28. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
28. јун (28.6.) је 179. дан године по грегоријанском календару (180. у преступној години). До краја године има још 186 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 28. јун
- 1098. — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије.
- 1389. — Битка на Косову, сукоб српске војске под вођством кнеза Лазара и турске војске под вођством султана Мурата,
- 1519. — Карло V изабран за цара Светог римског царства.
- 1629. — Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције.
- 1635. — Гваделуп постао француска колонија.
- 1651. — Почела Берестечка битка између Пољака и удружених козака и кримских Татара.
- 1881. — потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије. Тим документом Србија је постала зависна од Аустрије, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина.
- 1902. — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала.
- 1914. — Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију. Каснији развој ситуације довео до Првог светског рата.
- 1919. — Потписан Версајски мировни уговор између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат.
- 1921. — Донет Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, којим је нова држава проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић.
- 1937. — Откривен споменик ослободициома Ниша.
- 1942. — Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата.
- 1948. — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија. То је значило формалан раскид односа са земљама комунистичког блока. Блокада Југославије и кампања против југословенског руководства, које су уследиле, трајале до 1955.
- 1950. -
- Американци победили Енглезе, 1:0, на Светском фудбалском купу у Бразилу.
- У саобраћај пуштен пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије.
- 1956. — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти.
- 1960. — Основан Универзитет у Новом Саду.
- 1976. — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије.
- 1981. — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти.
- 1989. — На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара.
- 1992. — У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса.
- 1997. — Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре.
- 2001. — Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999.
- 2003. — Мексико Шпанији изручио бившег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Кавала, оптуженог за геноцид и тероризам током рата, од 1976. до 1983, против опонената, а у ком је око 30.000 људи убијено или нестало.
Рођења [уреди]
- 1476. — Павле IV, римски папа.
- 1491. — Хенри VIII, енглески краљ.
- 1577. — Петер Паул Рубенс, фламански сликар.
- 1712. — Жан Жак Русо, француски писац и филозоф.
- 1867. — Луиђи Пирандело, италијански писац. Добитник Нобелове награде за књижевност 1934.
- 1873. — Алексис Карел, француски хирург и биолог. Добитник Нобелове награде за медицину 1912.
- 1883. — Пјер Лавал, француски политичар. (†1945).
- 1914. — Душан Петровић Шане, југословенски политичар и народни херој (†1977).
- 1921. — Нарасима Рао, председник владе Индије
- 1921. — Душан Каназир, академик САНУ
- 1966. — Џон Кјузак, амерички глумац
- 1977. — Харун Текин, турски певач, вођа бенда Mor ve Ötesi
- 1981. — Мара Сантанђело, италијанска тенисерка
Смрти [уреди]
- 548. — Теодора, византијска царица, супруга цара Јустинијана I.
- 1389. -
- У бици на Косову погинули:
- Лазар Хребељановић, кнез Моравске Србије.
- Милош Обилић, српски витез.
- Мурат I, отомански султан.
- Јакуб, син Мурата I.
- У бици на Косову погинули:
- 1910. — Петар Убавкић, српски вајар. (*1852.)
- 1914. —
- Франц Фердинанд, аустроугарски надвојвода (*1863).
- Софија Хотек, супруга Франца Фердинанда.(*1868)
- 1967. — Оскар Марија Граф, немачки књижевник (*1894.)
- 1977. — Иван Табаковић, српски сликар. (*1898)
- 1992. — Михаил Таљ, светски првак у шаху. (*1936)
- 2001. — Џек Лемон, амерички филмски и позоришни глумац. (*1925)
- 2006. — Слободан Јанковић, српски кошаркаш. (*1963).
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
