Паладијанизам

Вила са тријемом изнад, из четврте Паладијеве књиге I quattro libri dell'architettura, у енглеском преводу објављеном у Лондону, 1736.

План за вилу Ла Ротонда ( око 1565 ) – карактеристике куће уграђене су у бројне куће у паладијанском стилу широм Европе током наредних векова.

Паладијанска архитектура или Паладијанизам је европски архитектонски стил који потиче од дела венецијанског архитекте Андреа Паладиа (1508–1580). Оно што је данас препознато као Паладијанска архитектура еволуирало је из његових концепата симетрије, перспективе и принципа формалне класичне архитектуре из древних грчких и римских традиција. У 17. и 18. веку, Паладијево тумачење ове класичне архитектуре развило се у стил познат као Паладијанизам.

Паладијанизам се појавио у Енглеској почетком 17. века, са главним пропагатором стила Инигом Џонсом, чија је Краљичина кућа у Гриничу описана као прва енглеска паладијанска зграда. Његов развој је застао на почетку Енглеског грађанског рата. Паладијанизам се вратио у моду након реакције против барока почетком 18. века, подстакнут објављивањем низа архитектонских књига, укључујући I quattro libri dell'architettura. Кембелова књига је укључивала илустрације Ванстед куће, зграде коју је дизајнирао на периферији Лондона и једне од највећих и најутицајнијих раних неопаладијанских кућа. Препород покрета заговарао је Ричард Бојл, трећи гроф од Барлингтона, чије су зграде за њега, као што су Чизвик кућа и Берлингтон кућа, постале познате. Бурлингтон је спонзорисао каријеру уметника, архитекте и пејзажиста Вилијама Кента, а њихова заједничка креација, Холкам Хол у Норфолку, описана је као „најсјајнија паладијанска кућа у Енглеској“. До средине века паладијанизам је постао готово национални архитектонски стил, оличен у Кентовој коњској гарди у центру главног града нације.

Паладијански стил је такође био широко коришћен широм Европе, често као одговор на енглеске утицаје. У Пруској се критичар Франческо Алгароти дописивао са Берлингтоном о његовим напорима да убеди Фридриха Великог у предности стила. Касније, када је стил губио популарност у Европи, паладијанизам је имао пораст популарности широм британских колонија у Северној Америци. Томас Џеферсон је тражио паладијске примере, који су се ослањали на грађевине из времена Римске републике, како би развио нови архитектонски стил за Америчку Републику. Примери укључују кућу Хамонд-Харвуд у Мериленду и Џеферсонову личну кућу, Монтичело, у Вирџинији. Паладијански стил је такође усвојен у другим британским колонијама, укључујући и оне на индијском потконтиненту.

У 19. веку паладијанизам је по популарности претекао неокласичну архитектуру и у Европи и у Северној Америци. Средином тог века оба су била доведена у питању, а затим замењена неоготком на енглеском говорном подручју, чији су главни заговорници, као што је Аугустус Пугин, сматрали да је стил превише пагански за право хришћанско богослужење. У 20. и 21. веку, паладијанизам је наставио да се развија као архитектонски стил; фронтони, симетрија и пропорције су евидентни у дизајну многих модерних зграда, док се сам стил и даље наводи као инспирација међу најутицајнијим светским архитектама.

Андреа Паладио је рођен у Падови 1508. године, као син клесара. Био је инспирисан римским грађевинама, списима Витрувија (80 пре Христа). Паладио је тежио архитектонском стилу који је користио симетрију и пропорцију како би опонашао величину класичних зграда. Његове преживеле зграде су у Венецији, региону Венето и Вићенци, и укључују виле и цркве. Паладијеви архитектонски трактати прате приступ који су дефинисали Витрувије и његов ученик из 15. века Леон Батиста Алберти, који се придржавао принципа класичне римске архитектуре засноване на математичким пропорцијама, а не на орнаменталном стилу ренесансе. Паладио је забележио и објавио свој рад у четворотомној илустрованој студији из 1570. I quattro libri dell'architettura (Четири књиге о архитектури).

Паладијеве виле су дизајниране да се уклопе у њихов амбијент.

Вила Ротонда (започета око 1565 ) – једно од Палладијевих најутицајнијих остварења

Галерија

• 
  Њиллиам Кент и лорд Бурлингтон, Holkham Hall, Норфолк, УК (1734.)
• 
  Џон Вуд Млађи, Royal Crescent, Бат, Сомерсет (1767.)
• 
  сер Едвард Ловет Пирс, Кеслтаун, Селбриџ, Ирска (1722.)
• 
  Томас Џеферсон, Монтичело, Шарлотсвил, Вирџинија, САД (1772.)
• 
  Тхомас Џеферсон, Купола Универзитет у Вирџинији, САД (1826.)

Референце

Литература

• Ackerman, James S. (1991). Palladio. Harmondsworth, UK: Penguin Books. ISBN 978-0-141-93638-3. 
• Bold, John (1988). Wilton House and English Palladianism. London: HMSO. ISBN 978-0-113-00022-7. 
• Casey, Christine (2005). Dublin. Buildings of Ireland. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10923-8. 
• Chaney, Edward (2006). George Berkeley's Grand Tours: The Immaterialist as Connoisseur of Art and Architecture. The Evolution of the Grand Tour: Anglo-Italian Cultural Relations Since the Renaissance. London: Routledge. ISBN 978-0-714-64577-3. 
• Charlesworth, Michael (2002). The Gothic Revival 1720–1870 – Literary Sources and Documents: Gothic and National Architecture. 3. Robertsbridge, East Sussex: Helm Information. ISBN 978-1-873-40367-9. 
• Clerk, Nathalie (1984). Palladian Style in Canadian Architecture (PDF). Ottawa, Canada: Parks Canada. ISBN 978-0-660-11530-6. 
• Colvin, Howard (1978). A Biographical Dictionary of British Architects. London: John Murray. OCLC 757798516. 
• Constant, Caroline (1993). The Palladio Guide. New York: Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-878-27185-3. 
• Copplestone, Trewin (1963). World Architecture. London: Hamlyn. OCLC 473368368. 
• Cruikshank, Dan (1985). A guide to Georgian buildings of Britain and Ireland. London: Weidenfeld and Nicolson (with the National Trust and Irish Georgian Society). ISBN 978-0-297-78610-8. 
• Curl, James Stevens (2016). Oxford Dictionary of Architecture. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-199-67499-2. 
• De Witt, Lloyd; Corey, Piper (2019). Thomas Jefferson Architect. New Haven, US: Yale University Press. ISBN 978-0-300-24620-9. 
• Farber, Jospeh C.; Reed, Henry Hope (1980). Palladio's Architecture and Its Influence: A Photographic Guide. New York: Dover Publications. ISBN 978-0-486-23922-4. 
• Frampton, Kenneth (2001). Studies in Tectonic Culture. Cambridge, US: MIT Press. ISBN 978-0-262-06173-5. 
• Freschi, Federico (2017). „Poetry in Pidgin - Notes on the Persistence of Classicism in the Architecture of Johannesburg”. Ур.: Grant Parker. South Africa, Greece, Rome - Classical Confrontations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-10081-7. 
• Gaustad, Edwin (1979). George Berkeley in America. New Haven, US: Yale University Press. ISBN 978-0-300-02394-7. 
• Girouard, Mark (1980). Life In The English Country House. Harmondsworth, UK: Penguin Books. ISBN 978-0-140-05406-4. 
• Guerrieri, Pilar Maria (децембар 2021). „Migrating architectures: Palladio's legacy from Calcutta to New Delhi”. City, Territory and Architecture. 8 (1). S2CID 235307212. doi:10.1186/s40410-021-00135-0. Приступљено 10. 7. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Guinness, Desmond; Sadler, Julius Trousdale (1976). The Palladian Style in England, Ireland and America. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-34067-7. 
• Harris, John (1995). The Palladian Revival: Lord Burlington, His Villa and Garden at Chiswick. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-05983-0. 
• Howard, Deborah; Quill, Sarah (2002). The Architectural history of Venice. New Haven, US: Yale University Press. ISBN 978-0-300-09028-4. 
• Jackson-Stops, Gervase (1990). The Country House in Perspective. London: Pavilion Books Ltd. ISBN 978-1-851-45383-2. 
• Jenkins, Simon (2003). England's Thousand Best Houses. London: Penguin Books. ISBN 978-0-713-99596-1. 
• Kruft, Hanno-Walter (1994). A History of Architectural Theory: From Vitruvius to the Present. Princeton, US: Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-568-98010-2. 
• Lees-Milne, James (1986). The Earls of Creation. London: Century Hutchinson. ISBN 978-0-712-69464-3. 
• MacDonnell, Randal (2002). The Lost Houses of Ireland. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-84301-6. 
• Metcalf, Thomas R. (1989). An Imperial Vision: Indian Architecture and Britain's Raj. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-15419-7. 
• Morrison, Hugh (1952). American's First Architecture: From the First Colonial Settlements to the National Period. New York: Oxford University Press. OCLC 1152916624. 
• Mowl, Timothy (2006). William Kent: Architect, Designer, Opportunist. London: Jonathan Cape. ISBN 978-0-224-07350-9. 
• O'Brien, Charles; Pevsner, Nikolaus (2014). Bedfordshire, Huntingdonshire and Peterborough. The Buildings of England. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-20821-4. 
• O'Brien, Jacqueline; Guinness, Desmond (1993). Great Irish Houses and Castles. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-83236-2. 
• Orbach, Julian; Pevsner, Nikolaus; Cherry, Bridget (2021). Wiltshire. The Buildings of England. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-25120-3. 
• Pevsner, Nikolaus (1960). An Outline of European Architecture. Harmondsworth, UK: Penguin Books. OCLC 154230727. 
• Robinson, John Martin (1983). The Latest Country Houses. London: The Bodley Head. ISBN 978-0-370-30562-2. 
• Rowan, Alistair (1979). North West Ulster. The Buildings of Ireland. London: Penguin Books. ISBN 978-0-300-09667-5. 
• Ruhl, Carsten (2011). Palladianism: From the Italian Villa to International Architecture. Mainz, Germany: Institute of European History. OCLC 1184498677. 
• Severens, Kenneth (1981). Southern Architecture: 350 Years of Distinctive American Buildings. New York: E. P. Dutton. ISBN 978-0-525-20692-7. 
• Summerson, John (1953). Architecture in Britain: 1530–1830. Pelican History of Art. Harmondsworth, UK: Penguin Books. OCLC 1195758004. 
• — (1981). The Classical Language of Architecture. World of Art. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20177-0. 
• Sutcliffe, Anthony (2006). London: An Architectural History. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11006-7. 
• Tavernor, Robert (1991). Palladio and Palladianism. World of Art. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20242-5. 
• Whinney, Margaret (1970). Howard Colvin; John Harris, ур. A Unknown Design for a Villa by Inigo Jones. The Country Seat: Studies Presented to Sir John Summerson. London: Penguin Books. OCLC 1160730033. 
• Wittkower, Rudolf (1974). Palladio and English Palladianism. London: Thames and Hudson. OCLC 462688249. 
• — (1988) [1949]. Architectural Principles in the Age of Humanism (PDF). London: Academy Editions. ISBN 978-0-471-97763-6. 
• Worsley, Giles (1996). „The Villa and the Classical Country Houses”. Ур.: John Harris; Michael Snodin. Sir William Chambers: Architect to George III. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-06940-2. OCLC 750912646. 
• — (2007). Inigo Jones and the European Classicist Tradition. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11729-5. 
• Wundram, Manfred; Pape, Thomas (2004). Palladio: The Complete Buildings. Koln, Germany: Taschen. ISBN 978-3-822-83200-4. 
• Yarwood, Doreen (1970). Robert Adam. New York: Scribner. OCLC 90417. 

Спољашње везе

• Центар за паладијанске студије у Америци
• Архитектура Томаса Џеферсона
• Чланак о Паладијској архитектури у колонијалном Сингапуру, у издању Одељења за архитектуру и урбанизам