Песма Евровизије 1974.
Песма Евровизије 1974. | |
---|---|
![]() | |
Датуми | |
Финале | 6. април 1974. |
Домаћин | |
Место одржавања | Дом![]() |
Водитељи | Кејти Бојл |
Диригент | Рони Хазлехурст |
Извршни надзорник | Клифорд Браун |
Емитер | ![]() |
У паузи | The Wombles |
Учесници | |
Број учесника | 17 |
Земље дебитанти | ![]() |
Земље повратнице | — |
Повукле се | ![]() |
| |
Гласање | |
Систем гласања | Свака земља је имала жири од десет чланова који су гласали за по једну песму. |
Нула поена | — |
Победничка песма | ![]() |
Песма Евровизије 1974. било је 19. по реду такмичење за најбољу Песму Евровизије и одржано је 6. априла 1974. у Дом хали у Брајтону, у Уједињеном Краљевству, наком што је Луксембуршка телевизија одбила да организује такмичење другу годину заредом. Био је то пети пут да је УК домаћин такмичења. Водитељ такмичења је била Кејти Бојл, која је претходно водила такмичења 1960, 1963. и 1968. године.
Седамнаест земаља је учествовало: дебитант на овом такмичењу је била Грчка. Француска је била жребована да наступи четрнаеста по реду, али су се повукли због смрти француског председника Жоржа Помпидуа током евровизијске недеље.
Шведска група ABBA је победила на овом такмичењу освојивши 24 поена, доневши прву победу за једну земљу са Скандинавског полуострва и тако лансиравши светску каријеру.[1]
Учесници[уреди | уреди извор]
Број | Држава | Језик | Извођач | Песма | Превод | Пласман | Бодови |
---|---|---|---|---|---|---|---|
01 | ![]() |
енглески | Карита Холмстром | Keep Me Warm | Чувај ме топлу | 13 | 4 |
02 | ![]() |
енглески | Оливија Њутон-Џон | Long Live Love | Живела љубав | 4 | 14 |
03 | ![]() |
шпански | Перет | Canta y sé feliz | Певај и буди срећан | 9 | 10 |
04 | ![]() |
енглески | Ан-Карин Стром и Bendik Singers | The First Day of Love | Први дан љубави | 14 | 3 |
05 | ![]() |
грчки | Маринела | Krasí, thálassa ke t' agóri mu | Вино, море и мој дечко | 11 | 7 |
06 | ![]() |
хебрејски | Каверет | Natati la Khayay | Дао сам јој мој живот | 7 | 11 |
07 | ![]() |
српско-хрватски | Корни група | Моја генерација | — | 12 | 6 |
08 | ![]() |
енглески | ABBA | Waterloo | Ватерло | 1 | 24 |
09 | ![]() |
француски | Ирен Шер | Bye Bye I Love You | Довиђења ја те волим | 4 | 14 |
10 | ![]() |
француски | Ромуалд | Celui qui reste et celui qui s'en va | Онај који остаје и онај који одлази | 5 | 14 |
11 | ![]() |
француски | Жак Хустин | Fleur de liberté | Цвет слободе | 9 | 10 |
12 | ![]() |
енглески | Mouth and MacNeal | I See a Star | Видим звезду | 3 | 15 |
13 | ![]() |
енглески | Тина Рејнолдс | Cross Your Heart | Прођи твоје срце | 7 | 11 |
14 | ![]() |
немачки | Синди и Берт | Die Sommermelodie | Звук лета | 15 | 3 |
15 | ![]() |
немачки | Пјера Мартел | Mein Ruf nach dir | Мој позив теби | 16 | 3 |
16 | ![]() |
португалски | Пауло де Карваљо | E depois do adeus | И после растанка | 17 | 3 |
17 | ![]() |
италијански | Ђиљола Чинквети | Sì | Да | 2 | 18 |
Таблица расподеле гласова[уреди | уреди извор]
Контроверзе[уреди | уреди извор]
Песма “E Depois do Adeus” Паула де Карваља која је представљала Португалију је двадесет дана након такмичења искоришћена као скривена порука на радију упућена армији за отпочињање Каранфилске револуције којим је свргнут диктатор Марсело Каитано.[2][3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Bakker, Sietse (21. 12. 2009). „Winner becomes legends”. European Broadcasting Union. Приступљено 21. 12. 2009.
- ^ „Eurovision's political scandals – From Franco to Syrian flags”. Irish Times. Приступљено 1. 4. 2020.
- ^ „ТОП 15: Највећи евровизијски скандали”. Telegraf.rs. Приступљено 1. 4. 2020.