Аденозин-трифосфат
| Adenosine triphosphate | |
|---|---|
 |
|
 |
|
 |
|
| IUPAC име |
|
| Други називи | adenozin 5'-(tetrahidrogen trifosfat) |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 56-65-5  |
| ПубХем | 5957 |
| ХемПаук | 5742 |
| MeSH | |
| СМИЛЕС |
|
| InChI |
|
| Својства | |
| Молекулска формула | C10H16N5O13P3 |
| Моларна маса | 507.18 g mol−1 |
| pKa | 6.5 |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Литература | |
Аденозин трифосфат (АТП) је нуклеотид познат у биохемији као „молекулска валута“ за унутарћелијски трансфер енергије; то јест, АТП је у стању да ускладишти и транспортује енергију унутар ћелија. АТП такође игра важну улогу у синтези нуклеинских киселина. Молекули АТП-а се такође користе за складиштење корисне енергије коју биљке конвертују у ћелијској респирацији.[1][2]
Садржај |
[уреди] Хемијска својства
Хемијски, АТП се састоји од аденозина и три фосфатне групе (трифосфат). Његова емпиријска формула је C10H16N5O13P3, а рационална формула C10H8N4O2NH2(OH)2(PO3H)3H, са молекулском масом од 507.184 u. Фосфорилне групе почевши од оне на АМП се називају алфа (α), бета (ß), и гама (γ) фосфати. Биохемијска имена за АТП су 9-ß-D-рибофуранозиладенин-5'-трифосфат, и еквивалентно, 9-ß-D-рибофуранозил-6-амино-пурин-5'-трифосфат.
[уреди] Синтеза
АТП може бити произведен у разним ћелијским процесима, али најчешће у митохондријама оксидативном фосфорилацијом под каталитичким утицајем АТП синтазе или у случају биљака у хлоропластима, фотосинтезом. Главно гориво за синтезу АТП-а су глукоза и масне киселине. Прво се глукоза раздвоји у пируват и цитозол. Два молекула АТП-а се генеришу из сваког молекула глукозе. Завршне етапе у синтези АТП-а се изводе у митохондрији, и могу да генеришу до 36 АТП.
[уреди] АТП у људском телу
Укупна количина АТП-а у људском телу износи око 0,1 мола. Енергија коју користе људске ћелије захтева хидролизу 200 до 300 молова АТП-а дневно. Ово значи да се сваки молекул АТП-а рециклира 2000 до 3000 пута сваког дана. АТП не може бити ускладиштен, па стога његова потрошња мора да следи убрзо након синтезе.[3]
[уреди] Остали трифосфати
Живе ћелије имају и друге „високоенергетске“ нуклеозид трифосфате, попут гуанозин трифосфата. Између њих и АТП-а, енергија лако може да се преноси реакцијама као што су оне које катализује нуклеозид дифосфокиназа: енергија се ослобађа када се изведе хидролиза фосфат-фосфат веза. Ова енергија могу користити разни ензими, моторни протеини, и транспортни протеини за извршавање рада у ћелији. Процесом хидролизе ослобађају се неоргански фосфат и аденозин дифосфат, који може бити даље разложен у још један фосфатни јон и аденозин монофосфат. АТП може бити разложен у аденозин монофосфат и директно, уз стварање пирофосфата. Ова задња реакција има предност у томе што је ефективно неповратан процес у воденом раствору.
[уреди] Реакција АДП са ГТП
Постоји идеја да се користи АТП као енергетски извор у нанотехнологији и имплантима. Вештачки пејсмејкери би могли да постану независни од батерија.
[уреди] Види још
- Аденозин дифосфат (АДП)
- Аденозин монофосфат (АМП)
- Циклични аденозин монофосфат (цАМП)
- АТПаза
- АТП хидролиза
- Кребсов циклус
- АТП термохемија
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Литература
- ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
- ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry, 4th, New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд.
|
||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||
|
|||||
