Шоџи Нишимура
| Шоџи Нишимура | |
|---|---|
 Вицеадмирал Шоџи Нишимура | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. новембар 1889. |
| Место рођења | Префектура Акита, Јапанско царство |
| Датум смрти | 24. октобар 1944. (54 год.) |
| Место смрти | Суригао пролаз, Филипини |
| Војна каријера | |
| Служба | 1910 — 1944. |
| Војска |  Јапанска царска морнарица |
| Чин | Вицеадмирал |
| Командант | Разарачи: Кику, Вакатаке, Ураказе, Миказуки, Ширакумо Кумано Харуна 4. дивизија разарача 7. дивизија крстарица Јужне снаге |
| Учешће у ратовима | Други светски рат *Битка у Јаванском мору *Гвадалканалска кампања *Битка у заливу Лејте |
Шоџи Нишимура (јап. 西村祥治; 30. новембар 1889 — 24. октобар 1944)[1] је био вицеадмирал у Јапанској царској морнарици током Другог светског рата.
Рани период
[уреди | уреди извор]Нишимура је рођен у префектури Акита на северу региона Тококу у Јапану. Он је дипломирао у 39. класи на царској јапанској поморској академији 1911. године, као 21. од 148 кадета. Као подофицир служи на оклопном крсташу Асо, па на бојном броду Микаса. Након унапређења у чин Ensign (еквивалент: Потпоручник), он се враћа на оклопни крсташ Асо, а одатле прелази на бојни крсташ Хиеи.
Он похађа морнаричку артиљеријско-торпедну школу у периоду 1914—1915. године, а затим прелази да служи на разарач Југири, па на оклопни крсташ Јакумо, а одатле прелази на бојни крсташ Харуна.
Kao Lieutenant (еквивалент: Поручник Фрегате) Од 1917. године, он усавршава навигацију и служи као заменик навигацијског официра на већем броју бродова, укључујући разарче Каваказе, Таниказе, корвету Јамато, лаку крстарицу Китаками, бојни брод Хизен, разарче Јура, Суносаки и крстарицу Ои. По унапређењу у чин Lieutenant commander (еквивалент: Поручник Бојног Брода), он постаје главни навигацијски официр на оклопном крсташу Нишин. Своју прву команду над бродом добија 1. новембра 1926. године - разарач Кику, а затим командује разарачима Вакатаке, Ураказе, Миказуки, и (након унапређења у чин Commander - еквивалент: Капетан Корвете, од 1929. године) Ширакумо. Почетком 1930-их, он се придружује команди 26-те групе разарача.
Нишимура је 1934. године унапређен у чин Captain (еквивалент: Капетан Фрегате), и након кратког командовања 19-том групом разарача, он постаје командант крстарице Кумано (1937—1938), па бојног крсташа Харуна (1938—1940). Чин контраадмирала добија 15. новембра 1940. године.
Други светски рат
[уреди | уреди извор]У време напада на Перл Харбор, Нишимура је командовао 4. ескадром разарача, и са њом се прославио током битке у Јаванском мору, у којој његови разарачи заједно са другим јапанским ратним бродовима, наносе велики пораз савезничким поморским снагама. Јуна месеца 1942. године, он је постављен на месту команданта 7. дивизије крстарица, и са њом учествује у Гвадалканалској кампањи.
Нишимура је постављен за команданта „Јужних снага“ („група Ц“) у операцији „ШО-ГО“ – финална и одлучујућа поморска битка протива морнарице Сједињених Америчких Држава у бици за Филипине. Нишимурине снаге „Ц“ су се састојале од бојних бродова Фусо и Јамаширо, тешке крстарице Могами и разарача Шигуре, Мичишио, Асагумо и Јамагумо. У пролазу Суригао, између острва Лејте и Динагат, увече 24. октобра 1944. године, он наилази на амерички 7. флоту, под командом контраадмирала Џесиа Олдендорфа, а састојала се од 6 бојних бродова, 8 крстарица, 29 разарача и 39 торпедних чамаца. Нишимурине снаге су изненађене и готово у потпуности уништене, а у бици гине и сам адмирал Нишимура.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Нишида, Imperial Japanese Navy
Литература
[уреди | уреди извор]- D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9.
- Дул, Пол С. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6.
- Дупи, Тревор Н. (1992). Encyclopedia of Military Biography. I B Tauris & Co Ltd. ISBN 978-1-85043-569-3.
- Фијлд, Џејмс А. (1947). The Japanese at Leyte Gulf: The Sho operation. Princeton University Press. ASIN B0006AR6LA.
- Фридмен, Кенет (2001). Afternoon of the Rising Sun: The Battle of Leyte Gulf. Presidio Press. ISBN 978-0-89141-756-9.
- Периш, Томас (1978). The Simon and Schuster Encyclopedia of World War II. Њујорк: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-24277-0.
- Ван Дер Ват, Дан (1978). Pacific Campaign: The U.S.-Japanese Naval War 1941-1945. Њујорк: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-79217-6.
- Вилмот, Х. П. (2005). The Battle Of Leyte Gulf: The Last Fleet Action. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34528-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Нишида, Хироши. „Царска Јапанска морнарица”. Архивирано из оригинала 14. 03. 2014. г. Приступљено 25. 8. 2007.
- Фридмен, Кенет И. „Битка у заливу Лејте”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 25. 8. 2007.
- Чен, Питер. „Други сватки рат”. Архивирано из Profile оригинала Проверите вредност параметра
|url=(помоћ) 30. 09. 2007. г. Приступљено 25. 8. 2007.
