Корнеј Хејманс — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5
Нема описа измене
Ред 8: Ред 8:
| место_рођења = [[Гент]]
| место_рођења = [[Гент]]
| држава_рођења = {{застава|Белгија}}
| држава_рођења = {{застава|Белгија}}
| датум_смрти = {{датум смрти|1968|7|27|1892|3|28}}
| датум_смрти = {{датум смрти|1968|7|18|1892|3|28}}
| место_смрти = [[Ноке-Хајст|Кноке]]
| место_смрти = [[Ноке-Хајст|Кноке]]
| држава_смрти = {{застава|Белгија}}
| држава_смрти = {{застава|Белгија}}
Ред 24: Ред 24:
| опис_потписа =
| опис_потписа =
}}
}}
'''Корнеј Хејманс''' ({{јез-хол|Corneel Jean François Heymans}}), [[Гент]], [[28. март]] [[1892]] — [[Ноке-Хајст|Кноке]], [[18. јул]] [[1968]], је био [[Белгија|белгијски]] [[физиологија|физиолог]] и [[фармакологија|фармаколог]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/prizes/medicine/1938/heymans/lecture/|title=The Part Played by Vascular Presso- and Chemo-Receptors in Respiratory Control|date=December 12, 1945|website=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1938, Nobel Lecture,|url-status=live|access-date=23.11.2023.}}</ref> Добио је [[Нобелова награда за физиологију и медицину|Нобелову награду за физиологију и медицину]] [[1938.]] године за откриће улоге [[Каротидни синус|синусних]] и [[аорта|аортних]] механизама у регулацији [[дисање|дисања]].<ref name=":0" /><ref>{{Cite book|url=http://www.aspet.org/uploadedfiles/about_aspet/the%20first%20sixty%20years.pdf|title=The first sixty years 1908-1969|last=Chen|first=К.К.|publisher=The American Society for Pharmacology and Experimental Therapeutics|year=1969|page=145|access-date=23. 11. 2023|archive-date=08. 01. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140108002016/http://www.aspet.org/uploadedfiles/about_aspet/the%20first%20sixty%20years.pdf|url-status=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Corneille-Heymans|title=Corneille Heymans {{!}} Nobel Prize, Nervous System & Respiration {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2023-11-23}}</ref>
'''Корнеј Хејманс''' ({{јез-хол|Corneel Jean François Heymans}}), [[Гент]], [[28. март]] [[1892]] — [[Ноке-Хајст|Кноке]], [[18. јул]] [[1968]], је био [[Белгија|белгијски]] [[физиологија|физиолог]] и [[фармакологија|фармаколог]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/prizes/medicine/1938/heymans/lecture/|title=The Part Played by Vascular Presso- and Chemo-Receptors in Respiratory Control|date=December 12, 1945|website=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1938, Nobel Lecture,|url-status=live|access-date=23.11.2023.}}</ref> Добио је [[Нобелова награда за физиологију и медицину|Нобелову награду за физиологију и медицину]] [[1938.]] године за откриће улоге [[Грана каротидног синуса|синусних]] и [[аорта|аортних]] механизама у регулацији [[дисање|дисања]].<ref name=":0" /><ref>{{Cite book|url=http://www.aspet.org/uploadedfiles/about_aspet/the%20first%20sixty%20years.pdf|title=The first sixty years 1908-1969|last=Chen|first=К.К.|publisher=The American Society for Pharmacology and Experimental Therapeutics|year=1969|page=145|access-date=23. 11. 2023|archive-date=08. 01. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140108002016/http://www.aspet.org/uploadedfiles/about_aspet/the%20first%20sixty%20years.pdf|url-status=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Corneille-Heymans|title=Corneille Heymans {{!}} Nobel Prize, Nervous System & Respiration {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2023-11-23}}</ref>
== Биографија ==
== Биографија ==
Корнеј Хејманс је рођен 28. марта 1892. године у [[Гент|Генту]] ({{јез-хол|Gent}}), [[Белгија]], као најстарији од осморо деце белгијског професора фармакологије Жан Франсоа Хејманса и мајке Мари Хенриет Хејманс рођене у Немачкој. Његов отац је био оснивач првог белгијског фармаколошког института у Генту, који је добио име по њему, Хејманс Институт ({{јез-хол|Heymans Instituut}}).<ref>{{Cite web|url=https://www.ugent.be/ge/ftmw/en/about-us/history.htm|title=Heymans Institute|website=Universiteit Gent|language=en|access-date=2023-11-23}}</ref> Хејманс је основно и средње образовање стекао похађајући Сент Ливенс колеџ у Генту ({{јез-хол|Sint-Lievenscollege, Gent}}), Сент Јозеф колеџ у Турнхауту ({{јез-хол|Sint-Jozefcollege, Turnhout}}) и Сент Барбара колеџ у Генту ({{јез-хол|Sint-Barbaracollege, Gent}}). Затим уписује студије медицине на Универзитету у Генту ({{јез-хол|Universiteit Gent}}) [[1911.]] године да би докторирао [[1920.]] године.<ref>{{Cite web|url=https://catholicscientists.org/scientists-of-the-past/corneille-jean-francois-heymans/|title=Corneille Heymans|website=The Society of Catholic Scientists|language=en-US|access-date=2023-11-23}}</ref> Након школовања у Генту, радио је на Колеџ де Франс у Паризу({{јез-фр|Collège de France, Paris}}) код проф. Ежена Глеа ({{јез-фр|Eugène Gle}}), на Универзитету у Лозани ({{јез-фр|Université de Lausanne}}) код проф. Мориса Артуса ({{јез-фр|Maurice Arthus}}), на Универзитету у Бечу ({{јез-нем|Universiteit van Wenen}}) код проф. Ханса Хорста Мајера ({{јез-нем|Hans Horst Meyer}}), на Универзитетском колеџу у Лондону ({{јез-ен|University College London}}), код проф. Ернеста Старлинга ({{јез-ен|Ernest Starling}}) и на Медицинском факултету Универзитета Кејс Вестерн Резерв у САД, Кливленд, Охајо ({{јез-ен|Case Western Reserve University School of Medicine, Cleveland, Ohio, United States}}), код професора Карла Ј. Вигерса ({{јез-ен|Carl J. Wiggers}}). Као професор фармакологије на Универзитету у Генту, почео је да ради 1930. године.<ref name=":0" />
Корнеј Хејманс је рођен 28. марта 1892. године у [[Гент|Генту]] ({{јез-хол|Gent}}), [[Белгија]], као најстарији од осморо деце белгијског професора фармакологије Жан Франсоа Хејманса и мајке Мари Хенриет Хејманс рођене у Немачкој. Његов отац је био оснивач првог белгијског фармаколошког института у Генту, који је добио име по њему, Хејманс Институт ({{јез-хол|Heymans Instituut}}).<ref>{{Cite web|url=https://www.ugent.be/ge/ftmw/en/about-us/history.htm|title=Heymans Institute|website=Universiteit Gent|language=en|access-date=2023-11-23}}</ref> Хејманс је основно и средње образовање стекао похађајући Сент Ливенс колеџ у Генту ({{јез-хол|Sint-Lievenscollege, Gent}}), Сент Јозеф колеџ у Турнхауту ({{јез-хол|Sint-Jozefcollege, Turnhout}}) и Сент Барбара колеџ у Генту ({{јез-хол|Sint-Barbaracollege, Gent}}). Затим уписује студије [[Медицина|медицине]] на Универзитету у Генту ({{јез-хол|Universiteit Gent}}) [[1911.]] године да би докторирао [[1920.]] године.<ref>{{Cite web|url=https://catholicscientists.org/scientists-of-the-past/corneille-jean-francois-heymans/|title=Corneille Heymans|website=The Society of Catholic Scientists|language=en-US|access-date=2023-11-23}}</ref> Након школовања у Генту, радио је на Колеџ де Франс у Паризу({{јез-фр|Collège de France, Paris}}) код проф. Ежена Глеа ({{јез-фр|Eugène Gle}}), на Универзитету у Лозани ({{јез-фр|Université de Lausanne}}) код проф. Мориса Артуса ({{јез-фр|Maurice Arthus}}), на Универзитету у Бечу ({{јез-нем|Universiteit van Wenen}}) код проф. Ханса Хорста Мајера ({{јез-нем|Hans Horst Meyer}}), на Универзитетском колеџу у Лондону ({{јез-ен|University College London}}), код проф. Ернеста Старлинга ({{јез-ен|Ernest Starling}}) и на Медицинском факултету Универзитета Кејс Вестерн Резерв у САД, Кливленд, Охајо ({{јез-ен|Case Western Reserve University School of Medicine, Cleveland, Ohio, United States}}), код професора Карла Ј. Вигерса ({{јез-ен|Carl J. Wiggers}}). Као професор фармакологије на Универзитету у Генту, почео је да ради 1930. године.<ref name=":0" />
== Каријера ==
Хејманс је каријеру започео као предавач фармакологије на Универзитету у Генту [[1922.]] године, да би преузео функцију професора фармакологије од свог оца [[1930.]] године. Истовремено је постављен за шефа Катедре фармакологије, фармакодинамике и токсикологије као и за директора Института Хејманс.<ref name=":0" /> У оквиру свог истраживања, он се првенствено фокусирао на регулацију [[Дисање|дисања]] код [Сисари|сисара]] и на то како на њега утичу [[Нервни систем|нервни систем]], циркулаторни и метаболички процеси и фармаколошка средства. Посебно се посветио расветљавању телесних структура укључених у регулацију дисања и утицаја различитих физиолошких параметара.<ref name=":1">{{Cite book|title=In the Belgian Chateau, The Spirit and Culture of a European Society in an Age of Change|last=Fox|first=Renee C.|publisher=Ivan R Dee, Inc|year=2008|isbn=9781566637121|location=САД|pages=70}}</ref> Заједно са оцем открио је [[Хеморецептор|хеморецепторе]] који се налазе у [[Лук аорте|луку аорте]], преко којих се детектује повећана концентрација [[Угљен диоксид|угљен диоксида]] или смањена концентрација [[Кисеоник|кисеоника]] ([[Хипоксија|хипоксија]]) у [[Крв|крви]] и преко [[Вагусни нерв|вагусног нерва]] преноси у нервни центар који регулише дисање, што доводи до повећање [[Респирација|респираторне]] активности. Такође су успели да покажу да смањење нивоа угљен диоксида или повећање [[Крвни притисак|крвног притиска]] доводе до [[Инхибиција|инхибиције]] дисања.<ref name=":2">{{Cite journal|last=de Castro|first=Fernando|date=December 2009|title=Towards the sensory nature of the carotid body: Hering, De Castro and Heymans|url=https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/neuro.05.023.2009/full|journal=Frontiers in Neuroanatomy|volume=Volume 3|pages=1-11|via=Frontiers}}</ref> Он и његове колеге су почетком 1930-их демонстрирали присуство хеморецептора у [[Грана каротидног синуса|каротидном синусу]] поред [[Барорецептори|барорецептора]] чије је присуство већ било познато и тако успели да докажу да регулаторна функција синусног региона укључује не само утицај на циркулацију, већ и регулацију дисања.<ref name=":2" /> Откриће рефлексогене улоге подручја кардио-аорте и каротидног синуса у регулацији дисања, пре свега, донело је Хејмансу Нобелову награду 1938. године за физиологију или медицину. 1ен Због избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]] и окупације Белгије, није могао лично да присуствује церемонији у [[Стокхолм|Стокхолму]] па му је [[Шведска|шведски]] амбасадор у јануару [[1941]]. године уручио награду у сали за предавања на Универзитету у Генту.<ref name=":1" /> Током својих истраживања, Хејманс је објавио око 800 чланака у специјализованим часописима и неколико монографија. Поред своје професорске позиције на Универзитету у Генту, Хејманс је држао гостујућа предавања на бројним универзитетима широм света. Радио је и као [[Професор емеритус|професор емеритус]] од [[1963.]] године. Његов рад довео је до фундаменталне ревизије и проширења раније важећег модела [[Физиологија дисања човека|респираторне физиологије]]. Његова открића су и даље од фундаменталног клиничког значаја у [[Анестезија|анестезији]], као и у хитној и интензивној медицини за фармаколошки третман циркулаторних и респираторних поремећаја.

== Референце ==
== Референце ==
{{Извори|35em}}
{{Извори|35em}}
== Спољашње везе ==

* {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture, 12 December 1945 ''The part played by vascular presso- and chemo-receptors in respiratory control''


[[Категорија:Белгијски нобеловци]]
[[Категорија:Белгијски нобеловци]]

Верзија на датум 25. новембар 2023. у 17:54

Корнеј Хејманс
Лични подаци
Датум рођења(1892-03-28)28. март 1892.
Место рођењаГент,  Белгија
Датум смрти18. јул 1968.(1968-07-18) (76 год.)
Место смртиКноке,  Белгија
Научни рад
Пољехирургија, физиологија, ендокринологија
ИнституцијаУниверзитету у Генту, Гент, Белгија
Познат пофармакологија, Фармакодинамика, токсикологија, физиологија
НаградеНобелова награда за физиологију или медицину 1938.

Корнеј Хејманс (хол. Corneel Jean François Heymans), Гент, 28. март 1892 — Кноке, 18. јул 1968, је био белгијски физиолог и фармаколог.[1] Добио је Нобелову награду за физиологију и медицину 1938. године за откриће улоге синусних и аортних механизама у регулацији дисања.[1][2][3]

Биографија

Корнеј Хејманс је рођен 28. марта 1892. године у Генту (хол. Gent), Белгија, као најстарији од осморо деце белгијског професора фармакологије Жан Франсоа Хејманса и мајке Мари Хенриет Хејманс рођене у Немачкој. Његов отац је био оснивач првог белгијског фармаколошког института у Генту, који је добио име по њему, Хејманс Институт (хол. Heymans Instituut).[4] Хејманс је основно и средње образовање стекао похађајући Сент Ливенс колеџ у Генту (хол. Sint-Lievenscollege, Gent), Сент Јозеф колеџ у Турнхауту (хол. Sint-Jozefcollege, Turnhout) и Сент Барбара колеџ у Генту (хол. Sint-Barbaracollege, Gent). Затим уписује студије медицине на Универзитету у Генту (хол. Universiteit Gent) 1911. године да би докторирао 1920. године.[5] Након школовања у Генту, радио је на Колеџ де Франс у Паризу(франц. Collège de France, Paris) код проф. Ежена Глеа (франц. Eugène Gle), на Универзитету у Лозани (франц. Université de Lausanne) код проф. Мориса Артуса (франц. Maurice Arthus), на Универзитету у Бечу (нем. Universiteit van Wenen) код проф. Ханса Хорста Мајера (нем. Hans Horst Meyer), на Универзитетском колеџу у Лондону (енгл. University College London), код проф. Ернеста Старлинга (енгл. Ernest Starling) и на Медицинском факултету Универзитета Кејс Вестерн Резерв у САД, Кливленд, Охајо (енгл. Case Western Reserve University School of Medicine, Cleveland, Ohio, United States), код професора Карла Ј. Вигерса (енгл. Carl J. Wiggers). Као професор фармакологије на Универзитету у Генту, почео је да ради 1930. године.[1]

Каријера

Хејманс је каријеру започео као предавач фармакологије на Универзитету у Генту 1922. године, да би преузео функцију професора фармакологије од свог оца 1930. године. Истовремено је постављен за шефа Катедре фармакологије, фармакодинамике и токсикологије као и за директора Института Хејманс.[1] У оквиру свог истраживања, он се првенствено фокусирао на регулацију дисања код [Сисари|сисара]] и на то како на њега утичу нервни систем, циркулаторни и метаболички процеси и фармаколошка средства. Посебно се посветио расветљавању телесних структура укључених у регулацију дисања и утицаја различитих физиолошких параметара.[6] Заједно са оцем открио је хеморецепторе који се налазе у луку аорте, преко којих се детектује повећана концентрација угљен диоксида или смањена концентрација кисеоника (хипоксија) у крви и преко вагусног нерва преноси у нервни центар који регулише дисање, што доводи до повећање респираторне активности. Такође су успели да покажу да смањење нивоа угљен диоксида или повећање крвног притиска доводе до инхибиције дисања.[7] Он и његове колеге су почетком 1930-их демонстрирали присуство хеморецептора у каротидном синусу поред барорецептора чије је присуство већ било познато и тако успели да докажу да регулаторна функција синусног региона укључује не само утицај на циркулацију, већ и регулацију дисања.[7] Откриће рефлексогене улоге подручја кардио-аорте и каротидног синуса у регулацији дисања, пре свега, донело је Хејмансу Нобелову награду 1938. године за физиологију или медицину. 1ен Због избијања Другог светског рата и окупације Белгије, није могао лично да присуствује церемонији у Стокхолму па му је шведски амбасадор у јануару 1941. године уручио награду у сали за предавања на Универзитету у Генту.[6] Током својих истраживања, Хејманс је објавио око 800 чланака у специјализованим часописима и неколико монографија. Поред своје професорске позиције на Универзитету у Генту, Хејманс је држао гостујућа предавања на бројним универзитетима широм света. Радио је и као професор емеритус од 1963. године. Његов рад довео је до фундаменталне ревизије и проширења раније важећег модела респираторне физиологије. Његова открића су и даље од фундаменталног клиничког значаја у анестезији, као и у хитној и интензивној медицини за фармаколошки третман циркулаторних и респираторних поремећаја.

Референце

  1. ^ а б в г „The Part Played by Vascular Presso- and Chemo-Receptors in Respiratory Control”. The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1938, Nobel Lecture,. 12. 12. 1945. Приступљено 23. 11. 2023. 
  2. ^ Chen, К.К. (1969). The first sixty years 1908-1969 (PDF). The American Society for Pharmacology and Experimental Therapeutics. стр. 145. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 01. 2014. г. Приступљено 23. 11. 2023. 
  3. ^ „Corneille Heymans | Nobel Prize, Nervous System & Respiration | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-23. 
  4. ^ „Heymans Institute”. Universiteit Gent (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-23. 
  5. ^ „Corneille Heymans”. The Society of Catholic Scientists (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-23. 
  6. ^ а б Fox, Renee C. (2008). In the Belgian Chateau, The Spirit and Culture of a European Society in an Age of Change. САД: Ivan R Dee, Inc. стр. 70. ISBN 9781566637121. 
  7. ^ а б de Castro, Fernando (децембар 2009). „Towards the sensory nature of the carotid body: Hering, De Castro and Heymans”. Frontiers in Neuroanatomy. Volume 3: 1—11 — преко Frontiers. 

Спољашње везе

  • Корнеј Хејманс на сајту Nobelprize.org Уреди на Википодацима including the Nobel Lecture, 12 December 1945 The part played by vascular presso- and chemo-receptors in respiratory control
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корнеј_Хејманс&oldid=26503057”