Вештачко језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије

Вештачко језеро или загат је тип језера који настаје свесним деловањем човека. Формира се преграђивањем речних долина, клисура и и кањона помоћу бетонских и земљаних брана. Оваква језера градила су се још и прошлости, тачније око 1300. године п. н. е.у долини реке Оронт у Сирији, преграђен је ток на површини од око 50 км² и та акумулација названа је „Хомс“. Слични пројекти прављени су у Старом Египту, Индији и Месопотамији.

Данас су вештачка језера веома бројна и полифункционална. Служи за хидренергију, односно производњу електричне енергије, наводњавање, те снабдевање водом насеља и индустрије, спорт, туризам, рекреацију, рибњаке[1] и др. У Србији највећа загат је Ђердапско језеро, а следе Зворничко, Перућац, Златарско и др.

Вештачка језера се условно могу поделити на:

Акумулационо језеро[уреди]

Акумулационо језеро, такође и вештачка акумулација је вештачко језеро, настало човековим радом. Формирају се преграђивањем речних токова у долинама, клисурама, кањонима и котлинама, постављањем бетонских брана. Њихова намена може бити различита — за потребе хидроенергије, наводњавање, регулацију тока, рекреација, спортови на води, заштита од поплава, пловидба и сл.

Највећа вештачка акумулација на свету је језеро Волта у Гани и захвата површину од 8.500 км². Највеће акумулационо језеро у Србији је Ђердапско са површином од 170-250 км² (зависно од доба године).

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Дукић, Д. и Гавриловић Љ. (2006): Хидрологија, Завод за уџбенике и наставна средстав, Београд.
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Вештачко језеро