Вештачко језеро
Вештачко језеро или загат је тип језера који настаје свесним деловањем човека. Формира се преграђивањем речних долина, клисура и и кањона помоћу бетонских и земљаних брана. Оваква језера градила су се још и прошлости, тачније око 1300. године п.н.е у долини реке Оронт у Сирији, преграђен је ток на површини од око 50 км² и та акумулација названа је „Хомс“. Слични пројекти прављени су у Старом Египту, Индији и Месопотамији.
Данас су вештачка језера веома бројна и полифункционална. Служи за хидренергију, односно производњу електричне енергије, наводњавање, те снабдевање водом насеља и индустрије, спорт, туризам, рекреацију, рибњаке[1] и др. У Србији највећа загат је Ђердапско језеро, а следе Зворничко, Перућац, Златарско и др.
Вештачка језера се условно могу поделити на:
Садржај |
Акумулационо језеро [уреди]
Акумулационо језеро, такође и вештачка акумулација је вештачко језеро, настало човековим радом. Формирају се преграђивањем речних токова у долинама, клисурама, кањонима и котлинама, постављањем бетонских брана. Њихова намена може бити различита — за потребе хидроенергије, наводњавање, регулацију тока, рекреација, спортови на води, заштита од поплава, пловидба и сл.
Највећа вештачка акумулација на свету је језеро Волта у Гани и захвата површину од 8.500 км². Највеће акумулационо језеро у Србији је Ђердапско са површином од 170-250 км² (зависно од доба године).
Извори [уреди]
Литература [уреди]
- Дукић, Д. и Гавриловић Љ. (2006): Хидрологија, Завод за уџбенике и наставна средстав, Београд.
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Види још [уреди]
|
||||||||||||||||
