Бенгалски језик — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
.
Ред 7: Ред 7:
|боја=Индоевропски
|боја=Индоевропски
|државе=[[Индија]] и [[Бангладеш]]
|државе=[[Индија]] и [[Бангладеш]]
|број ={{sigfig|238|3}} милиона (2011)<br>У Бангладешу: 155,932,659<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bg.html The World Factbook - South Asia :: Bangladesh]</ref><br>У Индији по попису из 2001: 93,369,796<ref>[http://censusindia.gov.in/Census_Data_2001/Census_Data_Online/Language/parta.htm Distribution of the 22 Scheduled Languages - India/ States/ Union Territories - 2001 Census]</ref>
|број =210 милиона (2010)
|позиција =
|позиција =
|пор1=[[Индоевропски језици|индоевропски]]
|пор1=[[Индоевропски језици|индоевропски]]
Ред 29: Ред 29:
}}
}}


'''Бенгалски језик''' (Bangga Bhasa) је [[индо-аријски језици|индо-аријски језик]] Јужне [[Азија|Азије]] који је еволуирао из [[Санскрт|Санскрита]], [[Пали]]ја и [[Пракритски језик|пракритског језика]]. Понекад се за њега, под утицајем енглеског, користи израз '''Бенгали''', док се он сам назива '''Бангла''' језиком.
'''Бенгалски језик''' (-{''Bangga Bhasa''}-; {{IPAc-en|b|ɛ|ŋ|ˈ|ɡ|ɔː|l|i}}),<ref>Laurie Bauer, 2007, ''The Linguistics Student’s Handbook'', Edinburgh</ref> такође познат по свом [[ендоним]]у) [[индо-аријски језици|индо-аријски језик]] је Јужне [[Азија|Азије]] који је еволуирао из [[Санскрт|Санскрита]], [[Пали]]ја и [[Пракритски језик|пракритског језика]]. Понекад се за њега, под утицајем енглеског, користи израз '''Бенгали''', док се он сам назива '''Бангла''' језиком ({{IPAc-en|ˈ|b|ɑː|ŋ|l|ɑː}}; {{lang|bn|বাংলা}} {{IPA-bn|ˈbaŋla||Bn-বাংলা.oga}}).


Њиме се говори у регији [[Бенгал]], у коју спада [[Бангладеш]] и [[Индија|индијска]] савезна држава [[Западни Бенгал]], али се, захваљујући великој дијаспори проширио по свету, тако да данас њиме говори преко 200 милиона људи.
Њиме се говори у регији [[Бенгал]], у коју спада [[Бангладеш]] и [[Индија|индијска]] савезна држава [[Западни Бенгал]], али се, захваљујући великој дијаспори проширио по свету, тако да данас њиме говори преко 200 милиона људи. Он је национални и званични језик [[Бангладеш]]а. Проглашен је званичним језиком [[Сијера Леоне]]а у знак почасти бангладешанским миротворним снагама из [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] које су биле тамо стациониране. У зависности од тога да ли се [[хинди]] и [[урду]] сматрају једним језиком, бенгалски језик представља четврти или пети језик по распрострањености у свету.


Бенгалски језик је своју ренесансу доживео у [[19. век|19.]] и [[20. век]]у, тако да је [[Рабиндранат Тагор]], први Индијац који је добио [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]], писао управо на том језику. Речници из раног 20. века приписују нешто више од половине Бенгалског речника изворним речима (i.e., природно модификованим [[санскрит]]ским речима, корумпираној форми санскритских речи, и позајмљеним речима из језика који нису индоевропског порекла), око 30 процената неизмењеним санскритским речима, а остатак су стране речи.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/Bengali-language|title=Bengali language|access-date=2016-09-02}}</ref> Доминантaн у задњог групи је [[персијски језик]], који је исто тако извор дела граматичких форми. Недавне студије сугеришу да је употреба изворних и страних речи у порасту, углавном услед преференције бенгалских говорника за коришћењем колоквијалног стила.<ref name=":0" /> У данашње време, Бенгалски је примарни језик у Бангладешу и други по заступљености говорни језик Индије.<ref>{{cite web|url=http://graduate.olivet.edu/news-events/news/second-most-spoken-languages-around-world|title=The Second Most Spoken Languages Around the World|publisher=Olivet Nazarene University|accessdate=2015-04-20}}</ref><ref name="second most spoken in India">{{cite web|url=http://censusindia.gov.in/Census_Data_2001/Census_Data_Online/Language/Statement1.htm |title=Languages of India |accessdate=2009-09-02|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130210004955/http://censusindia.gov.in/Census_Data_2001/Census_Data_Online/Language/Statement1.htm |archivedate=10 February 2013 |df=dmy }}</ref><ref name="lang1991">{{cite web| url = http://www.censusindia.gov.in/| title = Languages in Descending Order of Strength&nbsp;— India, States and Union Territories – 1991 Census| accessdate = 2006-11-19| year =| month =| work = Census Data Online| publisher = Office of the Registrar General, India| page =1 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070614053639/http://www.censusindia.net/cendat/language/lang_table1.PDF| archivedate=2007-06-14}}</ref>
У зависности од тога да ли се [[хинди]] и [[урду]] сматрају једним језиком, бенгалски језик представља четврти или пети језик по распрострањености у свету.

Бенгалски језик је своју ренесансу доживео у [[19. век|19.]] и [[20. век]]у, тако да је [[Рабиндранат Тагор]], први Индијац који је добио [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]], писао управо на том језику.

Проглашен је званичним језиком [[Сијера Леоне]]а у знак почасти бангладешанским миротворним снагама из [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] које су биле тамо стациониране.


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}


== Литература ==
{{Interwiki|code=bn}}
{{refbegin|30em}}
{{Језици Индије}}
* {{Cite journal

| last=Alam | first=M
| year=2000
| title=Bhasha Shourôbh: Bêkorôn O Rôchona (The Fragrance of Language: Grammar and Rhetoric)
| publisher=S. N. Printers, Dhaka
}}
* {{Cite book
| last=Ali | first=Shaheen Sardar | last2 =Rehman | first2=Javaid
| year=2001
| title =Indigenous Peoples and Ethnic Minorities of Pakistan: Constitutional and Legal Perspectives
| publisher=Routledge | isbn=0-7007-1159-7
}}
* {{Cite journal
| author=Asiatic Society of Bangladesh
| year=2003
| title=Banglapedia, the national encyclopedia of Bangladesh
| publisher=Asiatic Society of Bangladesh, Dhaka
| ref=harv
}}
* {{Cite book
| last=Bhattacharya | first=T
| year=2000
| chapter=Bengali
| title=Encyclopedia of World's Languages: Past and Present (Facts About the World's Languages)
| publisher=WW Wilson, New York | editor=Gary, J. and Rubino. C.
| url=http://www.homepages.ucl.ac.uk/~uclyara/bong_us.pdf
| isbn=0-8242-0970-2
| archive-url=https://web.archive.org/web/20060625045854/http://www.homepages.ucl.ac.uk/~uclyara/bong_us.pdf
| archive-date=25 June 2006
| ref=harv
}}
* {{Cite book
| last=Bonazzi | first=Eros
| year=2008
| chapter=Bengali
| title=Dizionario Bengali
| publisher=Avallardi (Italy) | isbn=978-88-7887-168-7
}}
* {{Cite book
| last=Cardona | first=George | last2=Jain | first2=Danesh
| year=2007
| title=The Indo-Aryan Languages
| url=https://books.google.com/books?id=OtCPAgAAQBAJ&pg=PA1
| publisher=Routledge
| isbn=978-1-135-79711-9
}}
* [[Byomkes Chakrabarti|Chakraborty, Byomkes]], A Comparative Study of Santali and Bengali, K.P. Bagchi & Co., Kolkata, 1994, {{ISBN|81-7074-128-9}}.
* {{Cite journal
| last=Chatterji | first=SK
| year=1921
| title=Bengali Phonetics
| journal=Bulletin of the School of Oriental and African Studies
| doi=10.1017/S0041977X0010179X
| volume=2
| pages=1
}}
* {{Cite journal
| last=Chatterji | first=SK
| year=1926
| title=The Origin and Development of the Bengali Language
| publisher=Calcutta Univ. Press
}}
* {{Cite book
| last=Chisholm | first=H
| year=1910
| chapter =
| editor=Hugh Chisholm
| title =The Encyclopædia Britannica : A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information
| publisher =Cambridge, England ; New York : At the University Press
| oclc=266598
}}
* {{Cite journal
| last=Ferguson | first=CA | last2=Chowdhury | first2=M | year=1960
| title=The Phonemes of Bengali
| journal=Language
| volume=36 |issue=1
| doi=10.2307/410622
}}
* {{Cite book
| last=Haldar | first=Gopal
| year=2000
| title=Languages of India
| publisher=National Book Trust, India | isbn=81-237-2936-7
}}
* {{Cite journal
| last=Hayes | first=B | last2=Lahiri | first2=A
| year=1991
| title=Bengali intonational phonology
| journal=[[Natural Language & Linguistic Theory]]
| publisher=Springer Science
| doi=10.1007/BF00133326
| volume=9
| pages=47
}}
* {{Cite book
| last=Keith | first=Arthur Berriedale
| year=1998
| title=The Sanskrit Drama
| publisher=Motilal Banarsidass Publ | isbn=81-208-0977-7
| ref=harv
}}
* {{Cite book
| last=Klaiman | first=MH
| year=1987
| chapter=Bengali | editor=Bernard Comrie
| title=The World's Major Languages
| publisher=Croon Helm, London and Sydney | isbn=0-19-506511-5
}}
* {{Cite journal
| last=Masica | first=C
| year=1991
| title=The Indo-Aryan Languages | publisher=Cambridge Univ. Press
| ref=harv
}}
* {{Cite book
| last=Radice | first=W
| year=1994
| title=Teach Yourself Bengali: A Complete Course for Beginners
| publisher=NTC/Contemporary Publishing Company | isbn=0-8442-3752-3
}}
* {{Cite journal
| last=Ray | first=P | last2=Hai | first2=MA
| last3=Ray | first3=L
| year=1966
| title=Bengali language handbook
| publisher=Center for Applied Linguistics, Washington | asin=B000B9G89C
| ref=harv
}}
* {{Cite journal
| last=Sen | first=D
| year=1996
| title=Bengali Language and Literature
| publisher=International Centre for Bengal Studies, Calcutta
| ref=harv
}}
* {{Cite book
| last=Shah | first=Natubhai
| year=1998
| title =Jainism: The World of Conquerors
| publisher=Sussex Academic Press | isbn=1-898723-31-1
| ref=harv
}}
* {{Cite book
| last=Tagore | first=Rabindranath | last2=Das | first2=Sisir Kumar
| year=1996
| title =The English Writings of Rabindranath Tagore
| publisher=Sahitya Akademi | isbn=81-260-0094-5
| ref=harv
}}
* {{Cite book
| last=Wilson | first=A.J | last2=Dalton | first2=D
| year=1982
| title =The States of South Asia: Problems of National Integration. Essays in Honour of W. H. Morris-Jones
| publisher=University of Hawaii Press | isbn=0-8248-1183-6
| ref=harv
}}
* Shaw, Rameswar : sadharan Bhasabigna O Bangal Bhasa, Pustak Bipani, Kolkata, 1997.
* Haldar, Narayan : Bengali Bhasa Prsanga : Banan Kathan Likhanriti, Pustak Bipani, Kolkata, 2007.
* {{Cite book
| last=Bonazzi | first=E
| year=2008
| title=Grammatica Bengali
| publisher=Librera Bonomo Editrice, Bologna | isbn=978-88-6071-017-8
}}
* Thompson, Hanne-Ruth (2012). ''[https://books.google.comM/books?id=C7vz0ABJnJsC Bengali]''. Volume 18 of London Oriental and African Language Library. John Benjamins Publishing. {{ISBN|9027273138}}.
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Bengali language}}
{{Commonscat|Bengali language}}
{{InterWiki|code=bn}}
* {{DMOZ|Science/Social_Sciences/Linguistics/Languages/Natural/Indo-European/Indo-Iranian/Indo-Aryan/Bengali/}}
* -{[http://www.banglaacademy.org.bd/ Bangla Academy]}-
* -{[http://www.loc.gov/acq/ovop/delhi/salrp/bengali.html The South Asian Literary Recordings Project, The Library of Congress. Bengali Authors.]}-

{{Језици Индије}}
{{Authority control}}


[[Категорија:Језици Индије]]
[[Категорија:Језици Индије]]

Верзија на датум 1. новембар 2017. у 16:06

бенгалски
বাংলা
Реч Бангла, написана бенгалским писмом
Говори се уИндија и Бангладеш
Број говорника
238 милиона (2011)
У Бангладешу: 155,932,659[1]
У Индији по попису из 2001: 93,369,796[2] (недостаје датум)
Бенгласки алфабет
Званични статус
Службени језик у
 Бангладеш
 Индија
(Западни Бенгал, Трипура, Џарканд, Асам, Андамани, Никобари)
РегулишеБенгласка академија (Бангладеш)
Бенгласка академија (Западни Бенгал)
Језички кодови
ISO 639-1bn
ISO 639-2ben
ISO 639-3ben
Бенгалски језик у свету
  Главни језик
  Службени језик, велики број говорника
  Велика дијаспора (више од 100.000 говорника)
  Мања дијаспора (више од 10.000 говорника)
{{{mapalt2}}}
Регија Бенгал у којој има највише говорника бенгалског језика

Бенгалски језик (Bangga Bhasa; /bɛŋˈɡɔːli/),[3] такође познат по свом ендониму) индо-аријски језик је Јужне Азије који је еволуирао из Санскрита, Палија и пракритског језика. Понекад се за њега, под утицајем енглеског, користи израз Бенгали, док се он сам назива Бангла језиком (/ˈbɑːŋlɑː/; বাংলা Шаблон:IPA-bn).

Њиме се говори у регији Бенгал, у коју спада Бангладеш и индијска савезна држава Западни Бенгал, али се, захваљујући великој дијаспори проширио по свету, тако да данас њиме говори преко 200 милиона људи. Он је национални и званични језик Бангладеша. Проглашен је званичним језиком Сијера Леонеа у знак почасти бангладешанским миротворним снагама из Уједињених нација које су биле тамо стациониране. У зависности од тога да ли се хинди и урду сматрају једним језиком, бенгалски језик представља четврти или пети језик по распрострањености у свету.

Бенгалски језик је своју ренесансу доживео у 19. и 20. веку, тако да је Рабиндранат Тагор, први Индијац који је добио Нобелову награду за књижевност, писао управо на том језику. Речници из раног 20. века приписују нешто више од половине Бенгалског речника изворним речима (i.e., природно модификованим санскритским речима, корумпираној форми санскритских речи, и позајмљеним речима из језика који нису индоевропског порекла), око 30 процената неизмењеним санскритским речима, а остатак су стране речи.[4] Доминантaн у задњог групи је персијски језик, који је исто тако извор дела граматичких форми. Недавне студије сугеришу да је употреба изворних и страних речи у порасту, углавном услед преференције бенгалских говорника за коришћењем колоквијалног стила.[4] У данашње време, Бенгалски је примарни језик у Бангладешу и други по заступљености говорни језик Индије.[5][6][7]

Референце

  1. ^ The World Factbook - South Asia :: Bangladesh
  2. ^ Distribution of the 22 Scheduled Languages - India/ States/ Union Territories - 2001 Census
  3. ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student’s Handbook, Edinburgh
  4. ^ а б „Bengali language”. Приступљено 2016-09-02. 
  5. ^ „The Second Most Spoken Languages Around the World”. Olivet Nazarene University. Приступљено 2015-04-20. 
  6. ^ „Languages of India”. Архивирано из оригинала 10. 2. 2013. г. Приступљено 2009-09-02. 
  7. ^ „Languages in Descending Order of Strength — India, States and Union Territories – 1991 Census” (PDF). Census Data Online. Office of the Registrar General, India. стр. 1. Архивирано из оригинала 2007-06-14. г. Приступљено 2006-11-19. 

Литература

  • Alam, M (2000). „Bhasha Shourôbh: Bêkorôn O Rôchona (The Fragrance of Language: Grammar and Rhetoric)”. S. N. Printers, Dhaka. 
  • Ali, Shaheen Sardar; Rehman, Javaid (2001). Indigenous Peoples and Ethnic Minorities of Pakistan: Constitutional and Legal Perspectives. Routledge. ISBN 0-7007-1159-7. 
  • Asiatic Society of Bangladesh (2003). „Banglapedia, the national encyclopedia of Bangladesh”. Asiatic Society of Bangladesh, Dhaka. 
  • Bhattacharya, T (2000). „Bengali”. Ур.: Gary, J. and Rubino. C. Encyclopedia of World's Languages: Past and Present (Facts About the World's Languages) (PDF). WW Wilson, New York. ISBN 0-8242-0970-2. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 6. 2006. г. 
  • Bonazzi, Eros (2008). „Bengali”. Dizionario Bengali. Avallardi (Italy). ISBN 978-88-7887-168-7. 
  • Cardona, George; Jain, Danesh (2007). The Indo-Aryan Languages. Routledge. ISBN 978-1-135-79711-9. 
  • Chakraborty, Byomkes, A Comparative Study of Santali and Bengali, K.P. Bagchi & Co., Kolkata, 1994, ISBN 81-7074-128-9.
  • Chatterji, SK (1921). „Bengali Phonetics”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 2: 1. doi:10.1017/S0041977X0010179X. 
  • Chatterji, SK (1926). „The Origin and Development of the Bengali Language”. Calcutta Univ. Press. 
  • Chisholm, H (1910). Hugh Chisholm, ур. The Encyclopædia Britannica : A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. Cambridge, England ; New York : At the University Press. OCLC 266598. 
  • Ferguson, CA; Chowdhury, M (1960). „The Phonemes of Bengali”. Language. 36 (1). doi:10.2307/410622. 
  • Haldar, Gopal (2000). Languages of India. National Book Trust, India. ISBN 81-237-2936-7. 
  • Hayes, B; Lahiri, A (1991). „Bengali intonational phonology”. Natural Language & Linguistic Theory. Springer Science. 9: 47. doi:10.1007/BF00133326. 
  • Keith, Arthur Berriedale (1998). The Sanskrit Drama. Motilal Banarsidass Publ. ISBN 81-208-0977-7. 
  • Klaiman, MH (1987). „Bengali”. Ур.: Bernard Comrie. The World's Major Languages. Croon Helm, London and Sydney. ISBN 0-19-506511-5. 
  • Masica, C (1991). „The Indo-Aryan Languages”. Cambridge Univ. Press. 
  • Radice, W (1994). Teach Yourself Bengali: A Complete Course for Beginners. NTC/Contemporary Publishing Company. ISBN 0-8442-3752-3. 
  • Ray, P; Hai, MA; Ray, L (1966). „Bengali language handbook”. Center for Applied Linguistics, Washington. ASIN B000B9G89C. 
  • Sen, D (1996). „Bengali Language and Literature”. International Centre for Bengal Studies, Calcutta. 
  • Shah, Natubhai (1998). Jainism: The World of Conquerors. Sussex Academic Press. ISBN 1-898723-31-1. 
  • Tagore, Rabindranath; Das, Sisir Kumar (1996). The English Writings of Rabindranath Tagore. Sahitya Akademi. ISBN 81-260-0094-5. 
  • Wilson, A.J; Dalton, D (1982). The States of South Asia: Problems of National Integration. Essays in Honour of W. H. Morris-Jones. University of Hawaii Press. ISBN 0-8248-1183-6. 
  • Shaw, Rameswar : sadharan Bhasabigna O Bangal Bhasa, Pustak Bipani, Kolkata, 1997.
  • Haldar, Narayan : Bengali Bhasa Prsanga : Banan Kathan Likhanriti, Pustak Bipani, Kolkata, 2007.
  • Bonazzi, E (2008). Grammatica Bengali. Librera Bonomo Editrice, Bologna. ISBN 978-88-6071-017-8. 
  • Thompson, Hanne-Ruth (2012). Bengali. Volume 18 of London Oriental and African Language Library. John Benjamins Publishing. ISBN 9027273138.

Спољашње везе

Бенгалски језик на Викимедијиној остави.
Бенгалски језик на Википедији.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бенгалски_језик&oldid=15596026”