Разговор:Стефан Немања

    С Википедије, слободне енциклопедије

    Иво Пилар[уреди извор]

    Нисам сигуран колико се штиво ревизионистичких пропагандних националиста који су писали о историјским чињеницама кроз сопствене очи може користити као кредибилан извор. --Полковник (разговор) 06:21, 20. август 2009. (CEST)[одговори]

    Нисам упознат са ликом и делом дотичног чике,али сама тврдња која се поткрепљује њиме (Главна политичка тенденција богомилства била је отпор византијској државној и црквеној власти) је сасвим на месту,кол`ко ми се чини и не би било тешко да се нађе адекватнија референца за то.Барем ми се тако чини. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 06:38, 20. август 2009. (CEST)[одговори]
    Оснивач је ревизионистичке школе; у потпуности заступа теорију Црвене Хрватске, чији је он један од главних зачетника, изражава жестоко ауторитативне и насилничке антипатије препуне милитаризма и расизма, а када су у питању Срби, они су велику већину територије која је дио њихове државе и коју насељавају преотели од Бугара и Хрвата. Велика већина данашње Србије (без Војводина) је према Пилару бугарска земља преотета од стране Срба, док су Срби украли од Хрвата "Западну Србију" (?), Дукљу, а почев од Првог свјетског рата Срби су показали нове апетите на хрватске земље и нису се задовољили тиме што су до тада покрали - окомили су се на срце Хрватске, Босну и Херцеговину, за коју Пилар упозорава да Срби неће стати док је од Хрвата у потпуности не украду. Хрватске аутентичне историјске земље које јој припадају по државном праву су данашња Хрватска, БиХ, Црна Гора и крајеви западне Србије око Ужица, западног Санџака или шта већ подразумијева под Западном Србијом (Бачка, Срем, итд.). Аутентична српска земља су три села около Новог Пазара, остало је све агресорски и злочиначки задобијено.
    Пилар описује Србе како им је у раси усађено да краду туђе земље, како су генетски недружељубиви и како увијек имају манију за уништавањем, раса разбојника која живи на грбачи Хрвата. Чак и у реферираном извору посвећеном Богумилима је споменуо да су Срби након уништења Богумила преотели хрватске и бугарске земље. --Полковник (разговор) 09:46, 20. август 2009. (CEST)[одговори]

    Отац Стефана немање[уреди извор]

    Мавро Орбин, римокатолички свештеник, из 16.века аутор је књиге Краљевство Словена у којој наводи да је отац Стефана Немање великаш Деса а не Завида. Завида је отац Мирослава и брат Стефана Немање, Мирослава којему је написано чувено Мирослављево јеванђеље и који је погинуо на страни Византије борећи се против својих Срба. 109.122.83.196 (разговор) 09:57, 24. април 2015. (CEST)[одговори]

    Nije loša tema.

    Uglavnom, nedvosmisleno se već zna da je Nemanjov otac bio Zavida, a deda Vukan (po kom je Vukan Nemanjić dobio ime, po svom pradedi), dok je Vukanov brat bio Marko, knez Urošev otac. Mislim da je princ Vukan bio Zavidov, a ne Urošev brat. Mislim da je supruga Stefana Nemanje, Ana, bila sestra bana Kulina - Anastasija, pa kraće - Ana.

    Markon Padrino (разговор) 01:12, 23. новембар 2021. (CET)[одговори]

    Немањићи[уреди извор]

    Стефан Немања није био Немањић, као што ни нпр. Карађорђе није био Карађорђевић. Из тог разлога не треба да стоји Стефан Немања I Немањић јер је рогобатно и нетачно. --Ђорђе Стакић (р) 12:42, 20. мај 2017. (CEST)[одговори]

    Наравно.Исто важи и за убацивање бројева (Стефан Немања I),чега нема у (мејнстрим) историјама. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 18:36, 3. јун 2017. (CEST)[одговори]

    Рођење и младост.[уреди извор]

    Тешке су глупости да је био крштен у католичкој цркви, то се спомиње једино у париском препису житија Светог Симеона, које је наводно писао Стефан Немањић. С друге стране, Свети Сава каже да је Стефан Немања био крштен у Храму Свете Богородице. Да је то католичка црква, звала би се ,,Катедрала Свете Марије", ил' тако нешто. 178.149.117.116 (разговор) 21:44, 30. мај 2021. (CEST)[одговори]

    Био је Крштен у Храму Свете Богородице у данашњој Подгорици, а у Расу је било Миропомазање. 178.149.117.116 (разговор) 23:18, 30. мај 2021. (CEST)[одговори]

    Poreklo majke Nemanjove[уреди извор]

    U delu Gesta regum Sclavorum ima jedna rečenica koja glasi: - ...А Драгихна се са своја четири сина Првошем, Грубешом, Немањом и Сирком спасао и побегао у Драч... - Kako je autor dela Gesta regum Sclavorum i ovde napravio neke greške, daje se pretpostaviti da je Dragihna zajedno sa Tihomirom, Strahimirom (Dukljanin kaže Sirk), Miroslavom i Nemanjom (a ne sa Prvošem, tj. Prvoslavom Tihomirovim i pokojnim bratom Grubešom) borio protiv kralja Đorđa Bodinovog oko vlasti u Duklji, pre svrgavanja istog i da su mu, po svoj prilici, oni bili sestrići, a ne sinovi... Dukljanin je očigledno malo pomešao prvu i drugu borbu Branislavljevih sinova (Gradihna i braća) protiv Đorđa Bodinovog, u prvoj je kralj Grubeša poginuo 1125., a u drugoj je Đorđe zbačen i poslat u Carigrad 1131. godine...

    Srpski knez Nemanja, otac srpskog kralja Stefana Nemanje Prvokrunisanog i arhiepiskopa Save, se rodio u Podgorici, najverovatnije dok je njegova majka bila u poseti svojoj porodici i to one godine kad je njegov patrilinearni deda, srpski knez Vukan, umro, a stric, knez Uroš, uzurpirao vlast, usled Zavidinog boravka sa suprugom u Podgorici, kad se Nemanja trebao roditi...

    Došao sam do zaključka da su ujaci Stefana Nemanje bili Kočapar, Grubeša, Gradihna, Dragihna i Dragilo, tj. da mu je Branislav bio matrilinearni deda, Radoslav - matrilinearni pradeda, a Stefan Vojislav - matrilinearni čukundeda. Ko su mu bili patrilinearni preci, to se zna (Zavida, Vukan, Tihomir II, Ljubomir, Tihomir I i sveštenik Stefan). Ukoliko je ime majke Stefana Nemanje bilo slično imenu nekog od gore mu navedenih ujaka, daje se pretpostaviti da se možda zvala Dragina...

    Markon Padrino (разговор) 01:05, 23. новембар 2021. (CET)[одговори]