15. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
15. март (15.03) је 74. дан у години по грегоријанском календару (75. у преступној години). До краја године има још 291 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 15. март
- 44. п. н. е. - Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, чувеног државника, војсковођу и историчара, Гаја Јулија Цезара.
- 351. — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и повера му контролу над источним делом Царства.
- 1311. — Битка код Орхомена: Одметнута плаћеничка Каталанска компанија односи победу над Волтером V Бријенским и преузима латинско Атинско војводство.
- 1493. — Кристифор Колумбо довео седам Индијанаца Аруак са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент.
- 1603. — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде.
- 1776. — Конгрес САД донео одлуку о укидању зависности од британске круне. Независност проглашена 4. јула 1776.
- 1848. — Три дана после масовних демонстрација у Бечу, револуција захватила Будимпешту, а потом се проширила на целу Мађарску. Уз помоћ Русије, аустријске трупе угушиле револуционарни покрет у августу 1849.
- 1883. — Београд добио прву "телефонску станицу", седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле.
- 1907. — У Финској жене први пут изабране у Парламент.
- 1917. — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов. Цар потом, с породицом, интерниран у Царско Село, па у Тоболск. Током Октобарске револуције царска породица премештена у Јекатеринебург и убијена у јулу 1918.
- 1922. — Египатски султан узео титулу краља као Фахд I.
- 1927. — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај
- 1937. — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу.
- 1939. — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима.
- 1991. — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта.
- 2000. — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника.
- 2001. — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града.
- 2003.
- - У Београду сахрањен премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније.
- - На стотине хиљада људи на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку.
- 2004. — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни.
- 2006. — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд.
Рођења [уреди]
- 1815. — Димитрије Аврамовић, српски сликар и писац. († 1855.)
- 1824. — Бранко Радичевић, српски писац. († 1853.)
- 1886. — Сергеј Миронович Костриков, руски револуционар.
- 1897. — Лазо М. Костић је био статистичар, правник, историчар, публициста и професор Београдског универзитета.
- 1900. — Милутин Радовановић, српски биолог.
- 1915. — Венко Марковски, македонски писац. († 1988.)
- 1941. — Душан Голумбовски, српски глумац
- 1948. — Давид Албахари, српски писац, члан САНУ
- 1975. — Ева Лонгорија Паркер, америчка глумица.
- 1994. — Најџел Ејмос, боцвански атлетичар.
Смрти [уреди]
- 44. пре н.е. - Гај Јулије Цезар, римски државник, војсковођа и историчар (*100. пре н.е.).
- 493. — Одоакар, варварски војсковођа који је 476. свргнуо последњег западноримског цара (*435.).
- 1898. — Хенри Бесемер, енглески инжењер.
- 1957. — Моша Пијаде, српски политичар јеврејског порекла. (*1890).
- 1962. — Артур Комптон, амерички физичар. (*1892).
- 1983. — Ребека Вест, енглеска књижевница. (*1892).
- 1975. — Аристотел Оназис, грчки бродовласник. (*1906).
- 1991. — Миодраг Булатовић, српски писац. (*1930)
- 1991. — Вељко Кораћ, српски филозоф.
- 1998. — Бенџамин Спок, амерички лекар, педијатар.
- 1998. — Мато Дујмов, буњевачки културни прегалник и писац једночинки
