска низија|Панонске низије]] и [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], у којима су српски велики жупани били традиционални савезник краљевине Угарске. Због тога је Манојло уздизањем Немање, покушао да закомпликује прилике у Србији, али и да стицањем Немањине захвалности обезбеди себи леђа.{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}

Током похода против Угарске исте године, Манојло се коначно обрачунава са Урошем II и уместо њега за новог великог жупана поставља [[Деса|Десу]] (1162—1163),{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}{{sfn|Станојевић|1910|p=}} обавезавши га да му врати област [[Дендра|Дендру]] коју му је [[1155]]. године дао на управу.{{sfn|Калић|Радошевић-Максимовић|1971а|p=58-59}}{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}{{sfn|Станојевић|1910|p=}} Наредне године Манојло је у Нишу поново кренуо да окупља војску за напад на Угарску, у којој су се, везани вазалним обавезама, морали наћи и велики жупан Деса и кнез Немања. Пошто се Деса није појавио у Нишу са предвиђеним трупама, нити је цару вратио Дендру, а постојали су и извештаји да преговора са Мађарима и [[Списак владара Немачке|Немцима]], Манојло је Десу позвао на одговорност у Ниш. Након тога је одведен у [[Цариград]], а за новог великог жупана је Манојло поставио [[Тихомир Завидовић|Тихомира]](1163-(1166) [[1168]]),{{sfn|Калић|Радошевић-Максимовић|1971а|p=58-59, 60-64}} {{sfn|Калић|Радошевић-Максимовић|1971б|p=138-139. Постоје два описа Византинаца о смењивању Десе са места великог жупана. Према опису Јована Кинама то се десило 1163. Други опис оставио је Никита Хонијат и према њему смењивање Десе и уздизање Тихомира било је 1165}}{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}{{sfn|Станојевић|1910|p=}} најстаријег Немањиног брата. У успешним походима [[Византијска војска|византијске војске]] против краљевине Мађарске током 1163. и [[1164]]. године, заузети су [[Земун]] и већи број градова на [[Обала|обали]] [[Јадранско море|Јадранског мора]] од [[Сплит]]а до [[Бар (Црна Гора)|Бара]]{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}, а у њиховим редовима, на челу својих одреда, највероватније се налазио и сам Немања. Нови византијски поход против Угарске уследио је 1166. године, а у саставу трупа којима је командовао [[Андроник Контостефан]] били су и одреди српске [[konjica|коњице]] које је послао српски велики жупан. Ти одреди су учествовали у византијској победи код [[Сирмијум]]а (данашње [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]]) која је одлучила исход рата<ref name="Кинам">Јован Кинам, ''„Историја“''</ref>, иако није дошло до територијалних промена{{sfn|Фајфрић|1998|p=}}.

=== Сукоби са браћом ===
Непосредно после добијања Дубочице, Немања почиње са градњом [[манастир Светог Николе код Куршумлије|манастира светог Николе]] у [[Куршумлија|Куршумлији]] и [[манастир Богородице код Куршумлије|манастира посвећеног Богородици]] на ушћу [[Косаница|Косанице]] у [[Топлица (река)|Топлицу]]{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}. У његовим житијима се градња ових манастира наводи као разлог за незадовољство његове браће, која су му пребацивала да ради на своју руку, без њихове дозволе или барем договора са њима. На те примедбе Немања је одговорио:
{{цитат|Браћо моја драга, како смо једнородни, нека не буде на гнев ово дело моје, које почех у Господу и доврших га. Ја га сврших, па, ако је добро, нека је мени, а ако је зло, нека опет буде мени.|Стефан Првовенчани, ''„Житије светог Симеона“''}}

[[Датотека:Drzava stefana nemanje.png|мини|Развој Немањине државе (1168–1190)]]

Међутим, прави разлог незадовољства Немањине браће је највероватније била Немањина претензија да уз помоћ Византије и подршку цркве, дође до титуле великог жупана. Он је покушао да се, уз подршку дела племства, домогне титуле великог жупана оптужујући Тихомира да води византофилску политику. На великом скупу српске властеле, који је сазван тим поводом, Немања је са делом оних који су га подржали заробљен и затворен у пећини крај [[Стари Рас|Раса]]. Његово заробљеништво је трајало релативно кратко, пошто су га његове присталице убрзо ослободиле, након чега је уз подршку властеле постао [[Великожупанска Србија|српски велики жупан]] и потиснуо браћу, која су побегла у Византију.

Око датирања његовог доласка на власт постоје неслагања, тако да једни смештају Немањину побуну на сабору у [[1165|1165. годину]], а његово ослобођење и долазак на власт у [[1166|1166. годину]],{{sfn|Калић|1981|p=251-262}}{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}{{sfn|Острогорски|1969|p=}} док су раније неки Немањину побуну на сабору смештају у [[1167|1167. годину]] (после Тихомировог слања одреда Византији [[1166]]. године), а његово ослобођење и долазак на власт у [[1168|1168. годину]].{{sfn|Станојевић|1910|p=}}. Извесно је, да је он између [[1165]]. и [[1168]]. године, као најмлађи међу браћом, збацио најстаријег брата Тихомира, преузео власт, прогласио се великим жупаном и потиснуо из земље осталу браћу ([[Тихомир Завидовић|Тихомира]], [[Страцимир Завидовић|Страцимира]] и [[Мирослав Завидовић|Мирослава]]).

Немањина [[хагиографија|житија]] наводе да се избавио из тамнице тако што је обећао [[свети Георгије|светом Ђорђу]] да ће подићи манастир у његову славу на врху брда које је једино могао видети из пећине, само ако га ослободи из тамнице. Светац му је помогао, према наводима хагиографија, а Немања му је у знак захвалности подигао [[манастир Ђурђеви ступови|манастир Ђурђеви Ступови]]{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}.{{sfn|Станојевић|1910|p=}} (градња започета [[1171]]. године).

Његова браћа су од [[Манојло I Комнин|Манојла]] добила војну подршку у покушају да поврате власт. Немањина житија наводе да је против њега послата велика најамничка војска у којој је поред [[Грци|Грка]], било [[Франци|Франака]] и [[Турци|Турака]].<ref name="Доментијан">[[Доментијан]], ''„Житије светог Симеона“''</ref> [[Битка код Пантина|До битке је дошло]] 1168. године.{{sfn|Станојевић|1910|p=}} код [[Пантина]], недалеко од [[Средњовековни град Звечан|Звечана]] и у њој су Немањине снаге успеле да потисну противника у [[Ситница|Ситницу]], у којој су се многи подавили{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}<ref name="Доментијан" /> док су се остали у нереду повукли са бојишта. У Ситници се удавио и његов брат [[Тихомир Завидовић|Тихомир]].{{sfn|Станојевић|1910|p=}}, а након битке Немања је признао врховну власт Византије, док га је Манојло прихватио као законитог владара Србије. Касније се Немања измирио са браћом и оставио их на власти у њиховим удеоним кнежевинама.{{sfn|Калић|1981|p=251-262}}{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}

== Велики жупан (од 1166. или 1168. до 1196) ==
=== Рат са Византијом ===
Немања је [[1170]]. године напао, византијског вазала, кнеза Зете [[Радослав Војислављевић|Радослава]] и том приликом припојио својој земљи део тадашње Зете и [[Неретвљанска област|Неретвљанску област]].{{sfn|Станојевић|1910|p=}}. Већ наредне године Манојло Комнин долази у сукоб са [[Млетачка република|Млетачком републиком]] и по његовом наређењу бива [[12. март|12.03.]]{{sfn|Ћоровић|1997|p=}} заплењена сва млетачка имовина на простору [[Византија|Византије]]{{sfn|Острогорски|1969|p=}}. Као одговор на ово, из [[Венеција|Венеције]] је покренута млетачка ратна флота са око 120 [[брод]]ова ка византијским поседима. Борби против Византије прикључила се и [[краљевина Угарска (1000—1918)|краљевина Угарска]], а подршку овом савезу давало је и [[Свето римско царство]], са [[Фридрих I Барбароса|Фридрихом Барбаросом]] (1152—1190) на челу. У овај савез се [[1172]]. године укључује и Немања, који отпочиње са ударима ка [[Котор]]у, ометајући истовремено саобраћај кроз [[Моравска долина|моравску долину]] (путни правац [[Београд]]-[[Браничево (тврђава)|Браничево]]-[[Ниш]]).{{sfn|Калић|1981|p=251-262}} Међутим, исте године умире краљ Угарске [[Иштван III Арпад|Иштван III]] (1162—1172), после чега почињу сукоби око власти у самој Угарској, из којих као победник уз византијску помоћ [[1173]]. године излази Манојлов кандидат [[Бела III]] (1173—1196){{sfn|Kazhdan|1991|p=}}. Непосредно након тога, млетачка војска током зимовању на [[Хиос|острву Хиосу]] бива десеткована [[Епидемија|епидемијом]],{{sfn|Фајфрић|1998|p=}} тако да Србија остаје сама у борби против Византије. Манојло је одмах искористио повољан тренутак и сам се на челу војске упутио у Србију. Пред надолазећом византијском војском, српски велики жупан се повукао у [[Планина|планине]].

=== Заточеништво у Цариграду ===
Овај сукоб се окончао Немањином предајом цару Манојлу. Он је једног дана гологлав, босоног, са одећом исцепаном до лаката, конопцем око врата и [[мач]]ем на рукама ушао у византијски логор и изашао пред цара. Стигавши до Манојла Немања је пред њега пао ничице пружајући му свој мач, да са њим ради шта му је воља. [[Византијски цар]] је прихватио његову понизност, приставши на обнову [[вазал]]них обавеза и остављање Немање на положају великог жупана. Завршни део ове епизоде одиграо се у [[Цариград]]у, кроз који је бунтовни велики жупан проведен у Манојловој тријумфалној поворци.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}. Током боравка у Цариграду, велики жупан је живео у [[Манастир Богородице Евергетиде|манастиру Богородице Евергетиде]] (у чију је славу по повратку у Србију подигао [[манастир Студеница|манастир Богородице Добротворке ( ''Студеница'')]])<!--{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}-->.

=== Повратак у Србију ===
Византијски цар Манојло Комнин је вратио Немању на положај великог жупана, а његовој браћи је потврдио њихове удеоне области - [[Страцимир Завидовић|Страцимиру]] око [[Западна Морава|Западне Мораве]] и [[Мирослав Завидовић|Мирославу]] [[Захумље]]. По повратку у Србију, Немања се окренуо учвршћивању централне власти, а [[Тихомир Завидовић|Тихомировог]] сина и наследника [[Првослав Тихомировић|Првослава]] је приморао да се одрекне владарских претензија у његову корист.

У складу са својим вазалним обавезама, Немања је редовно слао помоћне одреде у византијске војне походе. Тако су се и [[Срби|српске]] снаге нашле у саставу [[Византијска војска|византијске војске]] коју су трупе [[Иконијски султанат|Иконионског султаната]] до ногу потукле у [[Битка код Мириокефалона|бици код Мириокефалона]] [[17. септембар|17. септембра]] [[1176]]. године у кланцима [[Мала Азија|Мале Азије]]{{sfn|Острогорски|1969|p=}}. По речима [[Никита Хонијат|Никите Хонијата]], сам Манојло је овај страховит пораз упоредио са [[битка код Манцикерта|катастрофом код Манцикерта]] из [[1071]]. године{{sfn|Острогорски|1969|p=}}.

Византијски цар [[Манојло I Комнин]] умире [[24. септембар|24. септембра]] [[1180]]. године, након чега Византију захватају унутрашња превирања, у којима се за пар година смењује неколико владара, што доводи до великих промена на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевина Угарска]], [[великожупанска Србија]] и [[бановина Босна]] непосредно после Манојлове смрти прекидају [[вазал]]не односе са Византијом.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}, а већ [[1185]]. године на простору [[Бугарска|данашње Бугарске]] избила је побуна у којој је обновљена бугарска држава и створено ''[[друго бугарско царство]]''{{sfn|Острогорски|1969|p=}}. Многе вазалне државе у региону, међу којима и Србија, тада се окрећу од слабе Византије према [[Папа|Папству]].<ref>Јосип Врандечић, ''„Црква босанска и Црква далматинска: Средњовјековна хереза у Далмацији “''</ref>

=== Освајање Ниша, Косова и Метохије ===
[[Датотека:Serbie de Nemanja 1184.svg|мини|Држава Стефана Немање у годинама највећег ширења (1183–1186)]]
Унутрашњу кризу у Византији први је искористио угарски краљ [[Бела III]], који је током [[1180]]. и [[1181]]. године освојио [[Далмација|Далмацију]]. Немања му се придружио [[1183]]. године и они су заједно нападали на византијске поседе у [[Моравска долина|Моравској долини]] и источно од ње. Током овог похода заузети су [[Београд]], [[Браничево (тврђава)|Браничево]], [[Равно (тврђава)|Равно]] (данашња [[Ћуприја (град)|Ћуприја]]) и [[Ниш]], а здружене снаге су продрле чак до [[Софија|Средеца]] (данашња [[Софија]]).{{sfn|Станојевић|1910|p=}}{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}. Мађари су се након тога повукли из борби, док је Немања наставио офанзиву и заузео ''област нишавску до краја, [[Липљан]], и Мораву ([[Биначка Морава]], и звано [[Врање]], [[призрен]]ску област и оба [[Полог]]а до краја с међама својим'').{{sfn|Калић|1981|p=251-262}}{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}

У његовим житијима се наводи:{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}
{{цитат|А кад се угарски краљ врати у своју државу, Свети, растав се од њега, отиде са силом својом на град Перник, па и њега разруши силом својом и опустоши и град Стоб, и град Землн, и град Велбужд, и град Житомитски, и град Скопље, и град Лешки у [[Полог|Доњем Пологу]], и град Градац, и град Призрен, и град славни Ниш, и град Сврљиг, и град Равни, и град Козли. Те градове поруши и до краја темеља их искорени, јер не оста камен на камену који се не поруши. И не подигоше се ни до данас. Земље њихове, и богатства њихова, и славу њихову приложи богатству и слави отачаства свога, и слави велможа, и народа свога.}}
— Стефан Првовенчани, „Житије светог Симеона“

=== Освајање Зете ===
После продора на [[југ]] и [[исток]], Немања је напао византијског вазала, кнеза [[Дукља|Дукље]] [[Михајло III Војислављевић|Михајла III]] (1162—1186), из владарске династије [[Династија Војислављевића|Војислављевића]]. Ток освајања није познат, али се он већ у јануару 1186. године помиње као владар у [[Котор]]у, тако да се сматра да је до тада овладао целокупном Зетом.{{sfn|Калић|1981|p=251-262}}{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}

У том походу заузео је градове:{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}{{sfn|Калић|1981|p=251-262}} [[Дањ]], [[Сард (Албанија)|Сард]], [[Дриваст]], [[Скадар]], [[Свач]], [[Улцињ]], [[Бар (Црна Гора)|Бар]], [[Рисан]], а о страдању градова, у којима су византијске присталице (житијима називани Грцима) пружиле отпор, у његовим житијима се наводи:
{{цитат|Поврати '''Диоклитију''' и '''Далмацију''', отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју је насиљем држао грчки народ, и градове у њој, сазидане од руку њихових, тако да се '''прозвала грчка област'''... А '''Котор''' остави, утврди га и пренесе свој двор у њ, који је и до данас. Остале градове пообара, и поруши, и претвори славу њихову у пустош, истреби грчко име, да се никако не помиње име њихово у тој области. '''Народ свој''' у њима неповређен остави да служи држави његовој, са страхом, и са уреченим данком од Светога.|Стефан Првовенчани, ''„Житије светог Симеона“''}}
{{цитат|... градове сазидане од њих разруши и измени славу њихову у слику пустоши, и име њихово не назва се више тамо у области тој...|Доментијан, ''„Житије светог Симеона“''}}
Ових борби и разарања је био поштеђен само Котор, који је Немања додатно утврдио и у њему подигао свој [[дворац]]{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}. Последње, везано за данак, указује на то да градови нису били у потпуности срушени.{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}

=== Напади на Дубровник ===
Истовремено са Немањиним походима, његова браћа Страцимир и Мирослав су [[1184]]. године отпочели са нападима на поседе [[Дубровачка република|Дубровачке републике]]. Прво је Страцимир са флотом покушао да заузме [[Корчула (острво)|Корчулу]], али је претрпео пораз у коме му је флота спаљена, а он сам се једва спасао.{{sfn|Калић|1981|p=251-262}}{{sfn|Фајфрић|1998|p=}} Исте године, Мирослав је напао [[Дубровник]] са 13 бродова, али је [[18. август]]а потучен недалеко од [[Пољице (Конавле)|Пољица]], код острвцета [[Колочеп (острво)|Колочепа]]{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}. Наредне, [[1185]]. године, Мирослав је опсео град са копна, али се повукао након седам [[дан]]а [[Бомбардовање|бомбардовања]] града помоћу [[Опсадне справе|опсадних справа]].{{sfn|Калић|1981|p=251-262}}

Непријатељства између Дубровачке републике и Србије су окончана [[27. септембар|27. септембра]] [[1186]]. године, када је закључен мир између њихових представника, жупана Невдала и Дружине Видошевића (са српске стране) и [[Дубровачки кнез|дубровачког кнеза]] Крваша и [[архиепископ|надбискупа]] Трифуна (са дубровачке стране). Одредбе мира давале су Дубровчанима право слободне трговине, испаше и искоришћавања шума у Србији, док је становницима Србије омогућен слободан промет у граду{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}.

=== Преговори са Барбаросом и крсташки напади на Византију ===
[[Датотека:Састанак Немањин са Фридрихом 1. Риђобрадим год. 1189.jpg|thumb|Састанак Немањин са Фридрихом I Риђобрадим 1189. године]]
[[Датотека:144 - Isaac II Angelos (Mutinensis - color).png|thumb|Исак Анђео]]
[[Датотека:Мурал Стефана Немање у Равњу.jpg|мини|десно|200п|Мурал Стефана Немање у порти цркве у [[Равње (Сремска Митровица)|Равњу]].]]
После слома [[Друга норманска офанзива на Балканско полуострво|друге норманске офанзиве на Балканско полуострво]] (крајем [[1185]]){{sfn|Острогорски|1969|p=}}, [[византијски цар]] [[Исак II Анђел|Исак II]] (1185—1195, [[1203]] — [[1204]]) је ступио у преговоре са [[Бела III|Белом III]] око окончања непријатељстава. Направљен је договор да се цар ожени Белином ћерком [[Маргарита Арпад|Маргаритом]], а да као мираз Византији буду враћени градови и области у [[Моравска долина|моравској долини]], који су већином били у Немањиним рукама{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}. Овај догађај оставио је Србију без јаког савезника, због чега је Немања био приморан да пронађе другог јаког савезника. Истовремено је наставио офанзиву и ширење својих области, ослањајући се на византијску заузетост побуном на простору [[Бугарска|данашње Бугарске]] коју је помагао{{sfn|Острогорски|1969|p=}}.

[[Датотека:Fridrichna3krizove vyprave.gif|мини|лево|200п|Свети римски цар [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]] током [[Трећи крсташки рат|III крсташког похода]].]]
[[Пад Јерусалима (1187)|Пад Јерусалима]] [[2. октобар|2. октобра]] [[1187]]. године{{sfn|Острогорски|1969|p=}}, покренуо је [[Трећи крсташки рат|III крсташки поход]] на [[Света земља|Свету земљу]]. Део крсташа, предвођен [[цар Светог римског царства|светим римским царем]] [[Фридрих I Барбароса|Фридрихом Барбаросом]], планирао је да прође кроз Немањине земље, што је велики жупан покушао да искористи, уздајући се у непријатељство Фридриха и Византије услед сукоба на простору [[Италија|данашње Италије]]. Његови изасланици су на [[Божић]] [[1188]]. године у [[Нирнберг]]у, предложили светом римском цару да се састане са Немањом који ће му омогућити безбедан пролазак и снабдевање кроз Србију.{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}{{sfn|Фајфрић|1998|p=}}

До сусрета двојице владара дошло је [[27. јул|27.07.]] [[1189]]. године у [[Ниш]]у.<ref name="#7"/>{{sfn|Ћоровић|1997|p=}} Немања је у пратњи свог брата [[Страцимир Завидовић|Страцимира]] понудио Фридриху:{{sfn|Калић|1981|p=251-262}}
* 20.000 војника спремних на рат са Византијом
* ступање Србије у [[вазал]]не односе са Светим римским царством заузврат, Немања је тражио да му се признају сва дотадашња и будућа освајања.

Сличну понуду су, том приликом, изнели и устаници са простора данашње Бугарске, нудећи 40.000 војника. Фридрих није прихватио ове понуде, тако да није дошло до стварања савеза, али је та опција остала отворена, о чему сведочи и уговорено венчање између [[Мирослав Завидовић|Мирослављевог]] [[син]]а [[Тољен]]а и ћерке [[Бертолд IV, гроф од Мераније|Бертолда од Андекса]], [[Истра|истарског]] [[гроф]]а и титуларног ''војводе Хрватске и Славоније'', до којег на крају ипак није дошло{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}.

Крсташка војска је из Ниша наставила низ ''-{[[Цариградски друм|Via Militaris]]}-'' ка [[Софија|Сердици]] и [[Једрене|Хадријанопољу]], а иза ње је наступао Немања са својим трупама настављајући освајања Византијских области{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}. Стални пљачкашки напади на крсташе довели су до отворених непријатељстава и Фридрихове снаге новембра 1189. године, после [[Опсада|опсаде]], заузимају Хадријанопољ и отпочињу са припремама за удар на [[Цариград]]. Због тога долази до обнове преговора о савезу са Немањом и [[Устанак Асена и Петра|устаницима са простора данашње Бугарске]],{{sfn|Калић|1981|p=251-262}} а Фридрих покреће и своју флоту (на челу са његовим сином [[Хајнрих VI, цар Светог римског царства|Хенриком]] (1191—1197)) ка Цариграду, да би извршио поморску блокаду византијске [[главни град|престонице]]{{sfn|Фајфрић|1998|p=}}, коју је уз помоћ Срба и Бугара планирао да нападне.{{sfn|Калић|1981|p=251-262}} Међутим, ове акције бивају прекинуте [[14. фебруар]]а [[1190]]. године{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}, када долази до закључења мировног уговора по коме су крсташи пребачени у [[Мала Азија|Малу Азију]] да наставе свој поход ка [[Јерусалим]]у.
[[Датотека:Simeon_Ljeviska.jpg|мини|десно|200п|Стефан Немања, фреска из [[Црква Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]] (почетак [[14. век]]а)]]
[[Датотека:Свјетлопис живописа Преп.Симеона мирот.над вратима његовог храма на Н.Бгд2.jpg|мини|десно|200п|Стефан Немања, мозаик над вратима [[Храм Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду|цркве Преподобног Симеона мироточивог]] на [[Нови Београд|Новом Београду]], [[2021.]]]]
Ослобођен опасности од Фридриховог напада, Исак II покреће своје трупе, прво ка простору данашње Бугарске, а потом и ка Немањи који је у међувремену освојио [[Перник]], [[Земен]], [[Ћустендил|Велбужд]], [[Житомиск]], [[Стоб]]и и [[Скопље]].{{sfn|Калић|1981|p=251-262}} Византијска војска је надирала са југа и Немања се пред њом повлачио, да би негде на [[Јужна Морава|Јужној Морави]] (у [[јесен]] 1190..{{sfn|Станојевић|1910|p=}}{{sfn|Острогорски|1969|p=}} или почетком 1191. године{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}) дошло до [[Битка на Морави (1190)|битке]] у којој је Византија однела одлучну победу. Немања се након тога повукао, док су Византинци опустошили тај део Србије, спаливши и један Немањин [[дворац]], највероватније недалеко од [[Куршумлија|данашње Куршумлије]]{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}. После тих дејстава, дошло је до склапања [[мир]]а, према коме је{{sfn|Острогорски|1969|p=}}.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}:
* Немања морао да врати Перник, Земен, Велбужд, Житомиск, Стоби, Скопље, Ниш, [[Равно (тврђава)|Равно]] и контролу над правцем ''-{Via Militaris}-''
* Немањи су призната ранија освајања ([[Косово]] са [[Липљан]]ом, [[Метохија]] до [[Призрен]]а)
* Немању наслеђује његов средњи син [[Стефан Првовенчани]], који добија титулу [[севастократор]]а и Исакову братаницу [[Evdokija Anđel|Јевдокију]] за жену, а не најстарији [[Вукан Немањић|Вукан]].

Последњи рат, Немања је водио, [[1192]]. или [[1193]]. године,{{sfn|Калић|1981|p=251-262}} против [[Мађари|Мађара]], који су напали Србију. Детаљи овог сукоба нису познати, али је извесно да су [[Византинци]] са неколико одреда потпомогли српску одбрану и да се цео сукоб окончао без неких територијалних промена, након притиска који је на краља Угарске [[Бела III|Белу III]] извршио [[папа Целестин III]] (1191—1198), на инсистирање Исака II{{sfn|Острогорски|1969|p=}}.

Крајем Немањине владавине, настала је и најстарија, данас сачувана, [[Ћирилица|ћирилична]] књига писана [[српскословенски језик|српском редакцијом старословенског језика]], [[Мирослављево јеванђеље]], писано за његовог старијег брата, хумског кнеза [[Мирослав Завидовић|Мирослава]].

== Повлачење са власти и одлазак у монаштво ==
{{Светац
| име = Свети Симеон
| титула = Мироточиви
| слика = Sveti_Simeon_Kraljeva_Crkva_detalj.jpg
| ширина_слике=200п
| опис_слике=''Фреска из краљеве цркве у Студеници, око [[1314]].''
| датум_рођења = око [[1113]].
| место_рођења = [[Подгорица|Рибница]] (данашња [[Подгорица]])
| држава_рођења = [[Дукља|Краљевина Дукља]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1199|2|13|1113||}}
| место_смрти = [[Манастир Хиландар|Хиландар]]
| држава_смрти = [[Света гора]], [[Византија]]
| поштује_се_у=[[Српска православна црква|Српској православној цркви]]
| празник=13/[[26. фебруар]]
| датум_канонизовања=
| место_канонизовања=
| канонизован_од=[[Српска православна црква|Српске православне цркве]]
| датум_бетификовања=
| место_бетификовања=
| беатификован_од=
| обележја=
| заштитник=
| главно_светилиште= Хиландар, место његове смрти
| датум_забране=
| спорно=
}}
[[Датотека:Stefan Nemanja taking monastic vows, Studenica monastery, copy.jpg|мини|150п|лево|Замонашење Стефана Немање (манастир Студеница).]]
Стефан Немања се повукао са власти на великом државном сабору [[25. март]]а [[1196]]. године{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} на који је позвао:
{{цитат|… жену своју, и синове своје, и архијереја својега по имену Калиника, и старешине, и кнезове земље своје који управљаху, војводе, војнике…|Стефан Првовенчани, ''„Житије Светог Симеона“''}}
На сабору власт и титулу [[Велики жупан|великог жупана]] предао је средњем сину Првовенчаном, а опис тога оставио је и Сава I Немањић у ''Студеничком типику''.
{{Quote box
| title = [[Студенички типик]]
| quote = „… изабра племенитог и драгог сина [[Стефан Немањић|Стефана Немању]], зета [[Бог]]ом венчанога [[Алексије III Анђел|кир-Алексија]], цара грчкога, …“
|author = [[Свети Сава|Свети Сава I Немањић]]
| source = {{sfn|Павловић|1970|p=51-52. [[Свети Сава|Сава]] очигледно пише о [[Стефан Немањић|Стефану Немањи II]]}}
| align = center
| width = 40%
| bgcolor = #c6dbf7
}} 
Убрзо, таст Првовенчаног [[Алексије III Анђел]] (1195—1203) [[8. април|08.04.]] 1195. године извршио [[државни удар]] у коме је свргнуо са власти свог брата [[Исак II Анђел|Исака II]] и преузео власт{{sfn|Острогорски|1969|p=}}. Најстаријем сину [[Вукан Немањић|Вукану]] је оставио на управу [[Српско приморје|Зету]], [[Травунија|Травунију]], [[Хвосно]] и [[Топлица (област)|Топлицу]]{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}, са тим да је подређен Првовенчаном, као српском великом жупану.

Немања се после сабора и повлачења са власти замонашио са супругом Аном у [[црква Светих апостола Петра и Павла у Расу|цркви светих Петра и Павла у Расу]] и том приликом су узели монашка имена ''Симеон'' и ''Анастасија''. Прву годину свог монашког живота провео је у [[Манастир Студеница|манастиру Студеници]], да би се у новембру [[1197]]. године придружио свом најмлађем сину [[Свети Сава|монаху Сави]] на [[Света гора|Светој гори]]. Тамо је, заједно са њим, уз дозволу византијског цара, оживео запустели [[манастир Хиландар]] [[1198]]{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}.
{{цитат|... који ће служити за примање људи од српскога народа...|Оснивачка хрисовуља манастира Хиландар}}

[[File:Стефан Немања предаје са благословом владу србску сину свом Стефану Првовенчаном.jpg|thumb|десно|Стефан Немања предаје са благословом власт српску свом сину Стефану Првовенчаном]]

Током владавине [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]] култови [[Свети Сава|Светог Саве]], Светог Симеона и [[Лазар Хребељановић|Светог кнеза Лазара]] били су присутни и ширили су се у Русији.{{sfn|Ковић|2021|p=56}}

== Смрт ==
Немања је преминуо у дубокој старости, у манастиру Хиландар [[13. фебруар]]а [[1199]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}{{sfn|Калић|1981|p=251-262}} или [[1200]]. године<ref name="Поповић">[[Павле Поповић]], ''„[[:s:Година смрти Немањине|Година смрти Немањине]]“''</ref>. Према хришћанском предању, у тренутку његове смрти просторију је обасјала светлост. Следеће године га је Светогорски сабор [[канонизација|канонизовао]] као светог ''Симеона Мироточивог'', јер су његове [[мошти]] точиле [[смирна (смола)|миро]]. Његов син Сава је [[1208]]. године пренео његове посмртне остатке у Србију, да би над њима измирио своју старију браћу Првовенчаног и Вукана који су се борили око власти. Његове мошти су тада положене у његову задужбину [[Манастир Студеница|Студеницу]], поред оца, у којој се и данас налазе десно од олтара у саркофагу.<ref>[http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2015/0584-98881552237P.pdf Мироточиви гроб светог Симеона у Студеници - нови поглед (Даница Поповић и Марко Поповић, Зборник радова Византолошког института LII, 2015)]</ref>

У међувремену померане су његове мошти неколико пута: из Студенице у Жичу, па назад у Студеницу, затим одатле у Сопоћане - где су почивале 152 године. У земљи су биле укопане 211 година. Године 1686. су пренете у Црну Гору, а затим враћене у Студеницу 1701. године. Последњи пут су (још само годину дана) светитељеве мошти избивале - биле склоњене 1790-1791. године у Банат, у манастир Војловицу.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>

[[Српска православна црква]] га прославља [[26. фебруар]]а по [[Грегоријански календар|грегоријанском]], односно 13. фебруара по [[Јулијански календар|јулијанском календару]].

== Немањина верска политика ==
Стефан Немања се сматра једним од родоначелника Српске православне цркве, првим великим ктитором православних храмова међу Србима и дубоко побожним човеком.{{sfn|Калић|1981|p=251-262}} Православље је, према византијском моделу, постало државна вера, а [[епископија у Расу]] њено средиште. О томе сведочи и чињеница да су [[Рашка епископија|рашки]] епископи Јевтимије и Калиник важили за утицајне личности у држави и на саборима.{{sfn|Калић|1979|p=27-53}} Без обзира на то, он је одржавао добре и чврсте везе представницима папске курије, како из политичких разлога због подршке у борби против Византије, тако и због чињенице да је у његовој држави део становништва, махом у приморским областима, био [[католичка црква|римокатоличке вере]].{{sfn|Станојевић|1910|p=}}.

Током своје владавине, Немања је повео борбу против [[богумили|богумилске јереси]] чије је припаднике прогнао и казнио, тако да они након тога нису представљали већу опасност по државу.{{sfn|Калић|1981|p=251-262}}

=== Немањине задужбине ===
Током свог живота Немања је подигао и обновио већи број манастира и цркви, како на просторима којима је владао односно управљао, тако и у другим земљама.

[[Датотека:Св._Сава_и_св._Симеон.jpg|мини|десно|Свети Симеон и свети Сава оснивају [[Манастир Хиландар]].]]
[[Датотека:St. Sava and Nemanja 1796, Bay of Kotor painting school.png|мини|десно|Свети Симеон и свети Сава (икона которске школе из 1796.]]
* [[Манастир Богородице код Куршумлије|Манастир Богородице]] код [[Куршумлија|Куршумлије]] (пре 1168—1172){{sfn|Марковић|1920|p=}},
* [[Манастир Светог Николе код Куршумлије|Манастир светог Николе]] код Куршумлије (пре [[1168]]){{sfn|Марковић|1920|p=}},
* [[Манастир Ђурђеви ступови|Манастир светог Ђорђа у Расу (''Ђурђеви ступови'')]] (после 1168. године){{sfn|Дероко|1985|p=}},
* [[Манастир Студеница|Манастир Богородице Добротворке (''Студеница'')]] ([[1183]]-око [[1191]]){{sfn|Марковић|1920|p=}},
* [[Манастир Хиландар]] (1198){{sfn|Дероко|1985|p=}},
* [[Манастир Кончул|Манастир светог Николе (''Кончул'' или ''Казиновићи'')]] на [[Ибар|Ибру]]{{sfn|Марковић|1920|p=}},
* [[Манастир Богородице Бистричке]] на [[Бистрица (притока Лима)|Бистрици]] код [[Бијело Поље|Бијелог Поља]]{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}},
* Женски манастир Богородице у [[Стари Рас|Расу]]{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}},
* Манастир светог архангела Михајла у [[Скопље|Скопљу]] (обновио){{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}},
* Црква светог Николе у [[Ниш]]у,
* Црква манастира светог великомученика Пантелејмона у Нишу (обновио){{sfn|Марковић|1920|p=}},
* [[Манастир Градац|Манастир свете Богородице Градачке]] (''ибарски Градац''), помиње се од његовог доба{{sfn|Марковић|1920|p=}}
* [[Манастир Бања|Манастир светог Николе]] у [[Дабар (Полимље)|Дабру]] (''Бања'') код [[Прибој]]а, помиње се од његовог доба{{sfn|Марковић|1920|p=}}
* [[Манастир Мажићи|Манастир светог Ђорђа]] у Дабру (''Ораховица'' или ''Мажићи'') код Прибоја, помиње се од његовог доба{{sfn|Марковић|1920|p=}}

Поред ктиторских делатности, Немања је помагао хришћанске светиње у свету{{sfn|Марковић|1920|p=}}:
* [[Храм Васкрсења Христовог|Цркву Светог гроба]] у [[Јерусалим]]у,
* [[Црква светог Јована Претече у Јерусалиму|Цркву светог Јована Претече]] у Јерусалиму,
* [[Црква светог Теодосија у пустињи|Цркву светог Теодосија у пустињи]] код [[Витлејем]]а,
* [[Црква светих апостола Петра и Павла у Риму|Цркву светих апостола Петра и Павла]] у [[Рим]]у,
* [[Црква светог Николе у Барију|Цркву светог Николе]] у [[Бари]]ју,
* [[Манастир Богородице Евергетиде у Цариграду|Манастир Богородице Евергетиде]] у [[Цариград]]у,
* [[Манастир светог Димитрија у Солуну|Манастир светог Димитрија]] у [[Солун]]у.

=== Прогони богумила ===
{{Главни чланак|Богумили|Сабор против богумила у Рашкој|Богумили у средњовековној Србији}}
Крајем [[12. век]]а, међу Србима и другим балканским Словенима, је било веома распрострањено словенско [[Хришћанство|хришћанско]] учење названо [[богумили|богумилство]]. Главна [[политика|политичка]] тенденција богумилства била је отпор византијској [[држава|државној]] и црквеној власти.<ref>Иво Пилар, ''„{{cite web |author= |url=http://www.camo.ch/religiozni_problem.htm |title=Богомилско као социјални и политички проблем“'' |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=06. 12. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081206085158/http://www.camo.ch/religiozni_problem.htm |url-status= }} (1927)</ref>
[[Датотека:Nemanjin_sabor.jpg|мини|десно|250п|Сабор против јеретика, [[црква Светог Ахилија у Ариљу|црква светог Ахилија]] у [[Ариље|Ариљу]] (1290)]]
Само богумилство је било веома раширено међу народом у Босни и суседним областима.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}, а његово ширење међу [[племство|властелом]] довело је Немањине акције против њих.{{sfn|Калић|1981|p=251-262}} Он је сазвао [[Сабор против богумила у Рашкој|државни сабор]] на коме је требало да се донесе одлука даљим мерама против њих. На њему се део властеле успротивио било каквој акцији против њих.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}, али је на крају ипак донета одлука да се они прогнају из земље и казне.{{sfn|Калић|1981|p=251-262}} Богумили су се оружјем супротставили одлукама сабора.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}, тако да је Немања против њих повео ''прави [[крсташки ратови|крсташки рат]]''.{{sfn|Станојевић|1910|p=}} у коме је богумилство уништено. Они су већином протерани из државе, имовина им је попаљена и одузета,{{sfn|Калић|1981|p=251-262}} док је део њих остао у земљи прикривајући своју веру.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}. Немањин син Првовенчани, овим речима описује рад свог оца против богумила:
{{цитат|Као некада пророк Илија, који је устао на бестидне јереје, и он изобличи безбоштво њихово, и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе своје а домове њихове, и све имање сакупив, разда прокаженим и убогим. Учитељу и начелнику њихову језик уреза у грлу његову, што не исповеда Христа, сина божјег.|Стефан Првовенчани, ''„Житије светог Симеона“''}}
У сукобима су спаљене њихове књиге{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}, највероватније [[словенски апокрифи|словенске апокрифне књиге]], које су они преводили{{напомена|Према наводу Бранка Бјелајца:''„Богумили су у [[10. век|X]], [[11. век|XI]] и [[12. век]]у преводили апокрифне црквене књиге на ондашњи српски књижевни језик.“'' Срећковић, Славков Пантелија: Историја српскога народа, књига прва, [[Београд]], [[1884]]. године.}}<!--, а које су представљале најстарије споменике рашке и македонске школе.(Треба наћи потврду за ово, осим код Фајфрића.)-->

Део богумила је тада побегао у околне земље, махом у [[Босна у средњем веку|Босну]], где су нашли уточиште под окриљем [[Црква босанска|Цркве босанске]] и [[кулин|бана Кулина]]<!--, који их прима као добре хришћане{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}(Никако не проналазим овај део код Ћоровића, можда је из друге књиге.)-->.

== Споменици ==
{{посебан чланак|Споменик Стефану Немањи у Београду}}
[[Датотека:Свјетлопис споменика Стјепана Немање у Биограду.jpg|мини|Споменик Стефану Немањи у Београду]]
На централном делу [[Савски трг (Београд)|Савског трга]] у Београду, испред зграде [[Железничка станица Београд–главна|Железничке станице]], постављен је споменик великом жупану Стефану Немањи. Аутор споменика је руски скулптор [[Александар Рукавишњиков|Александар Јулијанович Рукавишњиков]], члан Руске академије уметности.

Споменик је израђен у [[Подмосковље|Подмосковљу]] и у деловима се превозио у [[Србија|Србију]], где се поново саставио. Први делови споменика су кренули [[8. август]]а [[2020]]. године.<ref>{{Cite news|url=https://www.alo.rs/razbibriga/zanimljivosti/ovo-je-spomenik-stefanu-nemanji-koji-ce-ukrasiti-savski-trg-u-beogradu-foto/332365/vest|title=Ово је споменик Стефану Немањи који ће украсити Савски трг у Београду|last=|first=|date=|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref>

Споменик је висок 23 метра.<ref>{{Cite news|url=https://www.novosti.rs/beograd/vesti/908108/visok-cak-23-metra-pogledajte-kako-izgleda-spomenik-stefanu-nemanji-video|title=Изглед споменика Стефану Немањи|last=|first=|date = 8. 8. 2020.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=Новости}}</ref> Постамент представља поломљени [[Византија|византијски]] шлем из кога симболично настаје [[Историја Србије у средњем веку|српска средњовековне држава]], уједно на одвајању од [[Византија|Ромејског царства]], али и на његовим темељима. На постаменту су приказани историјски мотиви из времена Стефана Немање, попут његових задужбина манастира [[Манастир Студеница|Студеница]] и [[Хиландар]].

Постоји иницијатива да му се подигне споменик у [[Ниш]]у.<ref>{{cite news |title=Стефан Немања би могао да добије свој споменик и у Нишу |url=https://www.b92.net/lokal/nis/drustvo-stefan-nemanja-bi-mogao-da-dobije-svoj-spomenik-i-u-nisu-2234398 |access-date=31. 10. 2022 |work=Б92 |date=29. 10. 2022}}</ref>

== Види још ==
* [[Историја Србије у средњем веку]]
* [[Павле Поповић]], ''„[[:s:Година смрти Немањине|Година смрти Немањине]]“''
* [[Житије Светог Симеона]]
* [[Битка на Морави (1190)]]
* [[Споменик Стефану Немањи у Београду]]
* [[Култ Преподобног Симеона Мироточивог на простору данашње Црне Горе]]

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Извори и литература ==
=== Извори ===
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Калић|first1=Јованка|author-link1=Јованка Калић|last2=Радошевић-Максимовић|first2=Нинослава|chapter=Јован Кинам|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1971а|volume=4|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=1-105|chapter-url=https://books.google.com/books?id=8K9BAAAAYAAJ&pg=PA1}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Калић|first1=Јованка|author-link1=Јованка Калић|last2=Радошевић-Максимовић|first2=Нинослава|chapter=Никита Хонијат|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1971б|volume=4|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=107-171|chapter-url=https://books.google.com/books?id=8K9BAAAAYAAJ&pg=PA107}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Павловић|editor-first=Драгољуб|title=Стара српска књижевност, I|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Srpska_knjizevnost_u_100knjiga/II-153244-001#page/0/mode/1up|year=1970|location=Нови Сад – Београд|access-date=21. 4. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200428045700/https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Srpska_knjizevnost_u_100knjiga/II-153244-001#page/0/mode/1up|archive-date=28. 4. 2020|url-status=dead}}
* {{Cite book|ref={{harvid|Житије светог Симеона}}|last=Првовенчани|first=Стефан|authorlink=Стефан Првовенчани|title=Житије светог Симеона|url=http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_03_c.html|accessdate=6. 7. 2017}}
* [[Доментијан]], ''„Житије светог Симеона“''
* [http://nemanjinapovelja.wordpress.com/ Комплетна Немањина повеља манастиру Хиландар, преведена на савремени српски језик, са напоменама приређивача књиге]
* [http://zitijenemanjinoodsave.wordpress.com/ Комплетно житије Немањино од Светога Саве, преведено на савремени српски језик, са напоменама приређивача књиге]
* [http://zitijenemanjinoodstefanaprvovencanog.wordpress.com/ Комплетно житије Немањино од краља Стефана Првовенчаног, преведено на савремени српски језик, са напоменама приређивача књиге]
* {{Cite book|ref=harv|last=Свети Сава|title=Сабрана дела|url=http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx|year=2009|access-date=22. 5. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20181207025958/http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx|archive-date=7. 12. 2018|url-status=dead}}
{{refend|2}}

=== Литература ===
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Андрија|author-link=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|author-link2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2001|edition=1.|place=Нови Сад|publisher=Платонеум|url=https://books.google.rs/books?id=RmtoQgAACAAJ}}
* {{цite book|ref=harv|authorlink=Александар Дероко|last=Дероко|first=Александар|title=Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији|type=треће допуњено издање|place=Београд|year=1985|id=|chapter=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|url=https://www.scribd.com/document/57152016}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|title=Српско-византијски сукоб 1168. године|journal=Зборник Филозофског факултета|location=Београд|year=1970|volume=11|number=1|pages=193-204|url=https://books.google.com/books?id=iQqcHAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|chapter=Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године|title=Сава Немањић-свети Сава: Историја и предање|year=1979|location=Београд|publisher=САНУ|pages=27-53|chapter-url=https://books.google.com/books?id=USsuAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|chapter=Борбе и тековине великог жупана Стефана Немање|title=Историја српског народа|volume=1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=251-262|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|chapter=Стефан Немања у модерној историографији|title=Стефан Немања-Свети Симеон Мироточиви: Историја и предање|year=2000|location=Београд|publisher=САНУ|pages=5-19|chapter-url=http://books.google.com/books?id=CiDZAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|title=Српска држава и Охридска архиепископија у XII веку|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2007|volume=44|pages=197–208|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880744197K}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|title=Епископски градови Србије у средњем веку|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2013|volume=50|issue=1|pages=433–447|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881301433K}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Komatina|first=Ivana|title=On the attack of the Hungarian king Bela III on Serbia in light of the letter of emperor Isaac II to pope Celestine III|journal=Facta Universitatis: Philosophy, Sociology, Psychology and History|year=2018|volume=17|number=2|pages=105-110|url=https://web.archive.org/web/20200901071426/http://casopisi.junis.ni.ac.rs/index.php/FUPhilSocPsyHist/article/viewFile/4138/2597}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Неколико запажања о бици на Морави|journal=Историјски часопис|year=2020|volume=69|pages=39-60|url=https://web.archive.org/web/20210716115916/https://www.iib.ac.rs/istorijskicasopis/assets/files/69(2020).pdf}}
* {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Laurent|first=Vitalien|title=La Serbie entre Byzance et la Hongrie, à la veille de la quatrième Croisade|journal=Revue historique du sud-est européen|year=1941|volume=18|pages=109-130|url=https://books.google.com/books?id=BIkfAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Марјановић-Душанић|first=Смиља|author-link=Смиља Марјановић Душанић|title=Немањин напрсни крст: Из наше старе инсигнологије|journal=Зборник Филозофског факултета: Серија А: Историјске науке|location=Београд|year=1991|volume=17|pages=203-215|url=https://books.google.com/books?id=MSUkAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марјановић-Душанић|first=Смиља|author-link=Смиља Марјановић Душанић|title=Владарска идеологија Немањића: Дипломатичка студија|year=1997|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=ejq5AAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марјановић-Душанић|first=Смиља|author-link=Смиља Марјановић Душанић|chapter=Владарски знаци Стефана Немање|title=Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви: Историја и предање|year=2000|location=Београд|publisher=САНУ|pages=77-87|chapter-url=https://books.google.com/books?id=CiDZAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марјановић-Душанић|first=Смиља|author-link=Смиља Марјановић Душанић|chapter=Хиландар као нови Сион Немањиног отачаства|title=Осам векова Хиландара: Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура|year=2000|location=Београд|publisher=САНУ|pages=17-24|chapter-url=https://books.google.com/books?id=iCclAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марјановић-Душанић|first=Смиља|author-link=Смиља Марјановић Душанић|chapter=Добропобедно тело родоначелника|title=Стефан Немања - преподобни Симеон Мироточиви: Зборник радова|volume=2|year=2016|location=Београд|publisher=Институт за историју уметности|pages=659-665}}
* {{Cite book|ref=harv|author-link=Василије Марковић|last=Марковић|first=Василије|title=Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији|edition=I|place=Сремски Карловци|year=1920|id=|chapter=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|author-link=Георгије Острогорски|title=Историја Византије|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пириватрић|first=Срђан|chapter=Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине: Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког савеза|title=Стефан Првовенчани и његово доба|year=2020|location=Београд|publisher=Историјски институт|pages=139-158|chapter-url=https://books.google.com/books?id=jMz7DwAAQBAJ&pg=PA139}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|author-link=Божидар Ферјанчић|chapter=Писмо цара Исака II Анђела папи Целестину III|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1971|volume=4|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=249-252|chapter-url=https://books.google.com/books?id=8K9BAAAAYAAJ&pg=PA249}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/4240208/veliki-zupan-stefan-nemanja-zivot-i-delo-.html Велики жупан Стефан Немања - живот и дело (емисија "Ризница", Радио Београд 2, гост историчар Др Александар Узелац))] 
* [http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3007817/riznica.html Срби и крсташи (емисија "Ризница", Радио Београд 2, гост историчар Др Александар Узелац)] 
* [https://www.youtube.com/watch?v=J-_ErQZLP7s Путеви средњег века: Стари Рас], РТС Културно-уметнички програм - Званични канал
* [https://www.youtube.com/watch?v=6jVWFkcsplk Путеви средњег века: Велики жупан Стефан Немања], РТС Културно-уметнички програм - Званични канал
* [https://www.youtube.com/watch?v=xVpEHojbKFA Путеви средњег века: Немањини потомци], РТС Културно - уметнички програм - Званични канал
* [https://www.youtube.com/watch?v=51RpfgJXzqw Културна баштина Србије: Прве задужбине Стефана Немање], РТС Образовно - научни програм - Званични канал
* [https://www.youtube.com/watch?v=_gGaFcoqP_A Место које чувам: Плочник од бакра (РТС Културно-уметнички програм - Званични канал)]
* [https://www.youtube.com/watch?v=qa-X7wbJVwc Осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног, 1 . део], РТС Програм за дијаспору - Званични канал
* [http://www.nisandbyzantium.org.rs/doc/zbornik3/PDFIII/Aleksandra.pdf Мајстори средњовековног златовеза из Народног музеја у Београду], Александра Нитић и Жељка Темерински
* [http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0550-2179/2012/0550-21791202023S.pdf Владарске титуле у средњовековној Србији], Др Срђан Шаркић, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2012.
* [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_1_l.html Владимир Ћоровић: Стеван Немања] (на Пројекту Растко) {{Sr}}
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:cetiri-portreta-stefana-nemanje Историјска библиотека: Четири портрета Стефана Немање у византијској књижевности]
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:583317-Sta-je-Nemanjin-politicki-testament Шта је Немањин политички тестамент („Вечерње новости“, 27. децембар 2015)]
* [https://www.academia.edu/40742986/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B8%D1%9B_-_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B6%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82_%D1%81_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC_%D1%80%D0%B5%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0 Живојин Андрејић - Старија и новија трагања за пореклом великог жупана Стефана Немање и потпуни преокрет с новим резултатима (Митолошки зборник 21, 2009, стр. 131-170)]
* [https://www.danas.rs/kultura/u-istorijski-muzej-srbije-stigao-je-olovni-pecat-velikog-zupana-stefana-nemanje-tokom-leta-bice-izlozen-za-javnost/ U Istorijski muzej Srbije stigao je olovni pečat velikog župana Stefana Nemanje, tokom leta biće izložen za javnost/]

{{низ
| пре = [[Тихомир Завидовић|Тихомир]]
| списак =[[Велики жупан Србије]]<br />([[1166]]. или [[1168]] — [[25. март|25. 3.]] [[1196]])
| после =[[Стефан Првовенчани]]
}}

{{Немањићи}}
{{Српски владари}}
{{Светитељи СПЦ}}
{{100 најзнаменитијих Срба}}
{{нормативна контрола}}
{{Subject bar |portal=Биографија |portal2=Историја |portal3=Србија|commons=yes |commons-search=Category:Stefan Nemanja |q=|Житије светог Симеона |d=yes |d-search=Q298612}}
{{Сјајан чланак}}

{{СОРТИРАЊЕ:Немања}}
[[Категорија:Стефан Немања| ]]
[[Категорија:Рођени 1113.]]
[[Категорија:Умрли 1199.]]
[[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ]]
[[Категорија:Манастир Хиландар]]