Венето

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 45° 44′ СГ Ш, 11° 51′ ИГД

Венето
Veneto
Vèneto
Venit
Застава Грб
Застава Грб
Положај Венета
Главни град Венеција
Председник Лука Заја
Службени језик венецијански, фурлански
Површина 18.391,22 km²
 - Број 4.865.380
 - Густина становништва 275 ст./km²
Веб-сајт www.regione.veneto.it

Венето (итал. Veneto) је једна од 20 регија Италије. Налази се у сјевероисточном дијелу земље. Главни град је Венеција, а познати градови су и Верона, Падова и Виченца.

Венето спада у највеће и најразвијеније италијанске покрајине. Такође, Венето са светски значајном Венецијом је једна од туристички најпосећенијих области света са преко 60 милиона туриста годишње.

Положај[уреди]

Венето је североисточна покрајина Италије са кратком државном границом ка Аустрији на северу. На истоку покрајина Венето излази на Јадранско море. Са осталих страна налазе се друге италијанске покрајине:

Природне одлике[уреди]

Површина покрајине је 18.391 km² и по овоме је Венето једна од најпространијих италијанских покрајина.

Рељеф: У оквиру Венета разликује се неколико природних целина у правцу југ - север. Јужни део је равничарско подручје уз северну обалу Јадранског мора и реку По. То је источни део Падске низије. Овај део заузима око 2/3 површине покрајине и ту се гаје жита и поврће. Целина Доломита редња целина је састављена од брда и нижих планина Венецијалних Предалпа са виноградима и воћњацима. Северни део је изразито планински у оквиру система Алпа са неколико насељенијих долина. То је сточарско подручје, једино су у долинама су развијене остале врсте пољопривреде.

Клима: Клима у покрајини Венето је измењено средоземна клима са значајних утицајем са континенталног Севера. Стога су зиме оштрије, а лета блажа него у другим деловима Италије. Овај судар клима очитава се и у веома јаким ветровима. У вишим крајевима клима је више континентална, а на планинама влада планинска клима.

Воде: Источна граница покрајине је северна обала Јадранског мора, која је овде доста мочварна и тешко приступачна (Венецијанска лагуна). Највећа река у покрајини је По, која је истовремено и јужна граница покрајине. На крајњем југоистоку налази се пространа делта Поа. Остале главне реке су меридијанског правца и теку са Алпа ка Јадранском мору. Најважније су Адиђе, Брента, Пјава, Таљаменто. Реке имају значајан пад и нове велике наплавине у доњи део свог слива. У Венету се налази и низ језера, махом малих. Једино веће је језеро Гарда, чија источна обала припада Венету.

Управна подела[уреди]

Окрузи Венета

Венето је подељен у 7 округа, одн. провинција са истоименим градовима као управним средиштима:

Историја[уреди]

Река Брента
Венецијанска лагуна код градића Торчело
Језеро Гарда

Италијанско раздобље: 1866. године дошло је до припајања Венеције и области средишње Млетачке републике новооснованој Италији. Одмах је основана покрајина Венето. Међутим, нова владавина није оживела привреду. Чак су чињени и негативни учинци попут досељавања становништва из других крајева и спречавања развоја Венецијанског наречја. Због тога је прва половина 20. века била раздобље масовног исељавања у иностранство. Додатно оптерећење била ду два светска рата, која су оставила трага и каснијих деценија.

Овакво стање трајало је до 70их година прошлог века, када је држава дала већу слободу покрајинама у одређивању унутрашње политике. Власти Венета су ово веома добро искористиле, уздигле месну привреду и претвориле Венето од исељеничко у досељеничко подручје Италије. Данас је Венето једна од најразвијених покрајина у држави.

Становништво[уреди]

Данас Венето има преко 5 милиона становника и он је једна од најмногољуднијих покрајина Италије. До пре пар деценија тај број чак био у паду или стагнирао, али је са наглим развојем покрајине последњих деценија скочио са око 20%.

Густина Насељености је око 270 ст./км², што је више од државног просека (200 ст./км²). Равничарски део покрајине је знатно гушће насељен него северно, алпско подручје. Посебно је густо насељена „економска кичма“ покрајине, линија Верона - Вићенца - Падова - Венеција.

Етничка слика покрајине има низ посебности. Тако у покрајини доминира италијанско становништво, али са венецијанским наречјем, знатно другачијим од стандардног италијанског језика. По некима је то и потпуно засебан језик. Утицај наглог развоја покрајине огледа се и у великом уделу становништва са привременим боравком (8,3%).

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]