Тужна ноћ
| Тужна ноћ | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Шпанско освајање Мексика | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Шпанија Тласкалански Савез |
 Царство Астека | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Ернан Кортес Шикотенкатл Млађи |
Квитлавак Квaтемок | ||||||
| Јачина | |||||||
|
око 1.450 конкистадора[1][а] 23 коњаника[3] 1.000-2.000 Тласкаланских ратника[б] | око 10.000[1][в] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| бар 150 Шпанаца, бар 2.000 индијанских савезника[1] | тешки[1] | ||||||
Тужна ноћ (шп. Noche triste), шпанско име за пораз који су конквистадори Ернана Кортеса претрпели од Астека током ноћног пробоја из града Мексика 1. јула 1520. године.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Почетком 1519. група од око 500 шпанских конквистадора са Кубе, које је опремио гувернер Дијего Веласкез, на челу са Ернаном Кортесом искрцала се без отпора на острво Косумел, а затим на обалу на неколико тачака, од полуострва Јукатана до данашње луке Варакруз, где су основали нову колонију и одрекли послушност гувернеру Кубе. Бели људи на коњима, које Индијанци до тада нису видели, наоружани ватреним оружјем, деловали су на локалне староседеоце као божанства којима се не смеју супротставити. Племе Семпоала (шп. Cempoala) побећено је од Шпанаца, а Тласкалтеци (шп. Tlaxcaltec), непријатељи Астека, убрзо им постају савезници. Покушаји неодлучног и заплашеног астечког краља Монтезуме II (шп. Moctezuma) да поклонима умилостиви Кортеса, још више су учврстили Шпанце у њиховим освајачким намерама. Након покоља 3.000 Индијанаца у Чолули (шп. Cholula), Кортес је без отпора ушао у Теночтитлан и убрзо заробио Монтезуму, покушавајући да преко њега натера Астеке да признају шпанску власт. У међувремену, Веласкез је упутио у Мексико Панфила де Нарваеса да ухапси и смени Кортеса, али га је овај заробио при самом искрцавању, а његових 800 војника укључио у састав своје војске. Касније је придобио још 150 војника са 20 коња упућених са Кубе као појачање Нарваесу. Док је Кортес био ангажован око Нарваеса, његови војници у граду Теночтитлану извршили су покољ индијанских ходочасника, нашта су Астеци одговорили устанком и нападом на Шпанце и њихове савезнике. Тактиком сталних заседа и изненадних препада Астеци су убрзо десетковали војску колонизатора,[1] а Кортесова војска опседнута је у палати у центру града, док је Монтезума убијен од својих људи када је покушао да посредује у корист Шпанаца. Без довољно хране, са малобројном војском оптерећеном богатим пленом и заробљеницима усред непријатељског града у средини сланог језера, из кога су водила само три насипа, Кортес се одлучио на ноћни пробој 30. јуна 1520.
Последице
[уреди | уреди извор]У овом покољу, названом Тужна ноћ (шп. Noche triste) због великих губитака, Кортс је изгубио 150 војника и око 2.000 индијанских савезника. На путу за Тласкалу, Кортес је код Отумбе 8. јула 1520. нанео тежак пораз Астецима под кациком Китлaуаком (шп. Cuitlahuac).[1]
У популарној култури
[уреди | уреди извор]Битка је детаљно приказана у 8. епизоди шпанске серије Ернан из 2022. године.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Кортез је 1519. започео поход са 11 бродова, 110 морнара, 570 војника, 10 топова и 16 коња.[2] Пошто је део војске оставио у новооснованој луци Веракруз, ушао је у град Мексико са највише 500 шпанских конкистадора, а у јуну 1520. успео је да придобије Нарваесову експедицију упућену са Кубе против њега (око 800 људи), а затим још 150 војника са 20 коња упућених са Кубе као појачање Нарваесу. У свему, имао је највише 1.450 Шпанаца.[1]
- ^ Кортес је ушао у Теночтитлан са преко 6.500 индијанских савезника[4], а после победе над Нарваезом јуна 1520. прикључило му се још 2.000 Тласкаланаца.[5] Међутим, несигурно је колики део од ових 8.500 чине ратници, а колико носачи, слуге и робови.
- ^ Шпански извори оног времена наводе чак 200.000, што модерни историчари сматрају претераним.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з Поповић 1973, стр. 394.
- ^ Поповић 1972, стр. 631.
- ^ Фајфрић 2008, стр. 170-174.
- ^ Фајфрић 2008, стр. 108.
- ^ Фајфрић 2008, стр. 150.
Литература
[уреди | уреди извор]- Поповић, Милена (1972). „Кортес, Ернан”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 4 (2. изд.). Београд: Редакција Војне енциклопедије. COBISS.SR 72965639.
- Поповић, Милена (1973). „Мексико”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 5 (2. изд.). Београд: Редакција Војне енциклопедије. COBISS.SR 72965639.
- Кљаковић, Војмир (1973). „Отумба”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 6 (2. изд.). Београд: Редакција Војне енциклопедије. COBISS.SR 72965639.
- d’Anghiera, Pietro Martire (1912). De Orbe Novo, The Eight Decades of New World [О новом свету]. 2. Превод: MacNutt, Francis Augustus. New York: G. P. Putnam's Sons. OCLC 1043023930.
- Фајфрић, Жељко (2008). Кортес и царство Астека. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-26-4.