Хипоксична хипоксија

Хипоксична хипоксија
Хипоксична хипоксија
Синоним	Arterial hypoxia
Специјалности	патофизиологија,
	[уреди на Википодацима]

Хипоксична хипоксија је један од облика хипоксије који настаје као последица недовољног засићења хемоглобина артеријске крви кисеоником, најчешће због његове недовољне количине у плућима. Она може настати нпр. код блокаде дисајних путева (утапање), одређених плућних болести или код висинске болести, када је условљена смањеним парцијалним притиском кисеоника у удахнутом ваздуху на великим висинама.^[1]

Етиологија

Хипоксична хипоксија може настати због:

Блокада дисајних путева, након повреда и других механичких запушења уста и носа или стазања дисајних путева,^[2]нпр. утапање, дављење.
Недостатка кисеоника у удахнутом ваздуху, због смањења парцијалног притиска кисеоника у околини (велика надморска висина изнад 3.048 m ).^[3]
У току инцидената у рудницима и подземним јамама,
У подводним активностима (роњењење на дах, неисправна ронилачка опрема)
Нарушена плућна функција или респираторна опструкција код пацијената који болују од хроничних опструктивних плућних болести, неуромускуларних болести или интерстицијалних плућних болести.

Болести пућа у којима је један од главних поремећаја може бити хипоксична хипоксија
Емфизем	Бронхитис	Пнеумонија	Туберкулоза

Патофизиологија

Недовољна количине кисеоника у хипоксичној хипоксији, праћена је падом парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху, и има за последицу смањење оксигенације хемоглобина у плућним капиларима.^[4] Код овог поремећаја у свим етапама транспорта кисеоника у организму његове вредности су смањене, или значајно су ниже од физиолошких, наведених у доњој табели.

Концентрација гасова у ваздуху и крви

Гас	Ваздух атмосфера — алвеоле (парцијални притисак у кРа)	Крв артерије — вене (парцијални притисак у кРа)
Кисеоник	20,6 — 13,5 (158) — (158)	12.5 — 5,3 (95) — (40)
Угљен-диоксид	0.04 — 5,3 (0,3) — (40)	5,3 — 6,1 (40) — (46)
Азот	79,6 — 76,2 (597) — (572)	76,2 — 76,2 (572) — (572)
Водена пара	0,7 — 6,3 (5) — (47)	6,3 — 6,3 (47) — (47)

Механизми заштите и адаптације

Хипоксична хипоксија, активира читав низ интегрисаних физиолошких промена које у организма имају за циљ да повећају снабдевање ткива кисеоником. Најизраженије промене су у оним деловима тела који су директно повезани са испоруком кисеоника (а то су кардиоваскуларни и респираторни систем), али ове промене се вероватно јављају и у свим системима органанизма.

Временом, низ промена у организму могу произвести стање физиолошке адаптације, познато под називом „аклиматизација" које дозвољава нпр. човеку да на висини, на којој је аклиматизован, постигне максималну ефикасност сопствених радних, умних и физичких могућности. Још важније, са медицинске тачке гледања, је чињеница што код правилно аклиматизоване особе и поред дејства хипоксичне хипоксије, изостаје појава висинске болести.

Индивидуалне (генски) одређене карактеристике

Осетљивост појединаца на хипоксичну хипоксију највероватније је, генетски одређена, и строго је индивидуална карактеристика сваке особе, али може бити и модификован од стране;

стимулатора метаболизма (као што су кофеин и какаоа),
респираторних стимулатора (као што је прогестерон),
респираторних депресора (као што је алкохол или лекове за спавање)
Разних других фактора.

Клиничка слика

Клиничком сликом хипоксичне хипоксије доминирају следећи знаци и симптоми:

Цијаноза
Главобоља
Еуфорија, поспаност
Продужено време реакције
Поремећај оштрине вида
Оштећење вида
Светлуцање у очима или вртоглавица
Трнци у рукама и прстима

Терапија

Лечење хипоскичне хипоксије се заснива на:

Удисању медицинског кисеоника,
Уклањању механичких препрека у дисајним путевима,
Хитној употреби кисеоничке маске током летења на великим висинама и/или боравка у атмосфери са сниженим парцијалним притиском кисоника
Лечењу плућних болести

Види још

Извори

^ Davidović, J, Krstić, N, Radović, A, Milunović, MI, Milanović, R. (1976). Slučajevi akcidentalne hipoksije za vreme letenja. Zbornik radova iz vazduhoplovne medicine: 19-36.
^ Шик Л. Л., Канаев Н. Н. Руководство по клинической физиологии дыхания. / Л.: Медицина. 1980.- 375 с.
^ Flight Standards Service. Pilot's Handbook of Aeronautical Knowledge: FAA Manual H-8083-25. Washington, DC: Federal Aviation Administration, U.S. Dept. of Transportation. 2001. ISBN 978-1-56027-540-4.
^ Davidović, J. (1975): Neke psihofiziološke karakteristike hipoksičnih stanja. Skoplje: V Kongres psihologa Jugoslavije. Materijali 2: 231-240.

Литература

Cavusoglu H, Kayserilioglu A, Terzioglu M. The effects of general hypoxic hypoxia and renal ischemia on erythropoietin production. Arch. Int. Physiol. Biochim. 1969 May;77(2):260-74.
Balachandran JS, Masa JF, Mokhlesi B. Obesity Hypoventilation Syndrome Epidemiology and Diagnosis. Sleep Med Clin. 2014 Sep;9(3):341-347.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Davidović, J, Krstić, N, Radović, A, Milunović, MI, Milanović, R. (1976). Slučajevi akcidentalne hipoksije za vreme letenja. Zbornik radova iz vazduhoplovne medicine: 19-36.

[2] Шик Л. Л., Канаев Н. Н. Руководство по клинической физиологии дыхания. / Л.: Медицина. 1980.- 375 с.

[3] Flight Standards Service. Pilot's Handbook of Aeronautical Knowledge: FAA Manual H-8083-25. Washington, DC: Federal Aviation Administration, U.S. Dept. of Transportation. 2001. ISBN 978-1-56027-540-4.

[4] Davidović, J. (1975): Neke psihofiziološke karakteristike hipoksičnih stanja. Skoplje: V Kongres psihologa Jugoslavije. Materijali 2: 231-240.

[1]

[2]

[3]

[4]