Џон Весли

С Википедије, слободне енциклопедије
Велечасни
Џон Весли
Портраит бy Георге Ромнеy (1789), Натионал Портраит Галлерy, Лондон
Пуно имеЈохн Wеслеy
Име по рођењуЈохн Wеслеy
Датум рођења(1703-06-28)28. јун 1703.
Место рођењаЕпворт, Линколншир
 Енглеска
Датум смрти2. март 1791.(1791-03-02) (87 год.)
Место смртиЛондон
 Велика Британија
ПребивалиштеЕнглеска
Држављанствобританско (енглеско до 1707)
УниверзитетХришћанска црква, оксфорд и Линколн колеџ, Оксфорд
Занимање
  • клерик
  • теолог
  • аутор

Џон Весли (/ˈwɛсли/;[1] 28. јун 17032. март 1791) био је енглески клерик, теолог и еванђеслиста, који је био лидер покрета обнове унутар Цркве Енглеске познатог као методизам.[2] Друштва која је основао постала су доминантан облик независног методистичког покрета који траје до данас.

Образован у Чартерхаусу и Христовој цркви у Оксфорду, Весли је изабран за стипендисту Линколн колеџа у Оксфорду 1726. године и заређен је за англиканског свештеника две године касније. Он је водио „Свети клуб”, друштво формирано у сврху проучавања и остваривања побожног хришћанског живота; основао га је његов брат Чарлс, а међу члановима је био и Џорџ Вајтфилд. Након неуспешне две године службе у Савани у колонији Џорџија, Весли се вратио у Лондон и придружио се верском друштву које су водили моравски хришћани. Дана 24. маја 1738. доживео је оно што се назива јеванђеоским обраћењем, када је осетио да му је „срце необично загрејано”. Потом је напустио Моравце, започевши сопствено служење.

Кључни корак у развоју Веслијеве свештеничке службе било је, попут Вајтфилда, путовање и проповедање на отвореном. Насупрот Вајтефилдовом калвинизму, Весли је прихватио арминијанске доктрине. Путујући по Великој Британији и Ирској, он је помогао да се формирају и организују мале хришћанске групе које су развиле интензивну и личну одговорност, следбеништво и верске инструкције; што је најважније, он је именовао путујуће проповеднике, незаређене јеванђелисте који би се бринули о тим групама људи. Под Веслијевом управом, методисти су постали лидери у многим друштвеним темама дана, укључујући затворску реформу и укидање ропства.

Иако није био систематски теолог, Весли се залагао за идеју хришћанске савршености и био је против калвинизма, а нарочито био против њихове доктрине предодређења. Он је сматрао да су у овом животу хришћани могли постићи стање у којем је Божја љубав „врховно владала у њиховим срцима”, дајући им спољашњу светост. Његов је јевангелизам, чврсто утемељен у сакраменталној теологији, тврдио да су милосна средства начин на који Бог посвећује и претвара верника, подстичући људе да лично доживе Исуса Христа. Веслијева учења, заједнички позната као Веслијевска теологија, и даље су у основи доктрина методистичких цркава.

Током свог живота, Весли је остао унутар успостављене Цркве Енглеске, инсистирајући на томе да се методистички покрет добро уклапа у њену традицију.[3] У његовом раном служењу, Веслију је било забрањено проповедање у многим жупним црквама, а методисти су били прогоњени; касније је постао широко поштован и до краја живота је описан као „највољенији човек у Енглеској”.[4] Године 2002, постављен је 50. место у ББЦ анкети за 100 највећих Британаца.[5]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Џон Весли је рођен 1703. године у Епворту, 23 миља (37 км) северозападно од Линколна, као пето дете Самуела Веслија и његове супруге Сузане Весли (девојачки Анесли).[6][7] Самуел Весли је био дипломац Оксфордског универзитета и песник, који је од 1696. године био ректор Епворта. Он је оженио Сузану, двадесет пето дете Самуела Анеслија, дисидентског пастора, 1689. године. Они су имали деветнаесторо деце, од којих је девет преживело дојеначко доба. Она и Самуел Весли постали су припадници Цркве Енглеске у својој младости.[8]

Као и у многим породицама у то време, Веслијеви родитељи су децу рано образовали. Свако дете, укључујући девојчице, научено је да чита чим је могло да хода и говори. Од њих се очекивало да течно познају латински и грчки језик, и да науче напамет велике делове Новог завета. Сузана Весли прегледала је свако дете пре подневног оброка и након вечерње молитве. Деци није било дозвољено да једу између оброка и мајка их је појединачно преслишавала једне вечери сваке недеље у сврху интензивног духовног поучавања. Године 1714, у својој једанаестој години, Весли је послат у Чартерхаус школу у Лондону (под руководством Џона Кинга од 1715. године), где је живео марљив, методичан и, неко време, религиозни живот за који је припреман од малих ногу.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wеллс, ЈЦ (2008), „Wеслеy”, Лонгман Пронунциатион Дицтионарy (3рд изд.), Харлоw, УК: Пеарсон, „Тхе фоундер оф Метходисм wас ацтуаллy /ˈwɛсли/, тхоугх офтен проноунцед ас /ˈwɛзли/ .
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 42. ИСБН 86-331-2112-3. 
  3. ^ Тхорсен, Дон (2005). Тхе Wеслеyан Qуадрилатерал. Еметх Пресс. стр. 97. ИСБН 1-59731-043-3. 
  4. ^ „Јохн & Цхарлес Wеслеy”. сатуцкет.цом. 
  5. ^ „Греат Бритонс 11–100”. ББЦ виа Wаyбацк Мацхине. Архивирано из оригинала 4. 12. 2002. г. Приступљено 1. 8. 2012. 
  6. ^ „Јохн Wеслеy ат Епwортх”. ББЦ. Приступљено 16. 1. 2016. 
  7. ^ „Хисторy оф тхе Wеслеyс”. Тхе Епwортх Берллс. Архивирано из оригинала 22. 03. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2016. 
  8. ^ Ратцлиффе, Рицхард. „Тхе Фамилy оф ЈОХН анд ЦХАРЛЕС WЕСЛЕY”. Мy Метходист Хисторy. Приступљено 25. 8. 2018. 
  9. ^ Јохнсон, Паул (29. 9. 2002). „Wас тхере маднесс ин хис Метходисм?”. Телеграпх. Приступљено 25. 8. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]