Архимед

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Архимед
Замишљени Архимед Доменика Фетија (1620)
Општи подаци
Датум рођења	287. п. н. е.
Место рођења	Сиракуза,Сицилија (Велика Грчка)
Датум смрти	око 212. п. н. е.
Место смрти	Сиракуза,Сицилија (Велика Грчка)
Рад
Поље	математика физика астрономија
Познат по	Архимедовом принципу Архимедовом вијку хидростатици принципу полуге

Архимед (грч. Αρχιμηδης, 287. п. н. е. — 212. п. н. е.) грчки математичар, физичар и астроном, из Сиракузе на Сицилији, син астронома; први је израчунао број π, пронашао закон полуге, закон потиска (Архимедов закон, Архимедова вага) и др.

Биографија

Александријски ученик Αрхимед из Сиракузе, сродник и пријатељ Хијерона II, целим низом својих открића отворио је науци нове области. Од својих резултата сам се највише поносио одређењем површине и запремине код лопте и ваљка, изложеном у спису "Ο лопти и ваљку“ у две књиге, и зато су му, по његовој жељи, пријатељи и сродници на надгробни споменик ставили ваљак с лоптом у њему.

Исто тако важан је резултат израчунавање односа обима и пречника круга и смештање тог односа у границе између π = 3 1/7 и 3 10/71, објашњен и израчунат у спису "Ο мерењу круга".

Дао је значајан допринос у механици и астрономији. Открио је закон полуге, први егзактно доказао законе равнотеже, јасно схватио појам специфичне тежине и у спису „Ο пловућим телима“ утврдио принципе хидростатике. Прославио се сјајним изумима у механици, на основу којих је Сиракуза дуго одолевала римском опседању. Син астронома Фидије, вршио је и астрономска посматрања да би утврдио тачну дужину године, те је нашао да она износи 365 1/4 дана. Кад је завршио своје школовање у Александрији и вратио се у отаџбину, везе с александријским научницима продужио је научном преписком. Из једног јерусалимског палимпсеста 1907. године извучен је спис ο методама, у којем се Архимед појављује као претходник интегралног рачуна.

Убили су га Римљани приликом опсаде Сиракузе у Другом пунском рату. Приповеда се да му је последња реченица била: Noli turbare circulos meos! (Не дирајте моје кругове!)

• Архимедов рад продужио је Аполоније из Перге у Памфилији, који је радио и у Александрији.

Архимедова дела

Обједињена сва до тада позната дела приредио на грчком дански филолог Хајберг, што је и данас основни извор

• Archimedis opera omnia cum commentarii Eutocii, Лајпциг, 1880

преводи са старогрчког и латинског

Претпоставља се да је дела писао следећим редоследом

• О равнотежи површина (I и II)
• Квадратура параболе
• О лопти и ваљку (I и II)
• О спиралама
• О коноидама и сфероидама
• О пловећим телима (I и II)
• О мерењу круга
• Бројање песка
• Метод

преводи са арапског

• Књига лема
• Проблем волова бога Сунца

изгубљена дела

Други аутори наводе или се претпоставља да су постојала и следећа дела

• Полиедри (Пап Александринац у својим коментарима)
• О полугама (Пап Александринац у својим коментарима)
• Принцип (Архимед помиње писмо Зеуксипу)
• О тежишту (Симпликије у коментару Аристотела)
• Катоптрика (Теон Александријски)
• Календар (према Хипарху)

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Архимед

• О'Конор, Џон; Робертсон, Едмунд. „Архимед - биографија“. Архива историје математике Мектјутор.  ((en))