Снијег
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Снијег је падавина у облику ледених кристала воде, која се састоји од мноштва пахуљица. Иако се састоји од малих, неправилних дијелова, снијег је у ствари зрнасти материјал. Има отворену и меку структуру док се не нађе под спољашњим притиском.
Снијег се формира када водена пара сублимира високо у атмосфери на температури мањој од 0°C (32°F), и након тога падне на земљу. Снијег такође може бити вјештачки направљен коришћењем сњежних топова, који заправо праве ситна зрна сличнија крупи.
Појава [уреди]
Сњежне падавине зависе од доба године и локације, која укључује географску ширину, надморску висину и друге факторе који уопштено утичу на временске прилике.
Неке планине, од којих и неке близу екватора, имају стални сњежни покривач на врху, укључујући Килиманџаро у Танзанији. Обрнуто, многи дијелови Арктика и Антарктика имају малу количину сњежних падавина, упркос великој хладноћи.
Највеће укупне падавине на свијету су измјерене на планини Маунт Бејкер (Вашингтон, САД) током сезоне 1998-1999. када су износиле 28 метара, а највећа количина дневних падавина је измјерена на Сребрном језеру (Колорадо, САД) 1921. године и износи 1,93 метара.
Рекреација [уреди]
Врсте рекреације за које је неопходан снијег:
- зимски спортови попут скијања, санкања и других спортова
- прављење Сњешка Бијелића или кула од снијега
- грудвање (међусобно гађање грудвама, збијеним снежним куглама)
На мјестима гдје је довољно хладно, али нема падавина, могуће је користити сњежне топове за довољну количину снијега за зимске спортове.
Снијег компресован у блокове се у неким дијеловима свијета користи као материјал за градњу објеката, нпр. игло (сњежне куће).
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||
|
|||||
