Пређи на садржај

Тарана Бурк

С Википедије, слободне енциклопедије
Тарана Бурк
Бурк (2018)
Датум рођења(1973-09-12)12. септембар 1973. (51 год.)
Место рођењаБронкс (Њујорк), САД
Занимањеактивиста
Активни период2003—данас
ПокретMe Too
Веб-сајтmetoomvmt.org

Тарана Бурк (енгл. Tarana Burke; Бронкс, 12. септембар 1973) је америчка активисткиња из Њујорка, која је покренула #MeToo покрет. Године 2006. Бурк је почела да користи #MeToo да помогне другим женама са сличним искуствима, да се изборе за себе. Више од деценије касније, 2017. године, #MeToo је постао кључан покрет, када су Алиса Милано и друге жене почеле да га користе за твитовање о случајевима сексуалног злостављања Харвија Вајнстина. Фраза се брзо развила у широки, а на крају међународни покрет.[1][2]

Time је Бурк, међу групом других истакнутих активиста названих „прекидачи ћутања“, проглашена за временску личност године, за 2017. Бурк држи јавне говоре широм земље и тренутно је виши директор у непрофитној организацији Girls for Gender Equity, у Бруклину.[1][2]

Универзитет Харвард објавио је студију случаја о Тарани Бурк, под називом „Водећи са емпатијом: Тарана Бурк и стварање покрета #MeToo“.

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Бурк је рођена у Бронксу, Њујорк, где је и одрасла.[1][2] Одрасла је у породици радничке класе са ниским примањима, у стамбеном пројекту и била је силована и сексуално злостављана и као дете и као тинејџерка.[2] Њена мајка је подржала њен опоравак од ових насилних дела и охрабрила је да буде укључена у заједницу. У својој биографији Бурк наводи да су је ова искуства инспирисала да ради на побољшању живота девојака које пролазе кроз екстремне тешкоће.[2] Као тинејџерка, почела је да побољшава животе младих девојака које живе у маргинализованим заједницама.[3]

Бурк је похађала државни универзитет у Алабами, а затим се пребацила и дипломирала на Универзитету Обурн, у Монтгомерију.[4][5] Током свог студирања, организовала је конференције за штампу и протесте на теме економске и расне правде.[5]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Активиста је од 1989. године.[6] Преселила се у Селму, Алабама, касних 1990-их, након што је завршила факултет.[7]

Након рада са жртвама сексуалног насиља, Бурк је 2003. године основала непрофитну организацију Just Be, која је била намењена црнкињама узраста од 12 до 18 година.[7][8] Године 2006. Бурк је основала МеТоо покрет и почела да користи фразу МеТоо, да подигне свест о распрострањености сексуалног злостављања и напада у друштву.[2][9]

Године 2008. преселила се у Филаделфију, где је радила у многим непрофитним организацијама.[10] Била је консултант за холивудски филм „Селма ”из 2014. године, заснован на маршу за гласачка права Селме у Монтгомери из 1965. године, који су предводили Џејмс Бевел, Хозеа Вилијамс, Мартин Лутер Кинг и Џон Луис.[2][11][12]

Фраза МеТоо се развила у шири покрет након што је #МеТоо 2017. године коришћен након оптужби за сексуално злостављање Харвија Вајнстина. До средине октобра 2017. године, Бурк су њени пријатељи обавестили да се #МеТоо користи на друштвеним мрежама. Бурк је одлучила да обликује покрет како би се створила емпатија.[13] Тајм је прогласио Бурк, међу групом других истакнутих активисткиња које су назвали „прекидачима тишине“, за личност године за 2017.[14]

2018. године, присуствовала је 75. додели Златног глобуса, као гост познате америчке глумице Мишел Вилијамс.[15] Бурк је 2018. године добио награду за храброст од The Ridenhour Prizes, која се додељује појединцима који покажу храбру одбрану јавног интереса и страствену посвећеност социјалној правди.[16][17]

Бурк је тренутно виши директор у Girls for Gender Equity.[18] Бурк организује радионице како би помогала да се побољшају политике у школама, на радним местима и у богомољама, и фокусира се на помоћ жртвама да не криве себе за сексуално насиље. Бурк присуствује јавним наступима широм земље.[2] У скорије време, Бурке и Мервин Маркано, потписали су уговор са CBS Studios.[19] Бурк је две књиге објавила 2021. године: You Are Your Best Thing: Vulnerability, Shame Resilience, and the Black Experience (у коауторству са Брене Браун, у априлу 2021. године)[20] и Unbound: My Story of Liberation and the Birth of the Me Too Movement ( у септембру 2021. године).[21]

Активизам

[уреди | уреди извор]

Girls for Gender Equity

[уреди | уреди извор]

Бурк је виши директор Girls for Gender Equity у Бруклину, која настоји да помогне младим женама да повећају свој укупан развој кроз различите програме и часове.[22][23]

Just Be Inc.

[уреди | уреди извор]

Године 1997, Бурк је у Алабами упознала девојку по имену Хевен, која јој је рекла да ју је сексуално злостављао дечко њене мајке. Каже да није знала шта да каже и да девојку никада опет није видела. Каже да би волела да је рекла "и ја". Бурк је рекла да је почела да верује да је девојчицама потребна „другачија пажња“, у поређењу са њиховим мушким вршњацима.[24] Овај и други инциденти навели су Тарану Бурк да оснује Just Be Inc. организацију која промовише здравље младих жена, од 12 до 18 година. Године 2006. направила је Мајспејс страницу.[3][25] Just Be Inc. добио је свој први грант 2007. године.[3]

#МеТоо покрет

[уреди | уреди извор]

Године 2006. Бурк је основао МеТоо покрет и почела да користи фразу „И ја“, да подигне свест о распрострањености сексуалног злостављања и напада у друштву.[2][9]

Фраза „И ја“ се развила у шири покрет након што је #МеТоо 2017. користио након оптужби за сексуално злостављање Харвија Вајнстина. У октобру 2017. године, глумица Алиса Милано је охрабрила жене да кажу „И ја“ ако су доживеле сексуално узнемиравање или напад, што је довело до велике популарности. Милано је касније написала на твитеру: „Управо сам обавештена о ранијем покрету #МеТоо, а прича о пореклу подједнако је срцепарајућа и инспиративна“.[3][26] Бурк подржава #МеТоо покрет.[3][27]

Тиме је Бурк, међу групом других истакнутих активисткиња које су назвали „кршитељима тишине“, проглашена за личност године за 2017. годину.[14] Њени говорни ангажмани укључивали су Универзитет Браун у фебруару 2018. године и Епископалну цркву на Калварији (Питсбург), где је говорила о коренима покрета.[6][28]

Године 2021, Бурк је објавила мемоаре у којима је описала однос њеног активизма и искуства са лидерима покрета за грађанска права под називом: Unbound: My Story of Liberation and the Birth of the Me Too Movement.[29][30]

Почасти и награде

[уреди | уреди извор]
  • 2017: Time, личност године[14]
  • 2018: Time, 100 најутицајнијих људи у 2018. години[31]
  • 2018: The Ridenhour Prizes, награда за храброст[32]
  • 2018: SHE Media, VOTY (Voices of the Year) награда[33]
  • 2019: Добитник награде VH1 Trailblazer Honors[34]
  • 2022: 100 жена (BBC)[35]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Leading with Empathy: Tarana Burke and the Making of the Me Too Movement”. HKS Case Program (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з „Tarana Burke - Me Too, Fiancé & Facts”. Biography (на језику: енглески). 2021-01-26. Приступљено 2023-11-09. 
  3. ^ а б в г д Ohlheiser, Abby (2021-10-26). „The woman behind 'Me Too' knew the power of the phrase when she created it — 10 years ago”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-11-09. 
  4. ^ Jefferson, J'na (2018-04-03). „A Long Road Ahead: #MeToo Founder Tarana Burke On Sexual Assault, Stigmas And Society”. VIBE.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  5. ^ а б „#MeToo movement founder speaks to capacity University of Missouri crowd - News - Columbia Daily Tribune - Columbia, MO”. 2019-08-28. Архивирано из оригинала 2019-08-28. г. Приступљено 2023-11-09. 
  6. ^ а б Barker, Justin L. (2018-01-30). „The #MeToo Movement and Ovid's Philomela”. Radical Teacher. 110: 65—67. ISSN 1941-0832. doi:10.5195/rt.2018.447. 
  7. ^ а б Wellington, Elizabeth (2017-10-23). „Tarana Burke: Me Too movement can't end with a hashtag | Elizabeth Wellington”. Inquirer (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  8. ^ Alberski, Ania. „Former Phila. activist Tarana Burke among the 'Silence Breakers' honored by Time Magazine”. www.thedp.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  9. ^ а б Garcia, Sandra E. (2017-10-20). „The Woman Who Created #MeToo Long Before Hashtags”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-11-09. 
  10. ^ Sasko, Claire (2017-12-06). „The Woman Who Began the #MeToo Movement Was a Philly Activist”. Philadelphia Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  11. ^ Nyren, Erin (2018-01-07). „Emma Stone, Meryl Streep, Laura Dern to Be Accompanied by Activists at Golden Globes”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  12. ^ Trumbore, Dave (2014-05-20). „SELMA Production Officially Begins”. Collider (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  13. ^ Tarana Burke, University of Pittsburgh Press, 2020-03-03, стр. 396—398, S2CID 243508484, doi:10.2307/j.ctvwrm691.73, Приступљено 2023-11-09 
  14. ^ а б в Lopez, Chris Snyder, Linette. „The woman behind the #MeToo movement on why she would never meet with Trump”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  15. ^ Nast, Condé (2018-01-08). „7 Activists and Their Causes From the 2018 Golden Globes”. Allure (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  16. ^ Staff, W. N. N. (2018-04-25). „Truth-Telling at the 15th Ridenhour Prizes”. Whistleblower Network News (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  17. ^ „The Ridenhour Prizes - Fostering the spirit of courage and truth”. 2019-10-13. Архивирано из оригинала 2019-10-13. г. Приступљено 2023-11-09. 
  18. ^ „Joanne N. Smith and Staff | Girls for Gender Equity”. 2017-12-01. Архивирано из оригинала 2017-12-01. г. Приступљено 2023-11-09. 
  19. ^ Goldberg, Lesley (2021-04-06). „Tarana J. Burke and Mervyn Marcano Ink CBS Studios Overall Deal”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  20. ^ „You Are Your Best Thing: 9780593243633 | PenguinRandomHouse.com: Books”. PenguinRandomhouse.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  21. ^ „Unbound: My Story of Liberation and the Birth of the Me Too Movement”. brookline booksmith (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  22. ^ „Girls for Gender Equity | Mission & Vision”. 2020-09-25. Архивирано из оригинала 2020-09-25. г. Приступљено 2023-11-09. 
  23. ^ „Girls for Gender Equity | 'Silence Breakers' Like GGE's Tarana Burke named TIME Person of the Year”. 2020-09-25. Архивирано из оригинала 2020-09-25. г. Приступљено 2023-11-09. 
  24. ^ „Our Team”. justbeinc (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  25. ^ „The 'me too.' Movement”. justbeinc (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  26. ^ Parker, Najja. „Who is Tarana Burke? Meet the woman who started the Me Too movement a decade ago”. The Atlanta Journal-Constitution (на језику: енглески). ISSN 1539-7459. Приступљено 2023-11-09. 
  27. ^ Staff, Cristela Guerra Globe; October 19; 2017; Comments, 11:25 a m Share on Facebook Share on TwitterView. „Tarana Burke, the activist behind 'Me Too,' on where movement goes from here - The Boston Globe”. BostonGlobe.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  28. ^ Rosenfeld, Jordana (2018-02-07). „Tarana Burke talks to Pittsburgh crowd about the roots of #MeToo and her response to its viral takeoff”. PublicSource (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  29. ^ Kantor, Jodi (2021-09-10). „The Surprising Origins of #MeToo”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-11-09. 
  30. ^ Burke, Tarana (2021). Unbound: my story of liberation and the birth of the Me Too movement. An Oprah book (First изд.). New York: Flatiron Books. ISBN 978-1-250-62173-3. 
  31. ^ „Tarana Burke: The World's 100 Most Influential People”. Time (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  32. ^ „2018 / Tarana Burke | Ridenhour.org”. 2023-02-21. Архивирано из оригинала 2023-02-21. г. Приступљено 2023-11-09. 
  33. ^ „Announcing the 2018 Voices of the Year — BlogHer”. 2018-10-30. Архивирано из оригинала 2018-10-30. г. Приступљено 2023-11-09. 
  34. ^ „Exclusive: Watch #MeToo Founder Tarana Burke's Uplifting Speech from VH1 Trailblazer Honors”. Oprah Daily (на језику: енглески). 2019-03-06. Приступљено 2023-11-09. 
  35. ^ „BBC 100 Women 2022: Who is on the list this year? - BBC News”. News (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тарана_Бурк&oldid=28787754”