Едита Кадирић
| Едита Кадирић | |
|---|---|
| Датум рођења | 2. јануар 1976. |
| Место рођења | Бања Лука СФРЈ |
Едита Кадирић (Бања Лука, 2. јануар 1976) је савремена визуелна уметница чији се рад базира на истраживању препознавања и нелагоде кроз визуелни “сторyтеллинг”. Излагала је на многим самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству. Добитница је бројних признања и награда. Живи и ствара у Француској, Шпанији и Србији.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Едита Кадирић рођена је 2. јануара 1976. године у Бања Луци (СФРЈ). [2]
1993. уписује Академију уметности, УНС, Нови Сад, Одсек за графику, као најмлађа студенткиња, а завршава је 1997. године као добитница Годишње награде за графику. [3]
Између 1997. и 1999. похађа постдипломске студије цртежа на Факултету ликовних уметности, Академија уметности, Универзитет у Београду, код професора Чеде Васића.[4]
Мастер студије Интермедији у уметности (Продукција и Истразивање, 2014-2015) завршава на Универзитету у Барселони (Университат де Барцелона), Барцелона (Шпанија).[1]
У периоду 2000-2016. године заступала ју је у Пром-Галерие у Минхену, Немачка а 2016-2020 срарађивала је са галеријом Цармен Wüртх, Кüнзелсау (Немачка). [2]
Излагала је на многим самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству. Добитница је бројних признања и награда. Живи и ствара у Француској, Шпанији и Србији.[1][2]
Кроз базични медиј цртежа и анимације Едита Кадирић истражује људску психологију користећи различите интерпретације, укључујући театралност као посебан ефекат позорности. Анализира и пропитује друштвене односе моћи о положају и (политичкој) свести жена чиме се приближава феминистичкој уметности. Њени ликови девојчица, девојака и жена медијуми су различитих психичких стања, унутрашњих конфликата, али и различитих фаза физиолошког и психолошког развоја (сазревања). [5]
Изложбе (избор)[уреди | уреди извор]
Самосталне изложбе (избор) [2][1][6][уреди | уреди извор]
- 2022, Цоцоон, Мусеум Wüртх, Кüнзелсау (Немацка).
- 2022, Кастинг, Галерија УЛУС, Београд (Србија).
- 2021, Хормонологy, Музеј Савремене Уметности Војводине (МСУВ), Нови Сад (Србија).[6]
- 2019, Ладy оф хормонес, Савремена галерија, Суботица (Србија).
- 2018, Тело као медиј, Галерија Винко Перчић, Суботица (Србија).
- 2014, Артефониа, Пром-Галерие, Муницх (Немацка).
- 2011, Пром-Галерие, Муницх (Немацка).
- 2007, Пром-Галерие, Фаро (Португал).
- 2006, Ванилла, Пром-Галерие, Муницх (Немацка).
- 2005, Диариес, Ундергроунд Галлерy, Пецуј (Мадјарска).
- 2004, Цамера обсцура, Пром-Галерие, Муницх (Немацка).
- 2001, Аге оф тендернесс, Пром-Галерие, Муницх (Немацка).
- 2000, Аутодраw, Савремена галерија, Суботица (Србија).
- 1999, Мастерс Изложба, Суботица (Србија).
- 1999, Галерија Дипломатског клуба, Белграде (Србија).
- 1998, Галлерy Артиц, Цалw (Немацка).
- 1997, Цртежи и осећања, Галерија Франзер, Суботица (Србија).
- 1995, Едита на крају паукоманије, Савремена галерија, Суботица (Србија).
Колективне изложбе (избор)[2][7][8][9][уреди | уреди извор]
- 2022, АWАКЕН - Фирст ордер анд беyонд, ДРАWинтернатионал, Цаyлус (Француска).
- 2022, Силент рецоверy, Арт хангар, Суботица (Сербиа).
- 2018, Артикулације I, Реформистичка црква, Панцево (Србија).
- 2018, Ноћ музеја Цалафелл, Мусеу Цаса Барралл, Цалафелл (Шпанија).
- 2018, Колекција Цармен Wüртх, Мусеум Wüртх, Кüнзелсау (Немацка).
- 2017, Пунк мусиц поетрy, Цапелла де Сант Јоан Цултурал Центер, Вилафранца дел Пенедèс (Спаин).
- 2017, Ла Трастера’с артистс, СWАБ Интернатионал Фаир оф Арт, Барцелона (Шпанија).
- 2017, Рад на папиру, Мусеу Молí Паперер де Цапелладес, Барцелона (Шпанија).
- 2016, Мамба пинка, Апартамент33, Перформанце, Драwинг анд Аниматион, Цалафелл (Шпанија).
- 2016, Мултитаскинг, Ла трастера, Барцелона (Шпанија).
- 2016, IX Бијенале уметности Риудебитллес, Сант Пере де Риудебитллес (Шпанија).
- 2015, Милк анд Блоод оф Уницорн, Фабра и Цоатс, Барцелона (Шпанија).
- 2015, Мултипле спацес, Еспаи Цолона, Барцелона (Шпанија).
- 1998, Галерија Град студената, Београд (Србија).
- 1996, Цртежи, Кунстсалон-Јунгенд Подиум, Нови Сад (Србија).
- 1994, Субцонтинентал цаб, Галерија Винко Перчић, Суботица (Србија).
Награде и стипендије (избор)[2][уреди | уреди извор]
- 2018, Резидент ДРАW ИНТЕРНАТИОНАЛ, Цаyлус (Француска).
- 2016, Прва награда IX Биенале уметности Риудебитллес, Сант Пере де Риудебитллес, Барцелона (Шпанија).
- 2015, Резидент ПРОДАРТ, Фабра анд Цоатс Фацторy оф Цреатион, Барцелона (Шпанија).
- 2007, Резидент Цитé Интернатионал дес Артс, Парис (Франце).
- 2006, Резидент Цитé Интернатионал дес Артс, Парис (Франце).
- 2005, Биенале студентског цртежа Награда, Универзитет Уметности, Београд (Србија).
- 2000, Цртежи биенала Награда, Универзитет Уметности, Београд (Србија).
- 1997, Др. Ференз Бодрогвари Награда, Суботица (Србија).
- 1997, Награда најбољи студент генерације, Академија Уметности, Нови Сад (Србија).
- 1996, Награда за изузетне уметничке резултате, Академија Уметности, Нови Сад (Србија).
- 1995, Награда за изузетне уметничке резултате, Академија Уметности, Нови Сад (Србија).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Едита Кадирић”. 9. 01. 2024. Приступљено 9. 01. 2024.
- ^ а б в г д ђ „Едита Кадириц Абоут”. 9. 01. 2024.
- ^ Шево, Бошко (2014). Две деценије графичких комуникација. Изложба радова наставника и сарадника Департмана ликовних уметности (ПДФ). Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Академија уметности. стр. 11. ИСБН 978-86-88191-41-8.
- ^ „Едита Кадирић и Маја Ракочевић Цвијанов - Ледy оф Хормонес”. 9. 01. 2024.
- ^ Ристовић, Сава (5. 03. 2022). „Едита Кадирић „Цастинг", Галерија УЛУС, интервју”. Радио Београд 2. Приступљено 9. 01. 2024.
- ^ а б „КАСТИНГ / Едита Кадирић”. Удружење ликовних уметника Србије - УЛУС. 26. 02. 2020. Приступљено 9. 01. 2024.
- ^ „Од тачке заноса до тачке бола: Две уметнице и промишљање женског унутрашњег света”. 4. 04. 2023. Приступљено 9. 01. 2024.
- ^ „Едита Кадирић, Маја Ракочевић Цвијанов и Јелена Јанев - Хормонологија. Украдено време”. Приступљено 1. 09. 2023.
- ^ „ХОРМОНОЛОГY Талкс анд Рецогнитионс”. Музеј савремне уметности Војводине. 22. 9. 2021. Архивирано из оригинала 01. 06. 2023. г. Приступљено 1. 09. 2023.