Егодистонична сексуална оријентација
| Егодистонична сексуална оријентација | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | психијатрија, психологија |
| ICD-10 | Ф66.1 |
Егодистонична сексуална оријентација је егодистонични ментални поремећај који се карактерише сексуалном оријентацијом или привлачношћу која је у супротности са идеализованом сопственом сликом (енгл. self-image). Она узрокује анксиозност и жељу да особа промени своју сексуалну оријентацију како би друга сексуална оријентација за њу постала угоднија (конформнија).
Особа са овим поремећајем описује незадовољство урођеном сексуалном оријентацијом, као сукоб између сексуалне оријентације коју жели и сексуалне оријентације коју заправо поседује.
Стање истополних особа, које пате од егодистоничне сексуалне оријентације, медицина сврстава под ментални поремећај (Ф66.1), и тим особана је према препорукама СЗО предвиђена могућност лечења у складу са позитивним прописима које доноси свака земља-чланица појединачно.
Појам егодистонија[уреди | уреди извор]
- Етимологија
Егодистонија је као неологизам настала од речи „его” (сам) и „дистонија” (страни).[1]
- Дефиниција
Поремећај, догађај или понашање особе, које иста доживљава као непријатно и супротно својим вредностима.
Пример: опсесивно-компулзивни поремећај, егодистонична сексуална оријентација...
Општа разматрања[уреди | уреди извор]
Прем међународној класификацији болести (ICD-10; изд. 2016) психолошки поремећаји и поремећаји понашања повезани с полном оријентацијом и полним развојем сврстани су под шифром Ф66:
| MKB-10 | Назив | Опис |
|---|---|---|
| F66.0 | Поремећај сексуалне зрелости | Пацијент пати од неизвесности о свом родном идентитету или сексуалној оријентацији, што код њега узрокује анксиозност или депресију. Најчешће се то дешава код адолесцената који нису сигурни да ли су хомосексуални, хетеросексуални или бисексуални у оријентацији, или код особа које након периода очигледно стабилне сексуалне оријентације (често у дуготрајној вези) открију да се њихова сексуална оријентација мења. |
| F66.1 | Егодистонична сексуална оријентација | Иако нема сумње у вези са полним идентитетом (хомосексуални, хетеросексуални, бисексуални или препубертетни) или полном склоношћу, особа жели да буде другачија — због присутних психолошких и бихевиоралних поремећаја; може чак тражити третман да се промени. |
| F66.2 | Поремећај полног односа партнера | Идентитет рода или полна оријентација (хетеросексуална, хомосексуална или бисексуална) одговорни су за тешкоће у успостављању или одржавању везе с полним партнером. |
У њиховом опису, као што видимо не помиње се пол него само род, а наглашава се да полна оријентација сама по себи не треба да се сматра поремећајем. Другим речима, ако истополна особа не жели променити своју сексуалну оријентацију, онда је здрава; а ако је незадовољна њоме и жели је променити, онда је у складу са Ф66 болесна[2][3][4] — или поједностављеним језиком проф. др сц. Матка Марушића речено:
Будући да по реченој дефиницији (у Ф66) полна оријентација, нпр. хомосексуалност, није поремећај, али може имати поремећај као жељу да се промени полна оријентација, испада да је здрав хомосексуалац који не жели променити своју сексуалну оријентацију, а има поремећај (болестан је) онај који је жели променити. По тој логици, здрав је хетеросексуалац који то жели остати, а онај који полну оријентацију жели променити — има поремећај. Будући да се хомосексуалност и хетеросексуалност третирају једнако (као полна оријентација), проистиче да је хомосексуалац — хетеросексуалац с поремећајем и обрнуто.[5]
Такође, у дијагностичком приручнику за менталне поремећаје уочава се да сексуална оријентација није сама по себи поремећај,[6] па Светска здравствена организација (СЗО) у складу с тим уочава да свака посебна сексуална оријентација (хетеросексуалност, хомосексуалност или бисексуалност) није ментални поремећај сам по себи.[6]
За сада су, ЛГБ активисти успели да истополност као полну оријентацију скину с листе душевних болести (поремећаја) али све друге полне девијације и даље се третирају као болест. То потврђује Међународна статистичка класификација болести (ICD-10; изд. 2016), која и даље у својој класификацији наводи под шифрама:
- Ф64.0 — транссексуалност,
- Ф64.1 — дуални трансвестизам,
- Ф64.2 — поремећај родног идентитета од детињства,
- Ф64.3 — други поремећаји родног идентитета,
- Ф65.0 — фетишизам,
- Ф65.1 — фетишистички трансвестизам,
- Ф65.2 — егзибиционизам,
- Ф65.3 — воајеризам,
- Ф65.4 — педофилија,
- Ф65.5 — садомазохизам и сл., под душевне болести.
Чак је и за истополне особе или ЛГБТ предвиђена могућност лечења, само не под називом „истополност” већ под називом „егодистонична сексуална оријентација” (Ф66.1), од чега пате они који су свесни своје сексуалне оријентације али је желе променити.
Када је сексуална оријентација поремећај?[уреди | уреди извор]
Светска здравствена организација (СЗО) наводи егодистоничну сексуалну оријентацију у ICD-10 (под шифром Ф66.1) — као поремећај сексуалног развоја и оријентације. Као дијагнозу СЗО обухвата она стања када је родни идентитет или сексуална оријентација јасна, али особа има поремећај у понашању или психолошки поремећај или душевну болест, који га чини таквим да упорно жели и настоји да промени сексуалну отијентацију коју поседује по рођењу. Када је СЗО елиминисала хомосексуалност са своје листе менталних болести, ИЦД-10, она је увела дијагнозу — егодистонична сексуална оријентација — међу психолошке поремећаје и поремећаје понашања везане за развој и сексуалну оријентацију.
ICD.10 СЗО дијагнозу — егодистонична сексуална оријентација — дефинише на следећи начин: оријентација или сексуална преференција (хетеросексуална, хомосексуална или бисексуална) није сумња у болест, али пацијент који жели да буде другачији због са сексуалношћу повезаних психолошких поремећаја и поремећаја понашања може да душевно пати и зато може да тражи третман да би то стање променио. У том смислу, СЗО истиче као кодекс понашања:
Сексуалну оријентацију саму по себи не треба сматрати поремећајем, а жељу за променом оријентације често треба схватити као ментални поремећај, настао као резултат неповољних и нетолерантних ставова у друштву или конфликта између сексуалних потреба и система вероисповести ... наводећи при томе да је у касном модерном периоду, медицинска и ментална здравствена професија додала нову врсту стигматизације и дискриминације концептуализацију и лечење хомосексуалности као менталне болести или поремећаја.[7]
Терапија[уреди | уреди извор]
Терапију егодистоничне сексуалне оријентације треба пре свега схватити као скуп мера и поступака медицинске и психолошке подршке које треба да помогну истополним особама; да превазиђу менталне потешкоће изазване неусклађеном сексуалном оријентацијом и правилно спознају стигматизације породице, најближег и ширег окружења, која можда у њима произведи тај несклад и незадовољство сексуалном оријентацијом. При томе треба имати непрестано у виду да егодистоничну сексуалне оријентације не треба мешати са било којим покушајем „лечења сексуалности хомосексуалних особа“ што је једнако апсурдно као и покушај промене сексуалних нагона у особа хетеросексуалне оријентације.[8]
Постоји много начина на који ЛГБТ особа са егодистонијом може да добије терапију за неусклађену сексуалну оријентацију, иако истовремено не постоји позната и званично призната терапија за поједине врсте егодистоничне сексуалне оријентација. Терапија може бити усмерена на:
- промену сексуалне оријентације,
- промену ексуалног понашања
- помагање пацијентима да се осећају угодније са својом сексуалном оријентацијом и понашањем.
Једно истраживање је предложило проучавање истополних активности којима би се истополним особама олакшала посвећеност браку мешовите оријентације и моногамији.[9]
Третман може укључивати и методе или поступке промене сексуалне оријентације како би се ублажио стрес.[10]
Поред тога, неке особе траже „спас” у непрофесионалним методима, као што је верско саветовање или учешће у бившој геј групи.
- Супротстављени ставови
Група за људска права оптужиле је неке земље да спроводи ове третмане, мимо прописа, са егодистоничним хомосексуалцима.[11]
Да би се избегле све дилеме и оптужбе група за људска права, лекари (без обзира на њиохов лични став и верско опредељење) који се баве лечењем особа са егодистоничном сексуалном оријентацијом морају да развију и одржавају ниво компетенције у раду са геј мушкарцима лезбејскама и бисексуалним појединцима. Они морају пре приступања терапији да преиспитају своје емоционалне реакције према хомосексуалности, и да су сигурни да су у стању да пруже негу и да саосећају на професионалан начин ослобођени предрасуда према ЛГБТ појединцима са којима се често у пракси сусрећу.[12]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Egodystonique - Egodystonie, Egodystonique ou ego-dystonique▼”. Neptune. 16. 8. 2013. Pristupljeno 22. 6. 2018.
- ^ Поштић, Ј., Ђурковић, С. и А. Хоџић (2008). Креација спола? рода?, друго проширено издање. Загреб: Женска соба
- ^ Поштић, Ј., Ђурковић, С. и А. Хоџић (2010). LGBTIQ вјежбанка: О сполу, роду, сексуалној оријентацији и сексуалности. Сарајево: Удружење Q.
- ^ Хоџић, А., Ј. Будеса, Штулхофер А. и Ј. Ирвине (2012). The politics of youth sexuality: Civil society and school-based sex education in Croatia. Sexualities. 15 (3—4): 494—514.
- ^ Марушић, Мд Матко. ОСНОВНЕ ИСТИНЕ О „ЗНАНСТВЕНОЈ“ ОСНОВИ СПОЛНОГА ОДГОЈА (4. МОДУЛ)
- ^ а б ICD-10: See part F66.
- ^ „Sexual Stigma u: Report of the American Psychological Association Task Force on Appropriate Therapeutic Responses to Sexual Orientation” (PDF). American Psychological Association. str. 15. Pristupljeno 22. 6. 2018.
- ^ Рустховен, Јамес; Бартхоломеw, Цраиг Г, Еугене, Орегон (2014) Цовенантал биомедицал етхицс фор цонтемпорарy медицине : ан алтернативе то принциплес-басед етхицс. Пицкwицк Публицатионс, НЛМ ИД: 101638483 [Боок]
- ^ Schneider JP; Schneider BH (1990). „Marital satisfaction during recovery from self-identified sexual addiction among bisexual men and their wives”. J Sex Marital Ther. 16 (4): 230—50. PMID 2079706. doi:10.1080/00926239008405460.
- ^ Нирај Ахуја А Схорт Теxтбоок оф ПСYЦХИАТРY Севентх Едитион, Приступљено 8.4.2023
- ^ Цхандран, Винаy (фебруар 2006). „Праyер, пунисхмент ор тхерапy? Беинг а хомосеxуал ин Индиа”. ИнфоЦханге Неwс & Феатурес. Архивирано из оригинала 30. 11. 2006. г. Приступљено 22. 6. 2018. „Wхиле социал аттитудес аре слоwлy цхангинг [ин Индиа] анд тхе анти-содомy лаw ис беинг цхалленгед, ментал хеалтх профессионалс ин манy плацес стилл оффер тхерапy то хомосеxуалс.” (језик: енглески)
- ^ Патрициа Х Баземоре, Степхен Сорефф, Хомосеxуалитy Интродуцтион, Дефинитионс, анд Кеy Цонцептс, Цонцлусион, 2008 емедицине медсцапе.цом Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2010), Приступљено 24. 6. 2018.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
