Фантастичне игре

Фантастичне игре (шп. Danzas fantásticas, Op. 22) су најпознатије музичко дело шпанског композитора Хоакина Турине. Изворно су написане 1919. године за соло клавир, а касније су оркестриране. Будући да је прво изведена оркестарска верзија, дошло је до извесне забуне у прегледу композиторових дела.^[1]

Дело је инспирисано романом Хосеа Маса „Пијанка“ (шп. La orgía). Реченице из књиге су биле одштампане на партитури изнад сваке игре, које су компоноване у различитим стиловима шпанске традиције:

1. Усхићеност (шп. Exaltación), арагонска хота

Изгледало је као да су се ликови на оној неупоредивој слици кретали у чашици цвета.

2. Сањарење (шп. Ensueño), баскијски сорико у 5/8 такту

Када су се огласиле жице гитаре, звучале су као жалопојке душе која више не може да издржи терет горчине.

3. Пијанка (шп. Orgía), андалузијска фарука

Мирис цвећа се мешао са аромом камилице, а са дна уских чаша, испуњених неупоредивим вином, уздизала се радост.^[2]^[3]

Фантастичне игре су у изворном облику написане за соло клавир у августу 1919. Турина је дело оркестрирао између 15. септембра и 30. децембра 1919.^[4] Оркестарска верзија је први пут изведена 13. фебруара 1920. године у мадридском Тетру Прајс. Мадридским филхармонијским оркестром дириговао је Бартоломе Перез Касас. Композитор је верзију за соло клавир први пут представио 15. јуна 1920. у Филхармонијском удружењу Малага.^[1]