Песма Евровизије 1974.

Песма Евровизије 1974.
Песма Евровизије 1974.
Датуми
Финале	6. април 1974.
Домаћин
Место одржавања	Дом; Брајтон, Уједињено Краљевство
Водитељи	Кејти Бојл
Диригент	Рони Хазлехурст
Извршни надзорник	Клифорд Браун
Емитер	BBC
У паузи	The Wombles
Учесници
Број учесника	17
Земље дебитанти	Грчка
Земље повратнице	—
Повукле се	Француска
	Мапа земаља учесница Земље учеснице финала Земље које су учествовале ранијих година, али не и 1974;
Гласање
Систем гласања	Свака земља је имала жири од десет чланова који су гласали за по једну песму.
Нула поена	—
Победничка песма	Шведска — Waterloo
	1973. ← Песма Евровизије → 1975.

Песма Евровизије 1974. било је 19. по реду такмичење за најбољу Песму Евровизије и одржано је 6. априла 1974. у Дом хали у Брајтону, у Уједињеном Краљевству, наком што је Луксембуршка телевизија одбила да организује такмичење другу годину заредом. Био је то пети пут да је УК домаћин такмичења. Водитељ такмичења је била Кејти Бојл, која је претходно водила такмичења 1960, 1963. и 1968. године.

Седамнаест земаља је учествовало: дебитант на овом такмичењу је била Грчка. Француска је била жребована да наступи четрнаеста по реду, али су се повукли због смрти француског председника Жоржа Помпидуа током евровизијске недеље.

Шведска група ABBA је победила на овом такмичењу освојивши 24 поена, доневши прву победу за једну земљу са Скандинавског полуострва и тако лансиравши светску каријеру.^[1]

Учесници[уреди | уреди извор]

Број	Држава	Језик	Извођач	Песма	Превод	Пласман	Бодови
01	Финска	енглески	Карита Холмстром	Keep Me Warm	Чувај ме топлу	13	4
02	Уједињено Краљевство	енглески	Оливија Њутон-Џон	Long Live Love	Живела љубав	4	14
03	Шпанија	шпански	Перет	Canta y sé feliz	Певај и буди срећан	9	10
04	Норвешка	енглески	Ан-Карин Стром и Bendik Singers	The First Day of Love	Први дан љубави	14	3
05	Грчка	грчки	Маринела	Krasí, thálassa ke t' agóri mu	Вино, море и мој дечко	11	7
06	Израел	хебрејски	Каверет	Natati la Khayay	Дао сам јој мој живот	7	11
07	Југославија	српско-хрватски	Корни група	Моја генерација	—	12	6
08	Шведска	енглески	ABBA	Waterloo	Ватерло	1	24
09	Луксембург	француски	Ирен Шер	Bye Bye I Love You	Довиђења ја те волим	4	14
10	Монако	француски	Ромуалд	Celui qui reste et celui qui s'en va	Онај који остаје и онај који одлази	5	14
11	Белгија	француски	Жак Хустин	Fleur de liberté	Цвет слободе	9	10
12	Холандија	енглески	Mouth and MacNeal	I See a Star	Видим звезду	3	15
13	Ирска	енглески	Тина Рејнолдс	Cross Your Heart	Прођи твоје срце	7	11
14	Немачка	немачки	Синди и Берт	Die Sommermelodie	Звук лета	15	3
15	Швајцарска	немачки	Пјера Мартел	Mein Ruf nach dir	Мој позив теби	16	3
16	Португалија	португалски	Пауло де Карваљо	E depois do adeus	И после растанка	17	3
17	Италија	италијански	Ђиљола Чинквети	Sì	Да	2	18

Таблица расподеле гласова[уреди | уреди извор]

		П о е н а
		Гласачи
У ч е с н и ц и	Финска	4		1				2							1
	УК	14	1				1		4				1		1	2	1		3
	Шпанија	10				2					1	3		1		1		2
	Норвешка	3								1		1	1
	Грчка	7								2				4				1
	Израел	11		2						1				2	1			2	3
	Југославија	6	1		1								1					1	2
	Шведска	24	5		1	2		2	1		1			3	1	2	5	1
	Луксембург	14			1		1	2	2			1	1		3	1			2
	Монако	14			2	1		1		1	2		2		1	2	1	1
	Белгија	10				2	5				3
	Холандија	15	1			1	2	1	3	3			1		1	1		1
	Ирска	11		1	2	2		1		2	2	1
	Немачка	3					1						1				1
	Швајцарска	3		1									1			1
	Португал	3			1												2
	Италија	18	2	5	2			1			1	4	1		1			1

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Песма “E Depois do Adeus” Паула де Карваља која је представљала Португалију је двадесет дана након такмичења искоришћена као скривена порука на радију упућена армији за отпочињање Каранфилске револуције којим је свргнут диктатор Марсело Каитано.^[2]^[3]

Извори[уреди | уреди извор]

^ Bakker, Sietse (21. 12. 2009). „Winner becomes legends”. European Broadcasting Union. Приступљено 21. 12. 2009.
^ „Eurovision's political scandals – From Franco to Syrian flags”. Irish Times. Приступљено 1. 4. 2020.
^ „ТОП 15: Највећи евровизијски скандали”. Telegraf.rs. Приступљено 1. 4. 2020.

[Decade-1] Bakker, Sietse (21. 12. 2009). „Winner becomes legends”. European Broadcasting Union. Приступљено 21. 12. 2009.

[Irish_Times-2] „Eurovision's political scandals – From Franco to Syrian flags”. Irish Times. Приступљено 1. 4. 2020.

[telegraf-3] „ТОП 15: Највећи евровизијски скандали”. Telegraf.rs. Приступљено 1. 4. 2020.

[1]

[2]

[3]