Драгољуб Ђуричић

Драгољуб Ђуричић
Лични подаци
Датум рођења	(1953-02-10)10. фебруар 1953.
Место рођења	Цетиње, ФНР Југославија
Датум смрти	15. март 2021.(2021-03-15) (68 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Занимање	музичар
Музички рад
Активни период	1970—2021.
Инструмент	бубањ
Остало
Веб-сајт	www.dragoljubdjuricic.com

Драгољуб Ђуричић (Цетиње, 10. фебруар 1953 — Београд, 15. март 2021) био је југословенски музичар, пореклом из Црне Горе који је живео и радио у Србији. Познат је као бубњар бендова YU група, Леб и сол и Кербер, као члан пратећих бендова Здравка Чолића и Ђорђа Балашевића, као и по свом соло раду.

Преминуо је 15. марта 2021. године у болници Драгиша Мишовић у Београду, од последица коронавируса.. Сахрањен је 18. марта 2021. године на Новом гробљу у Београду.

Биографија

Драгољуб Ђуричић је рођен 1953. године на Цетињу.

Музичка каријера

Почетком 70-тих година у Херцег Новом са својим школским друговима оснива прву групу под именом "Тхе Енд", затим групу "Круне", да би '72. се прикључио већ познатој групи "Еxодус". Крајем '72. године оснива своју групу "Веритас" и врло брзо постају познати. 1975. године се сели у Београд у жељи за даљим напредовањем. Прикључује се групи "Рибелли" са којом наступа по читавој СФРЈ пратећи готово све популарне певаче поп и роцк музике тог времена ( З.Пејаковић, D.Прелевић, К.Монтено, D.Поповић, А.Дедић, Г.Новак, L.Новаковић, Б.Велетанлић, Н.Кнежевић I многи други). 1977. године наступа у групи "Мама-Цоцо" на челу са Владом Никодијевићем и певачем Дадом Топићем. 1978. године група "Мама-Цоцо" прати Здравка Чолића на до тада а и после највећој турнеји по СФРЈ која се звала "Путујући земљотрес". Тада се снима и први музички филм тадашње Југославије "Путујући земљотрес".

Крајем '70-их и почетком '80-их година, Ђуричић је свирао у два позната бенда: прво у "YУ групи" (2 године), а затим у "Леб и Сол" (6 година). Остварио успешну сарадњу са групом Роллинг Стонес 1987. године прелази у хард роцк групу "Кербер" (3 године), након чега се поново вратио у "Леб и Сол". У међувремену је сарађивао са великим бројем различитих – од светски најпознатијих до алтернативних уметника. Снимио 70-так албума, што као студијски музичар, што као члан група у којима је свирао. У каријери је одсвирао висе од 6000 концерата на свим континентима сем Антарктика. Од 1997. године вођа је оркестра који прати најпопуларнијег певача на Балкану Здравка Чолића. Његов препознатљиви начин свирања у коме увек постоји баланс између емоција и технике учинио га је изузетно поштованим, док је његова комуникативна природа допринела да он постане један од најпопуларнијих југословенских музичара уопште. Ђуричић је један од ретких који је прекршио правило да бубњари немају свој "опис радног задатка", већ је бубњеве избацио у први план и убацио их у групу водећих солистичких инструмената.

"Музика је базирана на ритму, живот је базиран на њему. Ако срце не откуца три пута у ритму, четврти пут неће ни откуцати." D.Ђуричић

Можда најбоље о њему и музици коју изводи говори чланак који је изашао у британском часопису "Индепендент":

"Алтхоугх а поwерфул анд аццомплисхед роцк друммер, Драгољуб Дјуричић специализед ин тхумпинг оут роллинг, иррегулар беат он тхе томс ин а wаy реминисцент оф Едwард Весала." Индепендент, 1995.

Са групом "Леб и сол" често је свирао по најпознатијим светским дворанама и клубовима Лондона, Париза, Мадрида, Рима, Милана, Стокхолма, Торонта, Ванкувера, Чикага, Њујорка, Лос Анђелеса. Крајем 1998 године оснива групу Тхе друмс цомпанy, са којом је до сада одржао концерте у свим већим градовима бивше Југославије, Мађарске, Холандије, Норвешке, Немачке, Италије, Шведске, Аустрије, Монака, Грчке…

Почетком '98. године оснива групу "Тwо Друмс & Перцусион" која прерасте крајем године у групу "Друмс Цомпанy". Група доживљава велики успех и иде на турнеју по Србији и Црној Гори и одржава стотинак концерата после чега врло брзо стижу позиви са разних фестивала. Са холандским композитором Лауренс ван Рооyеном учествује у спектаклу "Данце-Опера", ОРФЕО у Амстердаму 2006. години. Тренутно припрема оперету за бубањ, трубу и глас "Балкан Аваланцхе".

Музичари са којима је сарађивао

Драгољуб Ђуричић

Влатко Стефановски, Корнелије Ковач, Здравко Чолић, Никола Димушевски, Бодан Арсовски, Бора Дугић, Арсен Дедић, Кемал Монтено, Бодо Ковачевић, Даворин Поповић, Ђиђи Јанкелић, Ипе Ивандић, Лаза Ристовски, Никола Чутурило, Александар Хабић, Дејан Цукић, Александар Локнер, Звонко Ђукић, Иван Феце Фирцхие, Даринка Матић-Маровић, хор Крсмановић, Иван Илић, Јазз оркестар РТБ, Радомир Михаиловић Точак, Лола Андрић, Јосип Бочек, Бора Ђорђевић, Лауренс ван Рооyеном, Цхрис Николс, Зоран Живковић, Бане Божиновић, Томица Николић, Горан Шепа, Кристина Савић, Ивана Јордан, Бојан Ристић, Катарина Милошевић, Тамара Марковић, Љубиша Паунић, Миодраг Бата Костић, Жика и Драги Јелић, Игор Малешевић, Биљана Китановић, Сандра Белић, Петар Ивановић, Гудачи Св. Ђорђа, Ђорђе Балашевић, Александар Дујин, Дуда Безуха, Слободан Марковић, Огњен Радивојевић, Владан Вучковић, Бата Божанић, Ненад Петровић, Влада Маричић, Гоце Мицанов, Урош Шећеров, Лав Братуша, Александар Седлар, Милан Сарић, Жика Филиповић, Том Фреклин, Акасх Бхатт, Јохннy, Поп Асановић, Стјепко Гут, и многи други.

Фестивали

Wест ритхам фестиал Београд '01., Суммертиме фест Београд '01., Балкан фест Солун '01., Восса јазз фест Норwаy '01., Кумановски јазз фестивал '02., ЈАЗЗ фест Скопје '02., Зурицх Тхеатре Спектакл фест '02., ЕXИТ '04., '05., Фестивал уличних свираца '01.,'03., '04., '05., Соул Макосса Бари '05., и многи други…

Музика за позориште

Између осталог своје уметничко стваралаштво употпунио је радом на музици за 20 позоришних представа међу којима су: Арт, Ресервиор Догс, Ближе, Полицајци, Бурн Тхис, Поп Цорн.

Музика за балет

Компоновао је музику за балет "Др. Џекил и Мр. Хајд" у Народном позоришту која је добила награду као најбоља позоришна представа.

ДЈ музика

Наступа са италијанским D.Ј. Спанкоx (Агостино Каролло) I са холандским D.Ј. Јероене Пост.

Дадаизам

На фестивалу европске радио дифузије Транс Дада (дадаизам), који је директно преносило 50-так светских радио станица наступа са дна Римског бунара на Калемегдану (Београд) са позоришним редитељем, мултимедијалним уметником Арсенијем Јовановићем, и добијају изузетно повољне критике из света дадаизма.

Политика

Мурал Драгољубу Ђуричићу на Бранковом мосту, Београд

За време грађанских демонстрација 1996/1997. предводи групу од 30 бубњара. За дочек 1997. године свирао на централном градском тргу пред око миллион људи који су из протеста према тадашњој власти изашли на београдске улице. У организацији покрета "Отпор", свирао је на концерту приређеном у част дочека 2000. Православне Нове године пред око 200.000 људи где је заправо "почетак краја" тадашњег режима. Свирао на безброј протестних скупова широм Србије до пада тадашњег режима 2000. године.

Спортске манифестације

Свирао је на Финал фоур Бечеј, 2000. године, затим на отварању ФИНА ЦУП-а, Београд 2001, на избору спортисте године 2001. године и безброј клупских и репрезентативних утакмица.

О томе колико је његово присуство значајно на оваквим скуповима, најбоље говоре изводи Богдана Тирнанића из дневних новина "Телеграф" и "Политика".

"Од свега што се дешавало 1996/1997. године, и од свих политичара који су били присутни, ја се једино сећам Драгољуба Ђуричића и његових бубњара. Телеграф

"Ово је земља, где је бубњар Драгољуб Ђуричић институција, али да би опстао, морао је да постане експерт." Политика

Награде

До сада је добио следеће награде: 1982. године награду "Вилаге Воyс" - престижну награду за најбољу музику за позоришну представу ван Бродвеја; два пута Естрадну награду СФРЈ; награду покрета "Отпор" - "Најотпорнији уметник". Безброј позоришних и музичких награда.

Био је председник "Удружења музичара ЈАЗЗ, роцк и поп музике Србије".

Уврштен је у каталогу "Рибоунд 4" куће Премиер, у националне бубњаре света.

Глумио је у неколико позоришних представа а посебно издваја представу "Либератион оф Скопје" на турнеји по великим градовима УСА 1982. године/

Бавио се сликарством. Излагао на 17 самосталних изложби у СФРЈ.

Спољашње везе

• Медији везани за чланак Драгољуб Ђуричић на Викимедијиној остави
• Званичан wеб сајт