Палоци

Из Википедије, слободне енциклопедије

Палоци − (мађ. Palóc) су етничка група Мађара која је првобитно, по насељавању у Панонску низију живела у северним деловима Мађарске, у области Фелфелд (мађ. Felföld).

Плави Кров (Kékestető) на Матри 1014м


Географија[уреди]

Ношња Палоца

Земља Палоца се простирала од Матре (мађ. Mátra), планинског венца на северу Мађарске, и Бука (мађ. Bükk), околина градова Хонт (мађ. Hont), Ноград (мађ. Nógrád), Хевеш (мађ. Heves), Боршод (мађ. Borsod) и Гемер (мађ. Gömör) па на југу до града Мако (мађ. Mako) на југоистоку Мађарске, отприлике педесетак насеља је у питању.[1] Највећи градови где живе Палоци су:

  • Ипољшаг − (мађ. Ipolyság)
  • Римасомбат − (мађ. Rimaszombat)
  • Торнаља − (мађ. Tornalja)
  • Филек − (мађ. Fülek)
  • Егер − (мађ. Eger)
  • Мишколц − (мађ. Miskolc)
  • Ђенђеш − (мађ. Gyöngyös)


Историја[уреди]

Палоци се први пут спомињу у руским хроникама из 9. века, и то као Палоц − Куни који су остали у околини Кијева приликом мађарског насељавања карпатског басена. У току 11. и 12. века у мађарским документима се спомињу Куни које су Руси називали Половеци. Такође је нешто Палоца живело и на територији данашње Молдавије, али су се временом преселили на данашња станишта.[2] [3]

Палоци се први пут званично спомињу 1683. године. Главни разлог томе је што се никад нису признавали или опредељивали као посебна група већ су се утопили у мађарску већину. Бројност Палоца је приближно око 500.000, велика већина се данас сматра етничким Мађарима.

Барке[уреди]

За Барке (мађ. Barkók) се претпоставља да су једини сачувани оригинални остатак Палоца који су дошли у Панонску низију у 9. веку. Они, иако их је мали број, још чувају своју традицију. Живе у околини Озда (мађ. Őzd) и Рима−Хангоњ (мађ. Rima-Hangony) и Ходош (мађ. Hódos) потока у Мађарској. Њихово име се први пут помиње 1833. године у овом облику. Барке су католичке вероисповести.

Култура и обичаји[уреди]

Палоци су подељени у две групе, источне и западне и та подела се огледа у различитој народној ношњи, обичајима и народним играма. Разлог ове поделе је јак утицај словачке културе на западне Палоце, нарочито током 17. и 18. века.

Што се језика тиче Палоци су подељени у седам различитих група; имају седам различитих говорних карактеристика.[4] [5][6]

Главни извор прихода им је било прављење меда (пчеларство), ракије (мађ: pálinka) и пекмеза. Од стоке су имали полудивље животиње, које су држали на слободној испаши и чак су и у првој половини 20. века користили волове за вучу и обраду земљишта.

У узгоју култивисаних биљака, житарица и воћа, Палоци су увек пуно пажње посвећивали традицији и само су у тачно одређеним данима обрађивали (садили, брали, секли, жњели) земљу.

Велики утицај на Палоце је имала њихова предхришћанска вера и традиција (донесена из азијских степа), која је била пуна духова, вештица, вампира и коју су прилагодили савременој хришћанској религији.[7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Paládi Kovács Attila: A palócok eredete, etnikai összetevői
  2. Szeder Fábián: a palócok eredete
  3. Népességünk genetikai rokonsága (sulinet.hu)
  4. Bakó Ferenc: A jelenkori palóckutatás szervezése és céljai
  5. Tóth Imre: Palóc tájszótár
  6. Szabó Károly, 2000
  7. Kinmach László gyűjtése a palócokról

Публикације[уреди]

  • Мађарски лексикон-Палоци
  • Dallos István (író) 1935: A nyitravidéki palócok. In: Nyitrai írók könyve. Nitra, 151 nn.
  • Györffy György, 1968: A palócok eredete, a palóc etnikum kialakulása. In: A magyarság keleti elemei.

Спољашње везе[уреди]