Честитамо: 50 година Песме Евровизије

С Википедије, слободне енциклопедије
АББА 1974.

Честитамо: 50 година Песме Евровизије био је телевизијски програм који је организовала Европска радиодифузна унија (ЕРУ) у част педесете годишњице Песме Евровизије и да би се одредио најпопуларнији учесник на такмичењу за ових педесет година. Водитељи су били Катрина Лесканич и Ренар Кауперс, догађај је одржан на Форуму у Копенхагену 22. октобра 2005. Домаћин је био дански емитер ДР. Четрнаест песама из првих пола века такмичења, изабраних путем интернет анкете и од стране жирија, учествовало је у такмичењу.[1]

Тридесет и једна земља чланица ЕРУ-а је преносила концерт (нису Француска, Италија и Уједињено краљевство), а телегласање и жирији у овим земљама су одлучили о победнику.[2] Током директног преноса добијено је укупно 2,5 милиона гласова.[3] Победила је шведска група АББА, која није присуствовала, са песмом „Ватерло“; бенд је првобитно победио на такмичењу за Шведску 1974.[4]

ЕРУ је објавила два дупла албума CD-а са песмама Евровизије из претходних педесет година. Издата су и два ДВД-а са оригиналним евровизијским извођењима ових песама.[5]

Организација[уреди | уреди извор]

У новембру 2002. Јирген Мејер-Бер из Референтне групе ЕРУ-а најавио је планове за организовање посебног јубиларног програма 2005. за прославу 50. годишњице такмичења за Песму Евровизије. У то време није најављен ниједан емитер домаћин, а наводно су потенцијални домаћини били немачки емитер Norddeutscher Rundfunk (НДР) и холандска радиодифузна организација Nederlandse Omroep Stichting (НОС).[6]

Промена емитера домаћина[уреди | уреди извор]

У јуну 2004. године, ЕРУ је најавила да ће одржати концерт за прославу педесет година такмичења. Догађај је требало да се одржи 16. октобра 2005. у Royal Albert Hall-у у Лондону. Би-Би-Си је требало да буде домаћин концерта.[7] Royal Albert Hall је наводно био недоступан, па је у августу 2004. ЕРУ најавио да ће дански ДР уместо тога организовати догађај. Супервизор такмичења за Песму Евровизије Сванте Стокселиус рекао је да је претходно искуство Данске у организацији догађаја Евровизије (2001. и првог Дечјег такмичења за песму Евровизије 2003.) било утицајно на избор уније. Догађај је носио кодни назив Екстраваганца.[8]

Победница Евровизије 1998. Дана Интернешонал, која се појавила на догађају, касније је сугерисала да је разлог за промену земље домаћина такође чињеница да је Би-Би-Си желео да представи емисију "са хумором" као да се подсмева Такмичењу, идеја која се показала мање популарном код ЕРУ-а. Би-Би-Си на крају није емитовао емисију из Копенхагена[9] и емитовао је сопствени програм поводом 50. годишњице, Boom Bang-a-Bang: 50 година Евровизије, у мају 2006. Програм је садржао архивске снимке и најзанимљивије тренутке са прошлих такмичења, заједно са извођењем Даза Сампсона те године у Великој Британији, а домаћин је био Тери Воган.[10]

Избор места и домаћина[уреди | уреди извор]

Форум Копенхаген, место одржавања концерта

Копенхаген је 25. октобра 2004. потврђен као град домаћин догађаја, који је требало да се одржи 22. октобра 2005.[11] У мају 2005. године Congratulations је потврђен као званични назив концерта.[12] Месец дана касније ДР је најавио да ће Форум Копенхаген бити домаћин програма.[13] Изабрано место је претходно било домаћин првог издања Дечје песме Евровизије.[14]

9. септембра 2005. ДР је најавио да ће Катрина Лесканич и Ренар Кауперс водити програм. Лесканич је био певач групе Katrina and the Waves, који је победио на такмичењу за Уједињено Краљевство 1997. Кауперс је певач летонске групе Brainstorm, која је представљала Летонију на њеном дебију на такмичењу 2000. године.[15] Улазнице за догађај пуштене су у продају 22. августа 2005. и распродате су за нешто више од једног сата.[16] Догађају је присуствовало 6.000 гледалаца.[17]

Учесничке песме[уреди | уреди извор]

Четрнаест песама се такмичило на овом догађају.[18] У мају 2005. године, ЕРУ је отворила анкету на својој веб страници како би одредила десет песама које ће се такмичити.[19] Бирачи су бирали своје две омиљене песме из сваке од пет деценија: од 1956. до 1965, од 1966. до 1975, од 1976. до 1985, од 1986. до 1995. и од 1996. до 2005. године. Преостале четири песме је одабрала Референтна група ЕРУ.[1]

Дана 16. јуна 2005. објављено је четрнаест изабраних песама, иако није било назнака које су одабране онлајн, а које је изабрала Референтна група.[20] Једанаест од четрнаест песама биле су победнице Евровизије; само "Nel blu, dipinto di blu", "Congratulations" и "Eres tú" (које су све завршиле на прва три места на такмичењу) нису биле победничке песме. Две земље, УК и Ирска, биле су заступљене два пута на листи. Џони Логан, који је два пута победио на такмичењу за Ирску као певач, имао је обе своје песме на листи.[12]

Први круг[уреди | уреди извор]

У првом кругу гласале су све, од 31 земаља које су емитовале такмичење. Пет песама пласирале су се у други и последњи круг.

Бр. Година Држава Извођач Песма Језик Место Бодови
01 1968  Уједињено Краљевство Клиф Ричард Congratulations енглески 8 105
02 1980  Ирска Џони Логан "What's Another Year" енглески 12 74
03 1998  Израел Dana International "Diva" хебрејски 13 39
04 1973  Шпанија Mocedades "Eres tú" шпански 11 90
05 1982  Немачка Nicole Seibert "Ein bißchen Frieden" немачки 7 106
06 1958  Италија Доменико Модуњо "Nel blu, dipinto di blu" италијански 2 200
07 1974  Шведска ABBA "Waterloo" енглески 1 331
08 2000  Данска Olsen Brothers "Fly on the Wings of Love" енглески 6 111
09 1965  Луксембург France Gall "Poupée de cire, poupée de son" француски 14 37
10 2003  Турска Sertab Erener "Everyway That I Can" енглески 9 104
11 1988  Швајцарска Селин Дион "Ne partez pas sans moi" француски 10 98
12 1987  Ирска Џони Логан "Hold Me Now" енглески 3 182
13 1976  Уједињено Краљевство Brotherhood of Man "Save Your Kisses for Me" енглески 5 154
14 2005  Грчка Елена Папаризу "My Number One" енглески 4 167

Други круг[уреди | уреди извор]

У другом кругу гласале су све, од 31 земаља које су емитовале такмичење.

Бр. Година Држава Извођач Песма Језик Место Бодови
01 1958  Италија Доменико Модуњо "Nel blu, dipinto di blu" италијански

језик

2 267
02 1974  Шведска АББА "Waterloo" енглески језик 1 329
03 1987  Ирска Џони Логан "Hold Me Now" енглески језик 3 262
04 1976  Уједињено Краљевство Brotherhood of Man "Save Your Kisses for Me" енглески језик 5 230
05 2005  Грчка Елена Папаризу "My Number One" енглески језик 4 245

Резултати[уреди | уреди извор]

На такмичењу су коришћени и жири и телегласање; оба су имала подједнак утицај на гласање. У првом кругу гласања број песама је смањен на пет. Свака земља је доделила поене од један до осам, затим десет и на крају дванаест за својих десет најпопуларнијих песама. За разлику од самог такмичења, гледаоцима је било дозвољено да гласају за песме које су представљале њихову земљу. Пет најбољих песама је потом подвргнуто још једном кругу гласања, где је додељено само шест поена и више. Гласање није обављено јавно, а резултати су објављени тек после емисије. Песма са највише поена у другом кругу била је победница.[21]

Први круг[уреди | уреди извор]

12 поена[уреди | уреди извор]

Испод је резиме максималних 12 бодова које је свака земља добила у првом кругу:

Н. Такмичар Нација(е) дају 12 поена
18 "Waterloo"  Андора,  Аустрија,  Белгија,  Хрватска,  Данска ,  Финска , Немачка , Летонија,  Литванија,  Монако,  Норвешка, Пољска,  Португалија,  Русија,  Србија и Црна Гора,  Словенија,  Шведска,  Украјина
4 "My Number One"  Босна и Херцеговина, Кипар, Грчка,  Румунија
3 "Hold Me Now"  Ирска,  Северна Македонија, Малта
2 "Eres tú"  Холандија,  Шпанија
1 "Fly on the Wings of Love"  Исланд
"Everyway That I Can"  Турска
"Ne partez pas sans moi"  Швајцарска
"Diva"  Израел

Други круг[уреди | уреди извор]

12 поена[уреди | уреди извор]

Испод је резиме максималних 12 бодова које је свака земља добила у другом кругу:

Н. Такмичар Нација(е) дају 12 поена
17 "Waterloo"  Андора, Аустрија, Белгија, Данска , Финска, Исланд, Летонија , Монако, Холандија, Норвешка , Пољска , Русија, Словенија, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Украјина
6 "Hold Me Now"  Хрватска, Ирска, Северна Македонија, Малта, Португалија, Румунија
4 "My Number One"  Босна и Херцеговина, Кипар, Грчка, Србија и Црна Гора
3 "Nel blu, dipinto di blu"  Немачка, Литванија, Турска
1 "Save Your Kisses for Me"  Израел

Емитовање[уреди | уреди извор]

Догађај је преносило укупно тридесет пет земаља, али је само тридесет и једна учествовала у гласању.

Земље које нису биле учеснице[уреди | уреди извор]

Земље које су се раније такмичиле, али нису биле укључене у емитовање или гласање такмичења;

 

Званични албум[уреди | уреди извор]

Да би се поклопило са емитовањем програма, европски компилацијски албум за 50. годишњицу под називом The Very Best of the Eurovision Song Contest (познат и као Congratulations: 50 Years of the Eurovision Song Contest),[23] је саставила ЕРУ а објавио CMC International 21. октобра 2005.[24] Компилација је садржала преко 100 песама, укључујући све победнике такмичења за Песму Евровизије од 1956. до 2005. и избор фаворита свих времена, који је подељен на 2 одвојена дупла CD-а: 1956–1980 и 1981–2005. Књижица од 22 странице садржи информације о пријавама, такмичарима и местима.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Michael Dwyer (20 October 2005). Dearth of the cool. The Age. Retrieved on 26 December 2007.
  2. ^ „Participating broadcasters in the 50th anniversary show”. Eurovision Song Contest. Архивирано из оригинала 13. 10. 2005. г. Приступљено 31. 1. 2023. 
  3. ^ Jeffrey de Hart (25 October 2005). ABBA's "Waterloo" named best Eurovision song. Billboard.com. Retrieved on 26 December 2007.
  4. ^ „Abba win 'Eurovision 50th' vote”. BBC News. 23. 10. 2005. Приступљено 20. 7. 2006. 
  5. ^ Roel Phillips (9 April 2005). 100 Eurovision songs on CD and DVD Архивирано 29 новембар 2006 на сајту Wayback Machine. Retrieved on 26 December 27.
  6. ^ Sietse Bakker (28. 11. 2002). „Special programme for 50th Eurovision Song Contest”. www.esctoday.com. Приступљено 20. 9. 2018. 
  7. ^ Sietse Bakker (18 June 2004). 50th anniversary show to be held in London. ESCtoday.com. Retrieved on 26 December 2007.
  8. ^ Sietse Bakker (26 August 2004). 50th anniversary show in Denmark. ESCtoday.com. Retrieved on 26 December 2007.
  9. ^ Roxburgh, Gordon (21. 4. 2005). „BBC not to show 50th Anniversary show”. ESCToday.com. Приступљено 5. 1. 2023. 
  10. ^ „BBC One - Boom Bang a Bang: 50 Years of Eurovision”. BBC. 
  11. ^ Roel Phillips (25 October 2004). Extravaganza on 22 October in Copenhagen. ESCtoday.com. Retrieved on 26 December 2007.
  12. ^ а б Sietse Bakker (16 June 2005). The 14 songs for Copenhagen. ESCtoday.com. Retrieved on 26 December 2007.
  13. ^ Bakker, Sietse (27. 6. 2005). „'Congratulations': DR 'cannot confirm' start ticket sale”. ESCToday.com. Приступљено 5. 1. 2023. 
  14. ^ „Junior Eurovision Song Contest 2003”. European Broadcasting Union. 
  15. ^ Sietse Bakker (9 September 2005). Congratulations hosted by Katrina and Renars. ESCtoday.com. Retrieved on 26 December 2007.
  16. ^ „Tickets for Congratulations sold out”. www.esctoday.com. 22. 8. 2005. Приступљено 20. 9. 2018. 
  17. ^ „Abba's 'Waterloo' is voted best song of 50 Eurovision years”. Independent. 24. 10. 2005. Приступљено 20. 9. 2018. 
  18. ^ „Eurovision 'greats' to do battle”. 27. 1. 2005. Приступљено 5. 1. 2023 — преко news.bbc.co.uk. 
  19. ^ „Happy birthday, Eurovision!”. Eurovision.tv. Архивирано из оригинала 22. 5. 2005. г. Приступљено 2005-05-22. 
  20. ^ „"Congratulations" – 14 songs to compete”. Eurovision.tv. Архивирано из оригинала 28. 8. 2005. г. Приступљено 2017-09-10. 
  21. ^ „Congratulations Show | Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 29. 1. 2017. г. Приступљено 5. 1. 2023. 
  22. ^ а б в Sietse Bakker (19 August 2005). Therkelsen "disappointed" in British and French TV. Retrieved on 26 December 2007.
  23. ^ „Various - The Very Best Of The Eurovision Song Contest”. Discogs. 
  24. ^ „Release "Congratulations: 50 Years of the Eurovision Song Contest: All The Winners + Favourites 1981-2005" by Various Artists - MusicBrainz”. musicbrainz.org. Приступљено 22. 9. 2018. 
  25. ^ „Various - Congratulations: 50 Years Of The Eurovision Song Contest (All The Winners + Favourites 1956 1980)”. Discogs. Приступљено 22. 9. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]