Становништво Византијског царства
| Византијска култура |
|---|
 |
Становништво Византијског царства обухватало је све етничке и племенске групе које су тамо живеле - Албанце, Арапе, Јермене, Асирце, византијске Грке, Бугаре, Готе, Латине, Словене, Трачане, Цане, Влахе и друге групе. Она је варирала кроз хиљадугодишњу историју државе. Владавина цара Јустинијана I средином шестог века била је врхунац експанзије царства;[1] међутим, долазак куге 541. године нове ере и њени каснији рецидиви изазвали су озбиљно смањење становништва.[2] После владавине цара Ираклија I (в. 610–641) и губитком прекоморских територија царства, Византија је територијално била ограничена на Балкан и Анадолију. Када је царство почело да се опоравља након низа сукоба у 8. веку и када су се његове територије стабилизовале, његово становништво је почело да се опоравља. До краја 8. века становништво царства било је око 7.000.000, број који се попео на преко 12.000.000 људи до 1025. године.[3] Број је почео стално да опада, на 9.000.000 људи 1204. године нове ере, а потом на 5.000.000 људи 1282. године, са доласком Турака.[4]
Процене становништва[уреди | уреди извор]
| Година | Број становника (процена) |
Напомене | Површина (km2; процена) |
Густина насељености (по km2; процена) |
|---|---|---|---|---|
| 300 | 18,000,000[5] | 2,000,000 | 9 | |
| 311 | 17,000,000[5] | 2,100,000 | 8.1 | |
| 457 | 16,000,000[5] | 2,350,000 | 6.81 | |
| 518 | 19,000,000[6] | 2,300,000 | 8.26 | |
| 540 | 26,000,000[7] | 3,200,000 | 8.13 | |
| 565 | 20,000,000[7] | 3,400,000 | 5.88 | |
| 600 | 17,000,000[7] | 2,900,000 | 5.86 | |
| 641 | 10,500,000[6] | 1,500,000 | 7 | |
| 668 | 10,000,000[6] | 1,300,000 | 7.69 | |
| 775 | 7,000,000[6] | 880,000 | 7.95 | |
| 842 | 8,000,000[6] | 1,000,000 | 8 | |
| 959 | 9,000,000[6] | 1,100,000 | 8.18 | |
| 1025 | 12,000,000[3] | Смрт Василија II Бугароубице | 1,675,000 | 7.16 |
| 1097 | 5,000,000[4] | Битка код Дорилеја (1097) | 555,000 | 9.09 |
| 1143 | 10,000,000[4] | Јован II Комнин умире | 1,000,000 | 10 |
| 1204 | 9,000,000[4] | Четврти крсташки рат | 610,000 | 14.75 |
| 1282 | 5,000,000[8] | Смрт Михаила VIII Палеолога | 550,000 | 9.09 |
| 1312 | 2,000,000[8] | 460,000 | 4.35 | |
| 1320 | 2,000,000[6] | 420,000 | 4.76 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ James 2010, стр. 3
- ^ Treadgold 1997, стр. 196
- ^ а б Treadgold 1997, стр. 570.
- ^ а б в г Treadgold 1997, стр. 700.
- ^ а б в Treadgold 1997, стр. 137.
- ^ а б в г д ђ е Treadgold 2001, стр. 236.
- ^ а б в Treadgold 1997, стр. 278.
- ^ а б Treadgold 1997, стр. 841.
Литература[уреди | уреди извор]
- James, Liz, ур. (2010). A Companion to Byzantium. Chichester, West Sussex: John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-2654-0.
- Treadgold, Warren T. (1997). A History of the Byzantine State and Society. Stanford, CA: Stanford University Press. ISBN 0-8047-2630-2.
- Treadgold, Warren T. (2001). A Concise History of Byzantium
. Basingstoke: Palgrave. ISBN 0-333-71829-1.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Laiou, Angeliki E., ур. (2002). The Economic History of Byzantium from the Seventh through the Fifteenth Century. Washington DC: Dumbarton Oaks. ISBN 0-88402-288-9.
- Mcevedy, Colin; Jones, Richard (1978). Atlas of World Population History. United Kingdom: Penguin Books Ltd. and Allen Lane.
- Page, Gill (2008). Being Byzantine: Greek Identity Before the Ottomans, 1200-1420 (1 изд.). United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0521871815. OCLC 302061918.
- Howard Wiseman (2002—2011). „18 Centuries of Roman Empire”.
