Пређи на садржај

Хелот

С Википедије, слободне енциклопедије

Хелоти су били Пелопонески Грци који су постали робови под влашћу Спарте. Први хелоти су били Грци из Месеније, коју је Спарта победила и освојила. Спарта осваја Месинију у рату који је трајао негде око 735. п. н. е. -710. п. н. е.. Поробљени Грци из Месеније чинили су већину хелота. Критија је описао хелоте као „највеће робове“,[1] док су према Полуксу они заузимали статус „између слободних људи и робова“.[2]

Хелоти су кичма пољопривредне производње Спарте

[уреди | уреди извор]

Хелоти су живели у домаћинству свог газде, али власник хелота је била држава. За разлику од уобичајених робова газде их нису могле ослободити. Служили су као земљораднички и домаћи робови, а понекад и као војне слуге. Спартанци су обично имали пољопривредне хелоте, тако да су били кичма пољопривредне производње Спарте, која је производила вишкове.

Страх од огромног броја хелота

[уреди | уреди извор]

Хелота је било много више од Спартанаца, вероватно у много већем омеру него што је био омер робова и слободних људи у осталим грчким полисима. Херодот је тврдио да је на сваког Спартанца долазило 7 хелота у бици код Платеје 479. п. н. е.,[3] али та бројка се често доводи у сумњу. Бојећи се побуне Спартанци су се стално припремали да војно скрше било коју побуну. Због истог разлога бојали су се ићи у војне кампање далеко од Спарте. Хелоти су били ритуално малтретирани и понижавани. Спартанци су полагали испит зрелости. Проглашавао би се годишње једном ритуални рат против хелота, па они који полажу испит зрелости треба да убију било кога хелота на кога наиђу ноћу, и припадници Криптеје малтретирани су без страха од верских последица.[4][5][6]

Хелоти у рату

[уреди | уреди извор]

Током рата хелоти би служили као лака пешадија и као веслачи по бродовима. Током Пелопонеског рата борили су се и као тешка пешадија, а хелот који би се истакао у бици, могао је бити ослобођен. Ослобођено је око 2.000 хелота, али су наводно касније убијени.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Apud Libanios, Orationes 25, 63 = Frag. 37 DK; see also Plutarch, Li hi Lycurgus 28, 11.
  2. ^ Pollux 3, 83. The expression probably originates in Aristophanes of Byzantium; Cartledge, p.139.
  3. ^ Herodotus. Histories 9.10.
  4. ^ Plutarch, Life of Lycurgus, 28, 3–7.
  5. ^ Herakleides Lembos Fr. Hist. Gr. 2, 210.
  6. ^ Athenaeus, 657 D.