Леон Батиста Алберти
Из Википедије, слободне енциклопедије
Леон Батиста Алберти (итал. Leon Battista Alberti, 18. фебруар 1404 — 20. април 1472) (итал. Leone Battista Alberti)
| Леон Батиста Алберти | |
|---|---|
 Леон Батиста Алберти |
|
| рођен: | 18. фебруар, 1404. Ђенова, Италија |
| преминуо: | 20. април, 1472. Рим, Италија |
Рођен у Ђенови, 14. фебруара 1404. умро 25. априла 1472. у Риму. Био је италијански сликар, песник, лингвиста, филозоф, криптограф, музичар, архитекта и уопште, ренесансни полимата. Његов живот је описао Ђорђо Вазари (итал. Giorgio Vasari) у својој књизи „Животи познатих сликара, вајара и архитеката“.
Рођен је као ванбрачни син фирентинског трговца. Образован је као правник на Универзитету у Болоњи
Алберти се убраја у ауторе који су више дали у пластичној обради, зато што је најчешће радио на фасадама већ постојећих објеката.
- Црква Сан Франциско, Римини · У то време много рађене интервенције на постојећим објектима. Тако је и ово средњовековна црква, коју је продица Малатестиано претворила у маузолеј за сахрањивање великих уметника. Алберти је постојећу грађевину буквално обукао у нову фасаду, користећи античке елементе – трем, лукове, ступце. Делови оригиналне грађевине су видљиви и представљају игру: облик у облику, кућа у кући… У прочељу је упоребљен тријумфални лук. Инспирација: тријумфални лук у Риминију.
- Палата Ручелаи (итал. Palazzo Rucellai)
У Фиренци су породице у сталним великим сукобима. Палате представљају и резиденције и тврђаве. У овом периоду се ривалство ипак више преноси на политику и економију него на директне физичке сукобе. Јавља се и потреба и могућност за оплемењивање фасаде.
Формула: на постојећу фасаду се наноси стилски ред. Инспирација: Колосеум, рустика у приземљу, ка спратовима се губи. “Стилска фасада”. Елементи фасаде нису прави, представљају само плитак рељеф. Алберти се још није усуђивао да се отисне у простор. Приметна је наглашена ренесансна стреха.
· Готска црква · Задатак: уредити прочеље · Овде се јавља пластично удубљивање фасаде. Постоји неколико планова, више или мање избачених стубова, али, опет, нису слободни. · Волуте маскирају контрафоре. И Алберти и наследници су користили овај трик. · Све је изузетно декорисано · Фасада у пропорцијском односу – све је у квадратима. Могућа инспирација: Сан Мињато Монте · У питању је двојезична архитектура: унутрашњост је остала оригинална, готска.
