Пантеон (Рим)

Пантеон, Рим

Пантеон или Храм свих богова је римски храм саграђен око 126. године наше ере, током владавине цара Хадријана. Скоро две хиљаде година након што је изграђена, Пантеонова купола је и даље највећа светска неармирана бетонска купола. Висина до окулуса и пречник унутрашњег круга су исти, 43 m (142 ft).

Пантеон, фотографија из 19. века.

Пресек Пантеона из 19. века

На храму се налази натпис са претходно саграђеног храма, а који је саградио Марко Випсаније Агрипа 27-25. пре наше ере. Други натпис на храму, испод првог, бележи рестаурацијски рад обављен на Пантеону по наредби цара Септимија Севера и његовог сина Каракале 202. г. Храм је изузетно добро очуван и представља једно од најбоље очуваних грађевина те старости.

Савршено очувани Пантеон је прежевио неколико пљачки, измена и рестаурација, а за то је деломично заслужан византијски цар Фока који је ову зграду дао на дар папи Бонифацију IV 608. године. Он ју је преобразио у цркву с називом Света Марија од мученика. Данас се храм користи као хришћанска црква.

Име

Пантеон (грч. Πάνθειον), са префиксом „“ је назив који нам је пренео историчар Касије Дион. Он је објаснио да тај назив дословно значи посвећен „свим боговима“ или како је он такође наслућивао, потиче од сличности саграђеног свода с небеским сводом.

Архитектура

Тлоцрт Пантеона

Панорама унутрашњости Пантеона од 180° састављена од 7 фотографија

Ранији храм је био правоугаони, гледао је на југ и био је саграђен од травертина. Први га је рестаурирао га је Домицијан након пожара 80. г. Хадријанова реконструкција 125. године радикално је трансформирала ранију зграду: улаз у храм је окренут за 180°, тј. према северу, а ротонда је саграђена у празном простору који је лежао испред првог храма.

Садашња верзија – препознатљива по свом уграђеном колонадном трему који гледа на трг и високом, изолованом и видљивом ваљку изнад којег се диже купола - потпуно је другачија од Пантеона из Хадријановог доба. Округло тело је некада било окружено другим зградама, а испред импозантног улаза налазио се дуги трг с тремовима на три стране. Славна ротонда није била видљива споља будући да је била сакривена аркадама. Зграда је била једноделна, велика и кружна просторија пречника 143 стопе.

Да би се растеретила тежина, зид ротонде (висок 21,7 m, дебео 6,2 m) саграђен је помоћу посебних архитектонских техника и од све лакших материјала како се диже у висину, све док не дође до малог, вулканског камења око окулуса. Распоред масивних лукова подупире структуру, појачану радијалним потпорним стубовима. Они распоређују тежину на осам масивних, али делимично шупљих лукова који унутра изгледају као осам великих ниша (екседре и улаз) у зидној конструкцији. Полукружне или правоугаоне екседре, измењују се са осам киоска на стубовима, од којих сваки садржи три нише и стоји иза два избраздана, монолитна плава или стара коринтска ступа.

Vanjski red stupova na trijemu sačinjen je od osam monolita sivog granita, postavljenih na bazu od bijelog mramora, a na vrhu su korintski kapiteli. Stupovi u unutarnjem redu su izrezani od ružičastog granita i čine tri prolaza: središnji prolaz koji vodi do vrata Panteona širi je od dvaju lateralnih gdje su velike niše nekada sadržavale kipove Augusta i Agripe. Ovaj veliki trijem je povezan s rotondom pomoću masivnog ciglenog "avant-corpsa" prošaranog mramorom. Brončana vrata su drvena, ali su bila intenzivno restaurirana: možda nisu ni izvorna.

Da bi se rasteretila težina, zid rotonde (visok 21,7 m, debeo 6,2 m) sagrađen je pomoću posebnih arhitektonskih tehnika i od sve lakših materijala kako se diže u visinu, sve dok ne dođe do malog, vulkanskog kamenja oko okulusa. Raspored masivnih lukova podupire strukturu, pojačanu radijalnim potpornim stupovima. Oni raspoređuju težinu na osam masivnih, ali djelomično šupljih lukova koji unutra izgledaju kao osam velikih niša (eksedre i ulaz) u zidnoj konstrukciji. Polukružne ili pravokutne eksedre, izmjenjuju se s osam kioska na stupovima, od kojih svaki sadrži tri niše i stoji iza dva izbrazdana, monolitna plava ili stara korintska stupa.

Većina poda je izvorna; napravljena je od višebojnog mramora i kamena raspoređenog u dijagonalne redove kvadrata i krugova upisanih unutar kvadrata. Savršeno polukružna kupola napravljena je od jednog dijela promjera 43,5 metara: to je najveća kupola ikad izgrađena uporabom zidne konstrukcije. Unutrašnje lice kupole podijeljeno je na pet redova šiljaka, koncentrični kesoni koji završavaju u glatkom prstenu. Okulus ima promjer od 8,9 m. Vanjsko lice kupole je ukrašeno pomoću sedam prstenastih stuba, ali samo najviši dio je vidljiv. Proporcije ove zgrade su uzorne: cilindar i kupola imaju isti promjer što je u skladu s Arhimedovom simetrijom.

Panteon je građevina simetrična s obziom na središte, tlocrt mu je kružnica ili geometrijski lik u koji se može upisati i opisati kružnica. Tlocrtno građevina se sastoji od dva bitno različita dijela: velikog središnjeg prostora presvođenog kupolom i pravokutnog trijema, djelomično zatvorenog zidom, a na pročelju raščlanjenog stupovima. Središnji prostor zatvoren je zidom koji je s unutrašnje strane raščlanjen nišama i parovima stupova.

Okomiti presjek pokazuje da se zid sastoji od dva koncentrična omotača načinjena od vodoravno položenih opeka između kojih je šupljina ispunjena betonskom smjesom od kamena i žbuke. Kupola je konstruirana u tri vodoravna pojasa: najdonji je od slojeva sitne opeke, središnji od naizmjeničnih slojeva opeke i tufa i završni od slojeva tufa i, zbog njegove lakoće, vulkanskog kamena. U unutrašnjosti kupola počinje na otprilike dvije trećine visine vanjskog valjka, pa je time, kao i većim zakošenjem donjeg dijela kazeta (kvadratne udubine u stropu ili svodu) kojim se stvara optiča varka da se središte kupole nalazi niže nego što zapravo jest, postignut učinak posvemašnje dominacije svoda. Taj učinak je istodobno potvrđen i oslobođen otvorom u sredini: pogled u nebo iznutra i prodor svjetla i sunčanih zraka izvana naglašavaju prsten otvora, materiju i oblik kupole, njezin prostor i površinu.

Unutarnji prostor je jedinstven, pregledan, statičan. Takav karakter prostora određen je prije svega potpuno uravnoteženim odnosom okomica i vodoravnica (promjer = visina). Statičnosti pridonosi i gotovo isključivo vodoravna podijeljenost mase – niz usporednih prstenova sve manjeg i manjeg promjera potpuno vode pogled do otvora, odakle se svjetlost ravnomjerno rasprostire dohvaćajući svaki dio. Omjeri zgrade su takvi da pri ulazu jednim pogledom možemo obuhvatiti čitav prostor. Drugi vijenac vidimo pod kutem od 25°, gornji rub kupole pod 45°, što ne zahtijeva nikakvo naprezanje jer je prilagođeno fiziološkim svojstvima oka. Statičnost i preglednost prostora neznatno je negirana njegovim ulaženjem u masu zida. Prostor stupnjevito istiskuje masu. U donjem dijelu, gdje je masa najdeblja, prostor u obliku niša prodire u nju najdublje. U lažnim prozorima iznad niša prodor prostora mnogo je plići. S kazetama prostor ulazi sasvim plitko, što odgovara stanjivanju mase kupole, ali postupno, čime je još jednom ponovljen osnovni ritam mase i prostora. U odnosu mase i prostora uključeno je i kretanje svjetlosti. Ona dolazi s vrha okomite osi kocke-kugle, u koju je, odnosno oko koje je građevina komponirana. Svjetlost dolazi s mjesta gdje je masa najtanja te se ravnomjerno rasprostire i do onih dijelova gdje je najdeblja, do niša, gdje prostor duboko ulazi u masu, te se tako stvara vrlo oštar kontrast svjetlosti i sjene u kojem se ističe plastičnost svakog detalja.

Види још

• Римска уметност

Литература

• Cinti, Siro; De Martino, Federico; Carandini, Andrea; De Carolis, Marco; Belardi, Giovanni (2007). Pantheon. Storia e Futuro / History and Future (на језику: италијански). Rome, Italy: Gangemi Editore. ISBN 978-88-492-1301-0. 
• Claridge, Amanda (1998). Rome. Oxford Archaeological Guides. Oxford Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-288003-9. 
• Cowan, Henry (1977). The Master Builders: : A History of Structural and Environmental Design From Ancient Egypt to the Nineteenth Century. New York: John Wiley and Sons. ISBN 0-471-02740-5. 
• Favro, Diane (2005). „Making Rome a World City”. The Cambridge Companion to the Age of Augustus. Cambridge University Press. стр. 234—263. ISBN 978-0-521-00393-3. 
• Hetland, L. M. (2007). „Dating the Pantheon”. Journal of Roman Archaeology. 20 (1): 95—112. ISSN 1047-7594. doi:10.1017/S1047759400005328. 
• King, Ross (2000). Brunelleschi's Dome. London: Chatto & Windus. ISBN 0-7011-6903-6. 
• Kleiner, Fred S. (2007). A History of Roman Art. Belmont: Wadsworth Publishing. ISBN 978-0-534-63846-7. 
• Lancaster, Lynne C. (2005). Concrete Vaulted Construction in Imperial Rome: Innovations in Context. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-84202-6. 
• Loewenstein, Karl (1973). The Governance of Rome. The Hague, Netherlands: Martinus Nijhof. ISBN 978-90-247-1458-2. 
• MacDonald, William L. (1976). The Pantheon: Design, Meaning, and Progeny. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-674-01019-1. 
• Marder, Tod A. (1980). „Specchi's High Altar for the Pantheon and the Statues by Cametti and Moderati”. The Burlington Magazine. The Burlington Magazine Publications, Ltd. 122 (922): 30—40. JSTOR 879867. 
• Marder, Tod A. (1991). „Alexander VII, Bernini, and the Urban Setting of the Pantheon in the Seventeenth Century”. The Journal of the Society of Architectural Historians. Society of Architectural Historians. 50 (3): 273—292. JSTOR 990615. doi:10.2307/990615. 
• Mark, R.; Hutchinson, P. (1986). „On the structure of the Pantheon”. Art Bulletin. College Art Association. 68 (1): 24—34. JSTOR 3050861. doi:10.2307/3050861. 
• Ramage, Nancy H.; Ramage, Andrew (2009). Roman art : Romulus to Constantine (5th изд.). Upper Saddle River, N.J.: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-600097-6. 
• Rasch, Jürgen (1985). „Die Kuppel in der römischen Architektur. Entwicklung, Formgebung, Konstruktion, Architectura”. Architectura. 15: 117—139. 
• Roth, Leland M. (1992). Understanding Architecture: Its Elements, History, And Meaning. Boulder: Westview Press. ISBN 0-06-438493-4. 
• Stamper, John W. (2005). The Architecture Of Roman Temples: The Republic To The Middle Empire. The Edinburgh Building, Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-81068-X. 
• Summerson, John (1980), The Classical Language of Architecture, 1980 edition, Thames and Hudson World of Art series, ISBN 0-500-20177-3
• Thomas, Edmund (1997). „The Architectural History of the Pantheon from Agrippa to Septimius Severus via Hadrian”. Hephaistos. 15: 163—186. 
• Wilson-Jones, Mark (2003). Principles of Roman Architecture. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-10202-X. 

Спољашње везе

• виртуална панорама и фотогалерија
• Official webpage from Vicariate of Rome website
• Pantheon Live Webcam, Live streaming Video of the Pantheon
• Pantheon, article in Platner's Topographical Dictionary of Ancient Rome
• Pantheon Rome vs Pantheon Paris
• Tomás García Salgado, "The geometry of the Pantheon's vault"
• Pantheon at Great Buildings/Architecture Week website
• Art & History Pantheon Архивирано 2010-11-24 на сајту Wayback Machine
• Summer solstice at the Pantheon
• Pantheon на сајту Structurae
• Video Introduction to the Pantheon
• Panoramic Virtual Tour inside the Pantheon
• High-resolution 360° Panoramas and Images of Pantheon | Art Atlas
• audio guide Pantheon Rome