Мозаик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Mozaik

Мозаик представља слагање природног камена или малих, префабрикованих коцки (такозване тесаре) од различитих материјала (нпр. стакла, керамике) и добијање орнамента или слике на тај начин. Ове коцкице се у складу са претходно сачињеним нацртом утискују у још свеж малтер а затим се површина изравнава полирањем.

Најстарији мозаици у боји од глинених лоптица пронађени су у Вавилону и потичу из 4. века п. н. е. У 5. веку п. н. е. у Грчкој су израђивани мозаици од белих и црних облутака. Мозаици у боји који су могли да имитирају илузионизам и светлосне ефекте појављују се у доба хеленизма. Значајно изражајно средство мозаици су били у римској уметности и то пре свега подни мозаици. Имали су значаја и у ранохришћанској и у византијској уметности. Употребом златних плочица мозаици су добили нови карактер и пре свега се користе за украшавање таваница и зидова.

Са превазилажењем Maniera greca у периоду тречента опада и интересовање за мозаике. Тек је југендстил донео привремено оживљавање интересовања за мозаик.

Осим у сакралном простору у 20. веку уметност мозаика је играла значајнију улогу у социјалистичком реализму и мурализму.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мозаик