Пређи на садржај

Широколисни ветрогон

С Википедије, слободне енциклопедије

Широколисни ветрогон
Eriophorum latifolium
Eriophorum latifolium Hopee
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
E. latifolium
Биномно име
Eriophorum latifolium
Hoppe
Синоними[1]
  • Carex alopecurus Lapeyr.
  • Eriophorum depauperatum Arv.-Touv.
  • Eriophorum pubescens Sm.
  • Eriophorum vulgare Pers.
  • Plumaria latifolia (Hoppe) Bubani

Широколисни ветрогон или шиорколисна сухоперка (лат. Eriophorum latifolium) је реликтна врста која припада фимилији Cyperaceae. Род Eriophorum обухвата 15 врста од којих четири расту на територији Републике Србије (E. latifolium, E. angustifolium, E. gracile и E. vaginatum).[2] Име рода потиче од старогрчке речи за вуну и носити, због дугих перигонских длака.

Широколисни ветрогон је вишегодишња зељаста биљка са крактим ризомом и без столона. Стабљике су висине до 20 cm, глатке и троугласте. Листови су широко линеарни или ланцетасти, скоро пљосанти. У доњем делу листови су широки, а са доње стране са малим гребеном. Плеве су издужено јајасте, тамно сиве и са једним, белим средњим нервом. Перигонске чекиње су беле са разгранатим врхом. Цветови се налазе у класићима, којих има до 12, а цветне дршке су неједнаке, најчешће полегле Плодови су издужени, тространи и мрки. Биљка цвета од априла до јуна.[3]

Распрострањење и станиште

[уреди | уреди извор]

Природни ареал широколисног ветрогона обухвата скоро целу Европу, Малу Азију, Кавказ, Сибир и Северну Америку. Врста је код нас распрострањена и забележена је у мочварама, замочвареним ливадама и тресавама.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Eriophorum latifolium Hoppe | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 09. 12. 2023. 
  2. ^ „Eriophorum L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 09. 12. 2023. 
  3. ^ Јосифовић, М. (1976). Флора СР Србије 8. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 164-165. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]