Снијег

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Sneg (film).
Скијање на Златибору
Пахуљице (Вилсон Бентли, 1902.)

Снијег (или снег) је падавина у облику ледених кристала воде, која се састоји од мноштва пахуљица. Иако се састоји од малих, неправилних дијелова, снијег је у ствари зрнасти материјал. Има отворену и меку структуру док се не нађе под спољашњим притиском.

Снијег се формира када водена пара сублимира високо у атмосфери на температури мањој од 0°C (32°F), и након тога падне на земљу. Снијег такође може бити вјештачки направљен коришћењем сњежних топова, који заправо праве ситна зрна сличнија крупи.

Појава[уреди]

Сњежне падавине зависе од доба године и локације, која укључује географску ширину, надморску висину и друге факторе који уопштено утичу на временске прилике.

Неке планине, од којих и неке близу екватора, имају стални сњежни покривач на врху, укључујући Килиманџаро у Танзанији. Обрнуто, многи дијелови Арктика и Антарктика имају малу количину сњежних падавина, упркос великој хладноћи.

Највеће укупне падавине на свијету су измјерене на планини Маунт Бејкер (Вашингтон, САД) током сезоне 1998-1999. када су износиле 28 метара, а највећа количина дневних падавина је измјерена на Сребрном језеру (Колорадо, САД) 1921. године и износи 1,93 метара.

Рекреација[уреди]

Врсте рекреације за које је неопходан снијег:

На мјестима гдје је довољно хладно, али нема падавина, могуће је користити сњежне топове за довољну количину снијега за зимске спортове.

Снијег компресован у блокове се у неким дијеловима свијета користи као материјал за градњу објеката, нпр. иглу (сњежне куће).

Спољашње везе[уреди]