Колоид — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м уклоњена категорија Колоидна хемија; додана категорија Колоиди помоћу геџета HotCat
.
Ред 6: Ред 6:


Величина честица које сачињавају дисперговану фазу унутар колоида варира од 1 nm до 1000 nm.<ref>{{Cite book|title=Physical Chemistry|last=Levine|first=Ira N.|publisher=McGraw-Hill|year=2001|isbn=0-07-231808-2|edition=5th|location=Boston|pages=955}}</ref> Дисперзије у којима се величина честица креће у овом опсегу се називају '''колоидним аеросолима''', '''колоидним емулзијама''', '''колоидним пенама''', или '''колоидним суспензијама или дисперзијама'''. Колоиди могу бити обојени или прозирни услед [[Тиндалов ефекат|Тиндаловог ефекта]], који представља расејање светлости која пролази кроз колоид.
Величина честица које сачињавају дисперговану фазу унутар колоида варира од 1 nm до 1000 nm.<ref>{{Cite book|title=Physical Chemistry|last=Levine|first=Ira N.|publisher=McGraw-Hill|year=2001|isbn=0-07-231808-2|edition=5th|location=Boston|pages=955}}</ref> Дисперзије у којима се величина честица креће у овом опсегу се називају '''колоидним аеросолима''', '''колоидним емулзијама''', '''колоидним пенама''', или '''колоидним суспензијама или дисперзијама'''. Колоиди могу бити обојени или прозирни услед [[Тиндалов ефекат|Тиндаловог ефекта]], који представља расејање светлости која пролази кроз колоид.
{{rut}}
Colloidal suspensions are the subject of [[interface and colloid science]]. This field of study was introduced in 1845 by [[Italy|Italian]] chemist [[Francesco Selmi]]<ref>Francesco Selmi, ''Studi sulla dimulsione di cloruro d'argento'', Nuovi Annali delle Scienze Naturali di Bologna, fasc. di agosto 1845.</ref> and further investigated since 1861 by [[Scotland|Scottish]] scientist [[Thomas Graham (chemist)|Thomas Graham]].<ref>Graham coined the term "colloid" in 1861. See: Graham, Thomas (1861) [http://rstl.royalsocietypublishing.org/content/151/183.full.pdf+html "Liquid diffusion applied to analysis"], ''Philosophical Transactions of the Royal Society of London'', '''151''' : 183–224. From page 183: "As gelatine appears to be its type, it is proposed to designate substances of the class as ''colloids'', and to speak of their peculiar form of aggregation as the ''colloidal condition of matter''."</ref>

{{Quote box
|title =[[International Union of Pure and Applied Chemistry|IUPAC]] definition
|width=25%
|quote = '''Colloid''': Short synonym for ''colloidal'' system.<ref name=quote1>{{cite book|title=Compendium of Polymer Terminology and Nomenclature (IUPAC Recommendations 2008)|year=2009|publisher=RSC Publ.|isbn=978-0-85404-491-7|pages=464|edition= 2nd|editor1=Richard G. Jones |editor2=Edward S. Wilks |editor3=W. Val Metanomski |editor4=Jaroslav Kahovec |editor5=Michael Hess |editor6=Robert Stepto |editor7=Tatsuki Kitayama }}</ref><ref name=quote2>{{cite journal|title=Dispersity in polymer science (IUPAC Recommendations 2009)|journal=[[Pure and Applied Chemistry]]|year=2009|volume=81|issue=2|pages=351–353|doi=10.1351/PAC-REC-08-05-02|url=http://pac.iupac.org/publications/pac/pdf/2009/pdf/8102x0351.pdf|last1=Stepto|first1=Robert F. T.}}</ref>

'''Colloidal''': State of subdivision such that the molecules or polymolecular particles dispersed in a medium have at least one dimension between approximately 1 nm and 1 μm, or that in a system discontinuities are found at distances of that order.<ref name=quote1 /><ref name=quote2 /><ref>{{cite journal|title=Terminology of polymers<br/>and polymerization processes in dispersed systems (IUPAC Recommendations 2011)|journal=[[Pure and Applied Chemistry]]|year=2011|volume=83|issue=12|pages=2229–2259|doi=10.1351/PAC-REC-10-06-03|url=http://pac.iupac.org/publications/pac/pdf/2011/pdf/8312x2229.pdf|last1=Slomkowski|first1=Stanislaw|last2=Alemán|first2=José V.|last3=Gilbert|first3=Robert G.|last4=Hess|first4=Michael|last5=Horie|first5=Kazuyuki|last6=Jones|first6=Richard G.|last7=Kubisa|first7=Przemyslaw|last8=Meisel|first8=Ingrid|last9=Mormann|first9=Werner|last10=Penczek|first10=Stanisław|last11=Stepto|first11=Robert F. T.}}</ref>
}}


== Класификација колоида ==
== Класификација колоида ==
Ред 41: Ред 51:


== Интеракције између честица колоида ==
== Интеракције између честица колоида ==

Наводимо силе које играју важну улогу у међудејствима колоидних честица:
Наводимо силе које играју важну улогу у међудејствима колоидних честица:<ref>{{cite journal|last=Belloni| first=Luc| title=Colloidal interactions| journal= J. Phys. Condens. Matter| date=2000| volume=12| issue=46| pages=R549–R587| doi=10.1088/0953-8984/12/46/201| bibcode=2000JPCM...12R.549B}}</ref><ref name="Lekkerkerker">{{cite book|last=Lekkerkerker| first=Henk N.W.|last2=Tuinier|first2=Remco| title=Colloids and the Depletion Interaction| publisher=Springer| location=Heidelberg| date=2011| doi=10.1007/978-94-007-1223-2| isbn=9789400712225| url=http://cds.cern.ch/record/1399210}}</ref><ref name="vanAndersPNAS2014">{{cite journal|last=van Anders| first=Greg| last2=Klotsa| first2=Daphne| last3=Ahmed| first3=N. Khalid| last4=Engel| first4=Michael| last5=Glotzer| first5=Sharon C.| date=2014| title=Understanding shape entropy through local dense packing|journal=Proc Natl Acad Sci USA|volume=111| issue=45|pages=E4812–E4821|doi=10.1073/pnas.1418159111|arxiv=1309.1187| pmid=25344532| pmc=4234574|bibcode=2014PNAS..111E4812V}}</ref>
* Одбијања необухваћене запремине: односе се на немогућност било каквог преклапања чврстих честица.
* Одбијања необухваћене запремине: односе се на немогућност било каквог преклапања чврстих честица.
* [[Кулонов закон|Електростатичке интеракције]]: честице колоида су често наелектрисане и стога се међусобно привлаче или одбијају. Набој било средине било дисперговане фазе, као и покретљивост фаза, су чиниоци који утичу на ову врсту интеракција.
* [[Кулонов закон|Електростатичке интеракције]]: честице колоида су често наелектрисане и стога се међусобно привлаче или одбијају. Набој било средине било дисперговане фазе, као и покретљивост фаза, су чиниоци који утичу на ову врсту интеракција.
Ред 64: Ред 75:
== Колоиди у биологији ==
== Колоиди у биологији ==
Почетком [[20. век]]а, пре него што је ензимологија била добро разрађена и проучена, колоиди су сматрани кључним у раду ензима; тј. додавање малих количина ензима у количину воде би, на начин који је тек требало проучити, суптилним начином изменило својства воде тако да би она разложила супстрат специфичан за тај ензим, попут раствора [[АТПаза|АТПазе]] који разлаже [[Аденозин-трифосфат|АТП]]. Штавише, сам живот је био тумачен кроз агрегацију својстава свих колоидних супстанци које чине организам. Како се развијало знање из биологије тако је напредовала и теорија која је колоидну поставку заменила макромолекулском теоријом, која ензим тумачи као скуп идентичних огромних молекула који делују као сићушне машине које се слободно крећу међу молекулима воде у раствору и индивидуално функционишу тако што делују на супстрат, што је свакако мање мистериозно од колоидне поставке која подсећа на фабрику која је пуна различитих машина. Особине воде у раствору се не мењају, осим у смислу осмотских промена које би настале и у присуству било које друге растворене супстанце.
Почетком [[20. век]]а, пре него што је ензимологија била добро разрађена и проучена, колоиди су сматрани кључним у раду ензима; тј. додавање малих количина ензима у количину воде би, на начин који је тек требало проучити, суптилним начином изменило својства воде тако да би она разложила супстрат специфичан за тај ензим, попут раствора [[АТПаза|АТПазе]] који разлаже [[Аденозин-трифосфат|АТП]]. Штавише, сам живот је био тумачен кроз агрегацију својстава свих колоидних супстанци које чине организам. Како се развијало знање из биологије тако је напредовала и теорија која је колоидну поставку заменила макромолекулском теоријом, која ензим тумачи као скуп идентичних огромних молекула који делују као сићушне машине које се слободно крећу међу молекулима воде у раствору и индивидуално функционишу тако што делују на супстрат, што је свакако мање мистериозно од колоидне поставке која подсећа на фабрику која је пуна различитих машина. Особине воде у раствору се не мењају, осим у смислу осмотских промена које би настале и у присуству било које друге растворене супстанце.

== У околини ==

Colloidal particles can also serve as transport vector<ref>{{Cite book
|last = Frimmel|first = Fritz H. |author2=Frank von der Kammer |author3=Hans-Curt Flemming
|year = 2007
|title = Colloidal transport in porous media
|edition = 1
|publisher = Springer
|page=292
|isbn = 978-3-540-71338-8|url = https://www.springer.com/earth+sciences/book/978-3-540-71338-8?detailsPage=toc}}</ref>
of diverse contaminants in the surface water (sea water, lakes, rivers, fresh water bodies) and in underground water circulating in fissured rocks<ref>{{Cite journal
| last = Alonso| first = U.
|author2=T. Missana |author3=A. Patelli |author4=V. Rigato
| year = 2007
| title = Bentonite colloid diffusion through the host rock of a deep geological repository
| journal = Physics and Chemistry of the Earth, Parts A/B/C
| volume = 32
| issue = 1–7
| pages = 469–476
| issn = 1474-7065
| doi = 10.1016/j.pce.2006.04.021|bibcode = 2007PCE....32..469A }}</ref>
(e.g. [[limestone]], [[sandstone]], [[granite]]). Radionuclides and heavy metals easily [[sorption|sorb]] onto colloids suspended in water. Various types of colloids are recognised: inorganic colloids (e.g. [[clay]] particles, silicates, [[ferrihydrite|iron oxy-hydroxide]]s), organic colloids ([[humic acid|humic]] and [[fulvic acid|fulvic]] substances). When heavy metals or radionuclides form their own pure colloids, the term "''[[eigencolloid]]''" is used to designate pure phases, i.e., pure Tc(OH)<sub>4</sub>, U(OH)<sub>4</sub>, or Am(OH)<sub>3</sub>. Colloids have been suspected for the long-range transport of plutonium on the [[Nevada Test Site|Nevada Nuclear Test Site]]. They have been the subject of detailed studies for many years. However, the mobility of inorganic colloids is very low in compacted [[bentonite]]s and in deep clay formations<ref>{{Cite book
|last1 = Voegelin
|first1 = A.
|last2 = Kretzschmar
|title = Stability and mobility of colloids in Opalinus Clay
|publisher = Institute of Terrestrial Ecology, ETH Zürich
|volume = Nagra Technical Report 02-14.
|date = December 2002
|issn = 1015-2636
|url = http://www.nagra.ch/documents/database/dokumente/%24default/Default%20Folder/Publikationen/e%5Fntb02%2D14.pdf
|page = 47
|first2 = R.
|access-date = 22 February 2009
|archive-url = https://web.archive.org/web/20090309172632/http://www.nagra.ch/documents/database/dokumente/%24default/Default%20Folder/Publikationen/e%5Fntb02%2D14.pdf
|archive-date = 9 March 2009
|url-status = dead
}}</ref>
because of the process of [[ultrafiltration]] occurring in dense clay membrane.<ref>{{Cite web
|title = Diffusion of colloids in compacted bentonite
|url = http://www.kth.se/che/divisions/nuchem/research/1.19965?l=en_UK
|accessdate = 12 February 2009
|url-status = dead
|archiveurl = https://web.archive.org/web/20090304210603/http://www.kth.se/che/divisions/nuchem/research/1.19965?l=en_UK
|archivedate = 4 March 2009
|df = dmy-all
}}</ref>
The question is less clear for small organic colloids often mixed in porewater with truly dissolved organic molecules.<ref>{{Cite journal
| last = Wold | first = Susanna
|author2=Trygve Eriksen
| year = 2007
| title = Diffusion of humic colloids in compacted bentonite
| journal = Physics and Chemistry of the Earth, Parts A/B/C
| doi = 10.1016/j.pce.2006.05.002
| issn = 1474-7065
| volume = 32
| issue = 1–7
| pages = 477–484|bibcode = 2007PCE....32..477W }}</ref>

In [[soil science]], the colloidal fraction in [[soil]]s consists of tiny [[clay]] and [[humus]] [[particle]]s that are less than 1ɥm in [[diameter]] and carry either positive and/or negative [[Electric charge|electrostatic charges]] that vary depending on the chemical conditions of the soil sample, i.e. [[soil pH]].<ref>{{Cite book|title=Elements of the nature and properties of soils|last=R.|first=Weil, Ray|others=Brady, Nyle C.|isbn=9780133254594|edition= Fourth|location=New York, NY|oclc=1035317420|date = 11 October 2018}}</ref>

⚫
== Види још ==
⚫
* [[Турбидиметрија]]
⚫
* [[Нефелометрија]]


== Референце ==
== Референце ==
Ред 69: Ред 145:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}-{
{{refbegin|30em}}
* Lyklema, J. ''Fundamentals of Interface and Colloid Science'', Vol. 2, pp. 3208, 1995
* Lyklema, J. ''Fundamentals of Interface and Colloid Science'', Vol. 2, pp. 3208, 1995
* Hunter, R.J. ''Foundations of Colloid Science'', Oxford University Press, 1989
* Hunter, R.J. ''Foundations of Colloid Science'', Oxford University Press, 1989
Ред 86: Ред 162:
* Murray, C.A. and Grier, D.G., ''Colloidal Crystals'', Amer. Scientist, Vol. 83, pp. 238 (1995);
* Murray, C.A. and Grier, D.G., ''Colloidal Crystals'', Amer. Scientist, Vol. 83, pp. 238 (1995);
* ''Video Microscopy of Monodisperse Colloidal Systems'', Ann. Rev. Phys. Chem., Vol. 47, pp. 421 (1996)
* ''Video Microscopy of Monodisperse Colloidal Systems'', Ann. Rev. Phys. Chem., Vol. 47, pp. 421 (1996)
* Tanaka, 1992, Phase Transition of Gel}-
* Tanaka, 1992, Phase Transition of Gel
{{refend}}
{{refend}}

⚫
== Види још ==
⚫
* [[Турбидиметрија]]
⚫
* [[Нефелометрија]]


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Colloids}}
{{Commonscat|Colloids}}


{{Authority control}}


[[Категорија:Колоиди]]
[[Категорија:Колоиди]]

Верзија на датум 18. март 2020. у 05:56

Млеко је емулговани колоид течних глобула масла диспергованог у воденом раствору.

У општем смислу, колоид или колоидна дисперзија јесте супстанца коју сачињавају компоненте које могу бити у једном, два и више различитих фазних стања, другим речима, врста мешавине која је прелаз између хомогене мешавине (други назив је раствор) и хетерогене мешавине, и чија су својства такође на прелазу између поменуте две групе мешавина.[1] Типичне мембране ограничавају пролаз диспергованих колоидних честица у већој мери него што је то случај код растворених јона или молекула: тј. јони или молекули могу дифундовати кроз мембрану кроз коју дисперговне честице неће моћи проћи. Честице дисперговане фазе су већином под утицајем хемије површинског напона која је значајна у колоидима.

Бројне познате супстанце попут путера, млека, павлаке, аеросоли (магла, смог, дим), асфалта, мастила, фарбе, лепкова, и морске пене су колоиди. Ово поље проучавања је уведено 1861. године од стране шкотског научника Томаса Грејема.

Величина честица које сачињавају дисперговану фазу унутар колоида варира од 1 nm до 1000 nm.[2] Дисперзије у којима се величина честица креће у овом опсегу се називају колоидним аеросолима, колоидним емулзијама, колоидним пенама, или колоидним суспензијама или дисперзијама. Колоиди могу бити обојени или прозирни услед Тиндаловог ефекта, који представља расејање светлости која пролази кроз колоид.

Colloidal suspensions are the subject of interface and colloid science. This field of study was introduced in 1845 by Italian chemist Francesco Selmi[3] and further investigated since 1861 by Scottish scientist Thomas Graham.[4]

IUPAC definition

Colloid: Short synonym for colloidal system.[5][6]

Colloidal: State of subdivision such that the molecules or polymolecular particles dispersed in a medium have at least one dimension between approximately 1 nm and 1 μm, or that in a system discontinuities are found at distances of that order.[5][6][7]

Класификација колоида

Колоиди се могу класификовати на следећи начин:

  Диспергована средина
Гас
Течност
Чврсто стање
Непрекидна Средина Гас
НЕМА
(Сви гасови су растворљиви)
 Течне Аеросоли
Примери: магла, измаглица		 Чврсте Аеросоли
Примери: дим, прашина
Течност Пена
Примери: павлака		 Емулзије
Примери: млеко, мајонез		 Сол
Примери: фарбе, мастило, крв
Чврсто стање Чврста пена
Примери: аерогел, полистиролска пена, плави камен		 Гел
Примери: желатин, џем (згуснути течни део), сир, опал стакло		 Чврсти сол
Примери: рибизла стакло, рубинско стакло

Интеракције између честица колоида

Наводимо силе које играју важну улогу у међудејствима колоидних честица:[8][9][10]

  • Одбијања необухваћене запремине: односе се на немогућност било каквог преклапања чврстих честица.
  • Електростатичке интеракције: честице колоида су често наелектрисане и стога се међусобно привлаче или одбијају. Набој било средине било дисперговане фазе, као и покретљивост фаза, су чиниоци који утичу на ову врсту интеракција.
  • ван дер Валсове силе: ова међудејства настају услед интеракција између дипола и индукованих дипола. Чак иако честице нису стални диполи, флуктуације густине наелектрисања која их окружују (припадајући електрони) стварају од њих привремено наелектрисане честице. Ови привремени диполи индукују, својом близином, прерасподелу наелектрисања и појаву дипола у околним честицама. Привремени дипол и индуковани дипол се потом међусобно привлаче. Ова појава је позната као ван дер Валсова сила и увек је присутна на малим растојањима и увек има привлачни карактер.
  • Ентропијске силе: према другом закону термодинамике, систем се креће ка стању са максималном ентропијом. Ова чињеница може имати за последицу појаву сила чак и између сферних површина чврстих тела.
  • Просторне силе које се јављају између површина прекривених полимерима, или у растворима који садрже неапсорбујуће полимере, могу модулисати силе између честица, стварајући додатне одбојне просторне силе које су стабилишуће или додатне привлачне силе које исцрпљују простор између честица.

Стабилизација колоидних суспензија

Стабилизација служи спречавању агрегације колоидних честица. Просторна стабилизација и електростатичка стабилизација су два главна механизма стабилизације колоида. Електростатичка стабилизација је заснована на обостраном одбијању истородних електричних набоја. Различите фазе, у општем случају, имају различите афинитете, тако да се на било којој додирној површини ствара набојни двослој. Честице мале величине имају релативно велике површине (у односу на сопствену масу) што је изузетно наглашено управо код колоида. У стабилном колоиду, маса дисперговане фазе је толико мала да је њена пловљивост или кинетичка енергија исувише мала да би превазишла електростатичко одбијање између наелектрисаних слојева дисперговане фазе. Набој на диспергованим честицама се може посматрати применом електричног поља: све честице мигрирају према истој електроди и стога морају све имати истородни електрични набој.

Дестабилизација колоидних суспензија

Нестабилне колоидне суспензије се формирају агрегате (флокуле) услед прикупљања честица насталог међучестичним привлачењем. Ово се може постићи бројним различитим методама:

  • Уклањањем електростатичке баријере која спречава агрегацију честица. Ово се може постићи додатком соли у суспензију или променом pH чиме се делотворно неутралише „екран“ површинског набоја на честицама суспензије. Овиме се уклањају одбојне силе које раздвајају честице колоида и омогућава коагулација ван дер Валсовим силама.
  • Додавање наелектрисаног полимерског флокула (агрегата). Полимерски флокул може премостити индивидулане колоидне честице помоћу привлачних електростатичких сила. Примера ради, негативно наелектрисане честице силицијума могу бити флокулисане додавањем позивитно наелектрисаног полимера.
  • Додавање неадсорбованих полимера, названих осиромашивачи, који доводе до агрегације услед ентропијских ефеката.

Нестабилне колоидне суспензије ниског запреминског удела формирају кластерске течне суспензије у којима индивидуални кластери честица падају на дно суспензије (или плутају на површини уколико честице имају мању густину од околне средине) до тренутка када кластери достигну довољну величину при којој их Браунијевске силе које делују у правцу одржања честица у суспензији могу одржати насупрот дејству силе гравитације. Међутим, колоидне суспензије већег запреминског удела формирају колоидне желатине који попримају својства вискоеластичности. Вискоеластични колоидни желатини попут пасте за зубе, теку као течности које су подвргнуте смицајним напонима али задржавају свој облик када се дејство напона уклони. Из овог разлога се флуиди попут пасте за зубе могу истиснути из тубе али задржавају свој облик на четкици за зубе након што су истиснути.

Колоиди као модели система атома

У физици, колоиди су интересантни системи за моделирање система атома. Колоидне честице су довољно велике да би се могле посматрати оптичким техникама попут конфокалне микроскопије. Бројне силе које управљају стањем структуре и понашањем материје, попут интеракције необухваћене запремине или електростатичке силе управљају и понашањем колоидних суспензија. Примера ради, исте технике које се могу користити у моделирању идеалних гасова, могу се користити и у моделирању колоидне суспензије чврстог стања у облику лопте. Штавише, фазни прелази у колоидним суспензијама се могу проучавати у реалном времену коришћењем оптичких техника које су аналогне фазним прелазима у течностима.

Колоиди у биологији

Почетком 20. века, пре него што је ензимологија била добро разрађена и проучена, колоиди су сматрани кључним у раду ензима; тј. додавање малих количина ензима у количину воде би, на начин који је тек требало проучити, суптилним начином изменило својства воде тако да би она разложила супстрат специфичан за тај ензим, попут раствора АТПазе који разлаже АТП. Штавише, сам живот је био тумачен кроз агрегацију својстава свих колоидних супстанци које чине организам. Како се развијало знање из биологије тако је напредовала и теорија која је колоидну поставку заменила макромолекулском теоријом, која ензим тумачи као скуп идентичних огромних молекула који делују као сићушне машине које се слободно крећу међу молекулима воде у раствору и индивидуално функционишу тако што делују на супстрат, што је свакако мање мистериозно од колоидне поставке која подсећа на фабрику која је пуна различитих машина. Особине воде у раствору се не мењају, осим у смислу осмотских промена које би настале и у присуству било које друге растворене супстанце.

У околини

Colloidal particles can also serve as transport vector[11] of diverse contaminants in the surface water (sea water, lakes, rivers, fresh water bodies) and in underground water circulating in fissured rocks[12] (e.g. limestone, sandstone, granite). Radionuclides and heavy metals easily sorb onto colloids suspended in water. Various types of colloids are recognised: inorganic colloids (e.g. clay particles, silicates, iron oxy-hydroxides), organic colloids (humic and fulvic substances). When heavy metals or radionuclides form their own pure colloids, the term "eigencolloid" is used to designate pure phases, i.e., pure Tc(OH)4, U(OH)4, or Am(OH)3. Colloids have been suspected for the long-range transport of plutonium on the Nevada Nuclear Test Site. They have been the subject of detailed studies for many years. However, the mobility of inorganic colloids is very low in compacted bentonites and in deep clay formations[13] because of the process of ultrafiltration occurring in dense clay membrane.[14] The question is less clear for small organic colloids often mixed in porewater with truly dissolved organic molecules.[15]

In soil science, the colloidal fraction in soils consists of tiny clay and humus particles that are less than 1ɥm in diameter and carry either positive and/or negative electrostatic charges that vary depending on the chemical conditions of the soil sample, i.e. soil pH.[16]

Види још

Референце

  1. ^ „Colloid”. Britannica Online Encyclopedia. Приступљено 31. 08. 2009. 
  2. ^ Levine, Ira N. (2001). Physical Chemistry (5th изд.). Boston: McGraw-Hill. стр. 955. ISBN 0-07-231808-2. 
  3. ^ Francesco Selmi, Studi sulla dimulsione di cloruro d'argento, Nuovi Annali delle Scienze Naturali di Bologna, fasc. di agosto 1845.
  4. ^ Graham coined the term "colloid" in 1861. See: Graham, Thomas (1861) "Liquid diffusion applied to analysis", Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 151 : 183–224. From page 183: "As gelatine appears to be its type, it is proposed to designate substances of the class as colloids, and to speak of their peculiar form of aggregation as the colloidal condition of matter."
  5. ^ а б Richard G. Jones; Edward S. Wilks; W. Val Metanomski; Jaroslav Kahovec; Michael Hess; Robert Stepto; Tatsuki Kitayama, ур. (2009). Compendium of Polymer Terminology and Nomenclature (IUPAC Recommendations 2008) (2nd изд.). RSC Publ. стр. 464. ISBN 978-0-85404-491-7. 
  6. ^ а б Stepto, Robert F. T. (2009). „Dispersity in polymer science (IUPAC Recommendations 2009)” (PDF). Pure and Applied Chemistry. 81 (2): 351—353. doi:10.1351/PAC-REC-08-05-02. 
  7. ^ Slomkowski, Stanislaw; Alemán, José V.; Gilbert, Robert G.; Hess, Michael; Horie, Kazuyuki; Jones, Richard G.; Kubisa, Przemyslaw; Meisel, Ingrid; Mormann, Werner; Penczek, Stanisław; Stepto, Robert F. T. (2011). „Terminology of polymers
    and polymerization processes in dispersed systems (IUPAC Recommendations 2011)”     (PDF). Pure and Applied Chemistry. 83 (12): 2229—2259. doi:10.1351/PAC-REC-10-06-03.     
  8. ^ Belloni, Luc (2000). „Colloidal interactions”. J. Phys. Condens. Matter. 12 (46): R549—R587. Bibcode:2000JPCM...12R.549B. doi:10.1088/0953-8984/12/46/201. 
  9. ^ Lekkerkerker, Henk N.W.; Tuinier, Remco (2011). Colloids and the Depletion Interaction. Heidelberg: Springer. ISBN 9789400712225. doi:10.1007/978-94-007-1223-2. 
  10. ^ van Anders, Greg; Klotsa, Daphne; Ahmed, N. Khalid; Engel, Michael; Glotzer, Sharon C. (2014). „Understanding shape entropy through local dense packing”. Proc Natl Acad Sci USA. 111 (45): E4812—E4821. Bibcode:2014PNAS..111E4812V. PMC 4234574 Слободан приступ. PMID 25344532. arXiv:1309.1187 Слободан приступ. doi:10.1073/pnas.1418159111. 
  11. ^ Frimmel, Fritz H.; Frank von der Kammer; Hans-Curt Flemming (2007). Colloidal transport in porous media (1 изд.). Springer. стр. 292. ISBN 978-3-540-71338-8. 
  12. ^ Alonso, U.; T. Missana; A. Patelli; V. Rigato (2007). „Bentonite colloid diffusion through the host rock of a deep geological repository”. Physics and Chemistry of the Earth, Parts A/B/C. 32 (1–7): 469—476. Bibcode:2007PCE....32..469A. ISSN 1474-7065. doi:10.1016/j.pce.2006.04.021. 
  13. ^ Voegelin, A.; Kretzschmar, R. (децембар 2002). Stability and mobility of colloids in Opalinus Clay (PDF). Nagra Technical Report 02-14. Institute of Terrestrial Ecology, ETH Zürich. стр. 47. ISSN 1015-2636. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2009. г. Приступљено 22. 2. 2009. 
  14. ^ „Diffusion of colloids in compacted bentonite”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2009. г. Приступљено 12. 2. 2009. 
  15. ^ Wold, Susanna; Trygve Eriksen (2007). „Diffusion of humic colloids in compacted bentonite”. Physics and Chemistry of the Earth, Parts A/B/C. 32 (1–7): 477—484. Bibcode:2007PCE....32..477W. ISSN 1474-7065. doi:10.1016/j.pce.2006.05.002. 
  16. ^ R., Weil, Ray (11. 10. 2018). Elements of the nature and properties of soils. Brady, Nyle C. (Fourth изд.). New York, NY. ISBN 9780133254594. OCLC 1035317420. 

Литература

  • Lyklema, J. Fundamentals of Interface and Colloid Science, Vol. 2, pp. 3208, 1995
  • Hunter, R.J. Foundations of Colloid Science, Oxford University Press, 1989
  • Dukhin, S.S. & Derjaguin, B.V. Electrokinetic Phenomena, J.Wiley and Sons, 1974
  • Russel, W.B., Saville, D.A. and Schowalter, W.R. Colloidal Dispersions, Cambridge, 1989 Cambridge University Press
  • Kruyt, H.R. Colloid Science, Volume 1, Irreversible systems, Elsevier, 1959
  • Dukhin, A.S. and Goetz, P.J. Ultrasound for characterizing colloids, Elsevier, 2002
  • Rodil, Ma. Lourdes C., Chemistry The Central Science, 7th Ed. ISBN 013533480
  • Pieranski, P., Colloidal Crystals, Contemp. Phys., Vol. 24, pp. 25 (1983)
  • Sanders, J.V., Structure of Opal, Nature, Vol. 204, pp. 1151, (1964);
  • Darragh, P.J., et al., Scientific American, Vol. 234, pp. 84, (1976)
  • Luck, W. et al., Ber. Busenges Phys. Chem., Vol. 67, pp. 84 (1963);
  • Hiltner, P.A. and Krieger, I.M., Diffraction of Light by Ordered Suspensions, J. Phys. Chem., Vol. 73, pp. 2306 (1969)
  • Arora, A.K., Tata, B.V.R., Eds. Ordering & Phase Transitions in Charged Colloids Wiley, New York (1996)
  • Sood, A.K. in Solid State Physics, Eds. Ehrenreich, H., Turnbull, D., Vol. 45, pp. 1 (1991)
  • Murray, C.A. and Grier, D.G., Colloidal Crystals, Amer. Scientist, Vol. 83, pp. 238 (1995);
  • Video Microscopy of Monodisperse Colloidal Systems, Ann. Rev. Phys. Chem., Vol. 47, pp. 421 (1996)
  • Tanaka, 1992, Phase Transition of Gel

Спољашње везе

Колоид на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колоид&oldid=22988591”