Метаморфне стене

Из Википедије, слободне енциклопедије
Изглед метаморфне стене (кварцит), Геолошки музеј Универзитета у Тартуу

Метаморфне стене настају процесом метаморфозе, мењањем, трансформацијом, од неке стене. Под метаморфозом се подразумева деловање високе температуре притиска, водене паре и гасова.

Метаморфоза се одвија у температурним границама од 180°C (по некима 200°C), што представља горњу границу дијагенезе, до почетка анатексиса - парцијалног топљења масе (а та граница зависи од састава протолита - првобитне стене). Протолит је подвргнут деловању топлоте и притиска што узрокује дубоке физичке и/или хемијске промене. Протолит може бити седиментна стена, магматска стена или нека друга метаморфна стена.

Подела метаморфних стена[уреди]

Метаморфне стене граде велики део Земљине коре, а класификоване су према начину настанка, структури и текстури, хемијском и минералном саставу.

Настају на више начина према чему се деле на:

  • Динамо-метаморфне
(настају дубоко испод површине Земље деловањем високих притисака и температура)
  • Контактно-метаморфне
(продирањем магме у околну стенску масу, на њиховом контакту долази до „пржења“ стена)
  • Катакластично-метаморфне
(деловањем усмереног динамичког притиска (нпр. смицање два блока стена)

Минерални састав[уреди]

Утврђивањем присуства минерала који кристалишу на високом температурама и притисцима, као што су силманит, кијанит, стауролит, андалузит основни је индикатор да је стена метаморфна. Присуство других минерала попут оливина, пироксена, амфибола, лискунa, фелдспата и кварца, је често, али они нису индикатори да је стена настала процесом метаморфизма. Објашњење лежи у чињеници да се процес кристализације различитих минерала одвија под различитим условима. Тако минерали који су настали на вишим температурама и притисцима, током формирања магматских стена, каснијим метаморфним изменама стенске масе који се одвијају на нижим температурама и притисцима, неће рекристалисати. Дакле такви минерали неће мењати своју кристалну решетку нити хемијски састав.

Проучавањем метаморфних стена, огољених на Земљиној површини због процеса издизања и деловања ерозије, добијају се врло вредне информације о температурама и притисцима који се јављају на великим дубинама унутар Земљине коре, управо на основу познавања притисака и температура при којима долази до кристализације одређених минерала, односно при којима не долази до рекристализације других минерала.

Најпознатије метаморфне стене су : кварцит, мермер, гнајс, шкриљац и још много других.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе[уреди]