Сферни хармоници у математици представљају угаони део решења Лапласове једначине у сферним координатама.
Сферне хармонике је први 1782. увео Пјер Симон Лаплас, а облика су:
и решење су једначине:
Лапласова једначина у сферним координатама има облик:
Једначину решавамо сепарацијом варијабли претпостављајући решење облика:
Сепарацијом варијабли добија се:
Множећи са и делећи са добија се:
односно добијају се две једначине:
Угаона једначина
може даље да се сепарира по две варијабле:
Одатле се добија:
тј. две једначине:
Решење прве једначине је:
Да би друга једначина имала решење мора бити задовољено .
Коначно за угао добија се једначина:
Уведемо ли супституцију добија се:
- <
односно једначина чије решење су придружени Лежандрови полиноми .
Сада треба да нормирамо та решења уз помоћ па добијамо:
Исто тако треба да се нормира и по другом углу , па се добија:
- .
Заједничко угаоно решење је онда управо функција, коју називамо сферни хармоник:
Сферни хармоници су ортогонални:
- .
Задовољавају релацију потпуности:
Осим тога у случају трансформација вреди:
Интеграл три сферна хармоника дат је преко 3-jm симбола:
где су , and цели бројеви.
Претпоставимо да су два јединична вектора и предстaвљена у сферним кординатама односно . Угао између два вектора је онда:
Адиционa теоремa за сферне хармонике је:
За случај када се ради о истом вектору добија се:
Пошто сферни хармоници чине потпун скуп опртонормалних функција функције могу да се развију преко њих:
а коефицијенти су:
Првих неколико сферних хармоника
Ylm
|
l = 0
|
l = 1
|
l = 2
|
l = 3
|
m = -3
|
|
|
|
|
m = −2
|
|
|
|
|
m = −1
|
|
|
|
|
m = 0
|
|
|
|
|
m = 1
|
|
|
|
|
m = 2
|
|
|
|
|
m = 3
|
|
|
|
|
- Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. (1965), Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover. ISBN 978-0-486-61272-0.
- Сферни хармоници
- Courant, Richard; Hilbert, David (1962), Methods of Mathematical Physics, Volume I, Wiley-Interscience .
- Edmonds, A.R. (1957). Angular Momentum in Quantum Mechanics. Princeton University Press. ISBN 0-691-07912-9.
- Eremenko, Alexandre; Jakobson, Dmitry; Nadirashvili, Nikolai (2007), „On nodal sets and nodal domains on and ”, Université de Grenoble. Annales de l'Institut Fourier, 57 (7): 2345—2360, ISSN 0373-0956, MR2394544
- MacRobert, T.M. (1967), Spherical harmonics: An elementary treatise on harmonic functions, with applications, Pergamon Press .
- Meijer, Paul Herman Ernst; Bauer, Edmond (2004). Group theory: The application to quantum mechanics. Dover. ISBN 978-0-486-43798-9. .
- Solomentsev, E.D. (2001). „Spherical harmonics”. Ур.: Hazewinkel Michiel. Encyclopaedia of Mathematics. Springer. ISBN 978-1556080104. .
- Stein, Elias; Weiss, Guido (1971). Introduction to Fourier Analysis on Euclidean Spaces. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08078-9. .
- Unsöld, Albrecht (1927), „Beiträge zur Quantenmechanik der Atome”, Annalen der Physik, 387 (3): 355—393, Bibcode:1927AnP...387..355U, doi:10.1002/andp.19273870304 .
- Watson, G. N.; Whittaker, E. T. (1927), A Course of Modern Analysis, Cambridge University Press, стр. 392 .
- E.W. Hobson, The Theory of Spherical and Ellipsoidal Harmonics, (1955) Chelsea Pub. Co. ISBN 978-0-8284-0104-3.
- C. Müller, Spherical Harmonics, (1966) Springer, Lecture Notes in Mathematics, Vol. 17. ISBN 978-3-540-03600-5.
- E. U. Condon and G. H. Shortley, The Theory of Atomic Spectra, (1970) Cambridge at the University Press, ISBN 0-521-09209-4, See chapter 3.
- J.D. Jackson, Classical Electrodynamics, ISBN 0-471-30932-X
- Albert Messiah, Quantum Mechanics, volume II. (2000) Dover. ISBN 0-486-40924-4.
- Press, WH; Teukolsky, SA; Vetterling, WT; Flannery, BP (2007). „Section 6.7. Spherical Harmonics”. Numerical Recipes: The Art of Scientific Computing (3rd изд.). New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88068-8.
- D. A. Varshalovich, A. N. Moskalev, V. K. Khersonskii Quantum Theory of Angular Momentum,(1988) World Scientific Publishing Co., Singapore, ISBN 9971-5-0107-4