Пређи на садржај

Универзитет Дјук

Координате: 36° 0′ 4″ N 78° 56′ 20″ W / 36.00111° С; 78.93889° З / 36.00111; -78.93889
С Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет Дјук
лат. Universitas Dukiana[1]
Бивша имена
  • Браун школа (1838–1841)
  • Јунион институт (1841–1851)
  • Нормал колеџ (1851–1859)
  • Тринити колеџ (1859–1924)
МотоEruditio et Religio (Latin)[1]
енгл. Knowledge and Faith[2]
ТипПриватни истраживачки универзитет
Оснивање1838.; пре 186 година (1838)
Религијска
афилијација		Уједињена методистичка црква[3][4][5][6]
Академске
афилијације
Задужбина$8,47 милиона (2020)[7] (Универзитет је такође примарни корисник (32%) независних 3,69 милијарди долара Дјук задужбине)[8]
Буџет$2,8 милијарди (FY 2020)[9]
ПредседникБинсент Прајс[10]
Наставно особље3.870 (јесен 2019)[11]
Административно
особље
  • 8.880 запослених у кампусу
  • 41.206 укупно запослених у кампусу и здравственом систему (јесен 2019)[11]
Број студената15.634 (јесен 2019)[11]
Додипломци6.526 (јесен 2019)[11]
Постдипломци9.108 (јесен 2019)[11]
ЛокацијаДурам, Северна Каролина, Сједињене Државе
36° 0′ 4″ N 78° 56′ 20″ W / 36.00111° С; 78.93889° З / 36.00111; -78.93889
КампусПриградски/урбани[11]
8.693 acres (35,2 km2)
НовинеThe Chronicle
БојеДјук плаво, бели[12][13]
   
Спортски надимакБлу девилси
Спортске
афилијације		NCAA дивизија I FBS – ACC
Веб-сајтwww.duke.edu

Универзитет Дјук (енгл. Duke University) је приватни амерички универзитет смештен у граду Дараму, у америчкој савезној држави Северна Каролина. Универзитет су основали методисти 1838. године, али је садашње име добио 1924. године, када је амерички индустријалац Џејмс Дјук одлучио да овај универзитет добије име по његовом трагично преминулом оцу Вошингтону Дјуку.[14] Године 1924, индустријалац у области дувана и електричне енергије Џејмс Бјуканан Дјук основао је Дјукову задужбину. Оваинституција је касније променила име у част његовог преминулог оца, Вашингтона Дјука.

Кампус се простире на преко 3.500 хектара у три суседна подкампуса у Дураму, и поморској лабораторији у Бофорту. Западни кампус - који је углавном дизајнирао архитекта Џулијан Абил, афроамерички архитекта који је дипломирао као први у својој класи Школе дизајна Универзитета Пенсилваније - укључује готску архитектуру са 64-метарском капелом, Дјук капелом у центру кампуса и највишом тачком. Поред ње се налази се уз Медицински центар. Источни кампус, удаљен 2,4 километра, дом свих студената првих година, изграђен је у архитектури у џорџијанског стила. Универзитет администрира две додатне школе у Азији, Медицинска школа Дјуке-NUS у Сингапуру (основана 2005. године) и Универзитет Дуке Куншан у Куншану у Кини (основана 2013. године).[15]

Дјуке је рангиран међу водеће универзитете у Сједињеним Државама. Пријем на додипломске студије је међу најселективнијим у земљи, са укупном стопом прихватања од 5,7% за класу 2025.[16] Дјуке троши више од милијарду долара годишње на истраживање, што га чини једним од десет највећих истраживачких универзитета у Сједињеним Државама.[17] Више од десетак факултета редовно се појављује на годишњим листама најцитиранијих светских истраживача.[18][19] Према подацима из 2019. године, 15 нобеловаца и 3 добитника Тјурингове награде повезани су са овим универзитетом. Алумни Дјука такође укључују 50 Родсових стипендиста, 25 Черчилових учењака, 13 Шварцманових и 8 Мичелових стипендиста.[20][21][22] Универзитет је остварио трећи највећи број Черчилових стипендиста од било ког универзитета (иза Принсетона и Харварда) и пети највећи број Родесових, Маршалових, Труманових, Голдвотерових и Удалових стипендиста међу америчким универзитетима између 1986. и 2015.[23] Дјуке је алма матер једног председника Сједињених Држава (Ричард Никсон) и 14 живих милијардера.[24]

Дуке је други по величини приватни послодавац у Северној Каролини, са више од 39.000 запослених.[25][26] Неколико публикација је овај универзитет рангирало као изврсног послодавца.[27][28]

Историја

[уреди | уреди извор]

Почеци

[уреди | уреди извор]

Дјуке је први пут отворен 1838. године као Браунова школска кућа, приватна преплатна школа основана у округу Рандолф у данашњем граду Тринити.[29] У организацији Друштва института Уније, групе методиста и квакера, Браунова школска кућа је постала Унијска институтска академија 1841. када је Северна Каролина издала повељу. Академија је преименована у Нормал колеџ 1851, а затим у Тринити колеџ 1859, због подршке методистичке цркве.[29] Године 1892, Тринити колеџ се преселио у Дурам, углавном захваљујући великодушности Џулијана С. Кара и Вашингтона Дјука, моћних и угледних методиста који су се обогатили кроз дуванску и електричну индустрију.[14] Кар је 1892. године донирао земљиште за оригинални кампус у Дураму, који је данас познат као Источни кампус. У исто време, Вашингтон Дјук је дао школи 85.000 долара за почетне задужбине и трошкове изградње - касније повећавајући своју донацију са три додатна доприноса од 100.000 долара 1896, 1899. и 1900. - уз одредбу да колеџ „отвара врата женама, постављајући их равноправно са мушкарцима “.[30]

Године 1924, син Вашингтона Дјука, Џејмс Б. Дјук, основао је Дјукову задужбину са повереничким фондом од 40 милиона долара. Приход од фонда требало је да буде подељен између болница, сиротишта, методистичке цркве и четири колеџа (укључујући Тринити колеџ). Вилијам Престон Фју, председник Тринитија у то време, инсистирао је да се та институција преименује у Дјуке универзитет како би одала почаст великодушности породице и како би се разликовао од мноштва других колеџа и универзитета који носе име „Тринити”. У почетку је Џејмс Б. Дјуке сматрао да би та промена имена могла бити попримљена као самоуслужна, али је на крају прихватио Фјуов предлог као спомен на свог оца.[14] Новац од задужбине омогућио је универзитету брз раст. Дјуков оригинални кампус, Источни кампус, обновљен је од 1925. до 1927. године зградама у џорџијанском стилу. До 1930. године завршена је већина зграда у универзитетском готичком стилу у кампусу на 1,6 км западно, а изградња на Западном кампусу кулминирала је завршетком Дјук капеле 1935.[31]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б King, William E. „Shield, Seal and Motto”. Duke University Archives. Архивирано из оригинала 12. 06. 2010. г. Приступљено 30. 11. 2016. 
  2. ^ „About – Duke Divinity School”. Duke Divinity School. Архивирано из оригинала 2. 7. 2011. г. Приступљено 4. 7. 2011. 
  3. ^ „Duke University's Relation to the Methodist Church: the basics”. Duke University. 2002. Архивирано из оригинала 12. 6. 2010. г. Приступљено 27. 3. 2010. „Duke University has historical, formal, on-going, and symbolic ties with Methodism, but is an independent and non-sectarian institution ... Duke would not be the institution it is today without its ties to the Methodist Church. However, the Methodist Church does not own or direct the University. Duke is and has developed as a private nonprofit corporation which is owned and governed by an autonomous and self-perpetuating Board of Trustees” 
  4. ^ „United Methodist schools score high in rankings”. The United Methodist Church. Архивирано из оригинала 1. 7. 2012. г. Приступљено 30. 6. 2007. 
  5. ^ Separated brethren: a review of Protestant, Anglican, Eastern Orthodox & other religions in the United States. Our Sunday Visitor. 2002. ISBN 978-1-931709-05-7. [мртва веза]
  6. ^ „Duke University”. International Association of Methodist-related Schools, Colleges, and Universities (IAMSCU). Архивирано из оригинала 6. 10. 2007. г. Приступљено 30. 6. 2007. 
  7. ^ As of June 30, 2020. U.S. and Canadian Institutions Listed by Fiscal Year 2020 Endowment Market Value and Change in Endowment Market Value from FY19 to FY20 (Извештај). National Association of College and University Business Officers and TIAA. 19. 2. 2021. Приступљено 19. 2. 2021. 
  8. ^ „About the Duke Endowment”. The Duke Endowment. Архивирано из оригинала 03. 06. 2019. г. Приступљено 21. 5. 2019. 
  9. ^ Satisky, Jake (11. 5. 2019). „Board of Trustees discusses task forces, approves $2.8 billion budget at May meeting”. The Chronicle. 
  10. ^ „A First Day as President-Elect is a Memorable One”. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 11. 8. 2017. г. Приступљено 1. 7. 2017. 
  11. ^ а б в г д ђ „Duke Facts”. Duke University. Приступљено 7. 12. 2019. 
  12. ^ „The Origin of Duke Blue”. Duke University Archives. Архивирано из оригинала 12. 06. 2010. г. Приступљено 1. 3. 2017. 
  13. ^ „Color Palette”. Duke University. Приступљено 1. 3. 2017. 
  14. ^ а б в King, William E. „Duke University: A Brief Narrative History”. Duke University Archives. Архивирано из оригинала 12. 03. 2013. г. Приступљено 23. 5. 2011. 
  15. ^ McGuinness, William (2013-01-02). „Duke Readies For China Campus Amid Controversy”. HuffPost (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-03. 
  16. ^ „Duke University sees a record increase in undergraduate applications”. Duke Today. Приступљено 19. 5. 2021. 
  17. ^ „Duke's Research Expenditures Exceed $1.2 Billion in Latest Federal Data”. 
  18. ^ „Most Highly Cited List Includes 37 from Duke”. 
  19. ^ „Duke Researchers Cited for Their Influence”. 
  20. ^ „DUKE SENIOR AWARDED GEORGE J. MITCHELL SCHOLARSHIP TO STUDY IN IRELAND”. Duke Today. 22. 11. 2020. Приступљено 26. 11. 2020. 
  21. ^ „Duke Senior Gabriella Deich Named Rhodes Scholar”. today.duke.edu (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-03. 
  22. ^ „Colleges and Universities with U.S. Rhodes Scholarship Winners | The Rhodes Scholarships”. www.rhodesscholar.org. Приступљено 31. 5. 2019. 
  23. ^ Top Scholar Rankings: 1986–2015 Архивирано септембар 5, 2015 на сајту Wayback Machine . Kansas State University, 2015. Retrieved September 16, 2015.
  24. ^ Elkins, Kathleen. „Billionaire Universities”. Forbes. 
  25. ^ „North Carolina's Largest Private Employers” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2016. г. Приступљено 31. 7. 2017. 
  26. ^ Duke facts
  27. ^ „America's Best Employers”. Приступљено 13. 2. 2018. 
  28. ^ „Great Colleges To Work For 2015”. 19. 7. 2015. Приступљено 13. 2. 2018. 
  29. ^ а б „A Chronology of Significant Events in Duke University's History”. Duke University Archives. Архивирано из оригинала 02. 03. 2012. г. Приступљено 23. 5. 2011. 
  30. ^ Pyatt, Tim (2006). „Retrospective: Selections from University Archives”. Duke Magazine. Duke Office of Alumni Affairs. 92 (6). Архивирано из оригинала 15. 5. 2011. г. Приступљено 23. 5. 2011. 
  31. ^ Duke University Chapel – History Архивирано мај 2, 2012 на сајту Wayback Machine . Friends of Duke Chapel. Retrieved July 5, 2011.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Универзитет Дјук на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_Дјук&oldid=28048976”