Мишел Вилијамс (глумица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мишел Вилијамс
Michelle Williams 2012 Shankbone 3 (cropped).JPG
Мишел Вилијамс на Трајбека филмском фестивалу 2012. године
Пуно имеМишел Ингрид Вилијамс
Датум рођења(1980-09-09)9. септембар 1980.(39 год.)
Место рођењаКалиспел
Монтана, САД
СупружнициФил Елверм (2018—данас; раздвојени)
ПартнериХит Леџер (2004—2007)
ДецаМатилда Роуз (2005)
РодитељиЛери Р. Вилијамс (отац)
Активни период1993—данас
Занимањеглумица
IMDb веза

Мишел Ингрид Вилијамс (енгл. Michelle Ingrid Williams; 9. септембар 1980) америчка је филмска, телевизијска и позоришна глумица. Посебно је позната по свом раду у мањим независним продукцијама са мрачним или трагичним тематикама. Добитник је неколико признања, укључујући Златни глобус, а била је номинована за четири Оскара и једну Тони награду.

Рођена као ћерка политичара и трговца Лерија Р. Вилијамса, Мишел је одрасла у Калиспелу, Монтана и Сан Дијегу у Калифорнији. Каријеру је започела у младости, наступима на телевизијским гостовањима, а филмски деби имала је у породичном филму Lassie из 1994. године. Са 15 година се осамосталила од родитеља, а убрзо је стекла и јавно признање за главну улогу у телевизијској драмској драмској серији Dawson's Creek (1998—2003). Након тога уследили су филмови ниског профила, пре њене пробојне улоге у романтичној драми Планина Броукбек (енгл. Brokeback Mountain) из 2005. године, у којој је њено тумачење супруге геј мушкарца довело до прве номинације за Оскара.

Вилијамсова је стекла широку популарност својом улогом емоционално проблематичне жене која се суочава са губитком или усамљеношћу у драмама Луси из 2008, Blue Valentine из 2010. и Manchester by the Sea из 2016. године. За портрет Мерилин Монро у филму Моја недеља са Мерилин (енгл. My Week with Marilyn) (2011) освојила је награду Златни глобус за најбољу глумицу. Потом су дошле улоге којима је остварила највише зараде долазила, а међу њима су трилер Затворено острво (енгл. Shutter Island, 2010), научнофантастични филм Oz the Great and Powerful (2013), мјузикл The Greatest Showman (2017) и суперхеројским филмом Веном (2018). Мишел Вилијамс је на Бродвеју глумила у поновним извођењима мјузикла Кабаре (Cabaret) 2014. године и драме Blackbird 2016. године. За тумачење сексуално злостављане жене у потоњој представи, номинована је за награду Тони за најбољу глумицу у представи. Вилијамсова се вратила на телевизију 2019. године како би тумачила Гвен Вердон у биографској минисерији Fosse/Verdon, а за коју је номинована за награду Прајмтајм Еми за истакнуту главну глумицу.

Упркос великој медијској пажњи, Мишел Вилијамс је опрезна када је реч о њеном приватном животу. Има ћерку из везе са покојним глумцем Хитом Леџером и живи одвојено од свог супруга, музичара Фила Елверма, са којим се венчала 2018. године.

Садржај

Биографија[уреди]

1980—1995: Рани живот[уреди]

A bird's eye view of the city of Kalispell, Montana
Град Калиспел у Монтани, где је Мишел Вилијамс рођена

Мишел Ингрид Вилијамс је рођена 9. септембра 1980. године у Калиспелу у Монтани, као ћерка Карле, домаћице, и Лерија Р. Вилијамса, политичара и трговца робом.[1][2] Норвешког је порекла,[3] а њен отац два пута се неуспешно кандидовао за Сенат Сједињених Држава као представник Републиканске партије.[2] Мишел је у Калиспелу живела са још три полубраће и са млађом сестром Пејџ.[4] Иако је своју породицу описивала као „не толико повезано плетиво”, она је била доста блиска са оцем, који ју је научио да пеца и да лови, и васпитао је да буде страствени читалац,[5][6][7] те је Вилијамсова касније препричавала своје успомене и сећања на одрастање у пространим крајолицима Монтане.[8] Када је имала девет година, породица се преселила у Сан Дијего у Калифорнији.[4] Поводом тог искуства, рекла је да је „вероватно била мање срећна зато што је била у предтинејџерским годинама, које су углавном увек непријатне где год да одете”.[8] У том периоду је углавном била повучена, држала се себе и била пуна самопоуздања.[9]

Вилијамсова се заинтересовала за глуму у раном добу, када је видела локалну продукцију емисије The Adventures of Tom Sawyer.[10] Наступила је у аматерској продукцији мјузикла Annie, а родитељи би је возили из Сан Дијега у Лос Анђелес на аудицију за представе. Њено прво појављивање на екрану било је као Бриџит Бауерс, млада жена која заводи Хобија, сина Мича Бјукенона, у епизоди из 1993. године у телевизијској серији Чувари плаже (енгл. Baywatch).[5][11][12] Следеће године дебитовала је у породичном филму Леси, који говори о вези младог дечака (глумио га је Том Гјури) и пса по имену Леси. Вилијамсова је у филму играла Ејприл Портер, девојчицу која је заљубљена у Гјуријевог лика, а захваљујући тој улози Стевен Гајдос из Варајетија (Variety) приметио је Вилијамсову.[13][14] Мишел је затим тумачила гостујуће улоге у телевизијским ситкомима Корак по корак (енгл. Step by Step) и Home Improvement, а појавила се на кратко и у научнофантастичном филму из 1995. године под називом Species, где је тумачила Сил, лика кога је у одраслој доби глумила Наташа Хенстриџ.[15][16][17]

До 1995. године, Вилијамсова је завршила девети разред у хришћанској школи Санта Фе у Сан Дијегу,[18] у коју није волела да иде јер се није добро слагала са осталим ученицима. Да би се усредсредила на своје глумачке активности, напустила је школу и уписала се у програм кућног туторства.[9][19][20] Са 15 година, уз одобрење родитеља, Вилијамсова се одвојила од њих, како би могла боље да настави глумачку каријеру уз мање мешања у законе о раду деце.[2][21] Да би се придржавала смерница о самосталности, средњошколско образовање је завршила у девет месеци путем кореспонденције.[10][20] Касније се пожалила што није стекла одговарајуће образовање.[20]

1996–2000: Dawson's Creek и прелаз на одрасле улоге[уреди]

Након њеног осамостаљивања, Вилијамсова се преселила у Бербанк у Лос Анђелесу.[6][7] Описујући своје почетно искуство у граду, она је навела да „постоје неки заиста одвратни људи на свету, а срела сам неке од њих”.[7] Да би се издржавала, почела је да глуми у нискобуџетним филмовима и рекламама.[6] Имала је мању улогу у телевизијским филмовима My Son is Innocent (1996) и Killing Mr. Griffin (1997), као и у драми A Thousand Acres (1997), у којој су глумили Мишел Фајфер и Џесику Лејнџ.[22][23][24] Касније је Вилијамсова свој рани рад описала као „срамотан”, рекавши да је преузела ове улоге да би се подржала јер „није имала никаквог укуса [нити] идеала”.[6] Године 1997, незадовољна улогама које су јој понуђене, Вилијамсова је сарађивала са још две глумице како би написала сценарио под називом Blink, који говори о проституткама које живе у борделу у Невади, а који, упркос томе што је продат компанији за продукцију, никада није екранизован.[25][26] Пошто је уз свог оца научила доста када је реч о трговини, седамнаестогодишња Мишел Вилијамс такмичила се у Шампионату Робинс, такмичењу у трговању терминским уговорима; са приносом од 1000%, постала је прва жена која је освојила титулу и трећа на листи победника свих времена (отац јој је био на првом месту).[27][28][29]

A photograph of Cape Fear Memorial Bridge in Wilmington, North Carolina
Вилијамсова је глумила у серији Dawson's Creek (1998–2003) у Вилмингтону у Северној Каролини, где је такође живела током тог периода.

Године 1998. године Вилијамсова је почела да глуми у телевизијској тинејџерској драмској серији Dawson's Creek, коју су креирали Кевин Вилијамсон и ко-глумци Џејмс Ван Дер Бик, Кејти Холмс и Џошуа Џексон. Серија је имала шест сезона и емитована је од јануара 1998. до маја 2003. године и приказивала је Вилијамсову као Џен Линдли, неславну и промискуитетну тинејџерку из Њујорка која се преселила у измишљени град Кејпсајд. Серија је снимана у малом граду Вилмингтону у Северној Каролини, где се Вилијамсова преселила и тамо боравила наредних шест година.[30] У рецензији прве сезоне за Њујорк тајмс, Керин Џејмс назвао ју је сапуницом која је је своје недостатке „надокнадила интелигенцијом и оштрим писањем”, али је сматрао да је Вилијамсова „превише озбиљна да би одговарала овом иначе лукавом лику”.[31] Реј Ричмонд из Варајетија означио је то „заразном драматиком великог срца“ и сматрао да су сва четири дела привлачна.[32] Серија је била доста гледана и подигла популарност Вилијамсовој.[7][30] Њено прво филмско издање од почетка Dawson's Creek било је Halloween H20: 20 Years Later (1998), филм са Џејмијем Лијем Кертисом у главној улози. У седмој серији филма о Ноћ вештица, Вилијамсова је тумачила једну од неколико тинејџерки које је трауматизовао убица.[33] Филм је зарадио 55 милиона долара у земљи, у поређењу са својим буџетом од 17 милиона долара.[34]

Вилијамсова је Dawson's Creek описала као „најбољу глумачку класу“, али је такође признала да није у потпуности уложила себе у то, пошто је њен укус „био у супротности са оним што радим сваки дан“.[15][25][35] Снимала је серију током девет месеци сваке године, а преостало време је провела играјући ликове са супротним особинама у независним улогама, што је сматрала бољим за њену личност.[26][35] Рекла је да јој је финансијска стабилност сталног посла омогућила да глуми у таквим филмовима.[36] Вилијамсова је своју прву такву улогу пронашла у комедији Dick (1999), пародији на скандал Вотергејт, у којем су она и Кирстен Дунст играли тинејџере опседнуте Ричардом Никсоном.[6][26] Хвалећи политичку сатиру филма, Лиса Шварцбаум из компаније Ентертејнмент Викли похвалила је обе глумице за играње њихових улога са „ексцентричним одушевљењем”.[37] Филм Dick није успео да поврати инвестицију од 13 милиона долара,[38] а исте године Вилијамсова је одиграла мању улогу у But I'm a Cheerleader, сатиричној комедији о репаративној терапији.[39]

Желећи да игра изазовне улоге у пројектима оријентисаним према одраслима, Вилијамсова је провела лето 1999. године глумивши у бродвејској драми по имену Killer Joe.[40][41] Драму је написала Трејси Летс, и она представља мрачну комедију о нефункционалној породици која убија свог матријарха због новца од осигурања; Вилијамсова је тумачила најмлађу ћерку породице. Продукција је садржавала језиво насиље и тражила је од Вилијамсове да изведе голу сцену.[5] Њени социјално конзервативни родитељи нису били задовољни тиме, али Вилијамсова је изјавила да је сматрала да је представа била „катарзична и ослобађајућа”.[5][26][42] Следећа њена улога била је у HBO-овом телевизијском филму If These Walls Could Talk 2 (2000), драми о три лезбијска пара у различитим временским периодима. Вилијамсова је пристала на снимање након што је била уверена да сцена секса између Клое Севињи и ње је важна за причу и да није само још једна од узбудљивих сцена у филму.[42] У мешовитом прегледу филма, Кен Такер је критиковао Вилијамсову због прегласности воље њеног лика.[43] На питање о игрању низа сексуалних улога, Вилијамсова је рекла: „Не мислим да је било која од њих секси, згодна девојка. Они су тек у раној доби дефинисане чињеницом да су их други тако видели.”[7] Након тога се трудила да игра улоге које нису биле сексуализоване.[5]

2001–2005: Независни филмови и Brokeback Mountain[уреди]

У британском филму Me Without You из 2001. године, који говори о опсесивном женском пријатељству, глумила је Вилијамсова заједно са Аном Фрајл. Вилијамсова је играла Холи, несигурног библиофила, улогу која је била веома блиска њеној личности.[7] Писац-режисер Сандра Голдбахер у почетку није била вољна да Американка глуми у британском филму, али је потом била импресионирана самодопадљивим хумором и „европском мирноћом” Вилијамсове.[7] Роџер Еберт похвалио је британски нагласак Вилијамсове и коментарисао да је она „симпатична и паметна у исто време”.[44] Вилијамсова се следеће године вратила на позорницу у фарси Мајка Лија Smelling a Rat.[45] Њена улога ветропирне тинејџерке који истражује своју сексуалност, довео је до тога да Карл Левет из часописа Бекстејџ (Backstage) изјави да је Мишел Вилијамс „првокласна креативна комичарка”.[46] Вилијамсова је играла споредну улогу Prozac Nation Кристине Ричи, драми о депресији заснованој на мемоару Елизабет Вурцел.[47]

Dawson's Creek завршио је са емитовањем 2003. године, а Вилијамсова је била задовољан како је серија на крају изгледала. Убрзо након тога се преселила у Њујорк.[48] Те године имала је споредне улоге у два уметничка филма — драми The United States of Leland и комедији-драми The Station Agent. У првом филму, чији главни лик тумачи Рајан Гослинг, глумила је ожалошћену сестру убијеног дечака; Лијам Лејси из The Globe and Mail описао га је као „ни проницљив нити добро урађен филм”.[49] The Station Agent, који говори о усамљеном патуљку (глумио га је Питер Динклејџ), представио је Вилијамсову као библиотекарку који развија привлачност према њему. Филм је добио позитивне критике, а глумачка постава филма номинована је за награду Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу.[50][51] На позорници је Вилијамсова 2004. године глумила Варју у драми Антона Чеховљевом Вишњику, заједно са Линдом Емонд и Џесиком Честејн, на позоришном фестивалу у Вилијамстауну.[52] Позоришни критичар Бен Брентли написао је да „она с љубављу глуми своју природну живост против анксиозности која је младу Варју претворила у раздражњиву и сулентну особу".[53]

A headshot of Heath Ledger as he looks away from the camera
Вилијамс и Хит Леџер (на слици) почели су да се забављају 2004. године, док су снимали филм Brokeback Mountain, а следеће године су добили ћерку.[19]

Немачки режисер Вим Вендерс написао је филм Land of Plenty (2004), који истражује анксиозност и разочарање у Америци после 11. септембра, имајући на уму Вилијамс.[54] Кевин Томас из Лос Анђелес тајмса похвалио је Вендерсово промишљено испитивање ове теме и узео је у обзир појављивање Вилијамсове у екранизацији.[55] Мишел је за улогу у овом филму била номинована за награду Индепендент Спирит за најбољу главну женску улогу.[56] Глумица се потом појавила у Imaginary Heroes, драми о породици која се бори са самоубиством њиховог сина, а потом је играла и упечатљиву младу жену усмерену на ментално здравље у филму A Hole in One.[57][58] Вилијамсова се вратила комедијском жанру с филмом The Baxter, у којем је глумила паметну секретарицу. Филм је добио негативне критике; Весли Морис из Бостон Глоуба написала је: „Само кад је Вилијамсова около, филм изгледа људски, истинито и смешно. Чак и у њеној урнебесној комедији постоји бол.”[59][60] Као и њени други филмови из овог периода, и овај филм је добио само ограничено издање и није био приказиван у великом броју.[61][62]

Вилијамсова је стекла ширу популарност и признање касније 2005. године када се појавила у филму Brokeback Mountain Енга Лија, а који говори о романси између двојице мушкараца, Ениса и Џека (глумили су их Хит Леџер и Џејк Гиленхол). Импресиониран њеним наступом у филму The Station Agent, режисер кастинга Ејви Кофман је препоручио Вилијамсову Лију. Он је у њој пронашао рањивост и представио је као Алму, Енисову супругу, која открива хомосексуалност и неверност свога мужа.[63] Вилијамсова је емотивно погођена причом, и упркос ограниченом појављивању у филму, била је привучена тумачењем жене која је била ограничена друштвеним обичајима времена.[19] Етикетирањем Вилијамсове као личношћу која се издваја међу главним улогама, Ед Гонзалез из часописа Слент Магазин похвалио ју је за „фасцинантно ублажавање њене неизговорене озлојеђености због свог лажног брака с наговештајем саосећања према Енисовој тајној патњи”.[64] Brokeback Mountain се до тада показао као њен најгледанији филм, зарадивши 178 милиона долара у поређењу са својим буџетом од 14 милиона долара.[65] Освојио је три Оскара, а сама Мишел Вилијамс је била номнинована за најбољу споредну глумицу.[66] Вилијамсова је започела везу са Леџером док су радили на филму.[19] Пар је живео у Берум Хилу, Бруклин,[67] Њујорк, а 2005. године су добили ћерку.[63]

2006—2010: Рад са ауторима[уреди]

Вилијамсова је имала два филмска издања 2006. године. Прво је глумила насупрот Полу Ђаматију у драми The Hawk Is Dying.[6] Пет месеци након што је родила ћерку, вратила се раду на режисерском подухвату Итана Хока The Hottest State, заснованом на његовом сопственом роману. Лесли Фелерин из Варајетија сматрала је да је њена улога прекратка.[68] После успеха филма Brokeback Mountain и бројних награда, Вилијамсова није била сигурна шта даље. Након шест месеци неодлучности, пристала је на мању улогу у филму I'm Not There Тода Хејнса (2007), мјузиклу инспирисаном животом Боба Дилана.[69] Затим ју је привукла улога загонетне заводнице зване Ес у крими трилеру Deception из 2008. године.[6][70] Филм, са Хју Џекменом и Иваном Мекгрегором у главним улогама, критичари су сматрали осредњим и предвидљивим.[71] У следећем издању, Incendiary, по истоименом роману Криса Клива, Вилијамсова је поново наступала са Мекгрегором да би глумила жену чија је породица убијена у терористичком нападу. Роберт Хенкс је у својој рецензији за Индепендент то назвао „неуредним” и рекао да је Вилијамсова заслужила боље.[72]

An upper body shot of a smiling Michelle Williams
Мишел Вилијамс на 60. Берлинском интернационалном филмском фестивалу пред премијеру филма Shutter Island 2010. године

Друга два филмска издања Вилијамсове из 2008. била су боље примљена. Сценариста Чарли Кофман био је импресиониран комиком Вилијамсове у филму Dick и због тога ју је позвао у свој режисерски деби Synecdoche, New York, експерименталној драми чију је главну улогу тумачио Филип Сејмур Хофман.[54] Драма је добила изузетно мешовите критике, мада ју је Роџер Еберт прогласио најбољим филмом деценије.[73][74][75] Два дана након што је завршила са снимањем овог филма, Вилијамсова је започела снимање филма Wendy and Lucy Кели Рајчард, играјући улогу сиромашне и усамљене младе жене која путује са својим псом и тражи посао.[76] Са невероватним буџетом од 300.000 долара, филм је снимљен на локацији у Портланду, Орегон, са великом волонтерском екипом.[76] Вилијамсова је непосредно пре тога прекинула са Леџером и пријала јој је анонимност коју је пројекат носио са собом.[54][77] Била је задовољна минималистичким приступом Рајчардове и идентификовала се са самодовољношћу и храброшћу њеног карактера.[76][78] Сем Адамс из Лос Анђелес тајмса сматрао је перформанс Вилијамсове „изванредним не само због дубине већ и мирноће“, а Мик Ласал ју је похвалио да је ефективно пренела „смисао живота и како је увек бити близу економског руба“.[79][80]

Док је снимала у Шведској за свој следећи пројекат, Mammoth (2009), до ње су стигле вести да је Леџер умро због акциденталне интоксинације лековима.[30][54] Иако је Вилијамсова наставила са снимањем филма, касније је рекла, „Било је ужасно. Не сећам се већине снимања.”[5] У свом првом јавном саопштењу, недељу дана након Леџерове смрти, она је исказала своју тешку тугу и навела да ће Леџеров дух наставити да живи у њиховој ћерки.[81] Касније тог месеца она је присуствовала сахрани и комеморацији.[82]

Mammoth је био филм који је режирао шведски режисер Лукас Модисон, а Мишел Вилијамс и Гаел Гарсија Бернал глумили су брачни пар који се бави проблемима који произлазе из глобализације. Њена улога била је улога етаблираног хирурга, лика кога је сматрала превише младим да би она играла.[69] Исте године глумила је са Натали Портман у филму Greed који је режирао Роман Полански.[83] За свој следећи пројекат, Мартин Скорсезе је позвао Вилијамсову за улогу насупрот Леонарду Дикаприју у психолошком трилеру Shutter Island. Заснован на роману Дениса Лехејна, овај филм приказао ју је као депресивну домаћицу која утапа властиту децу. Продукција високог профила за њу је представљала одступање, па јој је било тешко да се прилагоди споријем ритму снимања.[84] У припреми је читала студије случаја о чедоморству.[54] Након што је 2008. године завршила рад на филму, Вилијамсова је признала да је играње серије проблематичних жена у комбинацији са њеним личним тешкоћама на њој имало емоционални данак. Требало је годину дана рада да се фокусира на своју ћерку.[54][84] Филм Shutter Island објављен је 2010. године и био је изузетно комерцијално успешан, са укупним приходом од преко 294 милиона долара широм света.[85]

Вилијамсова је први пут прочитала сценарио романтичне драме Blue Valentine Дерека Сјанфранса са 21 годину. Када јој је финансирање стигло након година одлагања, она је оклевала да прихвати понуду, јер би јој снимање у Калифорнији одузело превише времена које је хтела да посвети својој ћерки.[86][87] Желећи да је има у филму, Сјанфранс је одлучио да филм сними у близини Бруклина, где је Вилијамсова живела.[87] Blue Valentine је, са Рајаном Гослингом у другој главној улози, говорио о невољама са којима се суочава разочарани брачни пар. Пре него што је започела продукција, Вилијамсова и Гослинг су месец дана заједно живели уз стипендију која је одговарала приходима њиховог карактера. Ова вежба довела је до сукоба међу њима, што се показало погодним за снимање погоршања њиховог брака.[88] На сету су она и Гослинг вежбали методу глумећи импровизацију неколико сцена.[41] Филм је премијерно приказан на Санденс филмском фестивалу 2010. године и добио је одличне критике.[89] А. О. Скот је Вилијамсову сматрао „срчано прецизном у свакој сцени” и похвалио је брачни пар да су „прави пример искрености Нове методе, способни да буду потпуно и болно присутни сваког тренутка на екрану заједно".[90] Вилијамсова је за ову улогу била номинована за најбољу глумицу на додели Оскара и за награду Златни глобус.[91][92]

У свом последњем филмском издању из 2010. године, Вилијамсова је поновно радила са Рајчардовом за вестерн Meek's Cutoff. Филм је постављен у 1854. годину и заснован је на историјском инциденту на Орегонској стази, у којем је погранични водич Стивен Мик возио воз кроз пустињу. Вилијамсова је глумила једног од путника у вагону, одвратну младу мајку, која је сумњичава према Мику. У припреми за филм Вилијамсова је похађала часове пуцања из пиштоља и научила је да штрика.[93][94] Снимање у екстремним температурама у пустињи показало се напорним за Вилијамсову, иако је уживала у изазову.[94] Пишући за Аризона рипаблик, Бил Гудикунц похвалио је суптилност, како самог филма, тако и глуме Вилијамсове.[95]

2011—2016: My Week with Marilyn и Бродвеј[уреди]

A photograph of Dougray Scott and Michelle Williams filming in character for My Week with Marilyn
Вилијамсова на снимању филма My Week with Marilyn тумачи лик Мерилин Монро (2011). На слици се налази са глумцем Дагри Скотом.

Године 2011, Вилијамсова је глумила Мерилин Монро у филму My Week with Marilyn, драми која приказује проблематичну продукцију комедије The Prince and the Showgirl из 1957. године, засновану на извештајима Колина Кларка, који је радио на потоњем филму. Мишел је у почетку била скептична када је реч о глумљењу Монро, јер је имала мало заједничког са њеним изгледом или личношћу, али је Вилијамсова ипак провела шест месеци истражујући је читајући њене биографије, дневнике и белешке и проучавајући њено држање, ход и манире.[96][97] Такође је делимично добила и на тежини, избељивала је косу, а на данима снимања проводила је по више од три сата шминкајући се.[98] Вилијамсова је отпевала три песме за саундтрек филма и рекреирала наступ певања и плесања Монроове у филму Heat Wave.[99][100] Роџер Еберт сматрао је да је перформанс Вилијамсове главни адут филма и да је она заслужна што су успешно евоцирани вишеструки аспекти Монроове личности.[101] Петер Траверс сматра да је Вилијамсова, упркос томе што физички не личи на Монро, „са жестоком умешношћу и осећајем [осветлила] схватања Монроове и њене несигурности у себе на врхунцу њене славе”.[102] Вилијамсова је освојила награду Златни глобус за најбољу глумицу и за ову исту улогу освојила своју другу узастопну номинацију за Оскара.[103]

У романси Саре Поли Take This Waltz (2011), у којој су глумили Сет Роуџен и Лук Кирби, Вилијамсова је глумила удату списатељицу која се свидела комшији. Иако је глумица сматрала да је филм ведар, Џени Меккартни из Дејли Телеграфа сматрала је да филм има тамнију ноту и упоредила је са темом филма Blue Valentine.[104][105] Да би играла улогу која ће се свидети њеној ћерки, Вилијамсова је глумила Глинду Добру вештицу у фантазији Oz the Great and Powerful (2013) Сема Рамија. Заснован на дечјим књигама из Оза, филм је послужио као приквел класичном филму из 1939. године Чаробњак из Оза.[4] То је обележило њено прво појављивање у филму који укључује специјалне ефекте и она је била захвална Рамију зато што јој је омогућио да то снимање буде лежерно.[106] Филм је зарадио преко 490 милиона долара широм света, а показао се као једно од њених највећих издања.[107] Suite Française, драма коју је Вилијамсова снимила 2013. године, објављена је на неколико територија 2015. године, али није била театрално дистрибуирана у Америци.[108] Касније је признала да није задовољна како је филм настао, додајући да јој је било тешко предвидети квалитет пројекта током продукције.[109] Жељна да ради у другом медију, а и због тога што јој је било тешко да добије филмске улоге које би јој омогућиле да одржи своје родитељске обавезе, Вилијамсова је наредних неколико година провела радећи на позорници.[110][111]

Жеља Вилијамсове да глуми у мјузиклу довела ју је до улоге Сели Боулс у оживљавању Кабареа 2014. године. Представа, која је изведена у Студију 54, обележила је њен деби на Бродвеју.[112] Режирана од стране Сем Мендеса и Роба Маршала, представа приповеда причу о слободоумном извођачу (Мишел Вилијамс) из Берлина из периода 1930-их, током успона нацистичке странке. Пре него што је продукција почела, она је провела четири месеца приватно увежбавајући се са инструкторима музике и плеса. Прочитала је дела Кристофера Ишервуда, чији је роман Goodbye to Berlin заправо основа за мјузикл, и посетила Берлин како би истражила Ишервудов живот и надахнуће.[113] Добила је мешовите критике за свој наступ;[114] Џес Грин из Њујорк магазина похвалила је њено певање и посвећеност улози, али је Линда Винер из Њуздеја сматрала да њеном тумачењу недостаје дубина.[115][116] Строгост задатка навела је Вилијамсову да Кабаре сматра својим најтежим пројектом.[117]

Face shot of Michelle Williams as she looks away from the camera.
Мишел Вилијамс на премијери филма Manchester by the Sea 2016. године

Захваљујући изазовном раду на Кабареу, Вилијамсова је жељно наставила да ради на позорници.[110][118] Током 2016. године глумила је у поновном извођењу представе Blackbird Дејвида Херовера. Смештена у потпуности у снек-бару канцеларије, представа је фокусирана на младу жену Уну (Вилијамсова) која се суочава са много старијим мушкарцем (којег глуми Џеф Денијелс) због сексуалних веза са њом кад је имала 12 година. Вилијамсова, која није видела претходна извођења представе, била је привучена двосмисленошћу свог лика и тешко се дистанцирала од њега након сваког извођења.[119] Хилтон Алс из Њујоркера сматра да је врхунац продукције заправо то што је сама глумица била „одважно и непристојно отеловљење њеног лика коме се није лако прилагодити”.[120] Вилијамсова је за ову представу била номинована за награду Тони за најбољу глумицу у представи.[121]

Вилијамсова се на филм вратила 2016. године са споредним улогама у две мање драме — Certain Women и Manchester by the Sea.[117] Први филм је представљао трећу сарадњу глумице са Кели Рајчард и приказивао је три међусобно повезана приповедања заснована на кратким причама Мејле Мелој. Као и у претходним колаборацијама, филм је имао минимални дијалог и захтевао је од Вилијамсове да своја осећања искаже ћутањем.[122] Филм Manchester by the Sea Кенет Лонерган имао је Кејсија Афлека у главној улози Лија, депресивног мушкарца који се одваја од своје супруге Ренди (Мишел Вилијамс) након смрти њихове деце. Вилијамсова је пристала на сарадњу са Лонерганом, чијим се радовима дивила, а у припреми је посетила Манчестер како би интервјуисала локалне мајке о њиховим животима.[117] Такође је радила са тренером како би попримила акценат из Масачусетса.[123] Упркос суморности филма, Вилијамсова се поистоветила са жељом свог лика да поврати свој живот пред трагедијом.[122] Неколико новинара за врхунац филма навело је климатични монолог Вилијамсове у којем се Ренди супротставља Лију; Џастин Ченг је овај сматрао „задивљујућом сценом која из филма излази као мала арија тешке туге".[124][125] Вилијамсова је за ову улогу добила своју четврту номинацију за Оскара, своју другу у категорији најбоље споредне глумице.[126]

2017—данас: Мејнстрим филмови и Fosse/Verdon[уреди]

Вилијамсова је глумила Черити Барнам (изнад) и Гвен Вердон (доле) у The Greatest Showman (2017) и Fosse/Verdon (2019), респективно.

Након кратког појављивања у драми Тода Хејнса Wonderstruck (2017),[127] Вилијамсова се појавила у мјузиклу The Greatest Showman. Инспирисан креацијом П. Т. Барнума у Barnum & Bailey Circus, филм приказује Вилијамсову као Черити, Барнумову жену (кога глуми Хју Џекмен).[128] Она је веселу нарав свога лика упоредила са ликом Грејс Кели,[110] и отпевала је две песме за саундтрек филма.[129] Филм је био један од њених најуспешнијих и зарадио је преко 434 милиона долара широм света.[130] Вилијамсова је убрзо потом имала своју прву главну улогу у филму из 2013. у крими трилеру Ридли Скота All the Money in the World.[131] Глумила је Гејл Херис, чији је син, Џон Пол Гети III, отет због откупнине. Ову улогу је сматрала великом шансом, јер раније није снимила филм са толико великим буџетом.[132] Месец дана пре објављивања филма, Кевин Спејси, који је глумио Џона Пола Гетија, оптужен је за сексуално недолично понашање.[133] Њега је заменио Кристофер Пламер, а Вилијамсова је поновила њене сцене неколико дана пре истека рока.[134] Касније је објављено да је њен саиграч Марк Волберг плаћен 1,5 милиона долара за поновна снимања, док је Вилијамсова за исте добила 1.000 долара, што је покренуло расправу о разликама у платама између полова у филмској индустрији.[135] Дејвид Еделстајн из Њујорка коментарисао је да је контроверза скренула пажњу са рада Вилијамсове и похвалио је да је дочарала тугу свог лика „кроз напетост у свом телу и интензитетом гласа”.[136] Вилијамсова је за ову улогу добила номинацију за Златни глобус за најбољу глумицу.[137]

Године 2018. Вилијамсова се удала за музичара Фила Елверма на тајној церемонији у планинама Адирондак; пар се растао већ наредне године.[138][139] Њена прва филмска улога 2018. године била је охола, али несигурна директорка у I Feel Pretty Ејми Шумер, комедији која сатиризује проблеме са самопоуздањем о изгледу код жена. Комична улога, која је од ње захтевала да проговори високим тоном, навела је Питера Дебриџа из Варајетија да ову улогу сматра „најсмешнијом улогом њене каријере“.[140][141] Био је то скроман успех када је реч о приходима које је филм зарадио.[142] У сталном напору да ради у различитим жанровима, Вилијамсова је глумила Ен Вејинг у суперхеројском филму Веном, са Томом Хардијем у главној улози.[138][143] Под утицајем покрета Me Too, она је доприносила филму и ван екрана и давал савете у вези са гардеробом и дијалогом свог лика, али је критичар Питер Бредшо улогу сматрао „невјеројатно досадном и покорном".[143][144] Веном је зарадио преко 855 милиона долара широм света, чинећи га филмом са највише зараде у коме се Вилијамсова појавила.[145]

Вилијамсова се на Санденс филмски фестивал вратила 2019. године са филмом After the Wedding, који је представљао римејк истоименог данског филма Сузане Биер, у којем су Вилијамсова и Џулијан Мур играли улоге које су у оригиналу тумачили мушкарци.[146] Бенџамин Ли из Гардијана сматра да је то подсетник на способност Вилијамсове „да дочара утанчаност и емпатију на интимнији начин", након што је претходних година играла „неприкладне улоге”.[147] Fosse/Verdon, FX-ова минисерија о проблематичним личним и професионалним односима Боба Фосија и Гвен Вердон, обележила је прву главну улогу Вилијамсове на телевизији још од серије Dawson's Creek.[148] Вилијамсова је такође била извршни продуцент серије; била је задовољна што није морала да преговара о примању једнаке плате са колегом Семом Роквелом.[138] Рекла је да ју је искуство у извођењу Кабареа на Бродвеју припремило за ову улогу.[149] Џон Дојл из часописа Глоуб енд Мејл написао је да „Вилијамсова глуми Вердонову са чудесно контролисаним осећајем за женину потпуну посвећеност њеној уметности и занату, док увек стоји на ивици емоционалног понора”.[150] Мишел је за ову улогу номинована за награду Прајмтајм Еми за изванредну главну глумицу у серији.[151]

Надолазећи пројекти[уреди]

Наредни филм у ком ће Вилијамсова глумити јесте поновна улога Ен Вејинг у наставку филма Веном 2, након чега ће тумачити певачицу Џенис Џоплин у биографском филму у режији Шона Даркина, као и астронаута Кристу Маколиф у филму The Challenger, који говори о катастрофи спејс-шатла Чаленџер.[110][152][153] Такође се обавезала да ће глумити у филму This is Jane Кимберли Пирс, историјској драми о служби Џејн Колектив.[154]

Каријера[уреди]

Вилијамсова је почела да глуми средином деведесетих, играјући углавном епизодне улоге у ТВ–серијама, или у филмовима независне продукције. Године 1998. добија прву велику улогу у тинејџерској серији Досонов крик, те заједно са Кејти Холмс привлачи пажњу филмских критичара и режисера. Исте године добија споредну улогу у слешеру Ноћ вештица Х20: двадесет година касније. Потом игра у лезбијском ТВ–филму Ако би ови облаци говорили, у драми Нација прозака са Кристином Ричи, а 2005. стиче светску славу захваљујући улози Алме дел Мар у контроверзном филму Планина Броукбек. То остварење Анга Лија бави се хомосексуалном везом два Американца током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, а Мишел је глумила жену која почиње да сумња, а потом и схвата да је њен муж геј. За ту улогу је поред номинација за бројне награде била номинована и за Оскар за најбољу споредну глумицу, али га није добила.

Медијска слика и стил глуме[уреди]

Описујући персону Вилијамсове ван екрана, Деби Мекквод из Стајлиста написала је 2016. године да је „предвидљиво ситна, али је њена сталоженост и држање чине већом од живота”.[111] Новинар Ендрју Ентони описао ју је као непретенциозну, умерену и скромну. [84] Чарлс Мекгрет из Њујорк тајмса сматра да Вилијамсова не личи на филмску звезду и назвао ју је „срамежљивом, озбиљном, промишљеном и [...] помало опрезном у јавности”.[112] Вилијамсова је говорила о томе како покушава да уравнотежи чежњу да буде у приватности и жељу да искористи свој статус славне личности како би слободно говорила против питања као што су сексизам, разлика у платама између полова и сексуално узнемиравање.[155] Поводом Дана једнаких плата 2019. године, она се осврнула на полемику око разлике у платама која је била актуелна током филма All the Money in the World и одржала говор у главном граду Сједињених Држава, позивајући на доношење Закона о правичности плаћања.[156]

A sepia tone picture of Michelle Williams posing for the camera
Мишел Вилијамс на Лондонском филмском фестивалу 2016. године

Након смрти Хита Леџера, Вилијамсова је постала предмет интензивног надзора медија и често су је прогањали папараци.[84][157] Није јој се свидела пажња, наводећи да је то ометало њен рад и учинило је обузету собом.[8][158] Иако је одбила да јавно расправља о својим љубавним везама, искрено је изразила тугу због Леџерове смрти, рекавши да је то оставило трајну рупу у њеном и животу њене ћерке.[2][159] Вилијамсова је тада потврдила своју одлучност да се брине о својој ћерки упркос потешкоћама и проблемима са којима се самохрана мајка може сусрести.[110] У 2018. години отворено је говорила о својој романтичној вези и браку са Филом Елвермом како би пружила ожалошћеним женама инспирацију у њеној причи.[138]

Вилијамсова више воли да ради у малим независним филмовима него у продукцијама великог буџета, сматрајући да су они „природан израз [њеног] интересовања”.[112][160] Елејн Липворт из Дејли телеграфа препознала је у каријери Вилијамсове уочила тему „мрачних, често трагичних ликова”, док Кејти О’Мели из Ела верује да се Вилијамсова специјализовала за „играње снажних, независних и искрених женских ликова”.[4][161] На питање о свом избору улога, Вилијамсова је рекла да је она окренута ка „промашајима људи, слепим тачкама, недоследностима".[4] Она пристаје на пројекат на основу сопственог инстинкта, називајући овај поступак „непромишљеним процесом”.[161] Описујући свој глумачки процес 2008. године, рекла је:

„Глума ме понекад подсећа на терапију по томе што што више говорите о трауматичном или дубоком догађају, то исти више губи емоционалну напетост. [Трик је] живети у толикој мистерији, ослањати се на осећај, инстинкт, веру, заиста да је све што ми треба већ унутар мене, и најбоље је да једноставно не блокирам излаз.[54]

Ерика Вагнер из компаније Harper's Bazaar похвалила је Вилијамсову да је спојила „запањујуће емотиван наступ са осећајем утемељености”, а критичар Дејвид Томпсон пише да она „може играти било кога, без непотребног гламура или осећаја велике звезде”.[155][162] Адам Грин из Вога сматра да је способност Вилијамсове да открије „унутрашње животе својих ликова у незаштићеним тренуцима” њен заштитни знак и похваљује је што није „’трговала’ својим сексипилом” упркос спремности да глуми у голим сценама.[96] Кенет Лонерган, која је режирала филм Manchester by the Sea, рекла је да свестраност Вилијамсове омогућава да се „трансформише, у целости и у нову особу” у улогу коју игра.[163] Описујући њену каријеру током 2016. године, Борис Качка из Ела назвао ју је метаморфозом од „прослављене инди безазлене особе до мишићаве, камелеонске филмске звезде”.[159]

Вилијамсова је била амбасадор бренда за модну кућу Band of Outsiders и луксузни бренд Луј Витон.[164][165] Појавила се у неколико рекламних кампања за потоњу компанију, а 2015. године глумила је заједно са Алишом Викандер у њиховом кратком филму названом Дух путовања (енгл. The Spirit of Travel).[166]

Награде и признања[уреди]

Према сајту за преглед рецензија Rotten Tomatoes и сајту Box Office Mojo, најпопуларнији и филмови са највише зараде у којима је Вилијамсова глумила уккључују The Station Agent (2003), Brokeback Mountain (2005), Wendy and Lucy (2008), Blue Valentine (2010), Shutter Island (2010), Meek's Cutoff (2010), My Week with Marilyn (2011), Oz the Great and Powerful (2013), Manchester by the Sea (2016), Certain Women (2016), The Greatest Showman (2017), и Venom (2018).[62][167] Када је реч о њеним улогама у представма, она се појавила на Бродвеју у поновним извођењима представа Кабаре 2014. и Blackbird 2016. године.[110]

Вилијамсова је четири пута номинована за Оскара: за најбољу споредну глумицу за филмове Brokeback Mountain (2005) и Manchester by the Sea (2016); и за најбољу глумицу за улоге у филмовима Blue Valentine (2010) и My Week with Marilyn (2011).[168] За филм My Week with Marilyn освојила је награду Златни глобус за најбољу глумицу (2011), а такође има и пет номинација за Златни глобус: за најбољу глумицу у драми за филмове Blue Valentine (2010) и All the Money in the World (2017); као и за најбољу споредну глумицу, за улоге у филмовима Brokeback Mountain (2005) и Manchester by the Sea (2016).[169] Вилијамсова је такође била номинована и за Тони награду за најбољу глумиицу у представи и то за своју улогу у представи Blackbird.[121]

Филмографија[уреди]

Филмови[уреди]

Кључ
Филмови који још увек нису објављени Означава филмове који још увек нису објављени
Наслов Год. Улога Режисер(и) Нап. Реф.
Lassie 1994 Ејприл Портер Денијел Петри [170]
Timemaster 1995 Ени Џејмс Гликенхаус [171]
Species 1995 Јанг Сил Денис Фелдман [172]
A Thousand Acres 1997 Пеми Жоселин Мурхаус [173]
Halloween H20: 20 Years Later 1998 Моли Картвел Стив Мајнер [174]
Dick 1999 Арлен Лоренцо Ендру Флеминг [175]
But I'm a Cheerleader 1999 Кимберли Џејми Бебит [176]
Perfume 2001 Хали Хантер Карсон
Мајкл Ример
[177]
Me Without You 2001 Холи Сандра Голдбачер [178]
Prozac Nation 2001 Руби Ерик Скјолдбјорг [179]
The United States of Leland 2003 Џули Полард Метју Рајан Хоџ [180]
The Station Agent 2003 Емили Том Меккарти [181]
Land of Plenty 2004 Лана Вим Вендерс [182]
Imaginary Heroes 2004 Пени Тревис Ден Херис [183]
A Hole in One 2004 Ена Вотсон Ричард Лидс [184]
The Baxter 2005 Сесил Милс Мајкл Шоуволтер [185]
Brokeback Mountain 2005 Алма Бирс дел Мар Енг Ли [186]
The Hawk Is Dying 2006 Бети Џулијан Голдберџер [187]
The Hottest State 2006 Саманта Итан Хок [188]
I'm Not There 2007 Коко Рајвингтон Тод Хејнс [189]
Deception 2008 Ес Марсел Ленгениџер [190]
Incendiary 2008 Млада мајка Шерон Мегвајр [191]
Synecdoche, New York 2008 Клер Чарли Кофман [192]
Wendy and Lucy 2008 Венди Керол Кели Рајчард [193]
Mammoth 2009 Елен Вајдалес Лукас Мудисон [194]
Blue Valentine 2010 Синди Дерек Сијанфранс Такође извршни продуцент [88]
Shutter Island 2010 Долорес Канал Мартин Скорсезе [195]
Meek's Cutoff 2010 Емили Титроу Кели Рајчард [196]
My Week with Marilyn 2011 Мерилин Монро Сајмон Куртис [197]
Take This Waltz 2011 Марго Сара Поли [198]
Oz the Great and Powerful 2013 Ени / Глинда[a] Сем Раими [200]
Suite Française 2015 Лусил Анжелије Сол Диб [201]
Manchester by the Sea 2016 Ренди Кенет Лоунерган [202]
Certain Women 2016 Џина Луис Кели Рајчард [203]
Wonderstruck 2017 Елејн Тод Хејнс [204]
The Greatest Showman 2017 Черити Барнам Мајкл Грејси [205]
All the Money in the World 2017 Гејл Херис Ридли Скот [206]
I Feel Pretty 2018 Ејвери Леклер Еби Крон
Марк Силверстајн
[207]
Venom 2018 Ен Вејинг Рубен Флешер [208]
After the Wedding 2019 Изабел Барт Фројдлих [209]

Телевизија[уреди]

Кључ
Телевизијске емисије које још увек нису објављене Означава телевизијске емисије које још увек нису објављене
Наслов Год. Улога Нап. Реф.
Baywatch 1993 Бриџет Епизода: "Race Against Times: Part 1" [210]
Step by Step 1994 J. J. Епизода: "Something Wild" [211]
Home Improvement 1995 Џесика Луц Епизода: "Wilson's Girlfriend" [212]
Raising Caines 1995 Триш Кеинс Главна улога; сезона 1 [213]
My Son Is Innocent 1996 Дона Винстон Телевизијски филм [214]
Killing Mr. Griffin 1997 Маја Телевизијски филм [215]
Dawson's Creek 1998–2003 Џен Линдли Главна улога; 6 сезона [216]
If These Walls Could Talk 2 2000 Линда Телевизијски филм [217]
Cougar Town 2013 Лорина полусестра Епизода: "Blue Sunday" [218][219]
Fosse/Verdon 2019 Гвен Вердон Минисерије; такође извршни продуцент [220]

Представе[уреди]

Представа Год. Улога Позориште Реф.
Killer Joe 1999 Доти Позориште СоХо [221]
Smelling a Rat 2002 Мелани-Џејн Позориште Семјуела Бекета [222]
The Cherry Orchard 2004 Варја Позориште у Викијамстауну [223]
Cabaret 2014 Сели Боулес Студио 54 [224]
Blackbird 2016 Уна Позориште Беласко [225]

Дискографија[уреди]

Саундтрек Год. Песма Издавачка
кућа
Ref.
My Week with Marilyn 2011 When Love Goes Wrong, Nothin' Goes Right / Heat Wave Sony Music [226]
It's a Wrap, I Found a Dream
That Old Black Magic
The Greatest Showman 2017 A Million Dreams Atlantic Records [129]
"Tightrope"

Награде и номинације[уреди]

Главне награде[уреди]

Оскар[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2006 Brokeback Mountain Најбоља глумица у споредној улози Номинација [227]
2011 Blue Valentine Најбоља главна глумица Номинација [228]
2012 My Week with Marilyn Номинација [229]
2017 Manchester by the Sea Најбоља глумица у споредној улози Номинација [230]

Филмске награде Британске академије[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2006 Brokeback Mountain Најбоља глумица у споредној улози Номинација
Звезда у успону Номинација
2012 My Week with Marilyn Најбоља глумица у главној улози Номинација
2017 Manchester by the Sea Најбоља глумица у споредној улози Номинација

Награда Златни глобус[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2006 Brokeback Mountain Најбоља споредна глумица у играном филму Номинација
2011 Blue Valentine Најбоља главна глумица у играном филму (драма) Номинација
2012 My Week with Marilyn Најбоља главна глумица у играном филму (мјузикл или комедија) Освојено
2017 Manchester by the Sea Најбоља споредна глумица у играном филму Номинација
2018 All the Money in the World Најбоља главна глумица у играном филму (драма) Номинација [231]

Награда Прајмтајм Еми[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2019 Fosse/Verdon Истакнута кратка серија (као извршни продуцент) На чекању
Истакнута главна глумица у краткој серији или филму На чекању

Награда Screen Actors Guild[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2004 The Station Agent Најбоља филмска постава Номинација
2006 Brokeback Mountain Номинација
Истакнута глумица у споредној улози Номинација
2012 My Week with Marilyn Истакнута глумица у главној улози Номинација
2017 Manchester by the Sea Истакнута глумица у споредној улози Номинација
Најбоља филмска постава Номинација

Награда Тони[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2016 Blackbird Најбоља глумица у представи Номинација

Друге награде и номинације[уреди]

Награда AACTA[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2012 My Week with Marilyn Најбоља глумица Номинација
2017 Manchester by the Sea Најбоља споредна глумица Номинација

Награде Академије канадског биоскопа и телевизије[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2012 Take This Waltz Најбоља главна глумица Номинација

Награда Избор критичара[уреди]

Год. Дело Категоријја Резултат Реф.
2006 Brokeback Mountain Најбоља споредна глумица Освојено
2011 Blue Valentine Најбоља глумица Номинација
2012 My Week with Marilyn Номинација
2016 Manchester by the Sea Најбоља споредна глумица Номинација
Најбоља филмска постава Номинација

Награда Готам[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2005 Brokeback Mountain Најбоља филмска постава Номинација

Холивуд филмски фестивал[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2011 My Week with Marilyn Холивудска награда за најбољу глумицу Освојено

Награда Independent Spirit[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2005 Land of Plenty Најбоља главна глумица Номинација
2006 Brokeback Mountain Најбоља споредна глумица Номинација
2009 Wendy and Lucy Најбоља главна глумица Номинација
2011 Blue Valentine Номинација
2012 My Week with Marilyn Освојено

Филмске и ТВ МТВ награде[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2012 My Week with Marilyn Најбоља трансформација Номинација

Награда Satellite[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2010 Blue Valentine Најбоља глумица Номинација
2011 My Week with Marilyn Номинација
2017 Manchester by the Sea Најбоља споредна глумица Номинација

Награда Удружења телевизијских критичара[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2019 Fosse/Verdon Индивидуално постигнуће у драми Освојено

Награда Избор тинејџера[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2010 Shutter Island Награда избор тинејџера – Хорор/трилер Номинација
2013 Oz the Great and Powerful Награда избор тинејџера – Сај-фај/фантастика Номинација

Награда за младог уметника[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
1995 Lassie Најбољи наступ младе глумице у филму Номинација
1999 Halloween H20: 20 Years Later Најбољи наступ у играном филму – млада споредна глумица Номинација
2000 Dick Најбољи наступ у играном филму – млада главна глумица Номинација

Удружење критичара и друге награде[уреди]

Год. Дело Категорија Резултат Реф.
2000 If These Walls Could Talk 2 Награда Луси за изврстност за филм направљен за телевизију Освојено
2005 Brokeback Mountain Награда Удружења филмских критичара из Чикага за најбољу споредну глумицу Номинација
Онлајн награда Друштва филмских критичара за најбољу споредну женску улогу Номинација
Награда Круга филмских критичара из Ванкувера за најбољу споредну глумицу Номинација
Награда Удружења филмских критичара округа Вашингтон за најбољу споредну глумицу Номинација
2008 Wendy and Lucy Онлајн награда Друштва филмских критичара за најбољу главну женску улогу Освојено
Награда Удружења филмских критичара из Торонта за најбољу глумицу Освојено
Награда Националног друштва филмских критичара за најбољу глумицу Номинација
2010 Blue Valentine Награда Круга филмских критичара из Сан Франциска за најбољу глумицу Освојено
Награда Удружења филмских критичара из Чикага за најбољу глумицу Номинација
Награда Удружења филмских критичара у Далас-Форт Ворту за најбољу глумицу Номинација
Награда Удружења филмских критичара из Денвера за најбољу глумицу Номинација
Награда Друштва филмских критичара из Детроита за најбољу глумицу Номинација
Награда Друштва филмских критичара из Сан Дијега за најбољу глумицу Номинација
Награда Удружења филмских критичара из Торонта за најбољу споредну глумицу Номинација
2011 My Week with Marilyn Награда Друштва филмских критичара у Бостону за најбољу споредну глумицу Освојено
Награда Удружења филмских критичара из Чикага за најбољу глумицу Освојено
Награда Друштва филмских критичара из Детроита за најбољу глумицу Освојено
Награда Круга филмских критичара Флориде за најбољу глумицу Освојено
Награда Удружења филмских критичара из Торонта за најбољу глумицу Освојено
Награда Удружења филмских критичара округа Вашингтон за најбољу глумицу Освојено
Награда Друштва филмских критичара у Хјустону за најбољу глумицу Номинација
Награда Круга филмских критичара из Лондона за глумицу године Номинација
Награда Круга филмских критичара из Њујорка за најбољу глумицу Runner-up
Онлајн награда Друштва филмских критичара за најбољу главну женску улогу Номинација
Награда Друштва филмских критичара из Сан Дијега за најбољу глумицу Номинација
Награда Удружења филмских критичара Ст. Луис Гејтвеј за најбољу глумицу Runner-up
Награда Круга филмских критичара из Ванкувера за најбољу глумицу Номинација
2012 Take This Waltz Награда Друштва филмских критичара из Сан Дијега за најбољу глумицу Освојено
Награда Друштва филмских критичара из Детроита за најбољу глумицу Номинација
Награда Круга филмских критичара из Ванкувера за најбољу глумицу у канадском филму Освојено
2016 Manchester by the Sea Награда Удружења филмских критичара из Чикага за најбољу споредну глумицу Освојено
Награда Круга филмских критичара Флориде за најбољу споредну глумицу Освојено
Награда Националног удружења филмских критичара за најбољу споредну глумицу Освојено
Награда Друштва филмских критичара у Сан Дијегу за најбољу споредну глумицу Освојено
Награда Интернационалног филмског фестивала Санта Барбара Освојено
Награда Удружења филмских критичара из Торонта за најбољу споредну глумицу Освојено
Награда Круга филмских критичара из Ванкувера за најбољу споредну глумицу Освојено
Награда Друштва филмских критичара у Бостону за најбољу споредну глумицу Runner-up
Награда Удружења филмских критичара Ст. Луис Гејтвеј за најбољу споредну глумицу Runner-up
Награда Савеза женских филмских новинара за најбољу споредну глумицу Номинација
Награда Удружења филмских критичара у Далас-Форт Ворту за најбољу споредну глумицу Номинација
Награда Друштва филмских критичара у Детроиту за најбољу споредну глумицу Номинација
Награда Друштва филмских критичара у Хјустону за најбољу споредну глумицу Номинација
Награда Круга филмских критичара из Сан Франциска за најбољу споредну глумицу Номинација
Награда Удружења филмских критичара округа Вашингтон за најбољу споредну глумицу Номинација
Manchester by the Sea / Certain Women Награда Њујоршких филмских критичара за најбољу споредну глумицу Освојено

Напомене[уреди]

  1. ^ Играла је дуалну улогу у филму.[199]

Референце[уреди]

  1. ^ „Michelle Williams”. Biography.com. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Bennetts, Leslie (фебруар 2011). „Belle Michelle”. Marie Claire: 124—128. ASIN B004JEJYLE. 
  3. ^ Vida, Vendela (мај 2011). „Michelle Williams”. Interview. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2012. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Lipworth, Elaine (24. 2. 2013). „Oz the Great and Powerful: Michelle Williams interview”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2017. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Heath, Chris (17. 1. 2012). „Some Like Her Hot”. GQ. Архивирано из оригинала на датум 13. 5. 2016. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Hartman, Eviana (13. 6. 2014). „Flashback Friday: My cover with Michelle”. Nylon. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 Greenberg, James (23. 6. 2002). „Up and Coming; Growing Up Fast, on Screen and Off”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  8. 8,0 8,1 8,2 Illey, Chrissy (19. 2. 2017). „The Interview: Michelle Williams, Oscar-nominated for Manchester by the Sea”. The Times. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2018. Приступљено 18. 1. 2018. 
  9. 9,0 9,1 „Michelle Williams: What's the matter with Michelle?”. The Independent. 23. 11. 2001. Архивирано из оригинала на датум 24. 11. 2001. 
  10. 10,0 10,1 Galloway, Stephen; Guider, Elizabeth (8. 12. 2008). „Oscar Roundtable: The Actresses”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2012. 
  11. ^ Boardman, Madeline (12. 8. 2016). „18 Stars You Forgot Were on 'Baywatch'. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  12. ^ „Baywatch – Season 4, Episode 1: Race Against Time (1)”. TV.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 8. 2016. 
  13. ^ Crossan, Ashley (22. 7. 2014). „14-Year-Old Michelle Williams is Adorable on the Set of 'Lassie'. Entertainment Tonight. Архивирано из оригинала на датум 12. 5. 2016. 
  14. ^ Gaydos, Steven (21. 7. 1994). „Lassie”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  15. 15,0 15,1 Teeman, Tim (26. 1. 2011). „Michelle Williams is kinda blue”. The New Zealand Herald. Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  16. ^ Harris, Scott (4. 3. 2013). „Watch Michelle Williams on 'Home Improvement' in 1995”. MTV. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  17. ^ James, Caryn (7. 7. 1995). „Film Review; Singles Bars And Single Half-Aliens”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2016. 
  18. ^ Peterson, Todd (3. 3. 2006). „Michelle Williams Snubbed by Former School”. People. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2011. 
  19. 19,0 19,1 19,2 19,3 Bunbury, Stephanie (15. 1. 2006). „The mother lode”. The Age. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2018. 
  20. 20,0 20,1 20,2 Gross, Terry (17. 2. 2012). „Michelle Williams: The Fresh Air Interview”. NPR. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  21. ^ „Michelle Williams' emancipation prompted by Hollywood headlines”. San Francisco Chronicle. 11. 1. 2011. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2011. 
  22. ^ Everett, Todd (6. 5. 1996). „My Son is Innocent”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  23. ^ Tibbs, Kathe; Peterson, Biff L. (1999). They Don't Wanna Wait: The Stars of Dawson's Creek. ECW Press. стр. 30. ISBN 978-1-55022-389-7. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2018. Приступљено 12. 9. 2018. 
  24. ^ „A Thousand Acres (1997)”. British Film Institute. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2016. 
  25. 25,0 25,1 „Michelle Ma Belle”. Wonderland. март 2008. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2011. 
  26. 26,0 26,1 26,2 26,3 „Michelle Williams, Naked Angel”. Paper. 30. 6. 1999. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  27. ^ Jenkins, Christine (26. 1. 2011). „Here's How Actress Michelle Williams Won The World Cup Of Futures Trading Award At Age 17”. Business Insider. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2013. 
  28. ^ „Standings”. World Cup Trading Championships. Архивирано из оригинала на датум 19. 11. 2017. Приступљено 22. 6. 2018. 
  29. ^ „Actress takes top prize in long-running trading competition”. Modern Trader. 6. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2017. Приступљено 22. 6. 2018. 
  30. 30,0 30,1 30,2 Singer, Sally (октобар 2009), „A Field Guide to Getting Lost”, Vogue (8449), стр. 204 
  31. ^ James, Caryn (20. 1. 1998). „Television Review; Young, Handsome and Clueless in Peyton Place”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  32. ^ Richmond, Ray (19. 1. 1998). „Dawson's Creek”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  33. ^ Graham, Bob (5. 8. 1998). „Sweet Revenge: Jamie Lee Curtis returns to face down her killer brother in `Halloween: H20'. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2017. 
  34. ^ „Halloween: H20”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2011. 
  35. 35,0 35,1 „Finding herself atop a 'Mountain'. Los Angeles Times. 15. 2. 2006. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2006. 
  36. ^ „Michelle Williams”. Variety. 11. 12. 2005. Архивирано из оригинала на датум 14. 1. 2018. 
  37. ^ Schwarzbaum, Lisa (13. 8. 1999). „Movie Review: 'Dick'. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2018. 
  38. ^ „Dick (1999)”. The Numbers. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2018. Приступљено 30. 9. 2018. 
  39. ^ Atwell, Elaine (25. 9. 2015). „Sapphic Cinema: "But I'm a Cheerleader". AfterEllen.com. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2018. Приступљено 10. 1. 2018. 
  40. ^ Brodesser, Claude (9. 4. 1999). „Off Broadway's 'Killer Joe' makes room for Williams”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2018. 
  41. 41,0 41,1 Gross, Terry (14. 4. 2011). „Going West: The Making Of 'Meek's Cutoff'. NPR. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2018. 
  42. 42,0 42,1 Bonin, Liane (29. 7. 1999). „Michelle Williams bares all for her art”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2018. 
  43. ^ Tucker, Ken (3. 3. 2000). „If These Walls Could Talk 2 (2000)”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2012. 
  44. ^ Ebert, Roger (16. 8. 2002). „Film Review; Best Friends Who Are Also Worst Enemies Struggle in a Web of Emotions”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2018. 
  45. ^ Ehren, Christine (8. 4. 2002). „New Group Is Smelling a Rat with Michelle Williams May 7 – June 16”. Playbill. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2016. 
  46. ^ Levett, Karl (19. 6. 2002). „Smelling a Rat”. Backstage. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2018. 
  47. ^ McCarthy, Todd (10. 9. 2001). „Review: 'Prozac Nation'. Variety. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2016. 
  48. ^ Lynch, Jason (19. 5. 2003). „Departing Shots”. People. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2018. 
  49. ^ Lacey, Liam (9. 4. 2004). „Review: The United States of Leland”. The Globe and Mail. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2004. 
  50. ^ „The Station Agent”. Metacritic. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2017. 
  51. ^ „'Mystic River', 'Station Agent' top SAG award nominations”. The Seattle Times. 16. 1. 2004. Архивирано из оригинала на датум 28. 1. 2012. 
  52. ^ Simonson, Robert (11. 8. 2004). „Linda Emond and Michelle Williams Wander The Cherry Orchard at Williamstown, Aug. 11–22”. Playbill. Архивирано из оригинала на датум 13. 1. 2018. 
  53. ^ Brantley, Ben (17. 8. 2004). „Theatre Review; Conflicting Impulses Of Chekhov's Last Play”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2018. 
  54. 54,0 54,1 54,2 54,3 54,4 54,5 54,6 Lim, Dennis (7. 9. 2008). „For Michelle Williams, It's All Personal: Filmmakers Love Her Work, While the Public Remembers Her Heath Ledger Connection”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2016. 
  55. ^ Thomas, Kevin (11. 11. 2005). „'Land of Plenty'. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2007. 
  56. ^ „"Half Nelson", "Little Miss Sunshine" Top Spirit Award Nominations”. IndieWire. 28. 11. 2006. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2018. 
  57. ^ LaSalle, Mick (25. 2. 2005). „Details etch a portrait of family grief over suicide”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2005. 
  58. ^ Stevens, Dana (6. 5. 2005). „Film in Review; 'A Hole in One'. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2015. 
  59. ^ „The Baxter (2005)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 18. 9. 2011. 
  60. ^ Morris, Wesley (16. 9. 2005). „'The Baxter' is snappy but self-consciously hip”. Boston Globe. Архивирано из оригинала на датум 11. 8. 2007. 
  61. ^ „The Baxter”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2011. 
  62. 62,0 62,1 „Michelle Williams Movie Box Office Results”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2016. 
  63. 63,0 63,1 Valby, Karen (6. 1. 2006). „Michelle Williams climbs Brokeback Mountain. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2012. 
  64. ^ Gonzalez, Ed (15. 11. 2005). „Brokeback Mountain”. Slant Magazine. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2017. 
  65. ^ „Brokeback Mountain”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2011. 
  66. ^ „List of Academy Award Winners and Nominees”. The New York Times. 2006. Архивирано из оригинала на датум 19. 5. 2015. 
  67. ^ Williams, Alex (30. 9. 2007). „Brooklyn's Fragile Eco-System”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 14. 2. 2019. Приступљено 21. 2. 2019. 
  68. ^ Felperin, Leslie (2. 9. 2006). „The Hottest State”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2011. 
  69. 69,0 69,1 Roston, Tom (18. 11. 2008). „Michelle Williams opens up about new work”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 14. 1. 2018. 
  70. ^ Stein, Ruthe (25. 4. 2008). „Movie review: 'Deception' sizzles and fizzles”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2017. 
  71. ^ „Deception (2008)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 6. 4. 2010. 
  72. ^ Hanks, Robert (24. 10. 2008). „Incendiary (15)”. The Independent. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2009. 
  73. ^ „Synecdoche, New York”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 15. 8. 2011. 
  74. ^ „Synecdoche, New York”. Metacritic. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2011. 
  75. ^ Ebert, Roger (30. 12. 2009). „The Best Films of the Decade”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2017. 
  76. 76,0 76,1 76,2 Taylor, Ella (17. 12. 2008). „Michelle Williams Finds a Safe Haven With Outsider Director Kelly Reichardt on Wendy and Lucy”. LA Weekly. Архивирано из оригинала на датум 13. 1. 2018. 
  77. ^ Triggs, Charlotte (2. 9. 2007). „Heath Ledger and Michelle Williams Split”. People. Архивирано из оригинала на датум 10. 9. 2011. 
  78. ^ Nicholas, Michelle (9. 12. 2008). „Michelle Williams says 'Wendy and Lucy' role a gift”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2014. 
  79. ^ Adams, Sam (12. 12. 2008). „Review: 'Wendy and Lucy'. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 13. 1. 2018. 
  80. ^ LaSalle, Mick (30. 1. 2009). „Movie review: 'Wendy and Lucy' is eerily timely”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала на датум 14. 1. 2018. 
  81. ^ „Michelle Williams Breaks Silence on Heath's Death”. People. 1. 2. 2008. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2011. 
  82. ^ Aswad, Jem (9. 2. 2008). „Heath Ledger Remembered At Funeral; Michelle Williams Takes A Tearful Ocean Swim In His Honor”. MTV. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2012. 
  83. ^ „MOCA gets its hands on Francesco Vezzoli's 'Greed', starring Natalie Portman and Michelle Williams”. Los Angeles Times. 18. 3. 2011. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2018. 
  84. 84,0 84,1 84,2 Anthony, Andrew (8. 3. 2009). „'I don't want any more paparazzi outside my door'. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 11. 8. 2016. 
  85. ^ „Shutter Island”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 14. 1. 2016. 
  86. ^ Riley, Jenelle (9. 12. 2010). „Scenes From a Marriage”. Backstage. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2018. Приступљено 30. 9. 2018. 
  87. 87,0 87,1 Shone, Tom (10. 1. 2011). „Blue Valentine: Michelle Williams interview”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2018. 
  88. 88,0 88,1 Hall, Katy (7. 2. 2011). „Blue Valentine : How Derek Cianfrance Destroyed Michelle Williams and Ryan Gosling's Marriage”. HuffPost. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2017. 
  89. ^ Kennedy, Lisa (13. 1. 2011). „Colorado-reared "Blue Valentine" director is thankful film took 12 years to make”. The Denver Post. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2018. 
  90. ^ Scott, A.O. (28. 12. 2010). „Chronicling Love's Fade to Black”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 14. 1. 2012. 
  91. ^ „Nominations and Winners - 2010”. Hollywood Foreign Press Association. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2012. 
  92. ^ „Nominees for the 83rd Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Архивирано из оригинала на датум 18. 8. 2012. 
  93. ^ Cwelich, Lorraine (6. 4. 2011). „Michelle Williams on Meek's, Marilyn & 30”. Elle. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2018. 
  94. 94,0 94,1 Applebaum, Stephen (2011). „Interview: Michelle Williams”. Stylist. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  95. ^ Goodykoontz, Bill (26. 5. 2011). „'Meek's Cutoff', 4 stars”. The Arizona Republic. Приступљено 4. 7. 2011. 
  96. 96,0 96,1 Green, Adam (13. 9. 2011). „Michelle Williams: My Week with Michelle”. Vogue. Архивирано из оригинала на датум 19. 4. 2013. 
  97. ^ Setoodeh, Ramin (30. 10. 2011). „Michelle Williams on My Week With Marilyn Monroe”. Newsweek. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  98. ^ Gardner, Jessica (7. 12. 2011). „How Michelle Williams Found the Heart of Marilyn Monroe”. Backstage. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  99. ^ Whip, Glenn (9. 2. 2017). „Michelle Williams talks about her year with Marilyn”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 2. 6. 2016. 
  100. ^ Jagernauth, Kevin (25. 10. 2011). „Michelle Williams Sings On 'My Week With Marilyn' Soundtrack; Also Dean Martin, Nat King Cole & More”. IndieWire. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2011. 
  101. ^ Ebert, Roger (21. 11. 2011). „My Week With Marilyn”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  102. ^ Travers, Peter (21. 11. 2011). „My Week with Marilyn”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  103. ^ D'Alessandro, Anthony (12. 2. 2012). „Oscars Q&A: Michelle Williams On How She Morphed Into Marilyn Monroe”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2015. 
  104. ^ Lewis, Tim (5. 8. 2012). „Michelle Williams: 'Being embarrassed in public is the worst thing I can imagine'. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  105. ^ McCartney, Jenny (21. 8. 2012). „Take This Waltz, Seven magazine review”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  106. ^ Radish, Christina (2. 3. 2013). „Michelle Williams and Rachel Weisz Talk Oz the Great and Powerful Perks of Playing Witches, Doing Wire Work for their Fight Scene and Costumes”. Collider. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  107. ^ „Oz The Great and Powerful (2013)”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2016. 
  108. ^ Winfrey, Graham (11. 5. 2017). „'Suite Française': The Real Reason Why the Weinstein Company's WWII Drama Ended Up at Lifetime”. IndieWire. Архивирано из оригинала на датум 10. 8. 2017. 
  109. ^ Dunn, Jamie (3. 1. 2017). „Michelle Williams: "It's unnatural to see yourself large on a screen". The Skinny. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  110. 110,0 110,1 110,2 110,3 110,4 110,5 Bennetts, Leslie (23. 1. 2017). „Through It All, Michelle Williams Is Having a Blast”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  111. 111,0 111,1 McQuoid, Debbie (9. 12. 2016). „Michelle Williams on her new film, dealing with criticism and why she's an expert at napping”. Stylist. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  112. 112,0 112,1 112,2 McGrath, Charles (27. 3. 2014). „Life Is an Audition”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  113. ^ Green, Adam (31. 3. 2014). „Michelle Williams Is Back on Broadway—and Starring in Cabaret”. Vogue. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  114. ^ „Michelle Williams gets mixed reviews in Broadway revival of Cabaret”. BBC News. 25. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2015. 
  115. ^ Green, Jesse (24. 4. 2014). „Theater Review: Michelle Williams and Alan Cumming Come (Back) to the Cabaret”. New York. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  116. ^ Winer, Linda (24. 4. 2014). „'Cabaret' review: Alan Cumming is still dangerous”. Newsday. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  117. 117,0 117,1 117,2 Hirschberg, Lynn (8. 2. 2017). „Michelle Williams, Star of Manchester by the Sea, Also Doesn't Want to Watch Sad Movies”. W. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  118. ^ Green, Adam (5. 2. 2016). „Michelle Williams and Jeff Daniels Bring Blackbird's Unsettling Seduction to Broadway”. Vogue. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2017. 
  119. ^ Soloski, Alexis (4. 4. 2016). „Michelle Williams and Jeff Daniels on the scared, desperate tale of Blackbird”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 5. 5. 2016. 
  120. ^ Als, Hilton (21. 3. 2016). „My Old Sweetheart”. The New Yorker. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2017. 
  121. 121,0 121,1 „See Full List of 2016 Tony Award Nominations”. Playbill. 3. 5. 2016. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2016. 
  122. 122,0 122,1 Berman, Eliza (2. 11. 2016). „Michelle Williams on the 'Bravest Human Being' She's Ever Played”. Time. Архивирано из оригинала на датум 26. 3. 2017. 
  123. ^ Setoodeh, Ramin (23. 1. 2016). „Sundance: Michelle Williams on How She Prepared for 'Manchester by the Sea' and 'Certain Women'. Variety. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  124. ^ Jacobs, Matthew (23. 11. 2016). „A Close Look At Casey Affleck And Michelle Williams' Standout Scene In 'Manchester By The Sea'. HuffPost. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2018. 
  125. ^ Chang, Justin (23. 1. 2016). „Sundance Film Review: 'Manchester by the Sea'. Variety. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2017. 
  126. ^ Pressberg, Matt (24. 1. 2017). „No, Oscar Nominee Michelle Williams Still Hasn't Seen 'Manchester by the Sea'. TheWrap. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2017. 
  127. ^ Barber, Nicholas (19. 5. 2017). „Julianne Moore stars in a mystical childhood fable”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2017. 
  128. ^ Greenblatt, Leah (20. 12. 2017). „The Greatest Showman sings a shallow, shiny song”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2018. 
  129. 129,0 129,1 „The Greatest Showman (Original Motion Picture Soundtrack)”. iTunes (Apple Inc.). 8. 12. 2017. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2018. 
  130. ^ „The Greatest Showman (2017)”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 28. 8. 2017. 
  131. ^ Buchanan, Kyle (10. 1. 2018). „Michelle Williams Is Ready to Lead”. New York. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  132. ^ Ellwood, Gregory (16. 1. 2018). „Michelle Williams found big challenges and even bigger opportunities in 'All the Money'. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. 
  133. ^ Fleming Jr, Mike; Hipes, Patrick (6. 11. 2017). „More Kevin Spacey Shrapnel: Ridley Scott's 'All The Money In The World' Exits AFI Fest Closing Slot”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2017. 
  134. ^ Lang, Brent; Kroll, Justin (10. 11. 2017). „Replacing Kevin Spacey on 'All the Money in the World' Will Cost Millions”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2017. 
  135. ^ Kilday, Gregg (11. 1. 2017). „'All The Money in The World' Triggers Wage Gap Debate”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2018. 
  136. ^ Edelstein, David (20. 12. 2017). „Christopher Plummer Is Getting Headlines for All the Money in the World, But It's Michelle Williams Who Deserves Them”. New York. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2017. 
  137. ^ Vilkomerson, Sara (11. 12. 2017). „All the Money in the World nabs 3 Golden Globe nods after Christopher Plummer swap”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2017. 
  138. 138,0 138,1 138,2 138,3 Fortini, Amanda (26. 7. 2018). „"I Never Gave Up on Love": Michelle Williams on Her Very Private Wedding and Very Public Fight for Equal Pay”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала на датум 26. 7. 2018. 
  139. ^ Real, Evan (19. 4. 2019). „Michelle Williams and Husband Phil Elverum Split After Marrying Last Summer”. The Hollywood Reporter. Приступљено 20. 4. 2019. 
  140. ^ Jacobs, Matthew (20. 4. 2018). „Michelle Williams Gives The Kookiest Performance Of Her Career In 'I Feel Pretty'. HuffPost. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2018. 
  141. ^ Debruge, Peter (18. 4. 2018). „Film Review: Amy Schumer in 'I Feel Pretty'. Variety. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2018. 
  142. ^ „I Feel Pretty (2018)”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 28. 4. 2018. 
  143. 143,0 143,1 Davids, Brian (1. 10. 2018). „Why Michelle Williams Said Yes to 'Venom'. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2018. Приступљено 1. 10. 2018. 
  144. ^ Bradshaw, Peter (3. 10. 2018). „Venom review – Tom Hardy flames out in poisonously dull Spider-Man spin-off”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 3. 10. 2018. Приступљено 3. 10. 2018. 
  145. ^ „Venom (2018)”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2018. Приступљено 4. 1. 2019. 
  146. ^ Handler, Rachel (25. 1. 2018). „Michelle Williams and Julianne Moore on Their 'Raw, Animalistic' After The Wedding Scene”. Vulture. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2019. Приступљено 28. 1. 2018. 
  147. ^ Lee, Benjamin (25. 1. 2019). „After the Wedding review – Julianne Moore and Michelle Williams lift confused melodrama”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2019. Приступљено 28. 1. 2018. 
  148. ^ Drysdale, Jennifer (4. 2. 2019). „Michelle Williams on Why Return to TV in 'Fosse/Verdon' Was a 'Next-Level Degree of Difficulty'. Entertainment Tonight. Приступљено 30. 3. 2019. 
  149. ^ Fierberg, Ruthie (9. 4. 2019). „16 Fosse/Verdon Secrets From Lin-Manuel Miranda, Michelle Williams, Sam Rockwell, and More”. Playbill. Приступљено 25. 4. 2019. 
  150. ^ Doyle, John (9. 4. 2019). „Fosse/Verdon is a great, ravishing television drama about theatre, love and life”. The Globe and Mail. Приступљено 9. 4. 2019. 
  151. ^ Respers France, Lisa (16. 7. 2019). „Emmy nominations 2019: See if your favorite shows make the cut”. CNN. Приступљено 16. 7. 2019. 
  152. ^ McNary, Dave (2. 10. 2018). „Michelle Williams to Play Astronaut Christa McAuliffe in 'The Challenger'. Variety. Приступљено 30. 3. 2019. 
  153. ^ Alter, Ethan (7. 8. 2019). „Michelle Williams on 'After the Wedding' ending, equal pay and reveals she's ready for 'Venom 2': 'I'm in'. Yahoo!. Приступљено 8. 8. 2019. 
  154. ^ McNary, Dave (22. 5. 2018). „Michelle Williams to Star in Underground Abortion Movie 'This Is Jane'. Variety. Архивирано из оригинала на датум 23. 5. 2018. 
  155. 155,0 155,1 Wagner, Erica (15. 1. 2018). „The show must go on: Michelle Williams on film, feminism and freedom”. Harper's Bazaar. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2018. 
  156. ^ Heil, Emily (2. 4. 2019). „Cause Celeb: Michelle Williams joins Nancy Pelosi to call for an end to the gender pay gap”. The Washington Post. Приступљено 3. 4. 2019. 
  157. ^ Setoodeh, Ramin (20. 11. 2008). „Michelle Williams tries to move on”. Newsweek. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2018. 
  158. ^ Williams, Michelle (31. 1. 2011). „10 Questions for Michelle Williams”. Time. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2017. 
  159. 159,0 159,1 Kachka, Boris (21. 12. 2016). „Inside the Busy, Brilliant Mind of Michelle Williams”. Elle. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2017. 
  160. ^ Leonard, Tom (19. 2. 2009). „Michelle Williams on picking up the pieces”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2018. 
  161. 161,0 161,1 O'Malley, Katie (10. 1. 2017). „Michelle Williams on playing emotive female characters: 'I try to follow my heart and my gut'. Elle. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2018. 
  162. ^ Thomson, David (27. 2. 2009). „Michelle Williams”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 12. 9. 2017. 
  163. ^ Lonergan, Kenneth (27. 9. 2016). „Kenneth Lonergan Was 'Totally Unprepared' for Michelle Williams' Dedication to 'Manchester by the Sea'. Variety. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2017. 
  164. ^ „Michelle Williams For Boy By Band Of Outsiders Spring 2012 Campaign”. Flare. 8. 2. 2012. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2017. 
  165. ^ Petrarca, Emilia (6. 7. 2015). „Michelle Williams Loves Her Louis Vuitton”. W. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2018. 
  166. ^ Lindig, Sarah (17. 10. 2015). „Watch Michelle Williams Hit the Open Road for Louis Vuitton”. Harper's Bazaar. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2015. 
  167. ^ „Michelle Williams”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. 
  168. ^ „These 20 Famous Actors Have Never Won an Oscar”. Time. 27. 2. 2017. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2017. 
  169. ^ „Winners & Nominees: Michelle Williams”. Hollywood Foreign Press Association. Архивирано из оригинала на датум 21. 6. 2018. 
  170. ^ Crossan, Ashley (22. 7. 2014). „14-Year-Old Michelle Williams is Adorable on the Set of 'Lassie'. Entertainment Tonight. Архивирано из оригинала на датум 12. 5. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  171. ^ „Timemaster (1995)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 23. 3. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  172. ^ Mainon, Dominique; Ursini, James (2006). Modern Amazons: Warrior Women on Screen. Hal Leonard Corporation. стр. 377. ISBN 978-0-87910-327-9. Архивирано из оригинала на датум 2017-10-30. 
  173. ^ „A Thousand Acres (1997)”. British Film Institute. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  174. ^ Ebert, Roger (5. 8. 1998). „Halloween: H20 Move Review”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  175. ^ „Dick: Details and Credits”. Metacritic. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  176. ^ Cameron-Wilson, James (1. 12. 2001). Film Review 2001–2002: The Definitive Film Yearbook. Reynolds & Hearn. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2017. 
  177. ^ McCarthy, Todd (31. 1. 2001). „Review: 'Perfume'. Variety. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  178. ^ Holden, Stephen (5. 7. 2002). „Film Review; Best Friends Who Are Also Worst Enemies Struggle in a Web of Emotions”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  179. ^ McCarthy, Todd (10. 9. 2001). „Review: 'Prozac Nation'. Variety. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  180. ^ Willis, John A. (2005). John Willis' Screen World. Applause Books. стр. 55. Архивирано из оригинала на датум 2017-10-30. 
  181. ^ Berra, John (2010). American Independent. Intellect Books. стр. 255—257. ISBN 978-1-84150-368-4. Архивирано из оригинала на датум 2017-10-30. 
  182. ^ Campbell, Neil (1. 10. 2013). Post-Westerns. University of Nebraska Press. стр. 251—253. ISBN 978-0-8032-4827-4. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2017. 
  183. ^ Gritten, David (2008). The Movies That Matter: From Bogart to Bond and All the Latest Film Releases. HarperCollins Publishers Limited. ISBN 978-0-00-727106-1. Архивирано из оригинала на датум 2017-10-30. 
  184. ^ „A Hole in One: Details and Credits”. Metacritic. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2017. Приступљено 4. 5. 2016. 
  185. ^ Ebert, Roger (8. 9. 2005). „The Baxter Move Review”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  186. ^ „Brokeback Mountain (2005)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  187. ^ Catsoulis, Jeannette (29. 3. 2007). „Crumpled Manhood Revisited”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2015. Приступљено 4. 5. 2016. 
  188. ^ „The Hottest State (2007)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  189. ^ Bennett, Ray (2. 9. 2007). „I'm Not There”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  190. ^ Bradshaw, Peter (25. 4. 2008). „Deception”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2017. Приступљено 21. 10. 2017. 
  191. ^ „Incendiary (2008)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  192. ^ LaRocca, David (27. 5. 2011). The Philosophy of Charlie Kaufman. University Press of Kentucky. стр. 219—222. ISBN 0-8131-3392-0. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2017. 
  193. ^ Gilbey, Ryan (5. 3. 2009). „One woman and her dog”. New Statesman. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  194. ^ Stenport, Anna Westerståhl (1. 8. 2012). Lukas Moodysson’s Show Me Love. University of Washington Press. стр. 135—136. ISBN 978-0-295-80421-7. 
  195. ^ Wernblad, Annette (3. 12. 2010). The Passion of Martin Scorsese: A Critical Study of the Films. McFarland. стр. 219. ISBN 978-0-7864-6232-2. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2017. 
  196. ^ Powers, Thomas (20. 6. 2011). „In Such a Place, A Person Might Die in a Day”. The New York Review of Books. Архивирано из оригинала на датум 7. 3. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  197. ^ Gritten, David (5. 11. 2011). „My Week with Marilyn: the true story”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 20. 4. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  198. ^ French, Philip (19. 8. 2012). „Take This Waltz – review”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  199. ^ Wickman, Kase (11. 3. 2013). „7 'Wizard of Oz' Easter Eggs Hidden in 'Oz the Great and Powerful'. MTV. Архивирано из оригинала на датум 28. 2. 2017. Приступљено 5. 5. 2016. 
  200. ^ „Oz the Great and Powerful (2013)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 7. 3. 2013. Приступљено 4. 5. 2016. 
  201. ^ Macnab, Geoffrey (13. 3. 2015). „Suite Française, film review: A romantic, but discordant, dispatch on love and war”. The Independent. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  202. ^ McCarthy, Todd (23. 1. 2016). „‘Manchester by the Sea’: Sundance Review”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  203. ^ Springer, Alex (30. 1. 2016). „Sundance Film Review: Certain Women”. SLUG Magazine. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  204. ^ Barber, Nicholas (19. 5. 2017). „Julianne Moore stars in a mystical childhood fable”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2017. Приступљено 20. 10. 2017. 
  205. ^ Bowles, Hamish (12. 8. 2017). „Inside The Greatest Showman, the Most Magical Musical of the Year”. Vogue. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2017. Приступљено 21. 10. 2017. 
  206. ^ McNary, Dave (19. 10. 2017). „Ridley Scott’s ‘All the Money in the World’ Set as Closing Night Film at AFI Fest”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2017. Приступљено 21. 10. 2017. 
  207. ^ D'Alessandro, Anthony (31. 5. 2017). „Michelle Williams Joins Amy Schumer In ‘I Feel Pretty. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала на датум 4. 9. 2017. Приступљено 20. 10. 2017. 
  208. ^ „'Venom': First Reactions from the Premiere”. The Hollywood Reporter. 1. 10. 2018. Архивирано из оригинала на датум 2018-10-02. Приступљено 2. 10. 2018. 
  209. ^ Kroll, Justin (19. 4. 2018). „Michelle Williams to Star Opposite Julianne Moore in ‘After the Wedding’ Remake”. Variety. Приступљено 23. 5. 2018. 
  210. ^ „Baywatch – Season 4, Episode 1: Race Against Time (1)”. TV.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 8. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  211. ^ „Step by Step – Season 4, Episode 6: Something Wild”. TV.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 8. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  212. ^ „Home Improvement – Season 4, Episode 26: Wilson's Girlfriend”. TV.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 8. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  213. ^ „Raising Caines”. TV.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 8. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  214. ^ „My Son Is Innocent (1996)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  215. ^ Television Guide. Triangle Publications. 1997. 
  216. ^ „Michelle Williams won't go back to 'Dawson's Creek'. Entertainment Weekly. 15. 12. 2005. Архивирано из оригинала на датум 8. 1. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  217. ^ „If These Walls Could Talk 2 (2000)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 11. 4. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  218. ^ Harnick, Chris (9. 1. 2013). „Michelle Williams On "Cougar Town" Season 4 Premiere, Shimmying And Using An Accent”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала на датум 3. 8. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  219. ^ Sepinwall, Alan (8. 1. 2013). „Season premiere review: 'Cougar Town' – 'Blue Sunday': Wine Guy and Coffee Bitch”. HitFix. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  220. ^ Otterson, Joe (24. 7. 2018). „FX Orders Bob Fosse Limited Series Starring Sam Rockwell, Michelle Williams With Lin-Manuel Miranda Producing”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 25. 7. 2018. 
  221. ^ McGrath, Seth; Lefkowitz, David (20. 4. 1999). „Lori Petty, Seth Ullian & Michelle Williams Join Killer Joe, April 20”. Playbill. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2016. Приступљено 11. 8. 2014. 
  222. ^ Ehren, Christine (8. 4. 2002). „New Group Is Smelling a Rat with Michelle Williams May 7 – June 16”. Playbill. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2016. Приступљено 11. 8. 2014. 
  223. ^ Rizzo, Frank (16. 8. 2004). „Review: 'The Cherry Orchard'. Variety. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2014. Приступљено 3. 11. 2014. 
  224. ^ Asare, Andrew (4. 9. 2014). „Michelle Williams to make Broadway debut with Cabaret”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2014. Приступљено 11. 8. 2014. 
  225. ^ Soloski, Alexis (4. 4. 2016). „Michelle Williams and Jeff Daniels on the scared, desperate tale of Blackbird”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 5. 5. 2016. Приступљено 4. 5. 2016. 
  226. ^ „My Week With Marilyn (Music from the Motion Picture)”. iTunes (Apple Inc.). Архивирано из оригинала на датум 28. 5. 2018. 
  227. ^ „The 78th Academy Awards (2006) Nominees and Winners”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences (AMPAS). Приступљено 20. 11. 2011. 
  228. ^ „The 83rd Academy Awards (2011) Nominees and Winners”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences (AMPAS). Приступљено 11. 11. 2011. 
  229. ^ „The 84th Academy Awards (2012) Nominees and Winners”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. AMPAS. Приступљено 26. 4. 2012. 
  230. ^ „The 89th Academy Awards (2017) Nominees and Winners”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Приступљено 26. 2. 2017. 
  231. ^ Merry, Stephanie, Yahr, Emily (11. 12. 2017). „Golden Globes nominations 2018: Complete list of nominations”. The Washington Post. Приступљено 11. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди]