Пређи на садржај

Ernst fon Bergman — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Alter: title, pages. Add: s2cid, pmid, doi, authors 1-3. Removed parameters. | Use this tool. Report bugs. | #UCB_Gadget
Ред 22: Ред 22:
}}
}}


'''Ernst Gustav Benjamin fon Bergman''' ({{jez-de|Ernst Gustav Benjamin von Bergmannn|el}}; [[18. decembar]] [[1836]] — [[25. mart]] [[1907]]) je bio [[profesor]] na katedri za hirurgiju u [[Берлин|Berlinu]], jedan od najvećih hirurga svog vremena i prvi lekar koji je uveo u medicinsku praksu [[Асепса|asepsu]].<ref name="whonamedit"/> Ernst fon Bergman je bio vodeći nemački hirurg ne samo zbog svojih hirurških i naučnih dostignuća u oblasti asepse i ratne hirurgije, već i zbog njegovog, predanog, angažovanja u medicinskim istraživanjima nastavi i mnogobrojnim medicinskim društvima. Kao dostojan naslednik ''-{Bernhard-a von Langenbec-a}-'' on je istovremeno i veoma uspešno obavljao više dužnosti; profesora hirurgije na Univerzitetskoj bolnici u Berlinu (25 godina), predsednika Nemačkog društva za hirurgiju i profesora na Medicinskoj i hirurškoj vojnoj akademiji (na osnovu ukaza cara [[Вилхелм I Немачки|Vilhelma I]]).<ref>Czymek R, Düsel W. ''On the centennial of Ernst von Bergmann's death.''. {{cite journal|author=|date=2007 Mar|title= |journal=Chirurg |volume=78|issue=3|pages=265—8}}, 270-2.</ref>
'''Ernst Gustav Benjamin fon Bergman''' ({{jez-de|Ernst Gustav Benjamin von Bergmannn|el}}; [[18. decembar]] [[1836]] — [[25. mart]] [[1907]]) je bio [[profesor]] na katedri za hirurgiju u [[Берлин|Berlinu]], jedan od najvećih hirurga svog vremena i prvi lekar koji je uveo u medicinsku praksu [[Асепса|asepsu]].<ref name="whonamedit"/> Ernst fon Bergman je bio vodeći nemački hirurg ne samo zbog svojih hirurških i naučnih dostignuća u oblasti asepse i ratne hirurgije, već i zbog njegovog, predanog, angažovanja u medicinskim istraživanjima nastavi i mnogobrojnim medicinskim društvima. Kao dostojan naslednik ''-{Bernhard-a von Langenbec-a}-'' on je istovremeno i veoma uspešno obavljao više dužnosti; profesora hirurgije na Univerzitetskoj bolnici u Berlinu (25 godina), predsednika Nemačkog društva za hirurgiju i profesora na Medicinskoj i hirurškoj vojnoj akademiji (na osnovu ukaza cara [[Вилхелм I Немачки|Vilhelma I]]).<ref>{{cite journal|date=2007 Mar|title= On the centennial of Ernst von Bergmann's death|journal=Chirurg |volume=78|issue=3|pages=265–8, 270-2|doi=10.1007/s00104-006-1299-8 |pmid=17287931 |last1=Czymek |first1=R. |last2=Düsel |first2=W. |s2cid=41405442 }}</ref>


== Život i karijera ==
== Život i karijera ==
Ред 29: Ред 29:
Inspirisan delima Pirogova, Bargman [[1866]]. učestvuje kao dobrovoljac u [[Аустријско-пруски рат|austrijsko-pruskom ratu]], u kome je posle bitke kod [[Kenigsberg]]a radio u pruskom [[lazaret]]u. Nakon ovog rata Bergman učestvuje u još dva; [[француско-пруски рат|nemačko-francuskom]] (1870—1871) i [[Руско-турски рат (1877—1878)|rusko-turskom]] [[1877]], u kojima je stekao bogato iskustvo u hirurškom lečenju ratnih povreda.
Inspirisan delima Pirogova, Bargman [[1866]]. učestvuje kao dobrovoljac u [[Аустријско-пруски рат|austrijsko-pruskom ratu]], u kome je posle bitke kod [[Kenigsberg]]a radio u pruskom [[lazaret]]u. Nakon ovog rata Bergman učestvuje u još dva; [[француско-пруски рат|nemačko-francuskom]] (1870—1871) i [[Руско-турски рат (1877—1878)|rusko-turskom]] [[1877]], u kojima je stekao bogato iskustvo u hirurškom lečenju ratnih povreda.


Ernst fon Bergman je imenovan za profesora fakulteta. [[1871]]. Kao profesor obavljao je dužnosti; šefa hirurgije na univerzitetima u [[Dorpat]]u ([[1871]]–[[1878]]), [[Vircburg]]u ([[1878]]–[[1882]]) i [[Берлин|Berlinu]] (-{Charité}-, [[1882]]–[[1907]]).<ref>Zimmermann M. ''Life and work of the surgeon Ernst von Bergmann (1836–1907), long-term editor of the "Zentralblatt fur Chirurgie"''. {{cite journal|author=|date=2000 |title= |journal=Zentralbl Chir |volume=125|issue=6|pages=552–60}}. (German)</ref><ref>A-{rnold H. ''German neurosurgery in the first half of the 20th century.''. {{cite journal|author=|date=2001 |title= |journal=Zentralbl Neurochir |volume=62|issue=1|pages=15–8}}.}-</ref>
Ernst fon Bergman je imenovan za profesora fakulteta. [[1871]]. Kao profesor obavljao je dužnosti; šefa hirurgije na univerzitetima u [[Dorpat]]u ([[1871]]–[[1878]]), [[Vircburg]]u ([[1878]]–[[1882]]) i [[Берлин|Berlinu]] (-{Charité}-, [[1882]]–[[1907]]).<ref>Zimmermann M. ''Life and work of the surgeon Ernst von Bergmann (1836–1907), long-term editor of the "Zentralblatt fur Chirurgie"''. {{cite journal|date=2000 |title= Life and work of the surgeon Ernst von Bergmann (1836-1907), long-term editor of the "Zentralblatt für Chirurgie"|journal=Zentralbl Chir |volume=125|issue=6|pages=552–60|pmid=10919251 |last1=Zimmermann |first1=M. }}. (German)</ref><ref>{{cite journal|date=2001 |title= German neurosurgery in the first half of the 20th century|journal=Zentralbl Neurochir |volume=62|issue=1|pages=15–8|doi=10.1055/s-2001-16334 |pmid=11496342 |last1=Arnold |first1=H. |s2cid=36940652 }}</ref>
Posle penzionisanja ''Langenbeka'', kandidati za njegovo mesto u berlinskom ''-{Charitéu''}-, (verovatno najpoznatijem hirurškom centru tog doba), bili su pored Bergmana i ''Franz King'' iz Getingena i ''-{Vincenz von Czerny}-'' iz [[Hajdelberg]]a, ali za naslednik B. von Langenbecka na katedri hirurgije u [[Берлин|Berlinu]], imenovan je Ernst fon Bergman (kao jedan od najvećih hirurga svog vremena).
Posle penzionisanja ''Langenbeka'', kandidati za njegovo mesto u berlinskom ''-{Charitéu''}-, (verovatno najpoznatijem hirurškom centru tog doba), bili su pored Bergmana i ''Franz King'' iz Getingena i ''-{Vincenz von Czerny}-'' iz [[Hajdelberg]]a, ali za naslednik B. von Langenbecka na katedri hirurgije u [[Берлин|Berlinu]], imenovan je Ernst fon Bergman (kao jedan od najvećih hirurga svog vremena).


Ред 36: Ред 36:
== Delo ==
== Delo ==
[[Датотека:Ernst von Bergmann bei der Beinamputation.jpg|250px|мини|Ernst fon Bergman u operacionoj sali tokom amputaciji noge dijabetičara (1897)]]
[[Датотека:Ernst von Bergmann bei der Beinamputation.jpg|250px|мини|Ernst fon Bergman u operacionoj sali tokom amputaciji noge dijabetičara (1897)]]
''„Bergman je bio izuzetan operator, a njegovu hiruršku karijeru obeležilo je shvatanje hirurgije kao nauke.“'' Niz eksperimentalnih istraživanja Bergman je primenio u kliničkoj praksi. Nekoliko godina, pre istraživanja i otkrivanja mnogih [[bakterija]], intenzivno se bavio istraživanjima [[infekcija|infekcije]] [[rana|rane]] i [[osteomijelitis]]a. Posebno su bila značajna Bergmanova istraživanja u neurohirurgiji, ratnoj i opštoj hirurgiji, [[onkologija|onkologiji]], abdominalnoj hirurgiji i laringologiji. {{napomena|Bergman je [[1887]]. uspešno operisao karcinom larinksa princu Fridrihu.}}<ref>Ignjatović M. ''Velikani ratne hirurgije − 3. deo''. {{cite journal|author=|date=2007 |title= |journal=Vojnosanit Pregl |volume=64|issue=4|pages=283–295}}</ref>
''„Bergman je bio izuzetan operator, a njegovu hiruršku karijeru obeležilo je shvatanje hirurgije kao nauke.“'' Niz eksperimentalnih istraživanja Bergman je primenio u kliničkoj praksi. Nekoliko godina, pre istraživanja i otkrivanja mnogih [[bakterija]], intenzivno se bavio istraživanjima [[infekcija|infekcije]] [[rana|rane]] i [[osteomijelitis]]a. Posebno su bila značajna Bergmanova istraživanja u neurohirurgiji, ratnoj i opštoj hirurgiji, [[onkologija|onkologiji]], abdominalnoj hirurgiji i laringologiji. {{napomena|Bergman je [[1887]]. uspešno operisao karcinom larinksa princu Fridrihu.}}<ref>{{cite journal|date=2007 |title= Giants of war surgery--part 3|journal=Vojnosanit Pregl |volume=64|issue=4|pages=283–295|pmid=17580541 |last1=Ignjatović |first1=M. }}</ref>


''„Bergman je u [[Dorpat]]u, sa svojim asistentom Kramerom, sproveo niz eksperimenata na psima. Posebno su proučavali odnos intrakranijalnog pritiska, arterijskog i venskog pritiska i utvrdili su, ubrizgavanjem želea, da dolazi do porasta arterijskog pritiska uz usporenje pulsa, a mereći intramoždani venski pritisak, utvrdili su mehanizam kasnije poznat kao Kušingov refleks“''.{{napomena| Paul Cramer, pod Bergmanovim mentorstvom, publikovao je svoju tezu 1873. godine, kada je Kušing imao četiri godine. Kušing je došao do ovih nalaza u Bernu obilazeći Teodora Kohera.}}
''„Bergman je u [[Dorpat]]u, sa svojim asistentom Kramerom, sproveo niz eksperimenata na psima. Posebno su proučavali odnos intrakranijalnog pritiska, arterijskog i venskog pritiska i utvrdili su, ubrizgavanjem želea, da dolazi do porasta arterijskog pritiska uz usporenje pulsa, a mereći intramoždani venski pritisak, utvrdili su mehanizam kasnije poznat kao Kušingov refleks“''.{{napomena| Paul Cramer, pod Bergmanovim mentorstvom, publikovao je svoju tezu 1873. godine, kada je Kušing imao četiri godine. Kušing je došao do ovih nalaza u Bernu obilazeći Teodora Kohera.}}


Zahvaljući brojnim eksperimentnim istraživanjima i ratnim iskustavima Bergman je postao jedan od utemeljivača intrakranijalne neurohirgije, <ref>Hanigan WC, Ragen W, Ludgera M.'' Neurological surgery in the nineteenth century: the principles and techniques of Ernst von Bergmann.''. {{cite journal|author=|date=1992 |title= |journal=Neurosurgery |volume=30|issue=5|pages=750–7}}.</ref> 29. <ref>Buchfelder M. ''From trephination to tailored resection:neurosurgery in Germany before World War II.''. {{cite journal|author=|date=2005 |title= |journal=Neurosurgery |volume=56|issue=3|pages=605–13}}</ref>
Zahvaljući brojnim eksperimentnim istraživanjima i ratnim iskustavima Bergman je postao jedan od utemeljivača intrakranijalne neurohirgije, <ref>{{cite journal|date=1992 |title= Neurological surgery in the nineteenth century: The principles and techniques of Ernst von Bergmann|journal=Neurosurgery |volume=30|issue=5|pages=750–7|pmid=1584389 |last1=Hanigan |first1=W. C. |last2=Ragen |first2=W. |last3=Ludgera |first3=M. }}.</ref> 29. <ref>{{cite journal|date=2005 |title= From trephination to tailored resection: Neurosurgery in Germany before World War II|journal=Neurosurgery |volume=56|issue=3|pages=605–13|doi=10.1227/01.NEU.0000155336.06394.7F |pmid=15730586 |last1=Buchfelder |first1=M. }}</ref>
ali i jedan od inicijatora primene [[antisepsa|antisepse]] ([[1877]]) i [[asepsa|asepse]] (sterilizacija, [[1886]]). Zato se u stručnim krugovima naziva „ocem asepse“.
ali i jedan od inicijatora primene [[antisepsa|antisepse]] ([[1877]]) i [[asepsa|asepse]] (sterilizacija, [[1886]]). Zato se u stručnim krugovima naziva „ocem asepse“.


Верзија на датум 27. август 2023. у 01:14

Ernst fon Bergman
Ernst fon Bergman
Лични подаци
Датум рођења18. decembar 1836
Место рођењаRiga, Ruska Imperija
Датум смрти25. mart 1907.
Место смртиVisbaden, Nemačko carstvo
Пребивалиште Србија
НационалностNamac
ОбразовањеУниверзитет у Тартуу
Научни рад
Пољеhirurgija
ИнституцијаProfesor na katedri za hirurgiju u Berlinu
Познат по„Otac asepse“, hirurškim instrumentima
Jedan od utemeljivača neurohirurgije i sterilizacije

Ernst Gustav Benjamin fon Bergman (nem. Ernst Gustav Benjamin von Bergmannn; 18. decembar 1836 — 25. mart 1907) je bio profesor na katedri za hirurgiju u Berlinu, jedan od najvećih hirurga svog vremena i prvi lekar koji je uveo u medicinsku praksu asepsu.[1] Ernst fon Bergman je bio vodeći nemački hirurg ne samo zbog svojih hirurških i naučnih dostignuća u oblasti asepse i ratne hirurgije, već i zbog njegovog, predanog, angažovanja u medicinskim istraživanjima nastavi i mnogobrojnim medicinskim društvima. Kao dostojan naslednik Bernhard-a von Langenbec-a on je istovremeno i veoma uspešno obavljao više dužnosti; profesora hirurgije na Univerzitetskoj bolnici u Berlinu (25 godina), predsednika Nemačkog društva za hirurgiju i profesora na Medicinskoj i hirurškoj vojnoj akademiji (na osnovu ukaza cara Vilhelma I).[2]

Život i karijera

Ernst fon Bergman je rođen 18. decembara 1836. u Rigi (danas Letonija), od oca Ričarda fon Bergmana Richard von Bergmann (1805—1878), župnik u Rugi i Berte Kriger Bertha Krueger (1816—1877). Dva puta se ženio, a sa drugom ženom rodio mu se sin poznati nemački internista Gustav fon Bergman (1878—1955).[1] Kako nije uspeo da dobije dozvolu cara da upiše Bogoslovski fakultet Bergman je 1854. upusao studije medicine i iste završio na Univerzitetu u Dorpatu 1860. sa tezom iz farmakologije (nem. De balsami copaivae cuberbarumque in urinam transitu). Po završetku studija Bergman je nastavio je da radi u Dorpatu kao asistent Georga Adelmanna (1811–1888), sa kojim se mnogo bavio eksperimetalnim istraživanjima (embolizama, sklopetarnih i eksplozivnim povreda). Habilitirao se 1863. sa tezom o masnoj emboliji.[3]

Inspirisan delima Pirogova, Bargman 1866. učestvuje kao dobrovoljac u austrijsko-pruskom ratu, u kome je posle bitke kod Kenigsberga radio u pruskom lazaretu. Nakon ovog rata Bergman učestvuje u još dva; nemačko-francuskom (1870—1871) i rusko-turskom 1877, u kojima je stekao bogato iskustvo u hirurškom lečenju ratnih povreda.

Ernst fon Bergman je imenovan za profesora fakulteta. 1871. Kao profesor obavljao je dužnosti; šefa hirurgije na univerzitetima u Dorpatu (1871–1878), Vircburgu (1878–1882) i Berlinu (Charité, 1882–1907).[4][5] Posle penzionisanja Langenbeka, kandidati za njegovo mesto u berlinskom Charitéu, (verovatno najpoznatijem hirurškom centru tog doba), bili su pored Bergmana i Franz King iz Getingena i Vincenz von Czerny iz Hajdelberga, ali za naslednik B. von Langenbecka na katedri hirurgije u Berlinu, imenovan je Ernst fon Bergman (kao jedan od najvećih hirurga svog vremena).

Posle više „napada“ kolitisa (zapaljenja debelog creva), Bergman je umro 25. marta 1907. u Visbadenu od peritonitisa (zapaljenja trbušne maramice). Sahranjen je na groblju u Potsdamu.

Delo

Ernst fon Bergman u operacionoj sali tokom amputaciji noge dijabetičara (1897)

„Bergman je bio izuzetan operator, a njegovu hiruršku karijeru obeležilo je shvatanje hirurgije kao nauke.“ Niz eksperimentalnih istraživanja Bergman je primenio u kliničkoj praksi. Nekoliko godina, pre istraživanja i otkrivanja mnogih bakterija, intenzivno se bavio istraživanjima infekcije rane i osteomijelitisa. Posebno su bila značajna Bergmanova istraživanja u neurohirurgiji, ratnoj i opštoj hirurgiji, onkologiji, abdominalnoj hirurgiji i laringologiji. [а][6]

„Bergman je u Dorpatu, sa svojim asistentom Kramerom, sproveo niz eksperimenata na psima. Posebno su proučavali odnos intrakranijalnog pritiska, arterijskog i venskog pritiska i utvrdili su, ubrizgavanjem želea, da dolazi do porasta arterijskog pritiska uz usporenje pulsa, a mereći intramoždani venski pritisak, utvrdili su mehanizam kasnije poznat kao Kušingov refleks“.[б]

Zahvaljući brojnim eksperimentnim istraživanjima i ratnim iskustavima Bergman je postao jedan od utemeljivača intrakranijalne neurohirgije, [7] 29. [8] ali i jedan od inicijatora primene antisepse (1877) i asepse (sterilizacija, 1886). Zato se u stručnim krugovima naziva „ocem asepse“.

Bergman je obavljao dužnost predsednika nemačkog udruženja hirurga (od 1888. do 1890, 1896. i 1900), a od 1902. je bio njihov počasni član.

Napomene

  1. ^ Bergman je 1887. uspešno operisao karcinom larinksa princu Fridrihu.
  2. ^ Paul Cramer, pod Bergmanovim mentorstvom, publikovao je svoju tezu 1873. godine, kada je Kušing imao četiri godine. Kušing je došao do ovih nalaza u Bernu obilazeći Teodora Kohera.

Izvori

  1. ^ а б Gustav von Bergmann Biography: na whonamedit.com
  2. ^ Czymek, R.; Düsel, W. (2007 Mar). „On the centennial of Ernst von Bergmann's death”. Chirurg. 78 (3): 265—8, 270—2. PMID 17287931. S2CID 41405442. doi:10.1007/s00104-006-1299-8.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Petković S. Bukurov S. Hirurgija. Medicinska knjiga. Beograd-Zagreb (1987), стр. 2-16.
  4. ^ Zimmermann M. Life and work of the surgeon Ernst von Bergmann (1836–1907), long-term editor of the "Zentralblatt fur Chirurgie". Zimmermann, M. (2000). „Life and work of the surgeon Ernst von Bergmann (1836-1907), long-term editor of the "Zentralblatt für Chirurgie"”. Zentralbl Chir. 125 (6): 552—60. PMID 10919251. . (German)
  5. ^ Arnold, H. (2001). „German neurosurgery in the first half of the 20th century”. Zentralbl Neurochir. 62 (1): 15—8. PMID 11496342. S2CID 36940652. doi:10.1055/s-2001-16334. 
  6. ^ Ignjatović, M. (2007). „Giants of war surgery--part 3”. Vojnosanit Pregl. 64 (4): 283—295. PMID 17580541. 
  7. ^ Hanigan, W. C.; Ragen, W.; Ludgera, M. (1992). „Neurological surgery in the nineteenth century: The principles and techniques of Ernst von Bergmann”. Neurosurgery. 30 (5): 750—7. PMID 1584389. .
  8. ^ Buchfelder, M. (2005). „From trephination to tailored resection: Neurosurgery in Germany before World War II”. Neurosurgery. 56 (3): 605—13. PMID 15730586. doi:10.1227/01.NEU.0000155336.06394.7F. 

Bibliografija

  • „Das putride Gift und die putride Intoxication“, Dorpat, 1868.
  • „Die Resultate des Gelenkresectionen“, Giessen, 1874.
  • „Die Diagnose der traumatischen Meningitis.“ – Volkmann’s Sammlung, klin. Vortr., 1876, No. 101, 837.
  • „Kopfverletzüngen“. – Pitha’s Handbuch, 1873, Bd. iii, Abt. 1.
  • „Die Behandlung der Schusswunden der Kniegelenks im Kriege“, Stuttgart, 1878, 274, 1.
  • „Die Lehre von den Kopfverletzungen.“ – Billroth und Leuke: Deutsche Chirurgie, 1880, Lief. 30.
  • „Die Hirnverletzungen.“ – Volkmann’s Sammlung, 1881, No. 190.
  • „Die Erkrankungen der Lymphdrüsen.“ – Gerhardt’s Kinderkrankheiten, 1882, Bd. vi, Abt 1.
  • „Die isolerten Unterbindungen der Vena femoralis communis.“ – Würzburg Universität Festschrift, 1882, Bd. i.
  • Von Bergmann, E, und O Angerer: „Das Verhältniss des Ferment-intoxication zur Septicæmie.“ – Würzburg Universität Festchrift, 1882.
  • „Die Schicksale der Transfusion im letzten Decennium“, Berlin, 1883.
  • „Die chirurgische Behandlung von Hirnkrankheiten.“ – v. Langenbeck’s Arch., 1888, 36, 2 Auf., 1889; 3 Auf., 1899.
  • „Die chirurgische Behandlung der Hirngeschwülste.“ – Volkmann’s Sammlung, N.F. 200, C 57.
  • „Die Behandlung der Lupus mit dem Koch’schen Mittel.“ – Volkmann’s Sammlung, N.F., 22, C 7.
  • Anleitung zur aseptischen Wundbehandlung von Dr. C. Schimmelbusch. Mit einem Vorwort des Herrn Geheimrath Professor E. von Bergmann, Berlin, 1892.
  • Von Bergmann, Von Bruns, und Von Mikulicz:–Handbuch der praktischen Chirurgie, 1902. Arch. f. klin. Chir., 1906, Bd. lxxxi, Th. I, II.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Ernst fon Bergman на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ernst_fon_Bergman&oldid=26066111”