Графит

За друго значење, погледајте чланак Графит (вишезначна одредница).

Графит је минерал и једна је од три стабилне алотропске модификације угљеника (поред дијаманта и фулерена), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Сиве је боје.^[1]

Графит најчешће поседује хексагоналну решетку, а веома ретко се појављује у ромбоедричној. Атоми у слојевима везани су јаким ковалентним везама, али су сами слојеви повезани слабим Ван дер Валсовим везама, што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини неметал који добро проводи електричну струју и топлоту.^[2]^[3]

Употребљава се за подмазивање, у електролизи (као инертна електрода), за контакте у електричним моторима и сл.

Највећи рудници графита у свету налазе се у Кини (2005. године производња је била 1.650.000 тона). Остали велики произвођачи графита су Индија, Бразил, Северна Кореја и Канада. Графит није растворљив у води.

Референце [уреди]

^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

Овај незавршени чланак Графит везан је за минералогију.
Користећи правила Википедије, можете га проширити.

п • р • у Минерали
1. Самородни елементи	самородни бакар (Cu) • самородно сребро (Ag) • самородно злато (Au) • гвожђе (Fe) • самородни сумпор (S) • графит (C) • дијамант (C) • фулерен (C)
2. Сулфиди	пирит • халкопирит • пентландит
4. Оксиди и хидроксиди	спинел • гетит • хематит • магнетит • корунд • лед
5. Карбонати, нитрати, борати	арагонит • азурит • доломит • калцит • малахит
6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати	анхидрит • гипс • апатит • карнотит • леграндит • вулфенит • волфрамит
8. Силикати	алмандин • циркон • андалузит • топаз • берил • кордијерит • епидот • цојсит