Адирондак планине

С Википедије, слободне енциклопедије

Адирондак планине
Адирондацк Моунтаинс
Адирондак планине са врха Вајтфејс планине
Највиша тачка
Највиша тачка1,629 м
Врх масиваМаунт Мерси
Координате44°06′45″ СГШ; 73°55′26″ ЗГД / 44.1125° СГШ; 73.923889° ЗГД / 44.1125; -73.923889 Координате: 44°06′45″ СГШ; 73°55′26″ ЗГД / 44.1125° СГШ; 73.923889° ЗГД / 44.1125; -73.923889
Географија
Мапа главних планинских региона североисточних Сједињених Држава. Строго говорећи, ни Адирондак, ни Катскилс и Поконос, нису део Апалачких планина, и имају знатно различито порекло.
ДржавеСједињене Државе
РегијеЊујорк
Геологија
ОрогенезаГренвилска
Старост стенаТонијан

Адирондак планине формирају масив у североисточном Њујорку, Сједињене Државе.[1] Његове границе приближно одговарају границама парка Адирондак. Оне се простиру на око 13.000 км2 (5.000 сq ми).[2] Планине чине отприлике кружну куполу, с пречником од око 160 ми (260 км) и висином од око 1 ми (1.600 м). Тренутни рељеф је последица глацијације. Постоји више од 200 језера око планина, укључујући језера Дорџ, Пласид и Суза од облака, на планини Марци, која је највиши извор реке Хадсон.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Мапа Адирондака из 1876, показује многа већ застарела имена за многе врхове, језера и заједнице

Људи су живели у региону планина Адирондак још од палео-индијског периода (15.000 до 7.000 пре нове ере) убрзо након последњег леденог доба. Прва група која се доселила у то подручје дошла је јужно од долине реке Св. Лоренс и населила се дуж обала Шемпланског мора око 13.000 пне.[3] Ти људи, познати као Лаурентска култура, били су полуномадски ловци. Докази о њиховом присуству у Адирондаку укључују врх стрелице од црвено-смеђег рожнака пронађен 2007. године на ивици језера Тупер. Током следећих 11.000, клима у региону полако се загревала, и шуме су почеле да замењују првобитну тундру.[3] Неколико различитих култура - познатих као Силван Лејк, Ривер, Мидлсекс, Појнт Пенинсула и Оваско културе - су временом замениле Лаурентску културу.[4] У време културе Оваско, око 0 године, кукуруз и пасуљ су се узгајали у узвишењима Адирондака.[3]

Први ирокешки народи - Мохаки (или Кањенгехага) и Онејда (или Онејотехага) - пристигли су у регион Адирондака у периоду пре између 4.000 и 1.200 година. Обе групе су тврдиле да су планине Адирондак њихова ловишта. Према ирокешком историчару Рику Хилу, регион се сматрао „јелом са једном кашиком”, што симболизује заједничке ресурсе лова између група. Група Алгонквијаца, позната као Махиканци, такође је обитавала у овом регион, посебно у долини реке Хадсон.[4]

То су биле групе са којима су се сусрели први европски истраживачи тог подручја. Европска колонизација подручја започела је битком између Самјуела де Шамплена и групе Мохака, у садашњој Тајкондероги 1609. године. Језуитски мисионар Исак Жог је постао први забележени Европљанин који је путовао кроз центар Адирондака - као заробљеник ловачке дружине Мохака - 1642. године.[5]

Рана европска перцепција Адирондака била је да је то огромна негостољубива дивљина. Једна карта подручја из 1771. године приказује регион као празан простор у североисточном углу Њујорка. Године 1784, Томас Поунхол написао је да су Индијанци то подручје називали „суморна дивљина, или Хабитација зиме”, и да им то подручје „или није било потпуно познато, или, да су га знали, и врло мудро чували то знање од Европљана”.[6] Он је очигледно имао утисак да домородачки народ није живео у планинама Адирондак. Будући да су локална племена Ирокеза и Алгонквина у 1600-има прво десеткована малим богињама и оспицама, а затим ратовима са задирућим европским насељеницима, вероватно је било мало људи који су живели у региону до тренутка када је Поунхол написао свој опис. Тек су релативно недавно бројни археолошки налази дефинитивно показали да су староседеоци Америке били веома присутни у Адирондак планинама пре европског контакта, ловећи, израђујући грнчарију и узгајајући кукуруз и пасуљ.[3]

Европски утисак о дивљем региону лишеном људске повезаности створио је наратив о дивљини који ће се задржати током више од наредних 200 година историје региона. Док се перцепција друштва о вредности Адирондака мењала, они су увек били виђени као земља природних ресурса и физичке лепоте, а не људске историје.[3] Прво је то подручје било негостољубиви заплет, а затим уносна депонија грађе.[6] Након Америчког револуционарног рата, држава Њујорк је стекла власништво над већином земље у региону. Да би дошла до новца за отплату ратних дугова, влада је продала готово све оригиналне јавне површине од око 7 милиона хектара за пеније по хектару. Дрвосечама је отворен пут у унутрашњост, уз веома мало ограничења, што је резултирало масовном крчењем шума.[7] Касније је карактер дивљине у регији постао популаран са успоном романтичарског покрета, а Адирондак планине су постале одредиште за оне који желе да побегну од зла градског живота. Растућа забринутост због квалитета воде и крчења шума довела је до стварања парка Адирондак 1885.[6] Године 1989, део регије Адирондак је UNESCO дезигнирао као Резерват природе Чамплејн-Адирондак.[8]

За новију људску историју регије Адирондак, погледајте страницу Адирондак парк.

Геологија[уреди | уреди извор]

Вајфејс планина је пета највиша планина у САД, у држави Њујорк, и један од Високих врхова Адирондак планина.

Стене планина Адирондак настале су пре око две милијарде година као седименти дебели на 50.000 стопа (око 15.240 м) на дну мора смештеног у близини екватора. Због тектонике плоча сударили су се са Лаурентијом (претечом модерне Северне Америке) у епизоди градње планина познатој као Гренвилска орогенија. Током овог времена седиментна стена је промењена у метаморфну стену. Управо ти протерозоични минерали и литологије чине језгро масива. Минерали од интереса су:

Клима[уреди | уреди извор]

Летња клима је хладнија од остатка државе Њујорк у Адирондаку због веће надморске висине. Адирондак лети типично има пријатно суво време, са температурама од 18-22 °Ц (66 °Ф-73 °Ф). Вечери у Адирондаку су прохладне, а температуре се крећу у просеку између 7-12 °Ц (45 °Ф-54 °Ф). Зиме су често хладне и оштре. Температуре се крећу од −7 — −5 °Ц (19—23 °Ф). Ноћне температуре су хладне и ледене, између −18 — −15 °Ц (0—5 °Ф).[11]

Клима Лејк Плесида, Њујорк. Елевација: 626 м (2.054 фт)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °Ц (°Ф) −4,8
(23,4) 		−4,1
(24,6) 		−0,7
(30,7) 		7,1
(44,8) 		15,8
(60,5) 		19,9
(67,9) 		22
(71,6) 		21,4
(70,6) 		17,6
(63,7) 		10,2
(50,3) 		4,5
(40,1) 		−0,8
(30,6) 		10,2
(50,3)
Просек, °Ц (°Ф) −8,1
(17,5) 		−6,3
(20,6) 		−3,9
(25,0) 		3,6
(38,4) 		9,9
(49,9) 		14,7
(58,4) 		16,8
(62,3) 		16,3
(61,3) 		12,6
(54,7) 		6,7
(44,1) 		1,4
(34,5) 		−4,8
(23,4) 		5,2
(41,4)
Минимум, °Ц (°Ф) −16,2
(2,9) 		−15,7
(3,7) 		−8,9
(15,9) 		−2,3
(27,9) 		3,8
(38,9) 		9,4
(48,9) 		11,6
(52,9) 		11,1
(52,0) 		7,1
(44,7) 		0,3
(32,6) 		−4,1
(24,7) 		−10,1
(13,9) 		0,2
(32,4)
Количина падавинамм (ин) 115,8
(4,56) 		101,1
(3,98) 		134,9
(5,31) 		137,2
(5,40) 		142
(5,59) 		147,1
(5,79) 		155,7
(6,13) 		134,4
(5,29) 		158
(6,22) 		177
(6,97) 		148,1
(5,83) 		132,6
(5,22) 		1.683,8
(66,29)
Релативна влажност, % 71,1 66,2 62,4 60,1 63,8 70,4 70,8 72,8 73,0 70,7 69,9 72,0 68,6
Извор: ПРИСМ климатска група[12]
Просечна тачка росе °Ф 10.7 11.1 16.8 26.5 38.3 48.8 52.7 52.5 46.2 35.2 25.7 15.7 31.8
Просечна тачка росе °Ц -11.8 -11.6 -8.4 -3.1 3.5 9.3 11.5 11.4 7.9 1.8 -3.5 -9.1 -0.1
Извор: ПРИСМ климатска група

Галерија[уреди | уреди извор]

Призори са Адирондака

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 17. ИСБН 86-331-2075-5. 
  2. ^ а б Тхе Yоунг пеопле'с енцyцлопедиа оф тхе Унитед Статес. Схапиро, Wиллиам Е. Броокфиелд, Цонн.: Миллброок Пресс. 1993. ИСБН 1-56294-514-9. ОЦЛЦ 30932823. 
  3. ^ а б в г д Стагер, Цурт (мај 2017). „Хидден Херитаге” (ПДФ). Адирондацк Лифе. Приступљено 30. 10. 2019. 
  4. ^ а б „Адирондацкс: Нативе Америцанс”. Натионал Парк Сервице. 2019. Приступљено 30. 10. 2019. 
  5. ^ Сулавик, Степхен Б. (2007). Адирондацк : оф Индианс анд моунтаинс, 1535–1838. Флеисцхманнс, Н.Y.: Пурпле Моунтаин Пресс. стр. 21—51. ИСБН 978-1930098794. 
  6. ^ а б в Террие, Пхилип (1999). Цонтестед Терраин. Сyрацусе: Сyрацусе Университy Пресс. 
  7. ^ „Хисторy оф тхе Адирондацк Парк”. Неw Yорк Стате Адирондацк Парк Агенцy. Приступљено 23. 6. 2015. 
  8. ^ „УНЕСЦО – МАБ Биоспхере Ресервес Дирецторy”. www.унесцо.орг. Приступљено 2016-05-21. 
  9. ^ Ридге, Ј. D. (1968). Оре Депоситс оф тхе Унитед Статес, 1933–1967. Неw Yорк: Тхе Америцан Институте оф Мининг, Металлургицал, анд Петролеум Енгинеерс, Инц. 
  10. ^ Стореy, Мике (2006). Wхy тхе Адирондацкс лоок тхе wаy тхеy до : а натурал хисторy (2 изд.). [С.л.]: Стореy. стр. 22. ИСБН 978-0-9777172-0-0. 
  11. ^ „Цлимате оф Неw Yорк”, Wикипедиа (на језику: енглески), 2020-02-05, Приступљено 2020-02-29 
  12. ^ „ПРИСМ Цлимате Гроуп, Орегон Стате Университy”. www.присм.орегонстате.еду. Приступљено 9. 7. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Адирондак планине на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Adirondak_planine&oldid=27677275”