Пређи на садржај

Рак (болест) — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Табела са врстама рака
Нема описа измене
Ред 13: Ред 13:
| MeshID = D009369
| MeshID = D009369
}}
}}
'''Рак''', такође познат као [[малигнитет|злоћудни]] [[неоплазма|тумор]] или малигна [[неоплазма]], представља групу болести која укључује абнормални [[раст ћелија]] са потенцијалном могућношћу да нападне или се прошири на остале делове тела.<ref name=WHO2014/><ref name=NCI2014>{{cite web|title=Defining Cancer|url=http://www.cancer.gov/cancertopics/cancerlibrary/what-is-cancer|website=National Cancer Institute|accessdate=10 June 2014}}</ref> Нису сви тумори канцерозни; [[бенигни тумор]]и се не шире на остале делове тела.<ref name=NCI2014/> Могући [[Знаци и симптоми рака|знаци и симптоми]] укључују: нови чворић, абнормално крварење, продужени кашаљ, необјашњиви [[губитак тежине]], као и промене у [[пражњење црева|пражњењу црева]] између осталог.<ref name=NHS2012>{{cite web|title=Cancer - Signs and symptoms|url=http://www.nhs.uk/Conditions/Cancer/Pages/Symptoms.aspx|website=NHS Choices|accessdate=10 June 2014}}</ref> Мада ови симптоми могу да указују на рак, они се такође могу јавити и због неких других проблема.<ref name=NHS2012/> Познато је више од 100 различитих врста рака од којих људи оболевају.<ref name=NCI2014/>
'''Рак''' је назив који се користи за велики скуп болести које карактерише неконтролисана [[Ћелијска деоба|деоба ћелија]], односно способност тих [[Ћелија (биологија)|ћелија]] да продру у остатак [[Ткиво (биологија)|ткива]], било директним урастањем (инвазија) било миграцијом ћелија до удаљених делова тела ([[метастаза]]).


<!--Cause and Diagnosis -->
Неконтролисана деоба ћелија узрокована је оштећењем ћелијске [[ДНК]] услед [[мутација|мутације]]. Једна или више таквих мутација, било наслеђених било стечених, доводи до губитка способности ћелија за програмираном ћелијском смрћу - [[апоптоза| апоптозом]]. Таква ћелија постаје родоначелник лозе малигних ћелија које немају у свом генетичком коду информацију за умирањем и деле се ван контролних механизама који важе у осталим, здравим ткивима.
Употреба [[дуван]]а је узрочник код око 22% смртних случајева од рака.<ref name=WHO2014>{{cite web|title=Cancer Fact sheet N°297|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs297/en/|website=World Health Organization|accessdate=10 June 2014|date=February 2014}}</ref> Других 10% чини [[гојазност]], лоша [[Дијета (исхрана)|исхрана]], [[недостатак физичке активности]] и конзумирање [[алкохол]]а.<ref name=WHO2014/> Међу осталим факторима се налазе неке [[Инфекција|инфекције]], изложеност [[Јонизујуће зрачење|јонизујућем зрачењу]] и загађивачи из животне средине.<ref name=Enviro2008>{{cite journal | author = Anand P, Kunnumakkara AB, Kunnumakara AB, Sundaram C, Harikumar KB, Tharakan ST, Lai OS, Sung B, Aggarwal BB | title = Cancer is a preventable disease that requires major lifestyle changes | journal = Pharm. Res. | volume = 25 | issue = 9 | pages = 2097–116 |date=September 2008 | pmid = 18626751 | pmc = 2515569 | doi = 10.1007/s11095-008-9661-9 }}</ref> У [[Земље у развоју|земљама у развоју]] скоро 20% случајева рака је последица инфекција као што су [[хепатитис Б]], [[хепатитис Ц]] и [[хумани папилома вирус]].<ref name=WHO2014/> Ови фактори делимично делују тако што мењају [[ген]]е ћелије.<ref name=WCR2014Bio>{{cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|isbn=9283204298|pages=Chapter 1.1}}</ref> Обично је потребно да дође до већег броја таквих генетских промена пре него што се развије рак.<ref name=WCR2014Bio/> Приближно 5–10% случајева рака је последица генетских дефеката које је нека особа наследила од својих родитеља.<ref name="ACS-heredity">{{cite web | publisher = [[American Cancer Society]] | title = Heredity and Cancer | accessdate = July 22, 2013 | url = http://www.cancer.org/cancer/cancercauses/geneticsandcancer/heredity-and-cancer}}</ref> Рак се може открити на основу одређених знакова и симптома или [[скрининг рака|скрининг тестова]].<ref name=WHO2014/> Након тога се обично врше даља испитивања путем [[медицински имиџинг|медицинског имиџинга]] и потврђује [[биопсија|биопсијом]].<ref>{{cite web|title=How is cancer diagnosed?|url=http://www.cancer.org/treatment/understandingyourdiagnosis/examsandtestdescriptions/testingbiopsyandcytologyspecimensforcancer/testing-biopsy-and-cytology-specimens-for-cancer-how-is-cancer-diagnosed|website=American Cancer Society|date=2013-01-29|accessdate=10 June 2014}}</ref>


<!-- Prevention and Treatment -->
'''Тумор''' је назив за сваки абнормални скуп ткива, који може бити малиган (злоћудан, канцероген) односно бениган (доброћудан). Само малигни тумори нападају околна ткива или их метастазирају.
Многе врсте рака се могу спречити избегавањем пушења, одржавањем здраве телесне тежине, избегавањем прекомерног конзумирања [[алкохол]]а, конзумирањем мноштва поврћа, воћа и интегралних житарица, [[вакцинација|вакцинацијом]] против неких заразних болести, умереном употребом црвеног меса у исхрани, као и избегавањем претераног излагања сунцу.<ref name=Kushi2012>{{cite journal |author=Kushi LH, Doyle C, McCullough M, et al. |title=American Cancer Society Guidelines on nutrition and physical activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity |journal=CA Cancer J Clin |volume=62 |issue=1 |pages=30–67 |year=2012 |pmid=22237782 |doi=10.3322/caac.20140 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Parkin|first1=DM|last2=Boyd|first2=L|last3=Walker|first3=LC|title=16. The fraction of cancer attributable to lifestyle and environmental factors in the UK in 2010.|journal=British journal of cancer|date=6 December 2011|volume=105 Suppl 2|pages=S77-81|pmid=22158327|doi=10.1038/bjc.2011.489}}</ref> Рано откривање путем [[скрининг рака|скрининга]] је корисно у случају рака грлића материце и код колоректалног рака.<ref name=WCR2014Scr>{{cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|isbn=9283204298|pages=Chapter 4.7}}</ref> Предности скрининга код рака дојке су спорне.<ref name=WCR2014Scr/><ref name=Got2013>{{cite journal | author = Gøtzsche PC, Jørgensen KJ | title = Screening for breast cancer with mammography. | journal = The Cochrane database of systematic reviews | volume = 6 | pages = CD001877 | date = 4 Jun 2013 | pmid = 23737396 | doi = 10.1002/14651858.CD001877.pub5 }}</ref> За лечење рака се често користи нека комбинација [[Радијациона терапија|радијационе терапије]], [[Хирургија|хирургије]], [[Хемиотерапија|хемиотерапије]] и [[Циљана терапија|циљане терапије]].<ref name=WHO2014/><ref>{{cite web|title=Targeted Cancer Therapies|url=http://www.cancer.gov/cancertopics/factsheet/Therapy/targeted|website=NCI|accessdate=11 June 2014|date=2014-04-25}}</ref> Контрола бола и симптома је једна од важних ставки током неге.<!-- <ref name=WHO2014/> --> [[Палијативна нега]] је посебно значајна код оних са узнапредовалом болешћу.<ref name=WHO2014/> Шансе за преживљавање зависе од типа рака и [[стадијум рака|степена болести]] на почетку лечења.<ref name="WCR2014Bio"/> Код деце са дијагнозом која су млађа од 15 година, у развијеном свету просечна [[петогодишња стопа преживљавања]] износи 80%.<ref name=WCR2014Peads>{{cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|isbn=9283204298|pages=Chapter 1.3}}</ref> У Сједињеним Државама просечна петогодишња стопа преживљавања код рака износи 66%.<ref>{{cite web|title=SEER Stat Fact Sheets: All Cancer Sites|url=http://seer.cancer.gov/statfacts/html/all.html|website=National Cancer Institute|accessdate=18 June 2014}}</ref>


<!-- Epidemiology -->
Рак се, у зависности од тога у ком делу тела се развио, може манифестовати на различите начине. За коначну дијагнозу најчешће је потребна [[микроскоп]]ска анализа ткива добијеног [[биопсија|биопсијом]]. Када се једном дијагностикује, терапија се најчешће састоји од операције, [[хемотерапија|хемотерапије]] и [[зрачење|зрачења]].
У 2012. години појавило се приближно 14,1 милион нових случајева рака на глобалном нивоу.<ref name="WCR2014Bio"/> То је довело до око 8,2 милиона смртних случајева или 14,6% [[узрочници смрти|свих смртних случајева код људи]].<ref name="WCR2014Bio">{{cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|isbn=9283204298|pages=Chapter 1.1}}</ref><ref>{{cite web|title=The top 10 causes of death Fact sheet N°310|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs310/en/|website=WHO|accessdate=10 June 2014|date=May 2014}}</ref> Најуобичајенији типови рака код мушкараца су [[рак плућа]], [[рак простате]], [[колоректални рак]] и [[рак желуца]],<!-- <ref name=WCR2014/> --> док се код жена најчешће јављају [[рак дојке]], колоректални рак, рак плућа и [[рак грлића материце]].<ref name="WCR2014Bio"/> [[Рак коже]], изузев [[меланом]]а, није укључен у ову статистику, а да јесте, чинио би најмање 40% случајева.<ref>{{cite journal|last1=Dubas|first1=LE|last2=Ingraffea|first2=A|title=Nonmelanoma skin cancer.|journal=Facial plastic surgery clinics of North America|date=Feb 2013|volume=21|issue=1|pages=43–53|pmid=23369588|doi=10.1016/j.fsc.2012.10.003}}</ref><ref name=Cak2012>{{cite journal|last1=Cakir|first1=BÖ|last2=Adamson|first2=P|last3=Cingi|first3=C|title=Epidemiology and economic burden of nonmelanoma skin cancer.|journal=Facial plastic surgery clinics of North America|date=Nov 2012|volume=20|issue=4|pages=419–22|pmid=23084294|doi=10.1016/j.fsc.2012.07.004}}</ref> Код деце се најчешће јављају [[акутна лимфобластна леукемија]] и [[тумори мозга]], осим у Африци, где се чешће јавља [[нон-Хочкин лимфом]] .<ref name=WCR2014Peads/> У 2012. години код око 165.000 деце млађе од 15 година дијагностификован је рак.<!-- <ref name=WCR2014/> --> Ризик од рака значајно расте са старошћу, а многи типови рака се много чешће јављају у [[развијене земље|развијеним земљама]].<ref name="WCR2014Bio"/> Стопе се повећавају са [[старење становништва|повећањем броја људи који живи до познијих година]] и са променама начина живота у земљама у развоју.<ref name=Epi11>{{cite journal | author = Jemal A, Bray, F, Center, MM, Ferlay, J, Ward, E, Forman, D | title = Global cancer statistics | journal = CA: a cancer journal for clinicians | volume = 61 | issue = 2 | pages = 69–90 |date=February 2011 | pmid = 21296855 | doi = 10.3322/caac.20107 }}</ref> Процењује се да финансијски трошкови рака износе 1,16 билиона [[Амерички долар|америчких долара]] годишње од 2010. године.<ref name="WCR2014Eco">{{cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|isbn=9283204298|pages=Chapter 6.7}}</ref>

Уколико се не лечи, већина форми рака изазива смрт. Рак представља један од главних изазивача смрти у развијеним земљама. Многи облици рака су излечиви, а неки и у потпуности, поготово ако се рано открију.


:{| class="wikitable"
:{| class="wikitable"

Верзија на датум 16. март 2015. у 02:59

Рак
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностонкологија
DiseasesDB28843
MedlinePlus001289
MeSHD009369

Рак, такође познат као злоћудни тумор или малигна неоплазма, представља групу болести која укључује абнормални раст ћелија са потенцијалном могућношћу да нападне или се прошири на остале делове тела.[1][2] Нису сви тумори канцерозни; бенигни тумори се не шире на остале делове тела.[2] Могући знаци и симптоми укључују: нови чворић, абнормално крварење, продужени кашаљ, необјашњиви губитак тежине, као и промене у пражњењу црева између осталог.[3] Мада ови симптоми могу да указују на рак, они се такође могу јавити и због неких других проблема.[3] Познато је више од 100 различитих врста рака од којих људи оболевају.[2]

Употреба дувана је узрочник код око 22% смртних случајева од рака.[1] Других 10% чини гојазност, лоша исхрана, недостатак физичке активности и конзумирање алкохола.[1] Међу осталим факторима се налазе неке инфекције, изложеност јонизујућем зрачењу и загађивачи из животне средине.[4] У земљама у развоју скоро 20% случајева рака је последица инфекција као што су хепатитис Б, хепатитис Ц и хумани папилома вирус.[1] Ови фактори делимично делују тако што мењају гене ћелије.[5] Обично је потребно да дође до већег броја таквих генетских промена пре него што се развије рак.[5] Приближно 5–10% случајева рака је последица генетских дефеката које је нека особа наследила од својих родитеља.[6] Рак се може открити на основу одређених знакова и симптома или скрининг тестова.[1] Након тога се обично врше даља испитивања путем медицинског имиџинга и потврђује биопсијом.[7]

Многе врсте рака се могу спречити избегавањем пушења, одржавањем здраве телесне тежине, избегавањем прекомерног конзумирања алкохола, конзумирањем мноштва поврћа, воћа и интегралних житарица, вакцинацијом против неких заразних болести, умереном употребом црвеног меса у исхрани, као и избегавањем претераног излагања сунцу.[8][9] Рано откривање путем скрининга је корисно у случају рака грлића материце и код колоректалног рака.[10] Предности скрининга код рака дојке су спорне.[10][11] За лечење рака се често користи нека комбинација радијационе терапије, хирургије, хемиотерапије и циљане терапије.[1][12] Контрола бола и симптома је једна од важних ставки током неге. Палијативна нега је посебно значајна код оних са узнапредовалом болешћу.[1] Шансе за преживљавање зависе од типа рака и степена болести на почетку лечења.[5] Код деце са дијагнозом која су млађа од 15 година, у развијеном свету просечна петогодишња стопа преживљавања износи 80%.[13] У Сједињеним Државама просечна петогодишња стопа преживљавања код рака износи 66%.[14]

У 2012. години појавило се приближно 14,1 милион нових случајева рака на глобалном нивоу.[5] То је довело до око 8,2 милиона смртних случајева или 14,6% свих смртних случајева код људи.[5][15] Најуобичајенији типови рака код мушкараца су рак плућа, рак простате, колоректални рак и рак желуца, док се код жена најчешће јављају рак дојке, колоректални рак, рак плућа и рак грлића материце.[5] Рак коже, изузев меланома, није укључен у ову статистику, а да јесте, чинио би најмање 40% случајева.[16][17] Код деце се најчешће јављају акутна лимфобластна леукемија и тумори мозга, осим у Африци, где се чешће јавља нон-Хочкин лимфом .[13] У 2012. години код око 165.000 деце млађе од 15 година дијагностификован је рак. Ризик од рака значајно расте са старошћу, а многи типови рака се много чешће јављају у развијеним земљама.[5] Стопе се повећавају са повећањем броја људи који живи до познијих година и са променама начина живота у земљама у развоју.[18] Процењује се да финансијски трошкови рака износе 1,16 билиона америчких долара годишње од 2010. године.[19]

Број оболелих сваке године
Свет Србија
Рак плућа 1.2 милиона 6,000
Рак дојке 1 милион 4,500
Рак дебелог црева 950,000 3,700
Рак грлића материце 500,000 1,400
Рак простате 250,000 1,250
Извор: Новости, новембар 2014. [20]


Узроци

Постоји низ фактора који узрокују рак, а у последње време најчешће се спомињу фактори околине. Најчешћи узрок рака плућа[21] у савременом свету је пушење.[22] Дуже излагање азбестним материјама може да проузрокује мезотелиому.[23][24]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е „Cancer Fact sheet N°297”. World Health Organization. фебруар 2014. Приступљено 10. 6. 2014. 
  2. ^ а б в „Defining Cancer”. National Cancer Institute. Приступљено 10. 6. 2014. 
  3. ^ а б „Cancer - Signs and symptoms”. NHS Choices. Приступљено 10. 6. 2014. 
  4. ^ Anand P, Kunnumakkara AB, Kunnumakara AB, Sundaram C, Harikumar KB, Tharakan ST, Lai OS, Sung B, Aggarwal BB (септембар 2008). „Cancer is a preventable disease that requires major lifestyle changes”. Pharm. Res. 25 (9): 2097—116. PMC 2515569 Слободан приступ. PMID 18626751. doi:10.1007/s11095-008-9661-9. 
  5. ^ а б в г д ђ е World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 1.1. ISBN 9283204298. 
  6. ^ „Heredity and Cancer”. American Cancer Society. Приступљено 22. 7. 2013. 
  7. ^ „How is cancer diagnosed?”. American Cancer Society. 2013-01-29. Приступљено 10. 6. 2014. 
  8. ^ Kushi LH, Doyle C, McCullough M; et al. (2012). „American Cancer Society Guidelines on nutrition and physical activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity”. CA Cancer J Clin. 62 (1): 30—67. PMID 22237782. doi:10.3322/caac.20140. 
  9. ^ Parkin, DM; Boyd, L; Walker, LC (6. 12. 2011). „16. The fraction of cancer attributable to lifestyle and environmental factors in the UK in 2010.”. British journal of cancer. 105 Suppl 2: S77—81. PMID 22158327. doi:10.1038/bjc.2011.489. 
  10. ^ а б World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 4.7. ISBN 9283204298. 
  11. ^ Gøtzsche PC, Jørgensen KJ (4. 6. 2013). „Screening for breast cancer with mammography.”. The Cochrane database of systematic reviews. 6: CD001877. PMID 23737396. doi:10.1002/14651858.CD001877.pub5. 
  12. ^ „Targeted Cancer Therapies”. NCI. 2014-04-25. Приступљено 11. 6. 2014. 
  13. ^ а б World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 1.3. ISBN 9283204298. 
  14. ^ „SEER Stat Fact Sheets: All Cancer Sites”. National Cancer Institute. Приступљено 18. 6. 2014. 
  15. ^ „The top 10 causes of death Fact sheet N°310”. WHO. мај 2014. Приступљено 10. 6. 2014. 
  16. ^ Dubas, LE; Ingraffea, A (фебруар 2013). „Nonmelanoma skin cancer.”. Facial plastic surgery clinics of North America. 21 (1): 43—53. PMID 23369588. doi:10.1016/j.fsc.2012.10.003. 
  17. ^ Cakir, BÖ; Adamson, P; Cingi, C (новембар 2012). „Epidemiology and economic burden of nonmelanoma skin cancer.”. Facial plastic surgery clinics of North America. 20 (4): 419—22. PMID 23084294. doi:10.1016/j.fsc.2012.07.004. 
  18. ^ Jemal A, Bray, F, Center, MM, Ferlay, J, Ward, E, Forman, D (фебруар 2011). „Global cancer statistics”. CA: a cancer journal for clinicians. 61 (2): 69—90. PMID 21296855. doi:10.3322/caac.20107. 
  19. ^ World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 6.7. ISBN 9283204298. 
  20. ^ „У Србији 33. 000 људи годишње оболи, а 21. 000 умре од карцинома!”. Новости -. Приступљено 01. 11. 2014. 
  21. ^ Sasco AJ, Secretan MB, Straif K (2004). „Tobacco smoking and cancer: a brief review of recent epidemiological evidence”. Lung cancer (Amsterdam, Netherlands). 45 Suppl 2: S3—9. PMID 15552776. doi:10.1016/j.lungcan.2004.07.998.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  22. ^ Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A; et al. (1998). „European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel”. CA: a cancer journal for clinicians. 48 (3): 167—76; discussion 164—6. PMID 9594919. doi:10.3322/canjclin.48.3.167. 
  23. ^ O'Reilly KM, Mclaughlin AM, Beckett WS, Sime PJ (2007). „Asbestos-related lung disease”. American family physician. 75 (5): 683—8. PMID 17375514.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)

Спољашње везе

Рак на Викимедијиној остави.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Шаблон:Link FA

Шаблон:Link FA

Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рак_(болест)&oldid=10813326”