Циљана терапија

С Википедије, слободне енциклопедије
Болесници и њихове болести су тако профилисане како би се одредио најефикаснији третман за сваки специфичан случај

Циљана терапија је облик лечења заснован на начелима модерне молекуларне медицине (медицина која проучава болести на нивоу ћелија и молекула) која је својим новооткривеним техникама открила многе механизме који стимулишу настајање и раст тумора и тиме омогућила производњу лекова који циљано делују на те процесе. Главна предност овакве терапије је циљано уништавање туморске ћелије, без негативног дејства на здраве ћелије и ткива.

Зато примена биолошких лекова није повезана с нежељеним дејствима карактеристичнима за примену хемотерапије (губитак косе, мучнина и повраћање, смањење броја белих крвних ћелија...).

Називи[уреди | уреди извор]

Циљана терапија — Циљано биолошко лечење — Молекуларно-циљана терапија — Биолошка терапија — Терапија паметним лековима.

Опште информације[уреди | уреди извор]

Главна особина тумора је неконтролисан раст јер су њихове ћелије у великој мери или потпуно неосетљиве на нормалне контролне механизме који регулишу раст и масу осталих здравих ткива у организму, те се оне стално умножавају и тако повећавају масу тумора. Осим тога, туморске ћелије су генетички нестабилне па се током њиховог раста мутације догађају много чешће него код нормалних ћелија.

Ћелије примају различите сигнале из своје околине преко молекула на својој површини које затим те исте сигнале путем малих протеинских молекула преносе унутар ћелија до ДНК (гена) и на тај начин свака ћелија живи и обавља своју функцију. Крајња физиолошка информација здравим ћелијама је скуп свих сигнала, који могу бити различита наредбе — која могу гласити...

...расти, буди функционална, дели се, мируј или одумри.

Док код болести рака ћелије стално примају патолошку, исту, али погрешну информацију...

расти и дели се бесконачно.

Врсте циљане терапије[уреди | уреди извор]

Циљана терапија као врста лечења користи лекове или друге супстанце за идентификацију и „нападање” специфичних типова ћелија рака са мање штете за нормалне ћелије.

I док неке врсте циљане терапије блокирају деловање одређених ензима, протеина или других молекула укључених у раст и ширење ћелија рака. Друге врсте циљаних терапија помажу имунолошком систему да „убије” ћелије рака или испоручи токсичне супстанце директно ћелијама рака и убије их.

Већина циљаних терапија, има добру страну, јер њихове супстанце, мале молекуле или моноклонална антитиела, могу имати мање нежељених ефеката од других врста лекова примењених у лечењу рака.

Данас доступне циљане терапије за лечењу рака
Врсте циљане терапије Опис терапије
Хормонска терапија 
  • Успорава или заустављају раст тумора осетљивих на недостатак хормона.
  • Спречавају тело да производи хормоне или омета деловање хормона. 
  • Одобрена је и за рак дојке и за рак простате.
Инхибитори трансдукције сигнала 
  • Блокирају активности молекула које учествују у трансдукцији сигнала, процеса којим ћелија реагује на сигнале из своје околине.
  •  Током овог процеса, када је ћелија примила одређени сигнал, сигнал се преноси унутар ћелије кроз низ биохемијских реакција које на крају дају одговарајући одговор(е). 
  • Код неких врста рака, малигне ћелије се стимулишу тако да се континуирано раздвајају, а да то не учине спољашњи фактори раста. 
  • Инхибитори трансдукције сигнала ометају ову неприкладну сигнализацију.
Модулатори експресије гена 
  • Модификују функцију протеина који играју улогу у контроли експресије гена.
  • Инфектори апоптозе узрокују да ћелије рака пролазе кроз процес контролисане ћелијске смрти зване апоптоза. Апоптоза је једна од метода коју тело користи да би се ослободила непотребних или абнормалних ћелија, али ћелије рака имају стратегије да избегну апоптозу. Инфектори апоптозе могу да заобиђу ове стратегије да би изазвали смрт ћелија рака.
Инхибитори ангиогенезе 

снабдевање крвљу је неопходно да тумори пређу одређену величину, јер крв обезбеђује кисеоник и хранљиве састојке који су потребни за наставак раста тумора. 

  • Третмани који ометају ангиогенезу могу блокирати раст тумора.
  • Неке циљане терапије које инхибирају ангиогенезу ометају деловање васкуларног ендотелног фактора раста (ВЕГФ), док друге сусптанце стимулишу стварање нових крвних судова. 
  • Остали инхибитори ангиогенезе циљају друге молекуле који стимулишу раст нових крвних судова. 
Имунотерапије 
  • Покрећу имунолошки систем да уништи ћелије рака. 
  • Неке имунотерапије су моноклонална антитела која препознају специфичне молекуле на површини ћелије рака. 
  • Везивање моноклонског антитела на циљни молекул доводи до имуног уништења ћелија које експримирају тај циљни молекул. 
  • Друга моноклонска антитела везују се за одређене имунолошке ћелије како би помогла овим ћелијама да боље убијају ћелије рака.
Моноклонска антитела која испуштају токсичне молекуле
  • Могу изазвати смрт ћелија рака. 
  • Једном када се антитело веже за циљну ћелију, токсични молекул који је повезан са антителом на крају убија ту ћелију ( као што радиоактивна супстанца или отровну хемикалија напада ћелију),
  • Токсин неће утицати на ћелије којима недостаје „мета” за антитело – а то је велика већина ћелија у телу.
Вакцине против рака и генска терапија
  • Понекад се сматрају циљаним терапијама јер ометају раст специфичних ћелија рака. 

Одобрене врсте циљане терапије[уреди | уреди извор]

Инхибитори тирозин киназе[уреди | уреди извор]

Механизм дејства иматиниба

Тирозинска киназа је ензим који може да пренесе фосфатну групу са АТП-а на протеин у ћелији. Она служи као прекидач у многим ћелијским функцијама.

Фосфатна група се везује на аминикиселину тирозин на протеину. Тирозинске киназе су подгрупа веће класе протеинских киназа које везују фосфатне групе на друге аминокиселине (серин и треонин). Фосфорилација протеина киназама је важан механизам у комуницирању сигнала унутар ћелије (пренос сигнала) и регулацији ћелијске активности, нпр. ћелијске деобе.

Протеинске киназе су подложне мутацијама, услед чега могу да буду замрзнуте у укљученој позицији, и да узрокују нерегулисани раст ћелије, што је неопходно за развој канцера. Из тог разлога су инхибитори киназа, као што је иматиниб, често ефективни у третману канцера.

Већина тирозинских киназа има асоцирану протеинску тирозинску фосфатазу, која уклања фосфатну групу.

Протеинске киназе су групе ензима који поседују каталитичке подјединице које преносе гама (терминални) фосфат са нуклеотидних трифосфата (често АТП) на један или више аминокиселинских остатака у бочном ланцу протеинског супстрата. То доводи до конформационе промене, што утиче на функцију протеина. Протеинске киназе се убрајају у две широке класе, на основу супстратне специфичности: серин/треонин специфичне и тирозин специфичне.[1]

  • Иматиниб месилат (Глеевец, познат и као СТИ-571) намењен је за лечење хроничног миелоидног гастроинтестиналног стромалног тумора и неких других врста рака. Рана клиничка испитивања сугеришу да иматиниб може бити ефикасан у лечењу дерматофибросаркома протуберанс.
  • Гефитиниб (Иресса, познат и као ЗД1839) циља тирозин киназу рецептор епидермалног фактора раста (ЕГФР) и одобрен је у Сједињеним Државама за лечење карцином плућа који није мали.
  • Ерлотиниб (трговачко име Тарцева), инхибира рецептор епидермалног фактора раста,[2] и има сличан механизам деловања као Гефитиниб. Ерлотиниб је показао повећану стопу преживљавања пацијената са метастатским раком плућа без малих ћелија, када се користи као терапија друге линије. Због тога је ерлотиниб замиенио гефитиниб у овој болести.
  • Сорафениб (Неxавар).[3]
  • Сунитиниб (Сутент)
  • Дасатиниб (Спрyцел)
  • Лапатиниб (Тyкерб)
  • Нилотиниб (Тасигна)
  • Бортезомиб (Велцаде) је лек који узрокује апоптозу - инхибитор је протеаза под дејством које ћелије рака пролазе кроз челијску смрт, јер омета синтезу њихових протеина. Одобрен је у Сједињеним Америчким Државама за лечење мултиплог мијелома, који није реаговао на друге третмане.
  • Селективни модулатор рецептора естрогена тамоxифен је описан као основа циљане терапије.[4]
  • Инхибитори Јанус киназе, на пример, ФДА одобрила тофацитиниб
  • АЛК инхибитор, на примјер, црисзотиниб
  • Бцл-2 инхибитори (на пример, обатоклакс на клиничким испитивањима, навитоклакс и госипол.[5]
  • Инхибитори ПАРП (на пример, инипариб, Олапариб у клиничким испитивањима)
  • ПИ3К инхибитор (на пример, Перифозин у клиничким испитивањима фазе III)
  • Апатиниб је селективни инхибитор ВЕГФ рецептора 2, који показује охрабрујућу антитуморску активност у широком распону малигних тумора у клиничким испитивањима.[6] Апатиниб се тренутно налази у клиничком развоју за лечење метастатског рака желуца, метастатског рака дојке и узнапредовалог хепатоцелуларног карцинома.
  • АН-152 (АЕЗС-108, доксорубицин ) везивањем за [D-Лyс (6)] -. ЛХРХ, резултати фазе II клиничког испитивања за карцином јајника.
  • БРАФ инхибитори (вемурафениб [13] , дабрафениб ЛГX818) се користе за лечење метастатског меланома који се развија уз БРАФ мутацију В600Е
  • МЕК инхибитори (митоген-активиране протеин киназе киназе, енг. Итоген-ацтиватед протеин киназа киназа ) (траметиниб, МЕК162) (енг. МЕК инхибитори ) се користе у експериментима, често у комбинацији са БРАФ инхибиторима за лечење меланома
  • Инхибитори циклин-овисне киназе ( ЦДК), на пример, ПД-0332991, ЛЕЕ011 - у фази клиничких испитивања
  • Хсп90 инхибитори, је у неким клиничким испитивањима.
  • Салиномицин је показао ефикасност у лезијама матичних ћелија рака када је индукован у лабораторији и природно развија туморе дојке код мишева.

Комплексни препарати малих молекула[уреди | уреди извор]

  • Винтафолид је комплексан лек који се састоји од малих молекула усмерених ка рецептору фолне киселине. Тренутно је у клиничким испитивањима за лекове против рака јајника отпорних на платину и против рака плућа без малих ћелија. (НСЦЛЦ).[7]

Инхибитори серин/треонин киназе (мали молекули)[уреди | уреди извор]

Моноклонална антитела[уреди | уреди извор]

Моноклонална антитела (mAb или moAb) су моноспецифична антитела која су међусобно идентична, јер су направљена из идентичних имунских ћелија које су клонови једне ћелије родитеља. То је у супротности са поликлоналним антителима, која се формирају из неколико различитих имунских ћелија. Моноклонална антитела имају моновалентни афинитет, у смислу да се везују за исти епитоп.[8]

За скоро сваку супстанцу је могуће произвести моноклонална антитела која се специфично везују за њу. Она се затим могу користити за детекцију или пречишћавање те супстанце. Моноклонална антитела су постала важно оруђе у биохемији, молекуларној биологији и медицими. Кад се корите као лекови, њихова имена се завршавају са суфиксом — маб.

До дана је развијено неколико супстанци. Неколико њих је у развоју, а неколико њих је добило дозволу од стране ФДА и Европске комисије.

Примери лиценцираних моноклонских антитела
  • Ритуксимаб циљеви ЦД20 пронађени на Б ћелијама. Користи се у не-Ходгкин лимфому
  • Трастузумаб циља на Хер2 / неу (такође познат као ЕрбБ2) рецептор изражен у неким типовима рака дојке
  • Алемтузумаб
  • Цетуксимаб циља на рецептор за епидермални фактор раста (ЕГФР). Одобрен је за употребу у лечењу метастатског колоректалног карцинома,,[9][10] и карцинома сквамозних ћелија главе и врата.[11][12]
  • Панитумумаб такође циља на ЕГФР. Одобрен је за употребу у лечењу метастатског колоректалног карцинома.
  • Бевацизумаб циља циркулишући ВЕГФ лиганд. Одобрен је за употребу у лечењу рака дебелог црева, рака дојке, рака плућа без малих ћелија, и испитан је у лечењу саркома. Препоручена је његова употреба за лечење тумора мозга.
  • Ипилимумаб (Иервои)

Упоредно са наведеним супстанцама, развијају се и многи коњугати антитела и лекови (АДЦ).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ханкс СК, Qуинн АМ, Хунтер Т (1988). „Тхе протеин кинасе фамилy: цонсервед феатурес анд дедуцед пхyлогенy оф тхе цаталyтиц домаинс”. Сциенце. 241 (4861): 42—52. Бибцоде:1988Сци...241...42Х. ПМИД 3291115. дои:10.1126/сциенце.3291115. 
  2. ^ Катзел, Јед А.; Фануццхи, Мицхаел П.; Ли, Зујун (2009). „Рецент адванцес оф новел таргетед тхерапy ин нон-смалл целл лунг цанцер”. Јоурнал оф Хематологy & Онцологy. 2: 2. ПМЦ 2637898 Слободан приступ. ПМИД 19159467. дои:10.1186/1756-8722-2-2 Слободан приступ. 
  3. ^ Лацроиx, Марц. Таргетед Тхерапиес ин Цанцер. — Хауппауге , НY : Нова Сциенцес Публисхерс, 2014. —. ISBN 978-1-63321-687-7.
  4. ^ Јордан, V. Цраиг (2008). „Тамоxифен: Цаталyст фор тхе цханге то таргетед тхерапy”. Еуропеан Јоурнал оф Цанцер. 44 (1): 30—38. ПМЦ 2566958 Слободан приступ. ПМИД 18068350. дои:10.1016/ј.ејца.2007.11.002. 
  5. ^ Wарр, M. Р.; Схоре, Г. C. (2008). „Смалл-молецуле БЦЛ-2 антагонистс ас таргетед тхерапy ин онцологy”. Цуррент Онцологy (Торонто, Онт.). 15 (6): 256—261. ПМЦ 2601021 Слободан приступ. ПМИД 19079626. дои:10.3747/цо.в15и6.392. 
  6. ^ Ли, Јин; Зхао, Xинмин; Цхен, Леи; Гуо, Хаиyи; Лв, Фангфанг; Јиа, Ка; Yв, Ке; Wанг, Фенгqинг; Ли, Цхуан; Qиан, Јун; Зхенг, Цхунлеи; Зуо, Yунxиа (2010). „Сафетy анд пхармацокинетицс оф новел селецтиве васцулар ендотхелиал гроwтх фацтор рецептор-2 инхибитор YН968Д1 ин патиентс wитх адванцед малигнанциес”. БМЦ Цанцер. 10: 529. ПМЦ 2984425 Слободан приступ. ПМИД 20923544. дои:10.1186/1471-2407-10-529 Слободан приступ. 
  7. ^ „Мерцк, Ендоцyте ин Девелопмент Деал”. дддмаг.цом. 23. 2. 2019. 
  8. ^ Тхомас Ј. Киндт; Рицхард А. Голдсбy; Барбара Анне Осборне; Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1429202114. 
  9. ^ “Тхерасцреен КРАС РГQ ПЦР Кит – П110030“. Девице Аппровалс анд Цлеаранцес. У.С. Фоод анд Друг Администратион. 2012-07-06.
  10. ^ Еуропеан медицинес Агенцy (Јуне 2014). “Ербитуx® Суммарy оф Продуцт Цхарацтеристицс (ПДФ).“ 2015-11-19.
  11. ^ “Цетуxимаб (Ербитуx). Абоут тхе Центер оф Друг Евалуатион анд Ресеарцх." У.С. Фоод анд Друг Администратион. 2015-11-16.
  12. ^ "Мерцк КГаА: Еуропеан Цоммиссион Аппровес Ербитуx фор Фирст-Лине Усе ин Хеад анд Нецк Цанцер" 2015-11-16

Литература[уреди | уреди извор]

  • Флахертy КТ, Инфанте ЈР, Дауд А, ет ал. Цомбинед БРАФ анд МЕК инхибитион ин меланома wитх БРАФ В600 мутатионс. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине 2012; 367(18):1694-1703.
  • Петрелли Ф, Боргоново К, Цабидду M, Лонати V, Барни С. Релатионсхип бетwеен скин расх анд оутцоме ин нон-смалл-целл лунг цанцер патиентс треатед wитх анти-ЕГФР тyросине кинасе инхибиторс: А литературе-басед мета-аналyсис оф 24 триалс. Лунг Цанцер 2012; 78(1):8-15.
  • Цаи Ј, Ма Х, Хуанг Ф, ет ал. Цоррелатион оф бевацизумаб-индуцед хyпертенсион анд оутцомес оф метастатиц цолорецтал цанцер патиентс треатед wитх бевацизумаб: а сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис. Wорлд Јоурнал оф Сургицал Онцологy 2013; 11:306.
  • Горе L, ДеГрегори Ј, Портер CC. Таргетинг девелопментал патхwаyс ин цхилдрен wитх цанцер: wхат прице суццесс? Ланцет Онцологy 2013; 4(2):е70-78.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Циљана терапија на Викимедијиној остави


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ciljana_terapija&oldid=27448323”