Фернан Леже

С Википедије, слободне енциклопедије
Фернан Леже
Фернанд Леже, слика Карла ван Вехтена из 1936. године
Лични подаци
Датум рођења(1881-02-04)4. фебруар 1881.
Место рођењаАржантан (Орн), Француска
Датум смрти17. август 1955.(1955-08-17) (74 год.)
Место смртиЖиф сир Ивет, Француска
Мртва природа са криглом пива, 1921.
Железнички прелаз, 1919.

Фернан Леже (франц. Fernand Léger), (4. фебруар 188117. август 1955), био је француски сликар, који је пошао од кубизма, графичар и керамичар.

Младост и школовање[уреди | уреди извор]

Рођен је у једној сељачкој породици. После много година рада (студиј архитектуре у Кану (Цаену)) као архитектонски цртач он је око 1900. отишао у Париз на Монмартр у четврт где су обитавали сликари и ту се настанио. После војске (1902. - 1903) завршио је студије на Екол де Арт Декоратифс (франц. École des Arts Décoratifs) и Академију Јулиан у Паризу. Поред тога радио је у једном архитектонском бироу као ретушер фотографија.

Импресионистички и кубистички утицаји[уреди | уреди извор]

После импресионистичких почетака он се заинтересовао и определио за окружење кубизма и под утицајем Сезана, Брака и Пикаса. Своје радове излаже у Галерији Канвајлер код трговца уметнинама такозваног Даниела- Хенри Канвајлера који је њега "открио" лично 1910. После рата 1914.- 1917. и његовог рањавања почиње његова "механичка периода" инспирисана ратном машинеријом. 1924. године замислио је и режирао "Механички балет" један ненаративан филм са фотографијом Мана Реја.

Механистичка фаза[уреди | уреди извор]

Током Другог светског рата емигрирао је и живео у САД у Њујорку. После 1945. године члан је КП Француске и био је инспирисан светом рада и градским животом. Сликао је фабрике, челичне конструкције- траверзне, жељезничке пруге, фигуре радника, спортиста и натецатеља, шофера и акробата а његов декоративни начин изражавања обдржава монументалне форме и ритам модерног живота. Творац је различитих зидних декорација, мозаика, витража, таписерија, керамика позоришних декорација за сцене, плаката... Представља индустријски пејзаж који је стабилан и није статичан заснован на чистим геометријским формама и представља "механичку утопију". Ле Корбизијеове "машине за становање" одражавају ставове Корбизјеовога присног пријатеља Фернана Лежеа са којим је сарађивао.

Значај уметника[уреди | уреди извор]

На Биеналу у Сао Паолу добио је 1955. награду за сликарство. Убрзо затим умро је у своме новоуређеном атељеу у Жиф сир Ивет (франц. Gif- sur- Yvette ) поред Париза где је и сахрањен на месном гробљу. Постхумно су његова дела излагана на изложби Документа Каселу.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Enciklopedija Britanika, Narodna knjiga, Politika Beograd 2005,
  2. Istorija umetnosti H.W. Jonson Beograd 1982.
  3. PSN Československa akademia vied Praha 1962,
  4. Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb 1966. 5 Leksikon JLZ, Zagreb 1974.
  5. Maxers Lexikon online

Спољашње везе[уреди | уреди извор]