Пређи на садржај

Черхатсентиван

Координате: 47° 56′ 00″ С; 19° 35′ 00″ И / 47.933333° С; 19.583333° И / 47.933333; 19.583333
С Википедије, слободне енциклопедије
Черхатсентиван
мађ. Cserhátszentiván
Черхатсентиван 1999.
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионСеверна Мађарска регија
ЖупанијаНоград
СрезПасто
Становништво
Становништво
 — 2023.108
 — густина10,13 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 56′ 00″ С; 19° 35′ 00″ И / 47.933333° С; 19.583333° И / 47.933333; 19.583333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина10,66 km2
Черхатсентиван на карти Мађарске
Черхатсентиван
Черхатсентиван
Черхатсентиван на карти Мађарске
Поштански број3066
Позивни број(+38)32
Веб-сајт
www.cserhatszentivan.hu

Черхатсентиван (мађ. Cserhátszentiván) је село у крајње северној Мађарској, у оквиру жупаније Ноград.

Географија

[уреди | уреди извор]

Локација

[уреди | уреди извор]

Черхатсентиван лежи југоисточно од Сечења, између Алшотолда и Ечега. Име је добила по свецу заштитнику своје цркве и села, Светом Јовану Крститељу. Суседна насеља су Херенчењ и Кутасшо.

Главна улица у селу је пут 2123, који се протеже од области Балашађармата (од Мохорске деонице пута 2108) до Алстолдске деонице пута 2122, и доступан је и са истока и са запада.

Историја

[уреди | уреди извор]

Од пре освајања пронађени су скитски и аварски артефакти. Трговачко-војни пут који је повезивао Хатван са Сечењом пролазио је овде дуж потока Суха, а одавде се рачвао према Балашађармату.

После мађарског освајања ових простора, населили су се чланови породица Зах, Качин и Солнок. Убрзо, област је прешла у власништво породице Кекењеш-Раднот, па све до Хатвана. Око прелаза из XI у XII век, вероватно је већ било у власништву породице Катона, Котон (Катона) гране породице Кекењеш, који су такође поседовали Чонфалу (која данас не постоји) код Пастоа, део Куташоа и део Лоца. Име насеља се први пут спомиње у документу из око 1265. године, написаном као Сентивањ. У 1542. години, у Сентивању је забележено 12 племићких имања, породица Котон се затим преселила на север и њена лоза је изумрла 1603. године по мушкој линији.

Турци су разорили Сентивањи око 1542-1543. године: његови становници су били поклани или одведени. Према попису нахије Ваци из 1553-1554. године, „напуштени“ Сентивањи је био феуд турског официра Чалина Диванеа. У 1559. години, то је била „пустиња Сентивањ“, са приходима од само 390 акче, а власник је био Бали бин Ибрахим, а потом је од 1572. године власник био Ферхат бин Абдулах који је био најамнички коњички војник.

Реконструкцију насеља су током 1728 и 1729. године започели наследници ћерке гране породице Котон, породице Ракоци, Силаши, Балаш и Сигеди (Сигети) са породичне гране Арањи. Сентивањи је био насељен лутеранским Словацима са висоравни, који су временом постали католици и помађарили се. Други наследници породице Котона, као што су породице Шираки, Јесенски и Чернус, населили су се током 1730-их и 1740-их.

Године 1787. током владавине Јозефа II Хабзбуршког, попис бележи да село има 87 кућа са 119 породица, званично 612 (стварно 593) становника, од којих:

  • 298 жена,
  • 230 мушкараца,
  • 50 деце узраста 1-12 година,
  • 20 особа од 13-17 година.

Само је црква била чврста (камена) грађевина, остале куће нису. Године 1872. изграђена је окружна матична служба и синагога. Почетком 20. века село је припадао округу Сирак, Ноградске жупаније.

Године 1910, од 642 становника, било је 634 Мађара и 8 Словака, 571 римокатолика, 40 евангелиста, 31 јевреја.

Године 2001. 100% становништва насеља се изјаснило да је мађарске националности.[1] Серија података о националности пописа из 2001. године]</ref Његови становници говоре Палоцки језик, али не чувају палочке традиције.

Становништво и религија

[уреди | уреди извор]

Током пописа 2011. 95,7% становника се изјаснило као Мађари (4,3% се није изјаснило). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 70%, реформисани 2,1%, лутерани 4,3%, гркокатолици 1,4%, неденоминациони 13,6% (6,4% се није изјаснило).[2]

У 2022. години 90,3% становништва изјаснило се као Мађари, 7,1% се изјаснило као да су друге, нехазарске националности (9,7% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према њиховој религији, 43,4% су били римокатолици, 4,4% реформирани, 2,7% лутерани, 0,9% остали хришћани, 2,7% остали католици, 10,6% неконфесионални (35,4% није одговорило).[3][4]

Популација по годинама[5]
Година Популација
1870 694
1880 608
1890 602
1900 554
1910 643
1920 594
1930 610
1941 663
1949 616
1960 533
1970 431
1980 297
1990 224
2001 167
2011 142

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]