Хуверова брана — разлика између измена

Координате: 36° 0′ 56″ N 114° 44′ 16″ W / 36.01556° С; 114.73778° З / 36.01556; -114.73778
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Брана у округу Кларк, Невада и округу Мохаве, Аризона, САД}}
{{coord|36|0|56|N|114|44|16|W|display=title}}
{{coord|36|0|56|N|114|44|16|W|display=title}}
{{Хидроелектрана
[[Датотека:Ansel Adams - National Archives 79-AAB-01.jpg|мини|alt=Хуверова брана.|Хуверова брана.]]
| назив = Хуверова брана
'''Хуверова брана''' ({{јез-енгл|Hoover Dam}}) је [[бетон]]ска лучно-гравитациона [[брана]] и деривацијски [[хидроелектрана]], на реци [[Колорадо (река)|Колорадо]], између америчких савезних држава [[Аризона|Аризоне]] и [[Невада|Неваде]]. Грађена је између 1931. и 1936, за време [[Велика криза|Велике економске кризе]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У почетку се звала Боулдер брана, али је касније добила назив према америчком председнику [[Херберт Хувер]]<ref>[http://tps.cr.nps.gov/nhl/detail.cfm?ResourceId=1836&ResourceType=Structure] {{Wayback|url=http://tps.cr.nps.gov/nhl/detail.cfm?ResourceId=1836&ResourceType=Structure |date=20100716043900 }} "Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service</ref>.
| слика = 2017 Aerial view Hoover Dam 4774.jpg
| опис_слике = Хуверова брана
| држава = САД
| најближе_насеље = [[Болдер Сити (Невада)]]
| река = Колорадо
| почетак_изградње = 1931
| прва_синхронизација = {{Start date and age|1936|p=yes|br=yes}}
| ствара =
| запремина = {{convert|abbr=on|3250000|cuyd|m3}}
| површина =
| број_турбина =
| тип =
| инсталисана_снага =
| тип_турбине =
| годишња_производња =
}}

'''Хуверова брана''' ({{јез-енгл|Hoover Dam}}) је [[бетон]]ска лучно-гравитациона [[брана]] и деривацијски [[хидроелектрана]], на реци [[Колорадо (река)|Колорадо]], између америчких савезних држава [[Аризона|Аризоне]] и [[Невада|Неваде]]. Грађена је између 1931. и 1936, за време [[Велика криза|Велике економске кризе]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У почетку се звала Боулдер брана, али је касније добила назив према америчком председнику [[Херберт Хувер]].<ref>[http://tps.cr.nps.gov/nhl/detail.cfm?ResourceId=1836&ResourceType=Structure] {{Wayback|url=http://tps.cr.nps.gov/nhl/detail.cfm?ResourceId=1836&ResourceType=Structure |date=20100716043900 }} "Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service</ref>


Брана је висока 221,4 метра, а дугачка је 379 метара. Ширина круне бране је 14 метара, а при дну је брана широка 200 метара. [[Прелив бране]] има капацитет од 11.000 м³/с, а прелив се врши двема ваљкастим [[запорница]]ма. [[Вештачко језеро]] [[Мид (језеро)|Мид]], које је створено са браном, има укупну [[површина|површину]] од 640 км². Укупни капацитет вештачког језера је 35,2 кубна километра, али данас се ниво језера спустио на просечних 19,6 кубних километара. [[Апсолутна висина|Надморска висина]] језера је 372 метра изнад нивоа [[Море|мора]]. Највећа дубина језера је 180 метара, а његова дужина је 180 километара<ref>[http://pdfhost.focus.nps.gov/docs/NHLS/Text/81000382.pdf] {{Wayback|url=http://pdfhost.focus.nps.gov/docs/NHLS/Text/81000382.pdf |date=20110527155043 }} "Inventory-Nomination form: Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service</ref>.
Брана је висока 221,4 метра, а дугачка је 379 метара. Ширина круне бране је 14 метара, а при дну је брана широка 200 метара. [[Прелив бране]] има капацитет од 11.000 м³/с, а прелив се врши двема ваљкастим [[запорница]]ма. [[Вештачко језеро]] [[Мид (језеро)|Мид]], које је створено са браном, има укупну [[површина|површину]] од 640 км². Укупни капацитет вештачког језера је 35,2 кубна километра, али данас се ниво језера спустио на просечних 19,6 кубних километара. [[Апсолутна висина|Надморска висина]] језера је 372 метра изнад нивоа [[Море|мора]]. Највећа дубина језера је 180 метара, а његова дужина је 180 километара<ref>[http://pdfhost.focus.nps.gov/docs/NHLS/Text/81000382.pdf] {{Wayback|url=http://pdfhost.focus.nps.gov/docs/NHLS/Text/81000382.pdf |date=20110527155043 }} "Inventory-Nomination form: Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service</ref>.
Укупно 16 генератора планирано је за производњу електричне енергије, од тога 8 у Аризони и 8 у Невади. Укупна снага од 1345 MW за производњу електричне енергије постигнута је 1961. године, да би 1993. реконструкцијом повећана на 2080 MW.
Укупно 16 генератора планирано је за производњу електричне енергије, од тога 8 у Аризони и 8 у Невади. Укупна снага од 1345 MW за производњу електричне енергије постигнута је 1961. године, да би 1993. реконструкцијом повећана на 2080 MW.

== Историја ==
{{рут}}
Već milijunima godina rijeka Colorado teče od svojih izvora u [[Stjenjak|Stjenjaku]], do ušća u [[Kalifornijski zaljev|Kalifornijskom zaljevu]], a u svojem je toku dugom 2330 [[metar|km]] stvorila nekoliko golemih i dubokih [[Klanac|klanaca]], od kojih je svakako najpoznatiji Veliki kanjon. Većinom toka Colorado protječe kroz iznimno suha i negostoljubiva područja, pa njegove vode čovjek koristi još od davnina (na osnovi [[arheologija|arheoloških]] iskopavanja utvrđeno je da prva naselja uz njegove obale potiču iz godine 600). Naseljavanjem doseljenika važnost [[Rijeka (vodotok)|rijeke]] sve više dobiva na značenju, ne samo za piće, napajanje stoke i navodnjavanje suhog pustinjskog tla, već i za promet. Ipak, osnovni problem Colorada su velika odstupanja njegovog protoka tijekom godina. Tako se zbog topljenja [[snijeg]]a u Stijenjaku protok u proljeće i rano ljeto povećavao nekoliko puta (što je u 19. stoljeću i početkom 20. stoljeća uzrokovala stalna [[poplava|plavljenja]] područja oko donjeg toka, ponekad i s katastrofalnim posljedicama) a tijekom kasnog ljeta i jeseni smanjivao (što je, opet, zbog [[suša]] ugrožavalo poljoprivrednu proizvodnju). Zbog toga se već u prvim godinama 20. stoljeća pojavila ideja o zauzdavanju divljeg toka rijeke.

U studenom 1922., održan je sastanak na kojem su se okupili predstavnici sedam američkih saveznih država iz sliva Colorada ([[Arizona]], [[Kalifornija]], [[Colorado]], [[Nevada]], [[Novi Meksiko]], [[Utah]] i [[Wyoming]]) i Savezne vlade.<ref>{{Cite web|date=2011-12-09|title=Sharing Colorado River Water: History, Public Policy and the Colorado River Compact|url=https://wrrc.arizona.edu/publications/arroyo-newsletter/sharing-colorado-river-water-history-public-policy-and-colorado-river|access-date=2020-08-01|website=wrrc.arizona.edu|language=en}}</ref> Tada je potpisan Ugovor o rijeci Kolorado kojim su utvrđeni projekti za regulaciju i iskorištavanje njezinog toka. Potpisivanjem Ugovora stvorene su pretpostavke za gradnju nekoliko brana i umjetnih jezera na toku rijeke, a 1928. [[Kongres Sjedinjenih Američkih Država|američki Kongres]] je donio Zakon o projektu u kanjonu Boulder, čime je odobrena izgradnja jedne od najpoznatijih svjetskih brana. <ref> J. David Rogers: "Hoover Dam: Evolution of the Dam's Design", publisher = American Society of Civil Engineers, 2010.</ref>

===Gradnja brane===
Radovi na gradnji velike brane na Coloradu započeli su 1931., a zadnji [[beton]]ski blok izliven je 1935. Unatoč brojnim problemima koji su pratili gradnju, konzorcij šest tvrtki koje su u njoj sudjelovale (među kojima i neki od i danas poznatih svjetskih građevinskih divova kao što je Bechtel), uspeo je celi [[projekt]] ostvariti čak dvije godine prije predviđenog roka i uz troškove niže od predviđenih. Poginulo je 112 [[radnik]]a.

U vrijeme kada je izgrađena, brana i pripadajuća hidroelektrana smatrane su svjetskim čudom [[Tehnika|tehnike]], a njezin je značaj za cjelokupan razvoj tehnike i dalje nezaobilazan, iako već odavno, ni po dimenzijama ni po snazi ni po proizvodnji električne energije nije najveća na svijetu. Brana je stoga proglašena američkim nacionalnom povijesnom graditeljskom znamenitošću, jednim od Sedam američkih čuda suvremenog graditeljstva, a 1999. godine i jednim od pet najvećih dostignuća graditeljstva 20. stoljeća. Tehničke inovacije i dostignuća koja su razvijena tijekom njezine gradnje promijenila su dotadašnja shvaćanja u više tehničkih područja i omogućila ostvarivanje brojnih drugih građevinskih poduhvata.<ref>{{Cite journal |last= Rogers |first= J. David |date= September 28, 2007 |url= http://web.mst.edu/~rogersda/st_francis_dam/index.htm |title= Impacts of the 1928 St. Francis Dam Failure on Geology, Civil Engineering, and America |journal= 2007 Annual Meeting Association of Environmental and Engineering Geologists |publisher= Missouri University of Science & Technology |access-date= September 29, 2013 |archive-url= https://web.archive.org/web/20131211184431/http://web.mst.edu/~rogersda/st_francis_dam/index.htm |archive-date= December 11, 2013 |url-status= live }}</ref>

Uz prigodnu svečanost, branu je 30. rujna 1935. u pogon pustio američki predsjednik [[Franklin Delano Roosevelt]], no proizvodnja električne energije započela je u listopadu 1936., a posljednja proizvodna jedinica (17. vodna turbina) ugrađena je tek 1961. Brana i pripadajuća elektrana nazvane su prema 31. američkom predsjedniku [[Herbert Hoover|Herbertu Hooveru]], jednoj od najzaslužnijih osoba za njezinu gradnju (ne samo zato što je pri potpisivanju Ugovora o rijeci Kolorado bio predstavnik Savezne vlade i za čijeg je kasnijeg predsjedničkog mandata gradnja započela, već i zato što je predložio nekoliko rješenja za njezino iskorištavanje i financiranje).

Izgradnjom brane stvoreno je divovsko [[umjetno jezero]] Mead, nazvano prema dr. Elwoodu Meadu, tadašnjem ravnatelju američke Uprave za pridobivanje zemljišta, koja je bila zadužena za ostvarivanje cijelog projekta. Vjerojatno najzanimljivija činjenica je to što je cijeli projekt prije svega bio zamišljen kao vodnogospodarski, odnosno za regulaciju toka rijeke i vodoopskrbu, no da su cjelokupna ulaganja u njegovo ostvarivanje (u današnjoj bi vrijednosti iznosila oko 736 milijuna [[Američki dolar|američkih dolara]]), iako su pokrivana iz saveznog proračuna, vraćena na osnovi prodaje električne energije. Tako se i danas, nekoliko desetljeća nakon što su isplaćena sva sredstva uložena u gradnju, troškovi pogona i održavanja u cijelosti pokrivaju prodajom [[električna struja|električne struje]].

== Галерија ==
<center>
<gallery>
Datoteka:HooverDamFrontWater.jpg|Испуштање воде из Хувере бране
Datoteka:Hoover Dam and Arizona Spillway, 1983.jpg|Отварање прелива Хуверове бране за време поплаве ([[1983.]])
Datoteka:Hoover Dam Bypass Bridge - 2009-11.jpg|Градња моста на Хуверој брани ([[2009.]])
Datoteka:Hoover-dam-site.jpg|Река Колорадо пре градње Хуверове бране (око [[1904.]])
</gallery>
</center>

== Панораме ==
[[Datoteka:Hoover sm.jpg|Hoover sm|мини|center|700px|<center>Панорамски поглед на Хуверову брану ([[2011.]])]]


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book
| author = Bureau of Reclamation
| year = 2006
| title = Reclamation: Managing Water in the West: Hoover Dam
| publisher = US Department of the Interior
}}
* {{cite book
| first = Homer
| last = Cummings
| title = Selected Papers of Homer Cummings
| year = 1939
| publisher = Scribners
| location = New York
}}
* {{cite book
| first1 = Andrew J.
| last1 = Dunar
| first2 = Dennis
| last2 = McBride
| title = Building Hoover Dam: An Oral History of the Great Depression
| orig-year = 1993
| year = 2001
| publisher = University of Nevada Press
| location = Reno, Nev.
| isbn = 978-0-87417-489-2
| url = https://archive.org/details/isbn_9780874174892
}}
* {{cite book
| first = Michael A.
| last = Hiltzik
| title = Colossus: Hoover Dam and the Making of the American Century
| year = 2010
| publisher = Free Press
| location = New York
| isbn = 978-1-4165-3216-3
| url-access = registration
| url = https://archive.org/details/colossushooverda0000hilt
}}
* {{cite book
| title = The Story of the Hoover Dam
| year = 2006
| publisher = Nevada Publications, Inc.
| location = Las Vegas
| isbn = 978-0-913814-79-6
| url = https://archive.org/details/storyofhooverdam00inge
}}
* {{cite book
| last1=Rogers |first1=Jerry
| last2=Wiltshire |first2=Richard
| last3=Gilbert |first3=David
| chapter=Celebrating the 75th Anniversary of Hoover Dam: Highlights of the October 20–22, 2010, ASCE Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium/Tours/Proceedings
| doi=10.1061/41173(414)200
| title=World Environmental and Water Resources Congress 2011: Bearing Knowledge for Sustainability
| editor1=R. Edward Beighley II
| editor2=Mark W. Killgore
| year=2011
| isbn=978-0-7844-1173-5
}}
* {{cite book
| first = Joseph E.
| last = Stevens
| title = Hoover Dam: An American Adventure
| url = https://archive.org/details/hooverdamamerica00stev
| url-access = registration
| year = 1988
| publisher = University of Oklahoma Press
| location = Norman, OK
| isbn = 978-0-8061-2283-0
}}
* {{cite book
| first1 = Jere
| last1 = True
| first2 = Victoria Tupper
| last2 = Kirby
| title = Allen Tupper True: An American Artist
| year = 2009
| publisher = Canyon Leap
| location = San Francisco
| isbn = 978-0-9817238-1-5
}}
* Arrigo, Anthony F. (2014). ''Imaging Hoover Dam: The Making of a Cultural Icon''. Reno, NV: University of Nevada Press.
* {{cite conference
| last1 = Bartojay
| first1 = Katie
| last2 = Joy
| first2 = Westin
| date = October 21–22, 2010
| title = Long-Term Properties of Hoover Dam Mass Concrete
| pages = 74–84
| editor1-last = Wiltshire
| editor1-first = Richard L.
| editor2-last = Gilbert
| editor2-first = David R.
| editor3-last = Rogers
| editor3-first = Jerry R.
| work = Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium
| publisher = [[American Society of Civil Engineers]]
| location = Las Vegas, Nevada
| isbn = 978-0-7844-1141-4
| ref = {{sfnRef|Bartojay|Joy|2010}}
}}
* {{cite journal| doi = 10.1641/0006-3568(2001)051[0998:RTDALA]2.0.CO;2| last1 = Cohn| first1 = Jeffrey P.| date = December 2001| title = Resurrecting the Dammed: A Look at Colorado River Restoration| journal = BioScience| volume = 51| issue = 12| pages = 998–1003| doi-access = free}}
* {{cite conference
| last = Fiedler
| first = William R.
| date = October 21–22, 2010
| title = Performance of Spillway Structures Using Hoover Dam Spillways as a Benchmark
| pages = 267–287
| editor1-last = Wiltshire
| editor1-first = Richard L.
| editor2-last = Gilbert
| editor2-first = David R.
| editor3-last = Rogers
| editor3-first = Jerry R.
| work = Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium
| publisher = [[American Society of Civil Engineers]]
| location = Las Vegas, Nevada
| isbn = 978-0-7844-1141-4
| ref = {{sfnRef|Fiedler|2010}}
}}
* {{cite journal| doi = 10.1046/j.1523-1739.1996.10041175.x| last1 = Glenn| first1 = Edward P.| last2 = Lee| first2 = Christopher| last3 = Felger| first3 = Richard| last4 = Zengel| first4 = Scott| date = August 1996| title = Effects of Water Management on the Wetlands of the Colorado River Delta, Mexico| journal = Conservation Biology| volume = 10| issue = 4| pages = 1175–1186| jstor = 2387153| ref = {{sfnRef|Glenn Lee et al.|1996}}}}
* {{cite journal| doi = 10.1641/0006-3568(2003)053[0219:ACPFNF]2.0.CO;2| last1 = Minckley| first1 = W. L.| last2 = Marsh| first2 = Paul C.| last3 = Deacon| first3 = James E.| last4 = Dowling| first4 = Thomas E.| last5 = Hedrick| first5 = Philip W.| last6 = Matthews| first6 = William J.| last7 = Mueller| first7 = Gordon| year = 2003| title = A Conservation Plan for Native Fishes of the Lower Colorado River| journal = BioScience| issn = 0006-3568| volume = 53| issue = 3| pages = 219–234| ref = {{sfnRef|Minckley Marsh et al.|2003}} | doi-access = free}}
* {{cite journal| doi = 10.1006/jare.2001.0845| last1 = Rodriguez | first1 = C. A.| last2 = Flessa | first2 = K. W.| last3 = Téllez-Duarte | first3 = M. S.| last4 = Dettman | first4 = D. L.| last5 = Ávila-Serrano | first5 = G. A.| year = 2001| title = Macrofaunal and isotopic estimates of the former extent of the Colorado River estuary, upper Gulf of California, México| journal = Journal of Arid Environments| volume = 49| issue = 1 | pages = 183–193| url = http://www.geo.arizona.edu/ceam/RodriguezArid.pdf| access-date = January 13, 2012| ref = {{sfnRef|Rodriguez Flessa et al.|2001}}| bibcode = 2001JArEn..49..183R }}
* {{cite conference
| first = J. David
| last = Rogers
| date = October 21–22, 2010
| title = Hoover Dam: Evolution of the Dam's Design
| pages = 85–123
| editor1-last = Wiltshire
| editor1-first = Richard L.
| editor2-last = Gilbert
| editor2-first = David R.
| editor3-last = Rogers
| editor3-first = Jerry R.
| work = Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium
| publisher = [[American Society of Civil Engineers]]
| location = Las Vegas, Nevada
| isbn = 978-0-7844-1141-4
| ref = {{sfnRef|Rogers|2010}}
}}
* {{cite journal| doi = 10.2307/1313336| last1 = Schmidt| first1 = John C.| last2 = Webb| first2 = Robert H.| last3 = Valdez| first3 = Richard A.| last4 = Marzolf| first4 = G. Richard| last5 = Stevens| first5 = Lawrence E.| date = September 1998| title = Science and Values in River Restoration in the Grand Canyon| journal = BioScience| volume = 48| issue = 9| pages = 735–747 | jstor = 1313336| ref = {{sfnRef|Schmidt Webb et al.|1998}}| doi-access = free}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Hoover Dam, Colorado River}}
{{Commonscat|Hoover Dam, Colorado River}}
* {{Official website |http://www.usbr.gov/lc/hooverdam/}}
* -{[https://travelnevada.com/discover/32593/hoover-dam Hoover Dam - Visitors Site]}-
* -{[http://www.constructioncompany.com/historic-construction-projects/hoover-dam Historic Construction Company Project&nbsp;– Hoover Dam]}-
* {{HAER |survey=NV-27 |id=nv0244 |title=Hoover Dam, Spanning Colorado River at Route 93, Boulder City, Clark County, NV |photos=45 |data=228 |cap=8}}
* {{Structurae |id=20000136 |title=Hoover Dam}}
* {{Internet Archive short film|id=tmp_BoulderD_2|name="Boulder Dam"}}
* {{Internet Archive short film|id=BoulderD1931|name="Boulder Dam (Part I) (1931)}}
* {{Internet Archive short film|id=BoulderD1931_2 |name="Boulder Dam (Parts III and IV) (1931)"}}
* {{Internet Archive short film|id=gov.archives.arc.37058|name="The story of Hoover Dam"}}
* -{''[https://www.pbs.org/video/american-experience-hoover-dam/ Hoover Dam]'' – An ''[[American Experience]]'' Documentary}-
* -{[http://www.bcmha.org Boulder City/Hoover Dam Museum official site]}-

{{Authority control}}


[[Категорија:Бране]]
[[Категорија:Бране]]

Верзија на датум 10. април 2021. у 06:10

36° 0′ 56″ N 114° 44′ 16″ W / 36.01556° С; 114.73778° З / 36.01556; -114.73778
Хуверова брана

Хуверова брана
Хуверова брана

Основни подаци
Држава САД
Најближе насеље Болдер Сити (Невада)
Река Колорадо
Почетак изградње 1931
Прва синхронизација 1936. год.
(пре 88 година) (1936)
Подаци о језеру
Запремина 3.250.000 cu yd (2.480.000 m3) km³
Подаци о електрани

Хуверова брана (енгл. Hoover Dam) је бетонска лучно-гравитациона брана и деривацијски хидроелектрана, на реци Колорадо, између америчких савезних држава Аризоне и Неваде. Грађена је између 1931. и 1936, за време Велике економске кризе у САД. У почетку се звала Боулдер брана, али је касније добила назив према америчком председнику Херберт Хувер.[1]

Брана је висока 221,4 метра, а дугачка је 379 метара. Ширина круне бране је 14 метара, а при дну је брана широка 200 метара. Прелив бране има капацитет од 11.000 м³/с, а прелив се врши двема ваљкастим запорницама. Вештачко језеро Мид, које је створено са браном, има укупну површину од 640 км². Укупни капацитет вештачког језера је 35,2 кубна километра, али данас се ниво језера спустио на просечних 19,6 кубних километара. Надморска висина језера је 372 метра изнад нивоа мора. Највећа дубина језера је 180 метара, а његова дужина је 180 километара[2]. Укупно 16 генератора планирано је за производњу електричне енергије, од тога 8 у Аризони и 8 у Невади. Укупна снага од 1345 MW за производњу електричне енергије постигнута је 1961. године, да би 1993. реконструкцијом повећана на 2080 MW.

Историја

Već milijunima godina rijeka Colorado teče od svojih izvora u Stjenjaku, do ušća u Kalifornijskom zaljevu, a u svojem je toku dugom 2330 km stvorila nekoliko golemih i dubokih klanaca, od kojih je svakako najpoznatiji Veliki kanjon. Većinom toka Colorado protječe kroz iznimno suha i negostoljubiva područja, pa njegove vode čovjek koristi još od davnina (na osnovi arheoloških iskopavanja utvrđeno je da prva naselja uz njegove obale potiču iz godine 600). Naseljavanjem doseljenika važnost rijeke sve više dobiva na značenju, ne samo za piće, napajanje stoke i navodnjavanje suhog pustinjskog tla, već i za promet. Ipak, osnovni problem Colorada su velika odstupanja njegovog protoka tijekom godina. Tako se zbog topljenja snijega u Stijenjaku protok u proljeće i rano ljeto povećavao nekoliko puta (što je u 19. stoljeću i početkom 20. stoljeća uzrokovala stalna plavljenja područja oko donjeg toka, ponekad i s katastrofalnim posljedicama) a tijekom kasnog ljeta i jeseni smanjivao (što je, opet, zbog suša ugrožavalo poljoprivrednu proizvodnju). Zbog toga se već u prvim godinama 20. stoljeća pojavila ideja o zauzdavanju divljeg toka rijeke.

U studenom 1922., održan je sastanak na kojem su se okupili predstavnici sedam američkih saveznih država iz sliva Colorada (Arizona, Kalifornija, Colorado, Nevada, Novi Meksiko, Utah i Wyoming) i Savezne vlade.[3] Tada je potpisan Ugovor o rijeci Kolorado kojim su utvrđeni projekti za regulaciju i iskorištavanje njezinog toka. Potpisivanjem Ugovora stvorene su pretpostavke za gradnju nekoliko brana i umjetnih jezera na toku rijeke, a 1928. američki Kongres je donio Zakon o projektu u kanjonu Boulder, čime je odobrena izgradnja jedne od najpoznatijih svjetskih brana. [4]

Gradnja brane

Radovi na gradnji velike brane na Coloradu započeli su 1931., a zadnji betonski blok izliven je 1935. Unatoč brojnim problemima koji su pratili gradnju, konzorcij šest tvrtki koje su u njoj sudjelovale (među kojima i neki od i danas poznatih svjetskih građevinskih divova kao što je Bechtel), uspeo je celi projekt ostvariti čak dvije godine prije predviđenog roka i uz troškove niže od predviđenih. Poginulo je 112 radnika.

U vrijeme kada je izgrađena, brana i pripadajuća hidroelektrana smatrane su svjetskim čudom tehnike, a njezin je značaj za cjelokupan razvoj tehnike i dalje nezaobilazan, iako već odavno, ni po dimenzijama ni po snazi ni po proizvodnji električne energije nije najveća na svijetu. Brana je stoga proglašena američkim nacionalnom povijesnom graditeljskom znamenitošću, jednim od Sedam američkih čuda suvremenog graditeljstva, a 1999. godine i jednim od pet najvećih dostignuća graditeljstva 20. stoljeća. Tehničke inovacije i dostignuća koja su razvijena tijekom njezine gradnje promijenila su dotadašnja shvaćanja u više tehničkih područja i omogućila ostvarivanje brojnih drugih građevinskih poduhvata.[5]

Uz prigodnu svečanost, branu je 30. rujna 1935. u pogon pustio američki predsjednik Franklin Delano Roosevelt, no proizvodnja električne energije započela je u listopadu 1936., a posljednja proizvodna jedinica (17. vodna turbina) ugrađena je tek 1961. Brana i pripadajuća elektrana nazvane su prema 31. američkom predsjedniku Herbertu Hooveru, jednoj od najzaslužnijih osoba za njezinu gradnju (ne samo zato što je pri potpisivanju Ugovora o rijeci Kolorado bio predstavnik Savezne vlade i za čijeg je kasnijeg predsjedničkog mandata gradnja započela, već i zato što je predložio nekoliko rješenja za njezino iskorištavanje i financiranje).

Izgradnjom brane stvoreno je divovsko umjetno jezero Mead, nazvano prema dr. Elwoodu Meadu, tadašnjem ravnatelju američke Uprave za pridobivanje zemljišta, koja je bila zadužena za ostvarivanje cijelog projekta. Vjerojatno najzanimljivija činjenica je to što je cijeli projekt prije svega bio zamišljen kao vodnogospodarski, odnosno za regulaciju toka rijeke i vodoopskrbu, no da su cjelokupna ulaganja u njegovo ostvarivanje (u današnjoj bi vrijednosti iznosila oko 736 milijuna američkih dolara), iako su pokrivana iz saveznog proračuna, vraćena na osnovi prodaje električne energije. Tako se i danas, nekoliko desetljeća nakon što su isplaćena sva sredstva uložena u gradnju, troškovi pogona i održavanja u cijelosti pokrivaju prodajom električne struje.

Галерија

  • Испуштање воде из Хувере бране
    Испуштање воде из Хувере бране
  • Отварање прелива Хуверове бране за време поплаве (1983.)
    Отварање прелива Хуверове бране за време поплаве (1983.)
  • Градња моста на Хуверој брани (2009.)
    Градња моста на Хуверој брани (2009.)
  • Река Колорадо пре градње Хуверове бране (око 1904.)
    Река Колорадо пре градње Хуверове бране (око 1904.)

Панораме

Панорамски поглед на Хуверову брану (2011.)

Референце

  1. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2010) "Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service
  2. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2011) "Inventory-Nomination form: Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service
  3. ^ „Sharing Colorado River Water: History, Public Policy and the Colorado River Compact”. wrrc.arizona.edu (на језику: енглески). 2011-12-09. Приступљено 2020-08-01. 
  4. ^ J. David Rogers: "Hoover Dam: Evolution of the Dam's Design", publisher = American Society of Civil Engineers, 2010.
  5. ^ Rogers, J. David (28. 9. 2007). „Impacts of the 1928 St. Francis Dam Failure on Geology, Civil Engineering, and America”. 2007 Annual Meeting Association of Environmental and Engineering Geologists. Missouri University of Science & Technology. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013. 

Литература

Спољашње везе

Хуверова брана на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуверова_брана&oldid=23740726”